Najnovije

Svet

Evropljani u sukobu sa Fajzerom oko isporuke vakcina

Napetost raste između evropskih vlasti i kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) nakon što su evropski zvaničnici rekli da su kompanije neočekivano prekinule isporuku vakcina Covid-19 i time destabilizovale programe imunizacije širom bloka, piše Vol strit žurnal.Italijanska vlada zatražila je od državnog tužioca da prouči da li može da preduzme zakonske mere nakon što je Fajzer smanjio isporuke svoje vakcine za ovu nedelju za 29 odsto.Takođe, nemačka pokrajina Hamburg rekla je da je Fajzer isporučio manje vakcina nego što se očekivalo ove nedelje.U Evropi su Fajzer i Biontek prvobitno slali bočice sa pet doza vakcine, ali zbog prakse predostrožnosti poznate kao prekomerno punjenje, bočice su sadržavale dovoljno dodatne tečnosti za šestu dozu. Nakon što je agencija za lekove Evropske unije 8. januara presudila da se šest doza može dobiti iz bočice, kompanije su smanjile broj isporučenih bočica, tvrdeći da je njihov ugovor bio o određenoj količini doza, a ne o bočicama. Kompanije su saopštile da su planirale da isporuče broj doza koje su obećale.I druge zemlje EU su pogođene smanjenim isporukama, ali nijedna do sada nije rekla da će preduzeti pravne mere. Portparol nemačkog ministarstva zdravlja rekao je da ne postoji pravni lek protiv smanjenih isporuka. EU je do sada naručila 300 miliona doza od Fajzera i Bionteka, a pregovori se nastavljaju za još 200 miliona doza.

Srbija

Jelena Obućina: Mislim da dobro pogađam meru u svojim komentarima

"Ja mislim da dobro pogađam meru stvari i da to razumljivo uobličim. Bežim od toga da pravim kompleksne tekstove u jednom minutu, da bi ih ljudi na prvu loptu razumeli. Svaki put kada u tome uspem postanu viralni, ljudi ih dele i s njima se identifikuju", kazala je u intervjuu za štampano izdanje Nove ekonomije Jelena Obućina, urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije. Ovih dana, društvenim mrežamama se deli njen klip o ćutanju.Kako kaže, to je vid komentara na sve što u ovom društvu doživljavam kao devijantno ili loše, a na osnovu tema kojima se bavimo tog dana. "Komentar je forma u kojoj imaš prostor da pokažeš bukvalno sve što umeš, ako umeš, zbog čega je i vrlo opasna. Možeš da budeš bezobrazan, duhovit, sarkastičan, kritičan... U štampanom mediju bi mogao i da psuješ. To je klizava forma, zato što je u prošlosti često bila zloupotrebljena - za agitovanje, za ratno huškanje. Ali tu nema nikakve namere, sreća sa ovom televizijom je to što radimo potpuno slobodno".Kako biste okarakterisali medijsku scenu u Srbiji?Licemerno, jer su novinari tobože zabrinuti da su mediji podeljeni. Oni su podeljeni jer je celo društvo podeljeno. U društvu u kom nema demokratije, nema ni objektivnih medija. Jednostavno, mediji koji žele da budu objektivni su izopšteni od vlasti, ne dobijaju odgovore. Mediji koji su za vlast agituju, rade isključivo u korist vlasti i imaju spiskove zabranjenih ljudi. Ali to nije najveći problem, već mediji koji bi morali da rade svoj posao i koji za to imaju nacionalne frekvencije, a to ne čine.Imam opasku - i američki mediji su oštro podeljeni, i tamo se ljudi s druge strane političkog spektra nipodaštavaju, ali ljudi veruju u sistem i politika nije borba na život i smrt.Ljudi tamo žive u demokratiji stolećima, a mi ovde u poluvarvarizmu decenijama. Dovoljno je da popričamo sa bilo kim ko je petnaestak godina stariji od nas, da nam kaže da li je ikad bilo bolje. To je samo činjenično stanje koje treba prihvatiti. U ovakvoj zemlji ne može biti objektivnih medija koji balansirano imaju obe strane. To je „fejk“. Dotakli ste se sad i javnog servisa. Kako to izgleda iznutra, u odnosu na ovo što svi vidimo spolja?Iznutra ne izgleda dobro. Tačnije, iznutra izgleda isto kao što izgleda spolja. Tamo ima odličnih novinara i urednika, koji su povučeni u dokumentarni program. Sve što sam imala da kažem o radu javnog servisa, rekla sam svojim odlaskom. Nažalost, sećam se jednog perioda kad je RTS sasvim pristojno radio svoj posao, dok je (Aleksandar) Tijanić bio generalni direktor, tokom kohabitacije vlasti. Tada je pritisak bio ravnomerno raspoređen na tri strane, a Tijanić je umeo s tim da igra i balansira. Sada nisam sigurna da ima te sposobnosti, a pritisak potiče samo iz jednog centra. Kako komentarišete rad tabloidnih medija? Oni često imaju prostor upravo na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.To nije samo jedna politika, koju na primer plasira „Informer“. Mislim i da neki portal ultradesničarske orijentacije radi za vlast. Jednostavno, predsednik ništa ne prepušta slučaju, svaki spektar mora biti pokriven. Ili razbijen, kako bi on generisao što više svojih glasača.Šta dobijamo kao rezultat?Skupštinu kakva jeste, koja podseća na mesni odbor SNS-a. Ona se pretvorila u mašineriju kojom se uteruje strah političkim neistomišljenicima i održava privid demokratije, koja ne postoji. To je tabloidna politika sa jasnim ciljem da zastraši ljude koji misle svojim glavom.Unutar Skupštine, poslanici se ispunjavanjem zadataka bore za pozicije u narednom sazivu parlamenta, jer su ovaj dosta vremenski ograničili. Što je najgore, mislim da je Evropa tek sad otvorila jedno oko na ono što se događa, a da li će otvoriti i drugo, umnogome ne zavisi od nas. Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju ili u digitalnom izdanju Nove ekonomije.

Srbija

„Zatražićemo povećanje rudne rente“

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će se uskoro obratiti Ministarstvu finansija koje je nadležno za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih dobara, među koje spada i rudna renta, objavio je portal Biznis.rs. "Trenutno radimo detaljne analize i uskoro ćemo se obratiti Ministarstvu finansija, kako bi pokrenuli proceduru izmena", izjavila je ministarka Mihajlović.Procenti rudne rente već duže vremena se u Srbiji nisu menjali, a diskusija o njihovoj koristi za našu zemlju ponovo je pokrenuta kada je tokom prošle godine krenula priča o realizaciji Projekta Jadar.U okviru tog projekta, multinacionalna kompanija Rio Tinto, želi da otvori rudnik i postrojenje za preradu litijuma u dolini reke Jadar.Rudna renta, kako se navodi naplaćuje se od svakog investitora koji eksploatiše rudna bogatstva Srbije.Od ukupnog iznosa koji se plaća za rudnu rentu, 60% pripada budžetu Republike Srbije, a 40% jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.Najniži iznos plaća se za ekspolataciju soli, jedan odsto. Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, kao što su ugalj i uljni škriljci, nafta i gas, radioaktivne sirovine, metalične sirovine, tehnogene i nematalične sirovine, podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasove koji se sa njima javljaju naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda.PAKT SPROVODI ONLAJN ANKETU O IZGRADNJI RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA RUDNA RENTA MEĐU NAJNIŽIM U EVROPINaknade za korišćenje rudnih bogatstava u Srbiji su među najnižim u Evropi. U Hrvatskoj su 10 odsto, u Mađarskoj i Rumuniji, 12 odsto, a u Sloveniji 18 odsto.Najvišu rudnu rentu ima Ruska federacija, 22 odsto prihoda.Kako se podseća, visina rudne rente definisana je Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara.

Svet

Francuski ugostitelji ne rade do Uskrsa

Ugostiteljska mesta u Francuskoj, uključujući kafiće, restorane i bistroe, mogla bi ostati zatvorena do 6. aprila, izvestio je u sredu Le Point pozivajući se na izvore bliske Jelisejskoj palati.U nekom pesimističnijem scenariju, ugostiteljski lokali bi mogli da se otvore tek u junu, napomenuo je portal.Šefica infektivnih bolesti u pariškoj Saint-Antoine bolnici, Karin Lakomb smatra da će naredni meseci biti „veoma teški“ i kaže da bi francuske vlasti mogle da odluče da primene još strože mere zaključavanja.

Svet

Izdavači: Digitalna pretplata jedini spas za novine

Izdavači novina u Hrvatskoj i okruženju ocenili su 2020. godinu kao katastrofalnu zbog rekordnog pada prodaje novina i prihoda od oglašavanja, a 2021. planiraju nove poslovne modele i razvoj novih platformi, uvođenje digitalnih pretplata, kao i dodatnu optimizaciju i smanjenje troškova poslovanja, piše portal SEEbiz.„Nije papir presudan, već povezivanje korisnika sa brendom“, istakao je direktor Večernjeg lista i Poslovnog dnevnika Renato Ivanuš na panelu „Ouo vadis print 2021“ u organizaciji dnevnog portala Media, kome su prisustvovali i izvršni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren i Robert Čoban, vlasnik Color Press Group, vodećeg izdavača magazinskih izdanja u Srbiji.Tiraž novina pao je 2020. godine, a padaće i 2021. godine, rekao je Ivanuš, ističući da je ovo, osim koronakrize i zemljotresa, posledica razvoja tehnologija i preuzimanja vesti sa digitalnih platformi. Međutim, ističući da se Večernji list prilagođava procesima digitalizacije, rekao je da su izuzetno zadovoljni dosadašnjom „prelaznom fazom“.„Ovo je prelazna faza ka zatvaranju dela sadržaja na našim portalima i uvođenju digitalne pretplate“, rekao je Ivanuš, priznajući da je takav „pionirski“ pokušaj Večernjeg lista 2016. godine potpuno propao.Dodaje da razvoj digitalnih platformi i plaćanje sadržaja na internetu prati insistiranje na proizvodnji kvalitetnih sadržaja koji ih izdvajaju od ostalih na tržištu.Robert Čoban izjavio je da je u novinskom portfelju imao nekoliko tabloidnih izdanja s kojima je počeo da stvara svoju medijsku grupu, ali da je ova kriza pokazala da je budućnost štampanih izdanja drugačija i da zahteva „specijalizovana izdanja“.Ukazao je na uspehe svojih publikacija koje se bave kuvanjem i kulinarstvom, onih posvećenih kafićima i ugostiteljima, diplomatiji i najnovije - krojenju i šivenju.Generalni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren naglasio je potrebu za optimizacijom poslovanja, ali i brzu primenu novih poslovnih modela, posebno ističući prošlogodišnji pad tiraža, koji je umesto očekivanih 6 do 8 procenata bio 9 odsto u slučaju Dela i 11,5 odsto u slučaju Slovenskih novica.Hrvatski izdavači još nisu zvanično objavili pad tiraža 2020. godine. "Još nemamo konačne podatke za 2020. godinu, kako za prodate tiraže, tako i za oglašavanje. Međutim, iako je pad u nekim mesecima u odnosu na isti period 2019. bio dvocifren , situacija se stabilizovala u drugom delu godine, a izdavači su pronašli način da odgovore na pandemiju“, rekla je predsednica Udruženja novinskih izdavača Bojana Božanić.Ona je ocenila da su se domaći izdavači, uprkos nizu problema, vrlo brzo prilagodili novim okolnostima i potragom za novim poslovnim modelima i izvorima prihoda.„Svi oni beleže porast poseta svojim veb izdanjima, događaji su se preselili na mrežu, pojavili su se novi formati“, rekla je Božanić."Sigurna sam da će i ove godine nastaviti da proizvode kvalitetan sadržaj u novim formatima, a u segmentu digitalnih pretplata ima puno prostora. Ovaj poslovni model već je dugo prisutan u drugim zemljama, ali u Hrvatskoj se slabo koristi. To će biti dugoročna strategija izdavača i ne očekuju se rezultati preko noći, ali verujem da je hrvatsko tržište spremno za taj iskorak “, zaključila je Božanić.

Svet

WSJ: Rast kineskog BDP-a zbog zaduživanja i političke kontrole ekonomije

Podaci koje je Peking objavio u ponedeljak sugerišu da će Kina biti jedina ekonomija koja će zabeležiti rast pandemijske 2020. godine, međutim kako piše uredništvo Vol strit žurnala taj rast se može pripisati velikom zaduživanju i izvozu uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom.Rast BDP-a prilagođen inflaciji dostigao je 6,5 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za celu godinu porastao je za 2,3 procenta. To se razlikuje od ostatka sveta, gde su socijalna udaljenost i zaključavanja prouzrokovali istorijski teške kontrakcije i nagovestili da će oporavak biti dug i težak.Neki zagovornici Pekinga kažu da je do rasta došlo zbog agresivnog odgovora kineske vlade u borbi protiv pandemije. Ova priča je u suprotnosti sa sporim objavljivanjem prvih informacija o covid-19 u Pekingu i činjenicom da je bolja razmena informacija mogla pomoći drugim zemljama, ukazuje Vol strit žurnal.Kineska komunistička partija vratila se svom starom kriznom scenariju povećanja dugova i izvoza, uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom. Novi zajmovi su eksplodirali, a ukupan javni i privatni dug u 2020. premašiće 270 odsto BDP-a, ili 30 procentnih poena više za godinu dana. Većina je otišla u državne kompanije i izvoznike. Manje i produktivnije privatne kompanije koje opslužuju domaće tržište prijavljuju manjak kredita. Ovo podriva dugoročni rast, ali ispunjava ciljeve predsednika Si Đinpinga da konsoliduje partijsku kontrolu.Jedan pokazatelj da nešto nije u redu je usporavanje rasta maloprodaje u četvrtom kvartalu. Rast maloprodaje u decembru je pao na 4,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu i sada znatno zaostaje za ukupnom stopom rasta BDP-a. Mere zaključavanja objašnjavaju lošu maloprodaju na Zapadu, ali Kina je po objavljenim podacima morala da posluje normalno, ukazuje uredništvo lista.Pad prodaje sugeriše, kako tvrdi ekonomista Majkl Petis, da neophodan pomak ka domaćoj potrošnji zaostaje kako se nastavlja globalna pandemijska kriza. Ekonomiju su kroz 2020. vodila uglavnom ulaganja u osnovna sredstva i nekretnine.Ako Kina ne bude mogla da pokrene i proširi svoju produktivnu privatnu ekonomiju, nikada se neće osloboditi tereta duga koji je Peking stvorio za generisanje rasta BDP-a o kome se pričalo u ponedeljak. Ipak, evolucija Kine ka istinitoj tržišnoj ekonomiji zastala je pod predsednikom Đinpingom i pre pandemije, a sada se povećava i politička kontrola.Neuravnoteženi kineski oporavak predstavlja ogromnu izgubljenu priliku za kineski narod. Ovo će na kraju predstavljati ozbiljan izazov za Đinpinga ili jednog od njegovih naslednika, zaključuje Vol strit žurnal.

Srbija

Da li će privrednici „bežati“ u opštine s manjim nametima?

Ove godine očekuje se da će sve više privrednika odlučiti da preseli svoj biznis iz jednog mesta u drugo jer će se gradovi i opštine takmičiti kako da nadomeste pad prihoda izazvanih pandemijom i smanjenje sredstva iz republičkog budžeta pišu Biznis i finansije. O poskupljennima i smanjenjima raznih poreza i nakanada već se razmišljalo prilikom krojenja lokalnih budžeta, ali jedinstvenog spiska o njima, jako važnog za sve privrednike, još nema.Brojne takse, naknade, cene struje, gasa, vode i ostalih dažbina u lokalnim samouprava presudno odlučuju o tome da li će neki privrednik "preseliti" svoj biznis iz jednog mesta u drugo. Poskupljenja bi eventualno smanjila gubitak prihoda u lokalnim samoupravama, ali bi opao i obim posla u frimama i gasila bi se radna mesta.Ipak, jedinstveni spisak o tim cenama dao bi odgovor na pitanje zašto je neko ko živi u Beogradu registrovao svoje poslovanje u Crnoj Travi ili Brusu.Tokom prošle godine veći broj lokalnih samouprava pokušavao je da pomogne privrednicima smanjenjem zakupa poslovnog prostora, mogućnošću da obaveze plate na rate, kao i odlaganjem nekih nameta. BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN" NAJVEĆA RAZLIKA U VISINI PAUŠALNOG POREZAPreduzeća u Srbiji plaćaju oko 500 različitih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, među kojima je skoro 400 neporeskih nameta, od čega oko 250 parafiskalnih, a najveći nameti su u najvećim i najrazvijenim lokalnim samoupravama, gde je do izbijanja epidemije i otvaran najveći broj firmi. Ipak, bilo je sve više preduzetnika i biznismena koji su "bežali" iz takvih sredina upravo zbog troškova poslovanja. "Ako neko prijavi delatnost male izdavačke agencije ili agencije za prevodilačke usluge u nerazvijenim opštinama na jugu ili istoku zemlje, koje spadaju u četvrtu ili petu zonu razvijenosti, njegov mesečni paušal za poreze i doprinose će biti između 17.000 i 23.000 dinara", podseća Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Rajić podseća da je visina tog poreza u nekoj od centralnih beogradskih ili novosadskih opština od 28.000 do 47.000 dinara, pa je očigledno da je razlika draastična.  Objašnjava da upravo to razlog zašto u Mreži za poslovnu podršku početnike u biznisu savetuju da ukoliko to mogu prijave svoje poslovanje u nekoj manje razvijenoj opštini, dok ne razrade svoj biznis.ŠTA JE SKUPLJE: OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? KO SVE SPADA U FRILENSERE?Drgoljub Rajić ističe da se razlike u nametima na rad posebno osete i u oblasti koja je trenutno aktuelna - rad frilensera.  Napominje i da u dfrilensere ne spadaju samo dobro plaćeni IT stručnjaci iz inostranstva, već i karikaturisti, vajari, grafički dizajneri, projekt-administratori i ostali."I ovde je ključno dopustiti nesmetan rad hiljadama ovih ljudi koji su se samostalno snašli da donesu devizne prilive sebi i Srbiji u kojoj žive i troše taj novac, a oporezivanje treba uspostaviti prema njihovim realnim prihodima", predlaže Rajić.On naglašava i da je problem Srbije i dalje taj to što su preduzetnici previše oporezovani u odnosu na visinu zarada koje primaju i na životni standard, kao i da je minilalna zarada svuda u Evropi neoporeziva.Smara i da mnogi ljudi u Srbiji izbegavaju da se oporezuju, ne zato što su kriminalci, već zato što "teškom mukom prihoduju novac", a država "nema sluha da ih izuzme od oporezivanja do trenutka dok njihovi mali biznisi ne ojačaju". Smatra i da je na kraju bolje da ti ljudi prihoduju i donose novac iz inostranstva, nego da budu socijalni slučajevi ili da napuste zemlju, jer svi ti činioci vode u dugoročno siromaštvo, zatucanost i zaostalost.NADMETANJE GRADOVA I OPŠTINANacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike organizuju takmičenje gradova i opština "Šampioni preduzetništva" i cilj je da se lokalne samouprave podstaknu da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva u svojim sredinama.Na rang listi urađenoj za prvu polovinu prošle godine u kategoriji velikih lokalnih samouprava na prvom mestu je Loznica, slede beogradska opština Stari grad, Trstenik, Opština Vračar (u Beogradu) i Novi Sad.  U kategoriji srednjih među prvih pet su Savski venac, Raška, Krupanj, Priboj i Aleksandrovac, Crna Trava, Brus, Mali Zvornik, Nova Varoš i Blace."DIGITALNI NOMADI" U CRNOJ TRAVIKad su objavljeni ti podaci, opštinska vlast u Crnoj Travi se pohvalila da nudi bolje uslove preduzetnicima i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u toj maloj sredini.  Naveli su da su novootvoreni biznisi, i to uglavnom iz sektora IT usluga, 98 odsto iz drugih gradova, a najviše iz Vlasotinca i Leskovca, a ima ih i iz Beograda.U opštini Trstenik su naveli da su privukli najveći broj preduzetnika subvencijama kamata na kredite do 12 meseci, a da najveće interesovanje postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i za adaptaciju prostora.

Svet

Akcije Alibabe skočile nakon što se Džek Ma pojavio u javnosti

Kineski milijarder Džek Ma prvi put se pojavio u javnosti posle skoro tri meseca, govoreći putem video konferencije na filantropskom događaju u sredu, prema izveštaju kineskih medija, prenosi Vol strit žurnal.„Džek Ma je učestvovao u onlajn ceremoniji godišnjeg događaja „Inicijative za ruralne učitelje“ 20. januara", rekla je fondacija milijardera u izjavi za Vol strit žurnal.Akcije Alibabe, čiji je osnivač Džek Ma, skočile su za 6 odsto u sredu popodne.Na događaju se Ma obratio seoskim učiteljima koji su dobili priznanja od fondacije. Ceremonija se obično održava svake godine u Sanji, odmaralištu na jugu Kine.To je bilo prvi put da se Ma pojavio u javnosti od 24. oktobra, kada je osnivač Alibabe i kontrolni akcionar Ant Grupe održao kontroverzni govor na finansijskom forumu u Šangaju, kritikujući kineske regulatore zbog gušenja finansijskih i tehnoloških inovacija.Njegovi komentari razbesneli su kinesku vlast i doveli do toga da je predsednik Si Đinping lično odlučio da povuče početne javne ponude (IPO) koje je Ant Grupa bila blizu da završi u Hong Kongu i Šangaju.Nekoliko dana nakon njegovog govora, četiri kineska regulatorna tela pozvala su Maa i rukovodstvo Ant-a na sastanak iza zatvorenih vrata početkom novembra. Ant je bio prinuđen da otkaže svoje IPO-ove koji su bili na putu da prikupe više od 34 milijarde dolara i procene vrednost finansijsko-tehnološkog giganta na više od 300 milijardi dolara.Ma se od tada povukao iz javnosti, što je izazvalo široka nagađanja o njegovom prebivalištu.Alibaba, zajedno sa nekoliko drugih kompanija za internet i e-trgovinu, takođe su nedavno pod lupom kineskih antitrustovskih regulatora. Kineski zvaničnici su krajem decembra pokrenuli istragu o navodnoj antikonkurentskoj praksi na Alibabinim platformama za e-trgovinu.

Svet

Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ

Netfliks (Netflix) je prošlu godinu završio sa više od 200 miliona pretplatnika i prema njihovim navodima sada su u stanju da generišu više gotovine nego što im je potrebno i da očekuju da više neće morati da pozajmljuju novac za podsticanje svoje strategije rasta, piše Vol strit žurnal.Netfliksov kontinuirani rast pretplatnika dolazi usred pojačane konkurencije novih usluga za streaming, uključujući Disney+, Apple TV, kao i HBO Max, koje nisu postojale pre malo više od godinu dana.Iako je većina televizijskih mreža i dalje bez većine svog originalnog sadržaja zbog prekida proizvodnje usled pandemije Covid-19, dobro opskrbljeni arsenal sadržaja Netfliksa podigao ga je na nove visine.Netfliks je stekao rekordnih 37 miliona pretplatnika u 2020. godini i imao je ukupno 203,7 miliona korisnika kada se godina završila - više nego dvostruko više nego što je imao pre samo tri godine.I dok Covid-19 nastavlja da pustoši u filmskim i televizijskim produkcijama, Netfliks trenutno ima više od 500 naslova u postprodukciji ili spremnih za lansiranje na platformi, saopštila je kompanija.Prema filmskog programu kompanije, očekuje se novi naslov svake nedelje tokom 2021. godine.Netfliks svoj sadržaj stvara znatno ranije pre emitovanja ili ostalih kablovskih kanala, što je omogućilo kompaniji da bude bolje pripremljena da ponudi nove sadržaje kada je zavladala pandemija – nešto što drugi striming servisi u razvoju nisu bili u stanju da urade. 

Svet

Ove godine tek delimičan oporavak potražnje za naftom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) revidirala je naniže svoje projekcije globalne potražnje za naftom za 2021. godinu prema, najviše zbog protivepidemijskih mera koje su i dalje na snazi.IEA u svom globalnom izveštaju navodi da će globalna potražnja za najvažnijim energentom biti oko 96,6 miliona barela dnevno tokom ove godine, što je za 300.000 barela manje nego što je ranije predviđala.Očekivanja dolaze nakon u istoriji nezabeleženog smanjenja potražnje od 8,8 miliona barela dnevno usled pandemije COVID-19.IEA je upozorila da će potražnji biti potrebno više vremena da se oporavi zbog novih mera koje smanjuju cenu goriva.U međuvremenu, očekuje se porast ponude za više od milion barela na dan, koji će uglavnom dolaziti iz država članica OPEC+.IEA očekuje da se ponuda značajno povećava u drugoj polovini godine, zbog optimističnijih procena globalnog ekonomskog rasta.

Srbija

Objavljen Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, objavila je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće u kome su navedene obaveze poslodavca, ali i zaposlenih. Kako se navodi na sajtu ministarstva, vodič je napravljen sa ciljem da se olakša rad u novonastaloj situaciji, izazvanoj pandеmijom kovida 19.U njemu su navedene obaveze kojih u novonastaloj situaciji treba da se pridržavaju kako poslodavci tako i zaposleni.Kako se navodi u pravilniku poslodavac je dužan da u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbedno i zdravo radno mesto i radnu okolinu.Radni prostor kod kuće mora da bude bezbedan i zdrav za obavljanje poslova, mora da se vodi računa o zdravlju zaposlenih, uključujući i mentalno zdravlje.Briga o mentalnom zdravlju zaposlenog treba da uključi redovno održavanje kontakta sa zaposlenim, pripremu uputstava i informacija (koja uključuju pitanja stresa, uznemirenosti) i po potrebi da se obezbedi razgovor sa stručnom osobom. Takođe poslodavac treba i da obezbedi opremu za rad zaposlenom ukoliko je zaposleni nema u svom vlasništvu, kao što je na primer računar, softver, pristup internetu i ostalo.Poslodavac je dužan i da sprovodi nadzor nad obavljenim poslom i nad merama bezbednosti i zdravlja na radu (putem izveštaja o radu, virtuelnog nadzora o sprovedenim merama), kao i da stupa u kontakt sa zaposlenima u toku ugovorenog radnog vremena.OBIM POSLA NAKON PRELASKA NA RAD OD KUĆE ISTI KAO PRE OBAVEZE ZAPOSLENIHU pravilnuku se navodi da je zaposleni dužan da primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi opremu za rad.Opremom mora pažljivo rukuje, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje članova svoje porodice. Pre početka rada zaposleni je dužan da pregleda radno mesto uključujući opremu za rad koju koristi i da u slučaju uočenih nedostataka obavesti poslodavca. Osim toga, on mora da uspostavi ravnotežu između poslovnog i privatnog života, a u toku ugovorenog radnog vremena održava redovnu i pravovremenu komunikaciju sa poslodavcem ili onim radnikom koji jezadužen za bezbednost i zdravlje na radu.Cilj toga je kako se objašnjava da se sprovedu mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se pridržava uputstava poslodavaca o uspostavljanju i održavanju radnog prostra na bezbedan i zdrav način.Zaposleni je obavezan i da prijavi sve opasnosti i probleme u skladu sa internim procedurama poslodavca koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, upotrebu informacionih tehnologija, zaštitu i tajnost podataka, intelektualnu svojinu, kodeks ponašanja i ostalo.U pravilniku se napominje da poslodavci i zaposleni koji rade od kuće treba da imaju ista prava i obaveze kao i onda kada se posao obavlja u prostorijama poslodavca.Pri tome treba uzeti u obzir mere za održavanje kontakata i praćenje dobrobiti, bezbedne uslove za rad od kuće i ugovoreno radno vreme, zaključuje se u Vodiču za bezbedan i zdrav rad od kuće.

Srbija

Volonterski eko-turizam na obroncima Bukulje

Sa idejom da ode i sama stvori mesto gde nema stresa i ništa ne mora, skućila se Jelena Obradović, otvorivši Eko-hostel Branch u selu Bukovik, na obroncima Bukulje na koju se nadovezuje Aranđelovac. Specifičnost tog imanja je volonterski rad kojim gosti plaćaju jedan obrok dnevno i noćenje, premda to nije jedini oblik razmene usluga i sredstava plaćanja, pa neko ostavi i sliku ili kakav drugi rad "neprocenjive vrednosti".U ugostiteljskoj ponudi su artistički zanati, pored šetnje i čistog vazduha. Da li će tmuran decembarski dan dati pravi tonalitet ugođaja? Stižemo oko podne, kad se otvara kafić u okviru objekta. Letnja se bašta snuždila zbog neprijateljskih vremenskih prilika, ali stolovi i sedišta od paleta i dalje su nalik skulpturama. Ambijent obiluje optimističkim porukama ispisanim na engleskom. Dvospratna kuća sa gostinjskim sobama još je zatvorena jer magla stvara utisak da se još nije razdanilo, niti će, bar ne uskoro. Konobarica Džuli petlja oko vatre, što u meni, neukoj po tom pitanju, izaziva eksplicitno divljenje. "S tim se rađaš", ona lakonski objašnjava svoje umeće i prelazi na tumačenje koncepta hostela. "Ovo je spontana komuna žena koje rade 'muške' poslove, pa nas pridošlice često pitaju – a gde su vam 'gospodini' da iscepaju drva ili nešto poprave. Mi se onda pravimo da ne čujemo pitanje", smeje se Džuli već iznoseći narudžbine. Razgledamo specifičnosti enterijera – drvene drevne kutlače za kiselo mleko, instalaciju od grane breze i šarene krpare, preslicu iz čije vune treperi sijalica..."A zašto su vam prozori kao puškarnice", radoznalost će jednom stvarno da me ubije, možda baš iz tog uskog, a dubokog otvora."E, pa ovo je nekad bio noćni klub gde su bile angažovane Ruskinje", to sad već kaže Jelena koja kao da se ušunjala u razgovor. Otud i čudan naziv hostela, kao pokušaj održavanja tradicije sa prethodnim Ranchom, ali uz neznatne izmene, kako se dobija glasovni oblik engleske reči za laki obrok.Gramatički korektno "branch" je zapravo grana, što odgovara suštini ugostiteljskog objekta, isprva zamišljenog kao okupljalište konjičkih turista. Jer, malo niže je Konjički klub Arađelovac, Jelenino prvenče u svetu turizma, kao udruženje građana. I taj klub funkcioniše po principu volontiranja, pa se o Alisi, Lisi, Gospođici Klari, Smokiju, Hafu... brinu dobrovoljci mlađeg uzrasta. Maženje konja ostavljamo za kasnije, zabavljeni rakijom i vatrom što se zalaufala.

Srbija

Direktor EPS četiri godine u VD statusu

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je da javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) nije postupalo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u 2018. i 2019. godini prilikom planiranja, sprovođenja postupaka i izveštavanja o javnim nabavkama čija procenjena vrednost iznosi 43,38 milijarde dinara, a ugovorena vrednost 31,53 milijardi dinara bez PDV-a.Preduzeće je tokom 2018. i 2019. godine zaključilo ugovore o nabavci usluga u ukupnoj vrednosti od 1,64 milijarde dinara i iste realizovalo u ukupnoj vrednosti od 884,97 miliona dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama.Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, Beograd je u 2019. godini zaključilo ugovore o privremeno povremenim poslovima koji nisu u skladu sa Zakonom o radu i po tom osnovu obračunalo i isplatilo naknadu u iznosu od 45,83 miliona dinara. DRI je utvrdila da je u 64 revidirana postupka javnih nabavki EPS kršio odredbe Zakona o javnim nabavkama koje se odnose na planiranje javnih nabavki i određivanje procenjene vrednosti, stručnu ocenu ponuda, pripremu i izmenu konkursne dokumentacije, zaključenje i izmenu zaključenih ugovora, poštovanje rokova kod donošenja odluka o dodeli ugovora, objavljivanje oglasa o javnim nabavkama. Preduzeće je tokom 2018. i 2019. godine zaključilo ugovore o nabavci usluga u ukupnoj vrednosti od 1,64 milijarde dinara i iste realizovalo u ukupnoj vrednosti od 884,97 miliona dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. Preduzeće je zaključilo 4.047 ugovora o privremeno povremenim poslovima od kojih se najmanje 1.049 ugovora, u vrednosti od 45,83 miliona dinara, odnosi na poslove koji po svojoj prirodi nisu privremenog karaktera što nije u skladu sa Zakonom o radu. DRI je tagođe naglasila da imenovano lice više od četiri godine obavlja funkciju vršioca dužnosti direktora Preduzeća što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, a predsednik i članovi Nadzornog odbora imenovani po Rešenju o imenovanju iz 2014. godine, vrše funkciju i nakon isteka mandata 2018. godine. 

Svet

U Hrvatskoj se gradi najveća fabriku drvenih podova na svetu

Nova fabrika drvenih podnih obloga u Hrvatskoj gradi se na 330 hiljada kvadrata, uz auto-put Zagreb-Split, piše Poslovni.hr. Iznos ukupne investicije švedske kompanije Pervanovo Invest AB koja gradi novu fabriku je 200 miliona evra i očekuje se da zaposli 600 novih radnika.Tehnologija za proizvodnju podova Woodura "klik sistema za spajanje podova" koju je razvila fabrika Välinge Innovation i čiji je vlasnik kompanija Pervanovo Invest-a AB postigla je uspeh u prodaji, a sa druge strane raste i portažnja za drvenim podnim oblogama fabrike Bjelin, koja je takođe u istom vlasništvu.Svi ti razlozi bili su podsticaj da se krene u realizaciju projekta nove fabrike u Hrvatskoj, pored važne saobraćajnice.Pervanovo Invest AB ima sedište u Vikenu, gradiću koji se nalazi u švedskoj pokrajini Skåne.Novo postrojenje u Hrvatskoj će ujedno, kako se navodi, biti i najveće za proizvodnju podnih obloga u svetu, kada dostigne pu kapacitet proizvodnje.Odluka je doneta prošle jeseni i postrojenje će predstavljati integrisani i automatski pogon u Hrvatskoj.Naziv nove fabrike biće Ogulin 2 i ona će biti pored postojeće Ogulin 1, a proizvodnja će biti masovna, za globalno tržište.Kapacitet proizvodnje će se postepeno povećavati od 2023. godine, a Ogulin 2 će u potpunosti ući u pogon 2027. godine, kada se očekuje kapacitet proizvodnje veći od 20 miliona kvadrata podnih obloga godišnje.KAD ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Prema planu, zajedno sa fabrikom Viken ukupni kapacitet tada će iznositi 30 miliona kvadrata godišnje.Podovi će se izrađivati od drvnog praha, ploča vlaknatica visoke gustine, kao i od furnira. Sirovina koja je potrebna za proizvodnju pretežno se dobija od drvnog otpada iz Bjelinovih tvornica koje se nalaze u Ogulinu, Bjelovaru i Otoku. Presovanje, profilisanje, završna obrada površinskog sloja i pakovanje podova odvija se u automatizovanim procesima koje je takođe razvila fabrika Välinge Innovation.Kako bi odgovarala ulaganjima u proizvodne kapacitete, grupacija će strateški ulagati i u organizaciju prodaje i oglašavanja u Evropi, SAD-u i Aziji te na taj način ojačati svoje robne marke na globalnoj razini.“Rezultat potvrđuje izuzetno pozitivan odgovor tržišta i istorijski je jednak lansiranju troslojnog parketa 1945. godine od strane švedskih fabrika Kährs i Tarkett”, izjavio je Darko Pervan, izvršni direktor Pervanovo Investa AB.Välinge je osnovan 1993. godine.

Svet

MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći

Globalnom zajmodavcu potrebno je više sredstava za podršku teško zaduženim zemljama, a globalni ekonomski izgledi su i dalje vrlo neizvesni, dok jaz između bogatih i siromašnih zemalja neprekidno raste, rekla je rekla je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva, prenosi agencija Rojters.Georgieva, koja se već dugo zalaže za novu alokaciju sopstvene valute MMF-a, najavila je novo odobrenje MMF-ove "valute", odnosno specijalnih prava vučenja (SDR), koje će zemljama pružiti veći fiskalni prostor za rešavanje zdravstvene krize i za ubrzanje prelaska na digitalnu i zelenu ekonomiju.Sjedinjene Američke Države najveći su deoničar MMF-a, a do sada su pod Donaldom Trampom blokirale taj potez Fonda tvrdeći da bi se time obezbedilo više sredstava bogatijim zemljama, budući da bi raspodela bila srazmerna njihovom vlasničkom udelu.Švedska ministarka finansija Magdalena Anderson, nova predsedavajuća upravnog odbora MMF-a, koja je govorila na virtuelnoj konferenciji zajedno sa Georgievom, rekla je da je jasno da je potreba za likvidnošću i dalje velika i da će se konsultovati sa zemljama članicama o opcijama za proširenje likvidnosti.Georgieva je ukazala da je MMF povećao koncesiono finansiranje tržišta u usponu i ekonomija u razvoju, koje je uključilo i donacije od oko 20 milijardi dolara u postojećim specijalnim pravima vučenja.Taj vid finansiranja će, dodala je, i dalje igrati važnu ulogu, ali su potrebni dalji koraci.„Važno je da imamo mogućnost da proširimo svoj kapacitet za podršku zemljama koje su zaostale“, rekla je Georgieva.Rekla je i da očekuje da će Grupa od 20 glavnih ekonomija produžiti trenutni moratorijum na službene isplate najsiromašnijih zemalja, koji bi trebalo da se završi u junu, ali će mnogo toga zavisiti od brzine vakcinacije u narednim mesecima.

Srbija

URI: Obustavljeni svi poreski postupci dok traju pregovori s Vladom Srbije

Udruženje radnika na interentu saopštilo je danas da su dobili zvanično obaveštenje iz Poreske uprave u Nišu i da im ljudi iz drugih gradova javljaju da se obustavljaju svi poreski postupci protiv frilensera koji su proteklih pet godina prihodovali iz inostranstva. Obustava će, kako navode, biti "do daljnjeg, odnosno dok traju pregovori".Iako je URI nakon jučerašnjeg sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i direktorkom Poreske uprave Draganom Marković naveo da će se o zahtevu koji se tiče obustave naplate poreza i doprinosa za prethodnih pet godina govoriti u nastavku pregovora, odluka je, po svemu sudeći, promenjena.URI je prethodno navodio da je prvi zahtev u pregovorima "obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja po neodrživom i neadekvatnom poresko-pravnom tretmanu za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva"."Prvi zahtev je ispunjen dok traju pregovori! Ovo je mala pobeda koju smo izdejstvovali svi zajedno i uverenje da Udruženje radi dobar posao i da će voditi računa o svim radnicima na internetu", navodi se u objavi na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu. URI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilenseraVlada Srbije: Nisu svi koji prihoduju u inostranstvu ugroženi