Kompanija PepsiCo objavila je svoje planove o udvostručenju svog naučno zasnovanog klimatskog cilja, a koji se odnosi na apsolutno smanjenje emisija gasova staklene bašte za više od 40% do 2030...
U Srbiji je proteklih dana počela i vakcinacija i dobrovoljno prijavljivanje za imunizaciju protiv koronavirusa na portalu eUprave. Iako se u svetskoj javnosti od samog početka pandemije navodilo da će problem COVID-19 nestati tek sa masovnom vakcinacijom i postizanjem kolektivnog imuniteta, mnoga pitanja za javnost u Srbiji i dalje nisu razrešena.Pojedini građani Srbije smatraju da imunizacija ne treba da bude obavezna, drugi deo njih da je medicisnko sredstvo razvijeno prebrzo, treći pak da će im vakcinacija omogućiti da nastave sa normalnim životom, putovanjima, druženjima.Takođe, u javnosti se vodi i polemika koja od do sada odobrenih vakcina je najbolja i najbezbednija.Molimo vas da izdvojite par minuta i popunite sledeću anketu.
Hrvatski mediji javili su da je tokom decembra u poslovnoj zoni pored Zagreba, u Opštini Jakovlje počela izgradnja austrijske fabrike FACC koja se bavi izradom delova za avione, preneo je Jutarnji list. Najavljeno je da će u njoj tokom prve faze biti zašposleno 450 radnika.U fabrici će se proizvoditi dijelovi za Airbus, Boeing, Bombardier i Rolls-Royce, a investicija je vredna 33 miliona evra. FACC-ovo sedište je u Austriji, ali je u većinskom vlasništvu velike kineske korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China), koja u svom sastavu ima stotinak kompanija i oko 450 hiljada zaposlenih.FACC je ovu investiciju najavio još polovinom 2019, kad su se njegovi čelnici sreli i sa predstavnicima hrvatske vlade. Robert Machtlinger, izvršni direktor kompanije, opisao je tada širenje u Hrvatskoj kao još jedan važan korak u globalnoj strategiji kompanije.Jakovlje su izabrali kao lokaciju fabrike jer su kako tvrde vodili računa o blizini Austrije.Fabrika je trebala da bude završena tokom marta prošle godine i veće je trebalo da počne da proizvodi delove za kabine komercijalnih i poslovnih aviona, pomoću napredne tehnologije i kompozitnih materijala.Na kašenjenje su uticali izmena projektne dokumentacije i čekanje građevinske dozvole.U fabrici je planirano zapošljavanje oko 600 radnika, ali pitanje je koliko će na te planove utecati efekt koronakrize, jer su u u FACC-u objavili kako će se globalno tržište oporavljati sporo, pa se povratak na stanje pre pandemije očekuje tek oko 2024. godine.Tokom septembra prošle godine kompanija je objavila da smanjuje broj radnika u zadnjem kvartalu 2020.Izbor zemlje za investiciju FACC-a bio sužen na Hrvatsku, Poljsku i Slovačku.SRBIJA “PROPUSTILA” MUBADALUDok se u Hrvatskoj gradi FACC-ova fabrika Srbija iščekuje nemačku fabriku avionskih motora MTU, čiju je izgradnju u Novoj Pazovi usporila pandemija.Portal Tango Six je tokom prošlog leta pisao, a Nova ekonomija je tada prenela vest da se početak njenog rada odlaže do 2023. godine. Tango Six podseća i na planove kompanije Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su se pominjali 2013. godine kada je ona razmatrala dolazak u Srbiju. Naime ta kompanija koja kako Tango Six navodi, formalno predstavlja celokupnu civilnu i vojnu vazduhoplovnu industiju Emirata, razmatrala je mogućnosti za izgradnju fabrike čipova i fabrike sofisticiranih komponenti za avio-industriju u Srbiji.Emirati su inače nastojeći da svoju ekonomiju učine raznovrsnijom, zbog velikih zahteva Boinga i Erbasa odlučili da preuzmu kompozitnih avio-delova i izgradili kopmaniju u okviru Mubadale – Startu. Tango Six podseća da ona proizvodi kompozitne delove za Boing, Erbas, Leonardo i Pilatus.Kako se navodi, postojala je mogućnost da ona kao deo Mubadale dođe u Srbiju, ali se od toga odustalo 2014. godine, jer su se planovi u vezi sa izgradnjom njenog novog postrojenja preselili u Severnu Afriku i Aziju.
Samsungovi budući telefoni biće isporučivani bez punjača i slušalica, a kompanija kaže da će postepeno uklanjanje dodatne opreme imati pozitivne ekološke uticaje, piše The Verge.Prema navodima kompanije, neki modeli sledeće generacije telefona biće isporučivani bez dodatne opreme, dok će se neki prodavati sa punjačima i slušalicama, međutim još uvek nije jasno naznačeno kako će to funkcionisati.Međutim, ono što je sigurno je da Samsung neće slediti Eplovu (Apple) politiku i isključiti sve punjače za sve modele odmah.„Verujemo da postepeno uklanjanje punjača i slušalica iz kutija uređaja pomoći u rešavanju problema održive potrošnje i ukloni svaki pritisak koji potrošači mogu da osećaju prema kontinuiranom dobijanju nepotrebnih dodataka sa novim telefonima“, saopštila je kompanija.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je na Ministarstvo poljoprivrede da hitno pomogne stočarima na Sjeničko-pešterskoj visoravni jer je njihov tradicionalni način stočarstva ugrožen zbog loših vremenskih uslova i niske otkupne cene životinja. Naglašavaju da stočari i dalje očekuju premije za mleko za 2020. godinu, kao i subvencije po grlu.U Društvu kažu i da je kašnjenje premija kod velikog broja domaćinstava dovelo do nezadovoljstva, ugrozilo isplativost stočarstva, opstanak ljudi i njihovih stada.Ornitolozi podsećaju da se tokom 2020. godine, uprkos pandemiji, radilo na sprovođenju projekta zaštite vodenih staništa Sjeničko-pešterske visoravni. Napominju da su tom prilikom ostvareni brojni kontakti sa lokalnim stanovništvom, sa ciljem da se održi tradicionalno stočarstvo i ispaša, a domaćinstvima su poklonjeni su stočarski psi pulini i električna oprema za čuvanje stoke.VALJEVO MENJA POLITIKU SUBVENCIONISANJA OVČARSTVA U 2021.GGODINI Pešterski stočari svedoče da je sezona paše 2020. zbog vremenskih uslova bila veoma loša za tradicionalno stočarstvo koje je primarna delatnost na tom prostoru. Zbog svih problema prouzrokovanih pandemijom opala je i potražnja za jagnjetinom, a najgore je usledilo u oktobru kada se u okolini Novog Pazara pojavila bolest plavog jezika. Ona je zaustavila dogovorenu prodaju ovogodišnjih jaganjaca, a stočari su u nezavidnom položaju u odnosu na nakupce i njihove izuzetno niske otkupne cene.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podseća da je tradicionalno stočarstvo sa ispašom kao dominantnim vidom prehrane domaćih životinja koje je dominantno na Pešteru retkost je ne samo u Srbiji, već i u Evropi.Ono kako objašnjavaju ima pozitivan uticaj na održavaje prirodnih otvorenih staništa i očuvanje biološke raznolikosti, jer za razliku od modernog stočarstva podrazumeva ishranu stoke senom i ispoašom.Podsećaju i da je Ministarstvo poljoprivrede u više navrata isticalo da su ovčarstvo i kozarstvo izuzetan potencijal za razvoj poljoprivrede, a posebno u nerazvijenim područjima Srbije. Zbog toga država, kako je naglašeno treba da nastavi sa subvencijama stočarima “hitno reaguju i pomognu ugroženim stočarima na prostoru Sjeničko-pešterske visoravni”.“Najurgentnija je pomoć u otkupu prošlogodišnjih prinova, nabavka hrane i isplata planiranih subvencija i premija. Trenutno stanje zabrinjava”, smatraju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Ukaziju i na brojne podatke prema kojima meso u zemlji nedovoljnog kvaliteta, pa to navode kao još jedan razlog da se stočarima što pre pomogne.
-615x345.jpg.webp)
Nakon duže regulatorne istrage, Gugl (Google) je objavio da je završio kupovinu pionira nosivih uređaja Fitbita, piše Tech Crunch.Guglova upotreba ogromnih količina korisničkih podataka do kojih bi došao kupovinom Fitbita bila je veliko pitanje kojim su se bavili regulatori, jer ciljano oglašavanje i dalje ostaje u središtu poslovanja ovog tehnološkog giganta.Količina i intimnost podataka prikupljenih ovom vrstom potrošačkih uređaja znatno su se povećali tokom protekle decenije. Međutim, akvizicija vredna 2,1 milijardu dolara dolazi s nizom uslova. EU je posebno iznela niz upozorenja kada je prošlog meseca konačno odobrila ovaj dogovor.„Obaveze će odrediti kako Gugl može da koristi podatke prikupljene u reklamne svrhe, kako će biti zaštićena interoperabilnost između konkurentskih nosivih uređaja i Androida i kako korisnici mogu da nastave da dele podatke o zdravlju i kondiciji, ako to odluče“, rekli su evropski regulatori.Kao deo dogovora, Gugl se složio da neće koristiti Fitbit podatke za svoje oglase tokom narednih deset godina, a Evropska komisija je zadržala pravo da taj rok produži za dodatnih deset godina.Gugl se takođe složio da pruži pristup nezavisnim programerima Androidovom programskom interfejsu aplikacija (API) kako bi se održala određena konkurencija na tržištu.Osnovan 2007. godine, Fitbit je brzo postao vodeća kompanija za nosive uređaje za praćenje fitnesa i zdravlja, međutim dolaskom Eplovog (Apple) pametnog sata njihov položaj na tržištu bio je poljuljan.Gugl kupovinom Fitbita planira da bude glavni konkurent Eplovom pametnom satu.
Zaštitnik građana saopštio je da je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Poreske uprave. Navodi da je to usledilo nakon saznanja da je frilenserima stigao poziv da retroaktivno prijave i plate porez za nekoliko godina unazad. “Obraćali su nam se građani da treba odjednom da plate velike poreze za nekoliko godina unazad na prihode iz inostranstva koje ostvaruju kroz honorarni rad u oblasti IT usluga, grafičkog dizajna, držanja časova stranih jezika”, kaže Zaštitnik građana Zoran Pašalić.Prema njegovim rečima nije sporna naplata poreza već način na koji se vrši kontrola prijavljivanja i naplate poreza u ovim slučajevima.Pašalić je od Poreske uprave zatražio da mu u roku od 15 dana dostavi informacije da li je prethodnih godina redovno, na javan i transparantan način, ukazivala građanima da prihod iz inostranstva po osnovu pružanja različitih vrsta usluga predstavlja oporeziv prihod, kao i na obaveze fizičkih lica koja ostvaruju ovakve prihode da podnose poreske prijave, odnosno da sami obračunaju porez i doprinose i izmire svoje poreske obaveze.Pašalić je zatražio i da mu Poreska uprava dostavi podatke o broju izvršenih kontrola naplate poreza od fizičkih lica koji ostvaruju prihode iz inostranstva od oktobra 2020. do kraja te godine, kao i o broju kontrola radi provere podnošenja poreskih prijava i naplate poreza u poslednjih pet godina za svaku godinu pojedinačno.ŠTA JE SKUPLJE, OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? Poreska uprava shodno članu 24 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije u obavezi da obaveštava poreske obveznike o njihovim obavezama osim na lični zahtev, ističe između ostalog Zaštitnik građana i dodaje da je potreban odgovorniji i fleksibilniji odnos tog nadležnog organa prema poreskim obveznicima, s obzirom da su u pitanju nove delatnosti.„Poreska uprava treba da bude servis građana koji će im redovno i tačno ukazivati na njihove obaveze. Ne može se građanima u potpunosti prebaciti odgovornost da samoinicijativno ispunjavaju poreske obaveze na koje im Poreska uprava nije ukazivala“, naglasio je Zaštitnik građana.On je naveo da će po dobijanju informacija od Poreske uprave razmotriti načine da se frilenserima olakša plaćanje poreza, kako se ovakve situacije ne bi ponavljale.
Proizvođač solarnih modula sa severa Hrvatske Solvis proizvodi specijalne solarne panele za data centre u Kaliforniji koji su u vlasništvu kompanije Gugl (Google), prenosi portal Balkan green energy news. Kompanija očekuje da će saradnja da se nastavi kad isporuči svih 120 hiljada naručenih solarnih panela za Gugl.Eksperti iz Gugla i njihovi švajcarski partneri već više od dve godine pomažu kompaniji Solvis da razvije specijalne solarne panele. Solvis koji ima fabriku solarnih modula u Varaždinu i izvozi 80 odsto onog što proizvede, naveo je da je potražnja dvostruko nadmašila njegov godišnji kapacitet koji iznosi 300 megavata. Preduzeće je osnovano 2008. godine, kada su takve firme u Evropi bile malobrojne.Direktor Solvisa Stjepan Talan napomenuo je da Gugl namerava da sve svoje objekte opremi solarnim panelima za proizvodnju struje i izrazio optimizam da će se saradnja nastaviti.Firma zapošljava 340 ljudi, a u portfelju ima deset modela, uz dodatne proizvode. Solvisova prva solarna ploča od dva kvadratna metra imala je snagu 200 vati, dok je kapacitet njenog sadašnjeg ekvivalenta 500 vati i deset puta je jeftiniji, istakao je njegov direktor i dodao da je u ovom sektoru od suštinskog značaja da se stalno investira u unapređivanje tehnologije.Talan kaže da vlasnici kuća obično postavljaju sisteme od četiri do šest kilovata na krov i to ih košta između 5.300 i 9.200 evra.Prema njegovim rečima, ulaganje se isplati kroz šest do osam godina.
Glorija Gevara, predsednica Svetskog saveta za putovanja i turizam (SSPT) smatra da ljudi koji odluče da ne prime vakcinu ne smeju biti „diskriminisani“ i da im putovanja moraju biti omogućena, navodi se u saopštenju ove organizacije.Gevara je naglasila da ova organizacija podržava vakcinaciju kao i da podržava testiranje na aerodromima kako bi se osiguralo da putnici dokažu da nisu pozitivni, ali da se putovanja ne smeju uskraćivati ljudima koji odluče da ne prime vakcinu.„Biće potrebno dosta vremena za vakcinaciju čitave populacije planete, posebno u nerazvijenim zemljama i stoga ne smemo diskriminisati one koji žele da putuju, a nisu vakcinisani“, rekla je Gevara.Kako je dalje kazala, mali procenat ljudi širom sveta je do sada primio vakcinu, dok je ogroman broj onih koji nisu, ali koji bi mogli da se testiraju, pokažu negativan rezultat i putuju bezbedno.Ona smatra da je pitanje zdravog razuma omogućiti slobodno kretanje ljudima koji mogu da prilože negativan rezultat testa, kao i da prioritet treba dati najranjivijim grupama. „Sveobuhvatni zahtev za vakcinacijom jednostavno bi diskriminisao neranjive grupe, kao što su generacija X, Z i Milenijalci, koje bi trebalo da mogu da putuju sa dokazima o negativnom Covid testu“, stoji u saopštenju organizacije.SSPT već dugo poziva na međunarodno priznati, brz i isplativ režim testiranja na aerodromima širom sveta. To bi izbeglo „izvoz“ virusa i pomoglo obnavljanju međunarodnih putovanja.
Poreska uprava saopštila je da će svim preduzetnicima paušalcima dostaviti elektronska rešenja o utvrđenim poreskim obavezama za 2021. godinu tokom naredne sedmice, od 18. do 25. januara.Poreska uprava je kako se navodi u saopštenju, izvršila obračun poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu, za vlasnike samostalne delatnosti koji se paušalno oporezuju. Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu, kako se naglašava, uplaćuju se sa pozivom na broj (u njegovoj srtrukturi se nalazi i broj odobrenja za plaćanje (BOP) koji je dodeljen za 2021. godinu). Kako podsećaju u Poreskoj, novi preduzetnici paušalci u roku od 48 sati od dana registracije osnivanja privrednog subjekta u APR-u (Agenciji za privredne registre) dobijaju rešenje o utvrđenoj obavezi u elektronskoj formi posredstvom portala Poreske uprave."Od prošle godine rešenja o utvrđenim obavezama preduzetnici paušalci dobijaju isključivo elektronskim putem i to dostavljanjem u poresko sanduče na portalu Poreske uprave (ePorezi)", podsećaju u Poreskoj. PORESKA IDENTIFIKOVALA SVE FRILENSERE KOJI SU PRIHODOVALI IZ INOSTRANSTVA Napominju i da se shodno članu 36. stav 13. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje u elektronskom obliku smatra dostavljenim danom postavljanja na portal Poreske uprave. Za pristup portalu Poreske uprave neophodan je kvalifikovani elektronski sertifikat, koji izdaje pet sertifikacionih tela u Republici Srbiji (MUP, JP PTT, Privredna komora Srbije, Halcom, E-Smart Systems). Ukoliko pristup poreskom sandučetu u ime preduzetnika-paušalca vrši drugo lice, poreski obveznik je dužan da to lice ovlasti.Poreski obveznici dodatno mogu da se informišu o svojim obavezama i u Кontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700 700 007 i 011/331 01 11, kao i na šalteru “Vaš poreznik” u 37 filijala širom Srbije.SVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA
-615x345.jpg.webp)
Privreda može da očekuje pomoć od druge polovine februara, a građani novu uplatu u kešu tek u drugoj polovini naredne godine. Za treći po redu paket državne pomoći biće izdvojeno više od milijardu evra iz državne kase kako bi privrednici i građani prevazišli probleme kovid-krize, piše portal Nova S.Za razliku od prvog paketa kada su privrednici pomagani tako što je država njihovim radnicima isplatila tri minimalca, i drugog kada je tim istim radnicima isplaćeno dva puta po 60 odsto minimalca, ovaj put iznos će biti – polovina minimalne zarade.Međutim, i dalje je nepoznato da li će zaposleni u preduzećima ovu pomoć dobiti za dva, ili za tri meseca.Uz pomenuta dve, ili tri polovine minimalca, najavljena je još jedna polovina minimalne zarade i to – turističkom sektoru, ali i autobuskim prevoznicima.“Hotelijeri, turistike agencije, turistički vodiči, ali i autobuski prevoznici koji su pretrpeli velike gubitke, dobiće sektorsku podršku – dodatnih 50 odsto minimalne zarade”, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Vučić je najavio i produžetak “garantne šeme” podrške privredi.Reč je, zapravo, o jeftinijim kreditima za čiju otplatu bankama garantuje država.U dosadašnjem “krugu” ponude ovih kredita, iskorišćeno je 1,5 milijardi evra. A limit je bio dve milijarde evra.Po toj šemi država Srbija garantuje 80 odsto iznosa zajma, a rizik za preostalih 20 odsto preuzele su banke.Prema rečima Aleksandra Vučića, ponuda kredita iz garantne šeme trebalo bi dodatno da se produži i uveća za još dva puta po 500 miliona evra.Za razliku od 2020. kada je svim punoletnim građanima u Srbiji, koji su se za to prijavili, isplaćeno po sto evra, ovaj put biće reč o manjem iznosu, mada još uvek nije potvrđeno o kolikom iznosu je reč.Pitanje novog moratorijuma na poreze još uvek nije rešeno.“Kad jednom uđete u to – dvostruko, trostruko, petostruko… odlaganje obaveza, onda više ni Poreska uprava ne može da se snađe u svemu tome. Oko moratorijuma na poreze nemamo odluku”, rekao je Vučić.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je tokom 2020. u Srbiju uložila rekordnih 679 miliona evra. Tim investicijama su, kako je naglašeno, rešavane hitne potrebe domaće privrede sa ciljem snažnog, održivog i inkluzivnog oporavka.Naglašava se da je najveći deo sredstava, u iznosu od 576 miliona evra, plasiran ka privatnom sektoru i malim preduzećima, kroz direktno finansiranje ili putem finansijskih institucija.Kroz program za oporavak od posledica krize izazvane virusom Covid-19 EBRD je kroz hitnu proceduru plasirala 145 miliona evra komercijalnim bankama za održavanje likvidnosti privrede i malih i srednjih preduzeća i taj program će biti aktivan i tokom 2021. godine, ukoliko bankama zatreba dodatna likvidnost da podrže privredu.Ostatak finansiranja ERBD odnosio se na programe koji podržavaju žensko preduzetništvo, ulaganje u konkurentnost, hipotekarne kredite za stanovništvo, programe za podršku investicija u energetsku efikasnost kao i program za podršku trgovinskih tokova privrede. Pored kreditnih linija, korisnici su imali priliku da po uspešnoj implementaciji projekta dobiju i podsticajne grantove i besplatnu tehničku pomoć koju finansiraju Evropska unija i drugi donatori.Za izgradnju boljih infrastrukturnih veza u zemlji i regionu, banka je obezbedila zajam od 85 miliona evra za izgradnju deonice Niš-Pločnik “Autoputa mira” koja će povezati Srbiju sa Kosovom i sa albanskom lukom Drač.ERBD je finansirala i projekat izgradnje optičke širokopojasne mreže u ruralnim oblastima, čime će preko 600 škola u selima dobiti pristup internetu. Uz pomoć EBRD-a, Vlada Srbije je kreirala i strategiju upravljanja javnim preduzećima koja su u državnom vlasništvu, koja definiše razloge za državno vlasništvo i smernice za rad i bolje korporativno upravljanje u državnim preduzećima.Izgradnja nove deponije i postrojenja za proizvodnju energije iz otpada u Vinči započeta je prošle godine, kako se navodi, dobro napreduje, a ERBD je za taj projekat izdvojila 128 miliona evra. ERBD ODOBRIO KREDIT SOJAPROTEINU OD 25 MILIONA EVRA U Subotici je završena modernizacija infrastrukture za vodu i otpadne vode, poduhvat koji je takođe podržan od EBRD-a, Evropske unije i bilateralnih donatora u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF). Tokom 2021. godine, prioriteti ERBD u Srbiji, kako se naglašava, ostaće pružanje pomoći u oporavku ekonomije od posledica pandemije i promovisanje zelenog i održivog rasta uz ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.EBRD će nastaviti da sarađuje i sa komercijalnim bankama na poboljšanju pristupa finansiranju srpskim malim preduzećima. Poseban fokus biće posvećen mladim preduzetnicima uz novi program koji podržava Švedska, kombinujući zajmove EBRD-a i koncesione finansije donatora za bolji pristup finansiranju i savetima za mlade preduzetnike.Kao podrška razvoju zelene ekonomije u Srbiji, zajedno sa opštinskim i državnim institucijama u Srbiji, EBRD će nastaviti da radi na identifikovanju projekata koji će podržati poboljšanje energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama.Banka takođe sa opštinama istražuje projekte korišćenja obnovljive energije (solarne i geotermalne) za sisteme daljinskog grejanja i hlađenja.EBRD inače je odgovorila na pandemiju koronavirusa rekordnim ulaganjem od 11 milijardi evra 2020. godine kroz 411 projekata, rešavajući hitne potrebe u 38 ekonomija zemalja u koje ulaže.
-270x152.jpg)
U okviru projekta Generator koji se nekoliko godina zalaže za jačanje domaćeg preduzetništva, OTP banka Srbija je krajem 2019. godine pokrenula inicijativu – Generator dobrih dela – koja i...
Privredna komora Srbija (PKS) izdvojila je deset miliona dinara za pomoć ugroženom stanovištvu od poplava na jugu Srbije, navodi se u saopštenju. Pomoć će biti uručena najugroženijim građanima...
Niskotarifni avioprevoznik RajanEr (Ryanair) privremeno je suspendovao sve svoje operacije na tržištima u bivšoj Jugoslaviji nakon što je izvršni direktor aviokompanije, Majkl O’liri, rekao da je mreža letova kompanije „propala“ zbog novih ograničenja putovanja širom evropskog kontinenta, piše portal Exyuaviation.Aviokompanija već je imala smanjeni red vožnje za region, opslužujući samo Banja Luku i Podgoricu u bivšoj Jugoslaviji. RajanEr je sada obustavio letove iz Geteborga za Banjaluku, kao i iz Londona, Stansteda i Šarlroa do glavnog grada Crne Gore. Od početka pandemije, prevoznik nije vratio operacije u Srbiju, dok Hrvatsku opslužuje samo sezonski tokom leta.RajanEr još uvek nije saopštio datum obnavljanja niza svojih ruta u bivšoj Jugoslaviji, ali se to očekuje početkom letnje sezone 2021. godine, odnosno 28. marta. Ispostavilo se da je zimska sezona još gora od očekivanog za evropske aviokompanije, uprkos očekivanjima kompanije RajanEr da smanjenja neće pogoditi profitabilnost, jer su letovi ionako stvarali gubitke. Očekuje se da će broj putnika u januaru pasti na ispod 1,25 miliona, a zatim će se smanjiti na 500.000 u februaru i martu, što je najniži nivo avionskog putovanja od početka pandemije.Uprkos suspenziji niza ruta, RajanEr i dalje planira pokretanje novih usluga za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Naime, 29. marta aviokompanija namerava da otvori letove iz Beča za Banja Luku i Pulu, a zatim 4. juna iz Napulja za Zadar.
Udruženje radnika na internetu, saopoštilo je da će u subotu 16. januara ispred Narodne Skupštine u Beogradu održati protest zbog odluke Poreske uprave da im retroaktivno naplati porez za proteklih nekoliko godina. Među radnicima na internetu nalazi se i veliki broj ljudi mlađih od 30 godina koji inače teže dolaze do posla u Srbiji.Kako kažu iz Udruženja radnika na internetu, u subotu će biti obezbeđen autobuski prevoz ka Beogradu za ljude iz ostalih velikih gradova u Srbiji koji žele da prisustvuju protestu.Poreska uprava je još 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana.U suprotnom će, kako se navodi, pokrenuti postupak prinudne naplate frilenserima.Od tada do danas vode se polemike o tome ko je kriv za situaciju u kojoj se frilenserima do neodrživih razmera nagomilao poreski dug, oni sami ili država.PORESKA UPRAVA KONTROLIŠE I ONLAJN NASTAVNIKE ENGLESKOG Jedni kažu da je Poreska uprava trebalo da im šalje rešenja ili bar da ih edukuje o njihovim obavezama prema državi, a drugi da je trebalo sami da se raspitaju.U svakom slučaju, radnici na internetu sada se suočavaju sa nemogućnošću da otplate ogromne dugove. Oni traže da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, i tvrde da žele da plaćaju porez ali da im se zauzvrat reši radni status i uredi način daljeg oporezivanja njihovog rada.Prema aktuelnim zakonima, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužna su da sama obračunaju i plate porez, što većina njih prethodnih godina nije činila.PORESKA UPRAVA ZAPOČELA PRINUDNU NAPLATU PORESKIH DUGOVANJA FRILENSERA
U proteklih 20 godina duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom evidentirano je preko 640 hiljada kubika bespravno posečenog drveta, ukupne vrednosti oko 2,6 milijardi dinara. JP "Srbijašume" ...
Više od polovine mladih planira da napusti Srbiju, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Ovakve planove nešto češće imaju mlade žene nego njihovi muški v...
Još se nije "ohladio" tek završeni aranžman Srbije sa MMF - tzv. "čuvarkuća", Vlada Srbije je najavila da će tokom januara razgovarati sa predstavnicima ove institucije o novom aranžmanu. Nedavno završeni aranžman odobren je Srbiji u julu 2018. godine na period od 30 meseci, nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava, već je isključivo savetodavnog karaktera.Nakon demokratskih promena 2000. Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF. Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i posvećenosti ekonomskim reformama koje je vodio Aleksandar Vučić.Zamrzavanje aranžmanaPoslednji put je Međunarodni monetarni fond (MMF) zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora. U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom. To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije. U prethodnom stend-baj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (Vlada Mirka Cvetkovića). Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina.MMF: U Srbiji ugroženo više od 140.000 radnih mesta Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra.Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om. TIPIČAN PRIMER OBMANJIVANJA MMF-A JE BILO USVAJANJE ZAKONA O PENZIONOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU U KOJI JE, NAKON AMANDMANA SOCIJALISTIČKE PARTIJE SRBIJE, UŠLA ODREDBA DA DA PROSEČNE PENZIJE U NAREDNE TRI GODINE NE MOGU PASTI ISPOD 60% PROSEČNE ZARADE.MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine.MMF preporučio zamrzavanje plata i penzija u 2021.godini PREGLED SVIH ARANŽMANA POSLE 2000. GODINE1. 20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 167,19 miliona evra kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije, navodi se na sajtu NBS. Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.2. 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od oko 293,7 miliona evra (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama. Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine. 3. 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 909,38 miliona evra kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara. 4. 16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 400,33 miliona evra koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na 2.941,95 miliona evra.Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno 1.536,33 miliona evra. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.5. 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 1.076,75 miliona evra. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime. Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena.6. 23. februara 2015. odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Aranžman je okončan 23. februara 2018. 7. 18. jula 2018. odobren je Instrument za koordinaciju politike. Ovo je mehanizam savetodavnog karaktera i nije predviđao povlačenjem novca.
EPS Distribucija je prošle nedelje najavila da će svojim potrošačima, u skladu sa Zakonom o energetici početi da šalje ugovore o preuzimanje električnih brojila i ostale priključne opreme, jer ona spadaju u ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
