Najnovije

Srbija

CEP: Samo polovina građana regiona koristilo e-usluge tokom pandemije

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike (CEP), čak 50% građana koji žive u zemljama Zapadnog Balkana nije koristilo ekektronske usluge tokom pandemije, naspram 18% njih koji su rekli da su ih koristili."U proseku, dve trećine građana regiona kažu da njihovo interesovanje za e-usluge nije poraslo od početka pandemije", kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. Što se tiče građana Srbije, povećanje u korišćenju elektronskih usluga tokom pandemije nešto je 23% i nešto je veće od regionalnog proseka.Inače, naglašava se da su relevantnost e-usluga, njihov kvalitet i dostupnost građanima naročito dobili na značaju u periodu kada je pandemija bila na vrhuncu, jer je fizički kontakt i odlazak na šaltere sveden na minimum.U CEP-u navode da građani koji su upoznati sa načinom upotrebe e-usluga kažu da su one lake za korišćenje i bili su više zainteresovani za njihovu upotrebu, dok za one druge koji o njima ne znaju puno vai suprotno.Rezultati ankete se objašnjavaju nedostatkom informacija i veština građana o korišćenju e-usluga, kao i činjenicom da je nekima potrebno više vremena za navikavanje i interakciju sa javnom državnom upravom."Najverovatnije je u pitanju kombinacija ova dva faktora; nedostatak znanja u kombinaciji sa starim navikama je ono što mnoge ljude sprečava da se oslone na elektronsku interakciju sa administracijom", kaže Milena  Lazarević.Oko 40% građana regiona, kažu u CEP-u, preferira lični kontakt, ali uprkos pandemiji, nisu bili više zainteresovani za korišćenje e-usluga.Istraživanje pokazuje da kod ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine vlada najveće interesovanje za korišćenje e-usluga, dok se zainteresovanost smanjuje kod starijih građana, ali počinje i da raste kod oni starijih od 60 godina.Lazarević smatra da se to može objasniti "velikim preprekama sa kojima su se oni suočili u dobijanju usluga administracije ličnim kontaktom od izbijanja pandemije".Ona je dodala da građani u svim zemljama regiona generalno pristupaju e-uslugama sa rezervom, a to se nije menjalo ni tokom pandemije.Predstavnica CEP-a napominje da su za podizanje svesti o značaju e-usluga neophodne proaktivnije informativne kampanje, koje bi pokrenule vlade zemalja."To će, u kombinaciji sa podizanjem nivoa kvaliteta ovog tipa usluga, sigurno dovesti do toga da građani osećaju više poverenja i više koriste ovaj tip usluga, kako u redovnim tako i u vanrednim okolnostima", dodaje Lazarević.Istraživanje je, kako je naglašeno, sprovedeno od 1. do 15. maja 2020. na uzorku od 6085 građana.

Vesti iz izdanja

Luksuz, mir i naslada

Velika prekretnica u mnogim sferama društva desila se na prelomu dva veka, IX i XX. Tako je bilo i u umetnosti. Na Pariskom jesenjem salonu 1905. predstavljeno je slikarstvo koje je tada izazvalo pobu...

Vesti iz izdanja

Evropa je otvorila jedno oko

Urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije, Jelena Obućina, svesna je da su se političke podele prelile na sve sfere društva, uključujući i medije. U razgovoru za „Novu ekonomiju&ldquo...

Vesti iz izdanja

Da li smo sve kupoholičarke?

Državni zvaničnici su uspeli da primete da su žene kupoholičarke, pa se zato i zaražavaju, ali se nisu zapitali – ko ih leči, ko im čisti, ko im sprema, ko im čuva stare roditelje ili obrazuje decu. Že...

Vesti iz izdanja

Halkbank

Želimo da se klijenti osećaju sigurno u Halkbanci Halkbanka je tradicionalno orijentisana ka malim i srednjim preduzećima i u narednom periodu naš fokus će biti na njima. Želimo da damo podstrek mlad...

Vesti iz izdanja

Izgubljeni u prevodu

Pokornost se kod nas brka sa saradljivošću, tj. kooperativnošću. Razlika između saradnje i pokornosti je u stepenu zrelosti učesnika i u njihovom preuzimanju lične slobode i lične odgovornosti ...

Vesti iz izdanja

AstraZeneca – Go green

U svim segmentima poslovanja pažljivo rukujemo prirodnim resursima i pazimo da su naši proizvodi bezbedni za životnu sredinu Klimatske promene postepeno postaju klimatska kriza. Globalni razvoj kao p...

Srbija Dobrovoljni penzijski fondovi

Osnovice dobrovoljnog osiguranja od 2021. godine veće za 10%

Od uplate za januar 2021. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 10,08% više u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje.Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosecne republicke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 28.402 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 405.750 dinara.Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 25,5 odsto, pa će se tako mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 7.242,51 do 103.466,25 dinara.Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2021. godinu i dostupni su građanima na sajtu PIO Fonda i na oglasnim tablama u filijalama.PIO Fond podseća građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu clana 15 Zakona o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec.Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev.Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.PIO Fond ukazuje u saopštenju da pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…). Uslov je da su ta lica starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji i da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.

Srbija

„Kreni-promeni“: Onlajn peticija protiv rudnika litijuma u dolini Jadra

Udruženje građana Kreni-ptomeni raspisalo je onlajn peticiju u kojoj se od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović taži da zabrane projekat rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra."Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit", navdi se u tekstu peticije. Udruženje Kreni-promeni podseća da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom i poznata je kao najplodnije zemljište u Srbiji. Smatraju da Vlada i Rio Tinto ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i građane koji ne žele da se odreknu svog poljoprivrednog zemljišta koje pripadaja generacijama njihovih porodica.Odbijamo da Vlada uništi dolinu Jadar u naše ime"Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita ukljucuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline", stoji u tekstu peticije. Napominje se i da bi se proces eksploatcije odvijao na 20 kilometara od Drine i koristiolo bi se 300 kubika vode svakih sat vreme, dok bi se zagađena voda, kako tvrde, vraćala u reku Jadar. Kako naglašavaju u udruženju Kreni-promeni, izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi u prisusttvu elemenata poput arsena, žive i olova kontaminirali bi čitave rečne slivove.Tako bi kako naglašavaju, nastavili put preko reke Jadra, Drine i Save, pa bi pored Srbije zagadili i druge zemlje.Pored toga, u udruženju kaži i da odbijaju da dozvole trovanje vazduha koje bi nastalo tokom eksploatacije, kaoi ugrožavanje egzistencije stanovništva u okolini Jadra.Tvrde i da je Rio Tinto obećao 700 novih radnih mesta, ali smatraju da je zaboravio da doda da će 19 hiljada ljudi biti raseljeno sa tog područja.

Srbija

Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?

Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko kod Užica počeo je da preuzima otpad koji je izvađen iz Potpećkog jezera, radi njegovog daljeg tretmana. Kako se navodi, za sada se ne zna o kojim količinama otpada je reč, a preuzimanje je počelo na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine."Krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na našu deponiju, već će se deponovati u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev", rekao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Momir Milovanović. Prema njegovim rečima u tom otpadu ma najviše pet plastične ambalaže i to preduzeću odgovara jer ga balira i prodaje, pa će imati i neku finansijsku dobit. Kako dodaje tretiraće se i drvensati otpad koji stiže sa plastikom."Ove godine ćemo od svega navedenog imati dobre prihode sa kojim ćemo moći još neke stvari da nabavimo. Najbitnije je napomenuti da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije.Milovanović je najavio da bi do krja marta trebalo da se počne sa radovima na proširenju tela deponije Duboko kod Užica, ako to dozvole vremenski uslovi."U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujuemo na novu ćeliju koja će biti formirana", naveo je Milovanović.Dodao je i da će tokom godine najverovatnije početi realizacija novih projekata poput mehaničko-biološkog tretmana otpada, procesa u okviru koga će se iz njega iskorišćavati gas.Gas će, kako je naveo Milovanović kasnije moći da se koristi i za proizvodnju struje.

Srbija

Poskupeo med u maloprodaji

Nestašica meda ovih dana dovela je do podizanja njegove cene u maloprodaji kod pčelara u celoj Srbiji, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Objašnjavaju da je jedan od razloga za poskupljenje slaba pčelinja paša tokom 2020. godine. SPOS podseća da je javnosti već poznato da je prethodne godine pčelinja paša podbacila za celih 80% zbog loših vremenskih prilika, kao i daje na tržištu ponuđeno jako malo meda, čije su zalihe sada već na izmaku. Prema njihovim rečima, ovih dana bagremov med se na kućnom pragu pčelara prodaje po ceni ne manjoj od 1000 dinara za kilogram, kao i planinski livadski i lipov med.U SPOS-u napominju da se cene meda kreću i do 1300-1500 dinara. Suncokretov med, med od uljane repice, bagremčev i cvetni med, kako se navodi imaju cenu ne manju od 800 dinara za kilogram. PČELARI PRIJAVILI LIDL TRŽIŠNOJ INSPEKCIJI ZBOG REKLAME ZA MED Što se tiče trgovina, udruženje napominje da se "tamo se u ovoj nestašici opet uvlači sve i svašta", ali i da može da se nađe bagremov med vrhunskog kvaliteta, po ceni od oko 1800 dinara za kilogram. Na maloprodajnom mestu SPOS-ovog Pogona "Naš med" u Tržnom centru Galerija u Beogradu na vodi bagremov med košta 1550 dinara za kilogram. Planinski livadski i lipov med, kako kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije koštaju 1350 dinara, a cvetni med (mešavina suncokreta, lipe, livade i bagrema) 1150 dinara. 

Srbija

APR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekata

Na početku 2021. godine u Republici Srbiji je bilo registrovano 400.646 aktivnih privrednih subjekata, od čega je 121.690 privrednih društava i 278.956 preduzetnika, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Tokom 2020. godine zabeležen je porast ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata za 9.879 u odnosu na početak 2019. godine.U 2020. godini je registrovano osnivanje 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika, što je za 19 privrednih društava više nego 2019. godine, ali i oko 25 odsto preduzetnika manje u poređenju sa 2019. godinom.Prema delatnostima, najviše privrednih društava osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti poput trgovine na veliko, računarskog programiranja, izgradnje zgrada, konsultantskih aktivnosti, prevoza tereta, restoranea i pokretni ugostiteljskih objekata, trgovine na malo preko pošte ili interneta, informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.Najviše preduzetnika osnovanih tokom 2020. godine registrovalo je restorane i pokretne ugostiteljske objekte, konsultantske aktivnosti, frizerske i kozmetičke salone, drumski prevoz tereta, održavanje i popravku motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, specifične građevinske radove, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.Iz Registra privrednih subjekata je prošle godine izbrisana su 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika. Po službenoj dužnosti obrisano je 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.Obrisano je i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine.  Tokom 2019. godine izbrisano je  27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika, a po službenoj dužnosti je izbrisano 24.380 privrednih društava i 5.315 preduzetnika.Među obrisanim privrednim društvima najviše je bilo delatnosti poput nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantskih preduzeća, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, firmi za izgradnju zgrada, drumski prevoz tereta, trgovinu na malo, računarsko programiranje, pripremu i posluživanje pića, trgovinu automobilima i lakim motornim vozilima.Među obrisanim preduzetnicima je najviše bilo delatnosti računarskog programiranja, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoza, pripremanja i posluživanja pića, konsultantskih aktivnosti. frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo, firmi za drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, kao i proizvodnju odeće.