Najnovije

Srbija

Er Srbija: Partnerstvo sa platformama Booking.com i Rentalcars.com

Er Srbija je sklopila partnerstvo sa dva brenda koja posluju u sklopu svetske onlajn platforme za putovanja, Booking Holdings. Putnici će moći da rezervišu smeštaj preko sajta Booking.com koji im omogućava pristup bazi od preko 28 miliona smeštajnih jedinica, a moći će i da iznajme automobil preko sajta Rentalcars.com, sa opcijama za preuzimanje vozila na preko 60.000 lokacija širom sveta, navodi se u saopštenju ove aviokompanije.Od januara 2021. godine putnici će moći da organizuju svoje celokupno putovanje preko sajta airserbia.com – od rezervacije leta, preko rezervacije smeštaja do rentiranja vozila.Dodatne usluge za putnike dostupne su preko banera na početnoj strani sajta kompanije Er Srbija kao i u sekciji “Ostale dodatne usluge” na stranici „Dodatne usluge“. Putnici koji kupe kartu preko sajta airserbia.com takođe dobijaju pristup ovim servisnim opcijama na stranici za potvrđivanje ili preko sekcije „Moja rezervacija“.Kako bi se obeležio početak saradnje, putnici Er Srbije koji do 31. marta 2021. putem sajta airserbia.com rezervišu smeštaj na Booking.com, dobijaju popust od 20 odsto za boravak do 31. marta 2021, navodi se u saopštenju.

Svet

Montenegro Erlajns duguje kontroli letenja još 6,5 miliona evra

Kompanija Montenegro Erlajns duguje oko 6,5 miliona evra Kontroli letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, za troškove preleta aviona. Taj dug trebalo je da bude prenet na državu Crnu Goru, preneo je N1."Ostao je nenaplaćen dug od 6,5 miliona evra, sa pripadajućim kamatama, koji je na osnovu zakona trebalo da bude prenet na državu", kaže zamenik direktora SMATS-e Lazo Maksimović.On je objasnio da je slična situacija bila i u vezi sa kompanijom JAT Airways, do momenta dok država nije preuzela njen dug. "Nadali smo se da će tako biti i u slučaju Montenegro Airlinesa", kaže Maksimović.Dug kako je precizirano nije nov i vuče se godinama, a prvi sudski postupak pred sudom pokrenut je još 2007. godine.Pored toga navodi se da su rađeni i neki protokoli, kao i reprogram dugova.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLANES, OSNIVA NOVU FIRMU Na osnovu presuda suda u Podgorici, 2017. godine naplaćeno je 4,2 miliona evra, a početkom 2019. godine još dva miliona, rekao je Maksimović.Kako je dodao, imali su sve garancije, donet je zakon leks specijalis i ostalo je samo još da se potpiše sporazum o dinamici naplate potraživanja, ali je došlo do promena. "Priča se o gašenju kompanije Montenegro Airlines, a mi smo naravno stali u red sa ostalim poveriocima", rekao je Maksimović.Komentarišući pisanje pojedinih medija da je upravo on, koji je u rodbinskim odnosima sa predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, blokirao naplatu potraživanja ili uticao na to da se ona ne naplate, Maksimović tvrdi da je “bilo baš suprotno”."Učestvovao sam i u pokušaju da se država Crna Gora obaveže da vrati taj dug, ali ne znam da li će biti nešto od toga. U svakom slučaju, ponovo smo pokrenuli izvršenje i to je cela istina o tom dugu", zaključio je Lazo Maksimović.

Srbija

Kompanija iz Osla investira u vetroparkove u Srbiji

Investitor u vetroelektrane sa velikom snagom, kompanija NBT AS čije je sedište u Oslu, u Srbiji će nastupati zajedno sa kopmanijom WV International i njihovo zajedničko ime biće WV-NBT Srbija. Kompanije imaju cilj da do 2026. godine u Srbiji puste u rad vetroelektranu jačine 800MW, dok će prve vetroelektrane snage 168 MW biće na mreži već 2023. godine. Kopmanija WV International (koja se ranije zvala Windvision) započela je 2010. godine rad na projektima vetroelektrana u Srbiji.Oni su sada u naprednoj razvojnoj fazi i kako se navodi spremni su za realizaciju pod transparentnim, konkurentnim i adekvatnim tržišnim uslovima koje će omogućiti najavljeni sistem aukcija.Kompanija inače posluje u oblasti obnovljivih izvora energije skoro 20 godina i prisutna je u osam zemalja, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Španiji, Maroku, Srbiji, Senegalu i Tunisu. Uspešno je realizovano preko 200 MW projekata vetroelektrana u Belgiji i Francuskoj, dobijene su dozvole za preko 800 MW i kompanija je izrasla u tim od preko 50 zaposlenih sa ekspertizom za celokupan životni ciklus projekata izgradnje postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.USVOJENA PLAN ZA IZGRADNJU NAJVEĆEG VETROPARKA U ZEMLJI Kompanija NBT kako se dodaje razvija projekte vetroparkova i upravlja tim elektranama na tržištima u razvoju. Ona je osnovana 2004. godine sa sedištem u Oslu u Norveškoj, a najaktivnija je u Kini i Ukrajini. NBT je pustio u rad vetroelektranu u mestu Baicheng, u provinciji Jilin u Kini, snage 50 MW i to je bio prvi projekat za proizvodnju električne energije iz energije vetra koji je obezbedio projektno finansiranje u Kini. Kasnije, tokom 2011. i 2012. godine, NBT je pustio u rad i vetroelektrane instalisane snage 100 MW, koje se nalaze u Unutrašnjoj Mongoliji. U Ukrajini je NBT drugi po veličini proizvođač i operater energije vetra, sa projektima Zophia od 800 MW i Sivashenergoprom od 250 MW.Budući da stalno razmatra prilike za projekte i na ostalim tržištima u razvoju, NBT napominje da je prepoznao Srbiju kao pouzdano okruženje za zelenu energiju i odlučio da udruži snage sa kompanijom WV International kako bi zajednički realizovali portfolio projekata.WV International i NBT će razviti i izgraditi vetroelektrane u skladu sa međunarodnim standardima koji odgovaraju zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Ekvatorskim principima. Vetroelektrane će kako se napominje značajno doprineti privrednom razvoju, doneti značajne poreske prihode, obezbediti do dve hiljade radnih mesta tokom izgradnje i imati trajan ekonomski uticaj čak i nakon završetka izgradnje. Očekuje se i da će ovi projekti značajno povećati udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije u Srbiji, što je jedan od najvažnijih ciljeva energetskog sektora Republike Srbije.

Svet

Preko 50.000 italijanskih restorana ignoriše mere zaključavanja

Preko 50.000 restorana u Italiji planira da otvori svoja vrata, uprkos strogim merama zaključavanja zbog pandemije, šireći se društvenim mrežama pod heštegom #IoOpro („Otvaram“), pokret je najveći čin građanske neposlušnosti širom zemlje od kada su zaključavanja započeta, piše portal Off-Guardian.Italijanski opozicioni poslanik Vitorio Sgarbi podržao je pokret, rekavši u jednom intervjuu „otvorite i ne brinite, na kraju ćemo ih naterati da pojedu svoje kazne“.Italijanska vlada već se suočava sa unutrašnjim sukobom i krizom, a prevremeni izbori su mogući.Protest „Otvoreni smo“ širi se i Evropom, a varijante su već uzele maha u Švajcarskoj (#Wirmachenauf) i Poljskoj (#OtwieraMY).

Srbija

URI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilensera

Predsednik Udruženja radnika na internetu (URI) Miran Pogačar izjavio je da će predstavnici frilensera u narednih nekoliko dana Vladi Srbije ponuditi rešenja za pojedinačne kategorija ljudi koji su prihodovali onlajn. On je u izjavi za Novu ekonomiju naveo da će nakon toga uslediti novi sastanak sa ministrom finansija Sinišom Malim i premijerkom Anom Brnabić .Pogačar je kazao da prvi zahtev frilensera, da se obustavi naplata poreza i doprinosa za prethodnih pet godina, nije odmah usvojen, već da će se o tome govoriti nakon preentacije rešenja predstavnika radnika na internetu.U suprotnom, ako se ne dođe do nekog opšteg rešenja, URI će napustiti pregovore i "praviti bolju pregovaračku poziciju vršeći pritisak na određene načine".Pogačar je rekao da su višesatni razgovori u zgradi Vlde Srbije bili "donekle konstruktivni", da predstavnici vlasti "nisu imali jasan uvid u konkretno stanje" i da je prva sesija pregovora bila "sastanak upoznavanja i razmene argumenata".. " Ja sam apsolutno siguran u pozitivne rezulatate... (Obustava naplate poreza) trenutno ne postoji, o tome ćemo pričati. Pokazalo se da je situacija, kao što smo i govorili kompleksna, da je Poreska uprava delovala svojom 'satarom', odnosno zastarelim zakonom. Zbog toga veliki broj ljudi našao u problemu. Ono što oni jesu (kazali) je da treba da se utvrdi generalno stanje. Oni nemaju pregled sitacije, iako su donosili rešenja i pozive", rekao je Pogačar.Predstavnici frilensera pozvani su na sastanak sa premijerkom Brnabić, ministrom Malim i Poreskom upravom tokom protesta održanih ovog vikenda, na kojima se u centru grada okupilo više hiljada ljudi.Prethodno je Poreska uprava saopštenjem obavestila radnike na internetu da planira da naplati poreze i doprinose frilenserima za proteklih pet godina.Predstavnici radnika na internetu su navodili da je manje od pola procenta te kategorije plaćalo porez, da Poreska uprava nije obaveštavala ljude o svojim poreskim obavezma, kao i da je ovaj vid naplate poreza "nemoguć".

Svet

Stanari Njujorka duguju više od milijardu dolara za kirije

Stanaru u Njujorku duguju više od milijardu dolara neplaćenih kirija zbog propuštenih uplata usled pandemije koronavirusa, pokazuje novo istraživanje, piše Vol strit žurnal.Iznos duga najnoviji je pokazatelj da naknade za nezaposlenost i savezni stimulativni paketi do sada nisu bili adekvatni za ublažavanje rastućeg finansijskog tereta propuštenih plaćanja kirije u hiljadama gradskih domaćinstava.Stanodavci, kao i stanari snažno su lobirali za veću pomoć vlade tokom pandemije.Državi Njujork predviđeno je 1,3 milijarde dolara pomoći za stanovanje u prošlomesečnom saveznom paketu pomoći za COVID-19.Istraživanje koje je sprovela stanodavska trgovinska grupa “ Program poboljšanja stanovanja u zajednici“, fokusirala se na njujorške zgrade podložne gradskim zakonima o zakupu. Ovi stanovi čine oko polovine ukupnih gradskih stanova za iznajmljivanje.Skupljajući odgovore stanodavaca, grupa je procenila da čak 185.000 domaćinstava koja žive u ovim stanovima zaostaju za više od dva meseca, sa prosečnim dugom većim od 6.000 američkih dolara.Džej Martin, izvršni direktor ove grupe rekao je da je dug za zakup od ostatka inventara stanova u Njujorku verovatno isti ili veći, što znači da je ukupan dug koji imaju iznajmljivači u Njujorku verovatno veći od dve milijarde dolara.

Svet dolari

EU će pokušati da umanji uticaj američkog dolara

Brisel upozorava da se globalna tržišta previše oslanjaju na dolar, dok traži načine da suzbije ranjivost Evrope na američke sankcije i druge finansijske rizike, u pokušaju da izazove nadmoć američke valute samo nekoliko dana pre inauguracije Džoa Bajdena za novog predsednika SAD-a, piše Fajnenšal tajms.Nacrt političkog dokumenta Evropske komisije otkriva dubinu frustracije EU nakon četiri godine administracije Donalda Trampa, čija je politika naglašavala dominaciju SAD-a i njihove valute u globalnom finansijskom sistemu.Dokument posebno ističe poteškoće EU u uspostavljanju svoje nezavisnosti posmatrajući sankcije protiv Irana koje je uveo Tramp, navodeći ih kao dokaz potrebe da se blok „zaštiti“ od „efekata nezakonite eksteritorijalne primene“ takvih mera.„Trampovo predsedništvo je naglasilo ranjivosti Evropske unije i to moramo rešiti, čak iako on više nije predsednik. Reč je o mestu EU u svetu i potrebnim sredstvima da budemo ekonomska i finansijska sila srazmerno našoj veličini“, rekao je zvaničnik Evropske komisije.Trampova iranska strategija imala je direktan uticaj na finansijsku infrastrukturu sa sedištem u Evropi, kao što su sistem za slanje poruka Swift i depozitori hartija od vrednosti Euroclear i Clearstream.Iranske sankcije značile su da je Brisel morao da postavi namensko vozilo kako bi olakšao plaćanja za legitimnu trgovinu između EU i islamske republike, što je bio proces ispunjen poteškoćama.Dokument naglašava ambiciju EU da ojača svoju samostalnost u nizu sektora, uključujući finansije, nakon što je Trampova administracija uništila transatlantske norme.Prema nacrtu, EU takođe planira da pronađe načine za jačanje uloge evra. Dokument upozorava da se „globalna finansijska tržišta previše oslanjaju na američki dolar“.Blok dugo pokušava da promoviše veću upotrebu evra, na primer u robnim ugovorima, kako bi ojačao svoju finansijsku i ekonomsku autonomiju.Konkretni koraci navedeni u dokumentu uključuju korišćenje planiranog pregleda EU regulative o finansijskim pokazateljima kako bi se podstakli da budu denominovani u evrima. Većina se trenutno zasniva na dolarima.Brisel veruje da bi jača globalna uloga evra „zaštitila ekonomiju od deviznih šokova i smanjila oslanjanje na druge valute“.Komisija je takođe zabrinuta da se blok sve više oslanja na investicione banke koje nisu iz EU i koje „u vreme finansijske krize mogu odlučiti da smanje svoje prisustvo u EU i da se usredsrede na svoje domaće tržište“.

Srbija

„Nova Nacionalna strategija zapošljavanja je korak unazad“

Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine predstavlja korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, saopštila je Radna grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju za pregovaračko poglavlje 2 i 19. Saopštenje je usledilo nakon javne rasprave o tom dokumentu.Fondacija Centar za demokratiju, koja je koordinator Radne grupe, podseća da je ciljana vednost za aktivne mere zapošljavanja u prethodnoj strategiji bila 0,5% BDP-a u 2020. godini, što je daleko više od nove vrednosi od 0,2%, koja je planirana za 2026. godinu"Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalje ostati na začelju Evrope i sa najnižim obuhvatom merama aktivnih mera zapošljavanja", navodi se u saopštenju Fondacije Centar za demokratiju.Iz te fondacije podsećaju da je u Srbiji tokom 2018. godine u aktive mere zapošljavanja bilo uključeno 5,1 do 100 nezaposlenih.Prema njihovim podacima na nivou EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3 od 100), dok je najveći imala Belgija (76,5 od 100 nezaposlenih).EKONOMSKI OPORAVAK PRE 2022. GODINE SAMO U SRBIJI, LITVANIJI I TURSKOJ Naglašava se da je u Srbiji tokom 2019. godine obuhvat nezaposlenih tim merama opao na 4,7 na 100 nezaposlenih.Podseća se da se to dešava uprkos oceni Evropske komisije da u Srbiji "nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku".U predlogu nove strategije nedostaju mere za podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva, napominje Radna grupa Nacionalnog konventa za EU za pregovaračko poglavlje 2 i 19 i "potpuno je izostalo" u ovom dokumentu.

Svet

Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?

Prema nezvaničnim informacijama Hrvatska Fortenova grupa, koja je vlasnik fabrike Ledo, dobila je više ponuda za kupovinu tog proizvođača smrznute hrane, prenosi Index.hr. Prema informacijama nedeljnika Leader, Fortenova je dobila ponudu američko-britanske kompanije Nomad Foods koja je veća od 600 miliona evra.Fortenova je kako se navodi od nekih drugih kompanija dobila i veće ponude, ali njihovi drugi uslovi nisu bili porihvatljivi, pa su krenuli u pregovore sa američko-britanskom kompanijom Nomad Foods-om. Predsednik upravnog odbora Fortenove, Fabris Peruško smatra da bi kupoprodajni ugovor mogao da bude potpisan krajem prvog kvartala, a transakcija bi mogla da se zaključi tokom leta. Nomad Foods jedna je od vodećih evropskih kompanija za smrznutu hranu, a među njene poznate brendove spadaju Birds Eze, Findus, Iglo, Aunt Bessie's i Goodfella's. Na veb stranici Nomad Foodsa navodi se da ovi brendovi sada imaju priliku da uđu na nova evropska tržišta koja su u razvoju, kao i da je Ledo most za njihovo buduće poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. "Fortenova Group je vodeća kompanija za smrznutu hranu u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i nekoliko drugih zemalja jugoistočne Evrope, ima poznate lokalne brendove u tim zemljama i potrošači ih prepoznaju", navodi se na portalu Nomad Foods. Precizira se da su pregovori u toku, kao i da ne postoji garancija da će se transakcija na kraju dogoditi. "Dok se ne postigne konačni dogovor, kompanija ne namerava da saopšti više dalje informacija o ovom procesu", preciziraju u Nomad Foods-u.

Svet

WhatsApp odlaže nova pravila zbog zabrinutosti korisnika

Vacap (WhatsApp) je odložio promenu uslova korišćenja za 15. maj, zbog velikih kritika oko pitanja privatnosti i deljenja korisničkih podataka sa Fejsbukom, piše Biznis insajder.Odlaganje dolazi zbog „zabune“ i „dezinformacija“ oko nove politike, navela je kompanija na svom blogu. Vacap navodi da nova pravila korišćenja aplikacije uključuju nove opcije za ljude da upravljaju svojim korišćenjem aplikacije i da „ne proširuje njihovu mogućnost deljenja podataka sa Fejsbukom“.Datum ažuriranja pravila korišćenja biće pomeren za 15. maj, navodi se u objavi na blogu. Vacap je takođe rekao da ničiji nalog neće biti suspendovan ili izbrisan 8. februara, kada je prvobitno trebalo da stupe na snagu nove smernice.Najava dolazi dve nedelje nakon što je Vacap najavio novu promenu, povlačeći kritike korisnika aplikacije za razmenu poruka koji su bili zabrinuti zbog njihove privatnosti podataka.Nakon objavljivanja nove politike, mnogi korisnici prešli su na alternativne platforme kao što su Signal ili Telegram. Izvršni direktor Tesle, Ilon Mask je čak objavio na svom Tviteru da ljudi treba da „koriste Signal“.Vacap je pokušao da smiri situaciju rekavši da je ažuriranje dizajnirano da pomogne preduzećima na toj platformi.„Želimo da budemo jasni da ažuriranje smernica ni na koji način ne utiče na privatnost vaših poruka sa prijateljima ili porodicom. Umesto toga, ovo ažuriranje uključuje promene u vezi sa porukama preduzeća na Vacapu, što je neobavezno, i pruža dalju transparentnost o tome kako prikupljamo i koristimo podatke “, rekao je Vacap.S druge strane, Signal je prošle nedelje zabeležio 7,5 miliona preuzimanja, što je porast od 4.200 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. U sredu je Signal bio na vrhu Guglovih i Eplovih prodavnica aplikacija. Veliki broj korisnika migrirao je i na Telegram - platforma je prošle nedelje stekla 9 miliona novih korisnika, što je 91 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju.

Srbija

Najslabija godina za beogradski aerodrom od 2003. godine

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" je u 2020. godini prevezao oko 1,9 miliona putnika, što predstavlja pad od 69,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prenosi portal EX-YU Aviation. To je bio najslabiji rezultat za glavni grad Srbije od 2003. godine, obzirom da je i broj komercijalnih letova bio za za 52,2 odsto manji nego lane."Ova situacija rezultat je strogih ograničenja putovanja koja su uspostavljena širom sveta zbog borbe protiv širenja COVID-19", saopštio je operator aerodroma "Nikola Tesla", kompanija Vansi (VINCI).Ovog januara beogradski aerodrom ima ukupno 1.428 redovnih dolaznih i odlaznih komercijalnih letova, što predstavlja pad od 66 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.Za razliku od januara 2020. godine, nekoliko avio-kompanija privremeno je obustavilo poslovanje u Beogradu, uključujući LOT Polish Airlines, Alitalia, Aegean, TAROM, Air France i Transavia, dok su Etihad i Mahan Air u potpunosti prekinuli da nude usluge.S druge strane, Montenegro Airlines, koji je bio treći najveći prevoznik na aerodromu po broju izvršenih letova u januaru prošle godine, čeka restruktuiranje.Uprkos tekućoj krizi u vazduhoplovnom sektoru, VINCI je ponovio da će nastaviti s višemilionskom proširenjem beogradskog aerodroma."Aerodromi VINCI nastavljaju sa svojim radovima na modernizaciji i proširenju velikim koracima kako bi ovu platformu učinili budućim održivim čvorištem u Istočnoj Evropi. Potpisivanjem 25-ogodišnjeg ugovora o koncesiji sa vladom Srbije, VINCI aerodromi zalažu se za transformaciju aerodroma u referentno čvorište. u jugoistočnoj Evropi: otvaranje novih ruta, poboljšanje protoka putnika, jačanje srpskog turizma i primena politike zaštite životne sredine"; dodaje se u saopštenju. 

Svet

Energetska zajednica uvela sankcije Bosni i Hercegovini

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice sa sedištem u Beču, Janez Kopač, saopštio je da je ta institucija uvela sankcije jednoj od svojih članica, Bosni i Hercegovini, prenosi portal Seebiz. Cilj te odluke je da se spreči korišćenje velike količine sumpora u naftnim derivatima koje BiH dozvoljava da se koriste, uprkos pravilima koja moraju da poštuju sve članice Energetske zajednoce.Kako je precizirano, odluka o sankcijama je doneta Zbog kršenja Direktive o sumporu u gorivima i nepridržavanja pravila koja važe za energiju i gas. Na taj način, energetska zajednica želi da obaveže BiH da počne da primenjuje ekološke snztandarde koji će očuvati životnu sredinu.“Tačno je da su sankcije uvedene protiv Bosne i Hercegovine i da ta zemlja neće učestvovati u odlučivanju o pitanjima budžeta Evropske unije i izvršenju budžeta u periodu od dve godine, osim ako u međuvremenu ne otkloni prekršaje”, rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata Energetske zajednice.Odluka o sankcijama BiH doneta je krajem prošle godine, ali je Evropska energetska zajednica objavila je njen sadržaj prošle nedelje. Ranije je bilo nekoliko upozorenja da bi BiH mogla da bude kažnjena zbog kršenja međunarodnih pravila.Inače, od svih država članica Energetske zajednice, samo u BiH i dalje mogu da se upotrebljavaju vozila sa Euro 3 standardima, dok se u Evropksoj uniji većinom koristi Euro 5.Napominje se da se već godinama u fiokama Saveta ministara BiH nalazi nacrt odluke koja reguliše ovo pitanje i predviđa smanjenje sumpora na najviše 1% u naftnim derivatima.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA Navodi se da ga Veće ministara BiH do sada nije usvojilo i time je faktički naftnim lobijima dozvoljeno da se poinašaju mimo onoga što se zagovara kao ekološki sandard na nivou EU.Ranije je BiH dozvolila veću količinu sumpora u naftnim derivatima kako bi "podržala domaću proizvodnju" u Rafineriji Brod. Međutim, prema informacijama do kojih se došlo u izstrazi Energetske zajednice istrage, iza te odluke krili su se i uvoznici nafte i naftnih derivata iz oba entiteta.Drugi razlog zbog kojeg su uvedene sankcije BiH je taj što nije usvojen državni zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosa i tržišta električne energije.Naime, ovaj zakon je u proceduri od 2017. godine, ali je posljednji saziv Veća ministara poslao različite materijale entitetima, tako da nije bilo usaglašavanja.Prema tom zakonu, kako se navodi, planirano je prenošenje nadležnosti za pitanja plina na Državnu regulatornu komisiju za električnu energiju. Međutim, kadrovi iz Republike Srpske trenutno blokiraju usvajanje zakona na državnom nivou. Prema informacijama Istrage, usvajanje tog zakona traži i MMF i to je jedan od preduslova za novu tranšu kredita BiH od strane te institucije.

Srbija

Novi GIGA gradovi

SBB nastavlja da širi svoju GIGA mrežu, pa će u februaru započeti besplatnu digitalizaciju Sombora, Valjeva i Leskovca. Tokom protekle dve godine SBB je, u okviru petogodišnjeg plana investicija vrednog 300 miliona evra, unapredio brzine interneta u osam gradova i digitalizovao 80% svojih korisnika. Korisnicima SBB usluga, bez dodatnih troškova, u digitalizovnim gradovima dostupni su digitalna televizija i najbrži internet u Srbiji do čak 1Gbps, visok kvalitet slike i zvuka, veća stabilnost servisa i druge napredne funkcije. Proces digitalizacije odvija se fazno po delovima grada, a svakog SBB korisnika, pre dolaska na kućnu adresu, kontaktiraće tehnička podrška.Posle Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca, Pančeva, Kragujevca, Paraćina i Niša, sada i Sombor, Valjevo i Leskovac, nakon završenog procesa digitalizacije, postaju GIGA gradovi u kojima se brzine interneta u EON paketima povećavaju automatski: u EON Light paketu sa 75 na 150, u EON Full paketu sa 150 na 250, a u EON Premium paketu sa 300 na 500 megabita po sekundi. Korisnici Premium paketa u digitalizovanim gradovima, uz Giga dodatak mogu da uživaju u brzinama interneta do 1 Gbps.

Svet

Kineska ekonomija iznenadila rastom od 6,5 odsto u četvrtom kvartalu

Kineska ekonomija nastavila je sa rastom i u poslednjem kvartalu 2020. godine u kojem je porasla za 6,5 odsto, tako završivši godinu u kojoj je rasla u tri od četiri kvartala i ukupno za 2,3 odsto, objavio je tamošnji nacionalni zavod za statistiku, prenosi Axios.Nijedna druga velika ekonomija nije uspela da ostvari pozitivan rast 2020. godine.Iako je pandemija Covida prvi put otkrivena u Kini, zemlja je uspešno kontrolisala virus i postala jedan od glavnih pozitivnih pokretača globalne ekonomije, dok je ostatak sveta uglavnom bio u izolaciji.Očekuje se da će kineska ekonomija porasti za 8,3 odsto 2021. godine, više nego dvostruko u odnosu na rast od 4,1 odsto zabeležen u SAD-u, prema podacima FactSet-u, kompaniji za finansijske podatke i softver.„Koliko god puta čuli priču o rastu kineske ekonomije, ona i dalje ima kapacitet da šokira i zadivi. Ovo je istorijski rast po obimu i brzini“, rekao je Adam Tuz, istoričar sa Univerziteta Kolumbija.

Srbija

Frilenseri održali protest, u ponedeljak pregovori sa Vladom Srbije

Udruženje radnika na interenetu održalo je protest ispred Narodne skupštine u Beogradu, jer država namerava da im retroaktivno naplati porez za nekoliko godina unazad. Protestu je prisustvovalo više hiljada frilensera i ostalih građana koji ih podržavaju. U međuvremenu je iz kabineta premijerke stigao poziv da sednu za pregovarački sto i otpočnu dijalog o aktuelnim problemima.Okupljeni građani su nosili transparente "Prvo zakon, onda porez!", "Prvo našim mladi, pa onda strani nomadi!", "Stop pljački radnika na internetu!".Obraćajući se okupljenima Milan Pogačar iz Udruženja radnika na internetu rekao je da je borba frilensera počela 15. oktobra, kada je "Poreska uprava na sraman način, na svom fejsbuk profilu, objavila da kreće u organizovanu pljačku svojih građana"."Toga dana smo, svi mi koji smo ovde i mnogi drugi, rešili da se okupimo i stanemo tome na put. Nećemo posustati, uvek ćemo biti tu da se borimo. Ovo je tek prvi protest i biće ih još ako bude potrebno", izjavio je Pogačar.On je rekao da ga je tokom protesta šef kabineta premijerke Ane Brnabić pozvao da u ponedeljak počne da pregovara sa premijerkom, ministrom finansija i direktorkom Poreske uprave o aktuelnim problemima frilensera."To je, pre svega, dokaz da naša borba, borba na ulicama, borba jedinim jezikom koji oni razumeju, dakle borba silom, jeste način na koji se dolazi do pobede", ocenio je Pogačar. Filenserima je poručio da ta činjenica ne treba da ih zavara i naglasio je da su solidarni sa svima koji se bore u Srbiji:"Radnici na internetu uz Srbiju i Srbija je uz radnike na internetu", zaključio je Pogačar.Okupljenjima se obratila i Tatjana Ćopić, prevodilac i profesor ruskog jezika. Njoj je kako kaže stigao poziv Poreske uprave da plati porez.Poziv se, kako objašnjava, odnosi na vreme koje je provela radeći kao frilenser za stranu firmu koja ima predstavništvo u Srbiji."Uvek sam bila prepoznata kao nezaposleno lice, iako sam radila po ceo dan i praznikom i vikendom, sa detetom u ruci. Mene sada Poreska uprava zove, od mene traže nekakve poreze koje su dužni da traže od te firme", kaže Tatjana Ćopić. Poručuje da ne želi ništa da plati, jer smatra da ništa ne duguje i jer joj država nikada nije ništa dala."Dete nisam mogla da upišem u vrtić jer sam nezaposlena. Ne osećam se dužna ovoj državi", poručila je Tatjana Ćopić.Na protestu je govorila i Milena Amon iz Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije". Ocenila je da se u Srbiji godinama unazad oseća "sva težina administracije koja je preobimna, spora, štetna" kao i sva nepravda "netransparentnog i represivnog odnosa države prema privatnom sektoru". "Svedoci ste kojim metodama neefikasni državni aparat iz privatnog džepa puni budžet javnog sektora. Zato je važno da ovde i sada podvučemo crtu preko koje se ne sme preći", poručila je Amon.Dodala je da poreski sistem i sistem doprinosa mora da bude pravedan i prograsivan, a odnos države prema preduzetnicima pravedan, podsticajan i partnerski, poput onog u uređenim zemljama."Uslovi poslovanja moraju biti normalni i to su službenici ove zemlje dužni da nam svima obezbede. Za to ih plaćamo i plaćamo ih previše dobro", kaže predstavnica Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije".Prema njenim rečima, retroaktivna naplata doprinosa frilenserima za usluge koje nisu mogle da se koriste je sumanuta."To nije kazna, to je pljačka. Gde je Poreska uprava bila kada je treblo da ispuni svoju primarnu ulogu, savetodavnu? Nigde ih nema", smatra Milena Amon.Zaključila je da prava i obaveze važe i za državu, a ne samo za privrednike, preduzetnike i frilensere, koji ne treba da plaćaju tuđe greške.Među frilenserima kojima država želi da retroaktivno naplati porez, kako je Nova ekonomija nedavno pisala ima i dosta mladih ljudi koji su radili kao onlajn nastavnici stranih jezika, tokom studija.

Srbija

Beograd: Nacrt plana za bolji vazduh na uvidu javnosti

Nakon brojnih i dugugodišnjih kritika da se u prestonici Srbije ne vodi mnogo računa o kvalitetu vazduha, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda saopštio je da svi zainteresovani građani mogu da obave uvid u Nacrt plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd. Njegov sadržaj dostupan je i na onlajn linku do 30. januara.Među predloženim merama, između ostalog, nalazi se smanjenje emisije štetnih gasova koja dolazi iz saobraćaja motornih vozila na ulicama, povećanje obima saobraćaja biciklima, kao i povećanje pešačkih aktovnosti.Među merama koje se odnose na saobraćaj navodi se realizacije izgradnje metroa, ali i zabrana saobraćaja dostavnih vozila u određenim periodima tokom dana, u određenim gradskim zonama.Inače, u Beogradu je prošle nedelje održan protest zbog velikog zagađenja vauzduha, a nedavno je održana debata o desetogodišnjem planu za kvalitet vazduha u Beogradu.Gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine podseća da je u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan da donese plan kvalitetakojim se reguliše kavlitet vazduha.ZAGAĐENJE VAZDUHA POVEZANO SA VEĆIM STOPAMA SMRTNOSTI OD KORONA VIRUSA Nacrt pripremio Gradski zavod za javno zdravljeGradski zavod za javno zdravlje Beograd, kao nosilac projekta, dostavio je Sekretarijatu Nacrt plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd, poručuju iz gradske uprave.Mišljenja, primedbe i predloge o planu zainteresovana javnost može da dostavi Sekretarijatu za zaštitu životne sredine na email pkv.bg@beograd.gov.rs.Kako se navodi u Nacrtu plana, reč je osnovnom dokumentu za upravljanje kvalitetom vazduha na lokalnom nivou.Njegovom izradom omogućava se praktično rešavanje problema kvaliteta ambijentalnog vazduha u zonama/aglomeracijama gde mere koje su donete na nacionalnom nivou, često ne mogu da doprinesu realizaciji postavljenih ciljeva i dostizanju odgovarajućeg kvaliteta vazduha, piše se u Nacrtu.Planovima kvaliteta vazduha, kako se dodaje, utvrđuju se specifične mere namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva, posebno dece.