Najnovije

Srbija

Seničić: Neminovna promena pravilnika o osiguranju putovanja

Osiguravajuće kuće ponudile su polise osiguranaj za oko 40 agencija, dok bi banke trebalo da pošalju ponude za još 20, ali prema rečima direktora asocijacije turističkih agencija Yute, Aleksandra Seničića, one ne pokazuju veliko interesovanje ni za toliko polisa. Sa druge strane, u Srbiji posluje ukupno 400 turističkih agencija."Pod uslovom da sve agencije koje su dobile ponudu mogu i da je prihvate to je ukupno oko 10 odsto onih koji mogu da nastave da rade jer je polisa preduslov licence za rad, a ostali će ostati bez nje", objašnjava Seničić.Kako se naglašava pregovori o polisama osiguranja putovanja sa osiguravajućim društvima su, a posao osiguranja putovanja nastavili Dunav osiguranje, Globos i Triglav, a iz tog posla izašli su Milenijum, Sava, DDOR i Unika.NEMINOVNA PROMENA PRAVILNIKASeničić kaže i da je neminovno da država promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja prema broju putnika i osiguranim sumama. Umesto toga, smatra da bi bilo bolje da se radi kao što se radi u svetu, da se osigurava deo vrednosti prometa, u iznosu od, deset odsto na primer. U tom slučaju bi, kako je rekao, ako je promet na primer u vrednosti 100.000 evra, osigurana suma bila 10.000 evra, a polise bi koštale oko 300-400 evra i agencije bi mogle da ih plate.Prema njegovim rečima ako bi agencije premašile tu vrednost prometa, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću bi morale da to prijave i ponovo osiguraju dodatni promet."Treba napraviti takav model da svako može da radi i napreduje. Sadašnji Pravilnik o osiguranju putovanja predviđa prosečne osigurane sume od 250.000 do 300.000 evra i premije osiguranja od 8.000 – do 18.000 evra", izjavio je direktor Yute.POVOLJNE KREDITE ZA SPAS TURIZMA I UGOTITELJSTVA DOBIJALE I MARKETINŠKE AGENCIJE REČ JE O OGROMNIM SUMAMASeničić je istakao da bi po sadašnjem Pravilniku značilo da bi ukupna osigurana suma na celom tržištu iznosila 100 miliona evra i da su to fiktivne sume koje ne bi mogle da nadoknade ni osiguravajuće kuće ni kada bi se za njih platile preskupe polise. Međutim, kako kaže, ako bi se osiguravao deo prometa od deset odsto, gotovo sve agencije bimogle da plate polisu osiguranja i tada bi ukupna osigurana suma bila oko osam miliona evra, ujedno i prihvatljiva za osiguravajuća društva.Seničić je ocenio da država, što se tiče pomoći zbog otežanog poslovanja tokom pandemije, nije prepoznala turizam kao važnu privrednu granu, dok je u ostalim zemljama iz okruženja ta grana izdašno pomognuta. Turističke agencije u Srbiji ni kredit kod Fonda za razvoj, kako je rekao, ne mogu mesecima da dobiju, a banke su ih stavile na "crne liste".Seničić je prokomentarisao i odluku države da za subvencije polisa osiguranja turističkim agencijama opredeli 150 miliona dinara. Rekao je da je to dobra ideja, ali da će svaka dobijati od dve do pet hiljada evra, pa im to neće rešiti problem. Na kraju će se , kako ocenjuje, deo tog novca vratiti u državni budžet. Smatra i da bi deo tog novca trebalo da se iskoristi za pomoć ostalim agencijama ili njihovim posrednicima.

Srbija

Yandex imenovao predstavnika u Srbiji

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je ruska kompanija Yandex imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.U skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Yandex predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji Advokatsku kancelariju Živković Samardžić, što znači da se Poverenik ili drugo lice može njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.Imenovanju predstavnika ove kompanije prethodilo je inicijalno obraćanje SHARE fondacije, koja je ukazala na istu obavezu.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Svet

Kineski državni mediji šire pogrešne teorije o poreklu koronavirusa

Kineski državni mediji šire teorije kojima tvrde da je pandemija korona virusa započela izvan Kine, uoči istrage Svetske zdravstvene organizacije o poreklu virusa, piše Fajnenšal tajms.People’s Daily, službene novine kineske komunističke partije, rekle su u objavi na Fejsbuku u sredu da „svi dostupni dokazi“ sugerišu da virus „nije započeo u kineskom gradu Vuhanu“, pozivajući se na kineske stručnjake.Objava na društvenoj mreži prati seriju izjava kineskih zvaničnika i naučnika koji su pokušali da dovedu u sumnju uverenje da je Sars-Cov-2, virus koji uzrokuje Covid-19, prvi put prešao na ljude u Kini.Jedna od ideja koja se promoviše je da je virus u Vuhan donet smrznutom hranom ili njihovom ambalažom, a njegovo širenje je samo pojačano na lokalnom tržištu.„Ako se setimo ranog izbijanja epidemije u Vuhanu početkom godine, pacijenti sa tržišta morskih plodova Huanan bili su koncentrisani u smrznutom delu morskih plodova“, rekao je Vu Žunju, vodeći epidemiolog iz kineskog Centra za kontrolu bolesti.„Svi ovi tragovi ukazuju na to da su smrznuti morski plodovi koji su uvezeni poreklo izbijanja“, dodao je on.Naučnici su pronašli neke dokaze da virus može ostati aktivan u hladnom okruženju tokom dužeg vremenskog perioda, ali stručnjaci izvan Kine se u velikoj meri slažu da transport zamrznute robe predstavlja zanemarljiv rizik od izazivanja infekcija.Kina tvrdi da je otvorena za istragu porekla virusa. Međutim, prvi tim koji je Svetska zdravstvena organizacija poslala da utvrdi smernice za kasnije studije nije uspeo da poseti Vuhan.U ponedeljak je Majkl Rajan, izvršni direktor SZO-ovog zdravstvenog programa, rekao da bi tim trebalo da započne potragu u Vuhanu i odatle prati dokaze.Kineski napori da sugeriše da virus potiče izvan zemlje prete da pogoršaju već pohabane veze sa SAD-om u poslednjim nedeljama predsedništva Donalda Trampa.

Svet

Mišlenov vodič odložio dolazak u Beograd

Mišlenov vodič saopštio je da je glavni razlog za odlaganje selekcije pogoršanje aktuelne zdravstvene krize. Pored Beograda Mišlenov vodič odložio je otvaranje i svojih ostalih novih selekcija u svetu.U mnogim delovima sveta, gastronomski i turistički sektor se suočavaju sa velikim izazovima zbog pandemije kovida -19. Pokretanje Mišlenovog vodiča za Beograd, ranije je bilo planirano za 11. decembar."Naši timovi su i dalje u bliskom kontaktu sa Turističkom organizacijom Srbije, a naše interesovanje za beogradsku kulinarsku scenu ostaje nepromenjeno", dodaje se u saopštenju Mišlenovog vodiča.Situacija će se redovno pratiti, a kako se dodaje novi zajedniči termin biće zajednički određen.Mišlenov vodič kaže da je ista situacija i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su odložena predstavljanja novih selekcija u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku i Kaliforniji. U Evropi su odložena otvaranja za Britaniju i Belgiju, a nedavno je promenjen format francuskih zvezdica. Pandemiska kriza je uticala na aktivnosti vodiča u Aziji, pa je nedavno odlučeno da se za 2021. godinu odloži predstavljanje singapurske selekcije."Mišlenov vodič će ostati posvećen svojim planovima u Srbiji, uz poštovanje njenih istorijskih vrednosti i profesionalizma, a anonimni i nezavisni ocenjivači vodiča nastavljaju svoj rad u Beogradu, sa ciljem da srpsku kulinarsku scenu uspešno predstave na svetskoj pozornici", dodaje se u saopštenju.SRBIJA ULAZI U MIŠLENOV KULINARSKI VODIČ

Svet

Najveći proizvođač zaštitnih rukavica postao žarište koronavirusa

Kompanija Top Glove, najveći proizvođač medicinskih rukavica na svetu, zatvorila je 20 proizvodnih linija u Maleziji  nakon što je utvrđeno da je par hiljade zaposlenih kovid-pozitivno, piše CNBC.Lokalni mediji prenose da je ministar bezbednosti i odbrane te zemlje Ismail Sabri Jakub naveo da je do srede ukupno zaraženo 2.684 zaposlenih, uglavnom radnika iz inostranstva.Vlada Malezije je zbog ponovnog rasta broja novozaraženih ponovo uvela delimične zabrane kretanja.Top Glove je jedna od kompanija kojima je dozvoljeno da nastave da rade punim kapacitetom u toj zemlji tokom zabrana usled pandemije, imajući u vidu značaj tih proizvoda lokalnim i globalnom tržištima.Kompanija je u sredu saopštila da je oko 5.700 njenih zaposlenih do sad testirano na virus, kao i da je moguće da će testiranje ostalih radnika biti završeno do kraja ove nedelje.Vrednost Top Glove deonica u Maleziji i Singapuru opala je nakon najava zatvaranja fabrika, ali je i dalje veća za preko 300 odsto od početka godine na oba berze.

Srbija

Udruženje radnika na internetu se pridružuju protestu malih privrednika

Udruženje radnika na internetu (URI) pridružiće se "protestu upozorenja" koji organizuju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS), koji je najavljen za 2. decembar."Želeo bih u ime udruženja da se oglasim da nakon što smo razmotrili i uslaglasili se, mi ćemo podržati protest... Molim vas samo da se pridržavati mera i vidimo se u sredu", napisao je predsednik URI Miran Pogačar.U protestu koji će početi u 12 časova ispred Ministarstva finansija i Ministarstva privrede učestvovaće predstavnici ugostiteljstva, turizma, frilensera, ivent industrije, muzičara i ostalih privrednika, saopštili su organizatori.Mali privrednici najavili protest upozorenja u Beogradu Oni navode i da "do danas nije odgovoreno na mnogobrojne zahteve malih domaćih privrednika", kao i da se u isto vreme promoviše "Bela knjiga" i strane investicije koje se finansiraju njihovim novcem."Došlo je vreme za ujedinjenje male domaće privrede, jer smo mi nosioci ekonomije naše zemlje", navodi se u njihovom saopštenju.

Svet

Hrvatski ugostitelji će tražiti ocenu ustavnosti zatvaranja lokala

Predstavnici hrvatskih ugostitelja tvrde da su u šoku nakon što se pojavila informacija da će lokali biti zatvoreni od subode do Badnje večeri po gregorijanskom kalendaru, piše portal Indeks.hr."Ne znamo ostaju li terase, šta da radimo. Mi smo juče saznali da idu najstrože mere ikad, ali se ne zna koje su, niko nas nije obavestio, ovo je stvarno grozno", Vedran Jakominić, iz Nacionalne udruge ugostitelja.On objašnjava da je država pokušala da dobije saglasnost za zatvarnje lokala od strane predstavnika na lokalu, kao i da je njegovo udruženje uzburkalo vladu saopštenjem da će tražiti obeštećenje."Ovo što nam rade je psihološko zlostavljanje. U ponedjeljak su jedno najavili, sad drugo i svi samo strepimo, ne znamo hoćemo li zadržati ljude, hoćemo li da naručimo robu", dodaje Jakominić.Prema njegovim rečima u Hrvatskoj su tri puta veći porezi nego u ostalim evropskim zemljama koje imaju tri puta veću potrošnju.UGOSTITELJI OD DANAS U OBAVEZI DA GOSTE  PRIJAVLJUJU PREKO ETURISTA Objašnjava i da država isplaćuje samo pomoć za radnike, sa željom da se zaštite njihova radna mesta, kao i da ona zaborvlja da ugostitelji imaju i drugih troškova."Imamo kredite, najamnine, moramo da plaćamo milion parafiskalnih nameta, plaćamo ZAMP-u, Hrvatskim šumamama, Hrvatskim vodama, članarinu Hrvatskoj gospodarskoj komori, samo što ne treba da plaćamo za astronaute", kaže Jakominić.Veliki problem je kako dodaje i to što državi mora da se plaća akontacija poreza na dobit."Stalno ponavljamo da nam treba novac koji možemo da pozajmimo, krediti, komercijalne banke nam ih ne daju, a sasvim je sigurno da ne možemo da preživimo zimu bez sredstava za likvidnost", naglašava predstavnik hrvatske Nacionalne udruge ugostitelja.Udruženje je prošle nedelje, kako Indeks podseća prema Ustavu Republike Hrvatske podnelo zahtev za obeštećenje ugostitelja koji su u pandemiji izgubili prihode.Dodaju i da će ići i na procenu ustavnosti odluka koje je država donela u cilju sprečavanja pandemije.

2020

Crni petak dobija novo značenje

U periodu kada su svi na tržištu usmereni na potrošnju i vrtoglave popuste, kompanija dm drogerie markt odlučila je da i ove godine takozvanom Crnom petku da novo značenje tako što će pe...

Srbija

Pokrenut postupak za izradu generalnog projekta auto-puta „Vožd Karađorđe“

"Koridori Srbije" pokrenuli su postupak javne nabavke za izradu Generalnog projekta sa Studijom opravdanosti za izgradnju državnog puta prvog reda "Vožd Karađorđe", koji bi trebao da spoji centralni deo Šumadije sa istočnom Srbijom, navodi se u saopštenju.Taj auto-put biće najbrža veza Istočne Srbije sa Centralnom i Zapadnom Srbijom, kao i koridorima 10 i 11, biće dugačak 220 kilometara, a gradnja će biti podeljena na pet deonica.Nova saobraćajnica proći će kroz teritorije opština Lazarevac, Sopot, Mladenovac, Aranđelovac, Topola, Rača, Lapovo, Velika Plana, Svilajnac, Despotovac i Bor.Informacije o postupku javne nabavke zainteresovanima će biti dostupne na Portalu javnih nabavki."Podsećam da otvaranje postupka javne nabavke za izradu projekta auto-puta 'Vožd Karađorđe' dolazi u momentu kada se u Srbiji intenzivno radi na gradnji auto-puta na Koridoru 11, zatim na Moravskom i Fruškogorskom koridoru, putu Ruma-Šabac-Loznica i Kuzmin-Sremska Rača. Svi ovi projekti koji su u toku, ali i oni koji su u završnoj fazi pripreme čine Srbiju ogromnim gradilištem i ispunjavaju ciljeve iz strategije 'Srbija 2025'", naveo je v.d. direktora "Koridora Srbije" Aleksandar Antić.

Svet

Montenegro erlajns: Bez pomoći države prizemljićemo avione

Crngorski državni avio-prevoznik Montenegro erlajns (Montengro Airlines) saopštio je da posluje otežano jer od 31. avgusta nije dobijao uplate iz državnog budžeta, prenele su podgoričke Vijesti. Među razlozima z otežano poslovanje se navode kašnjenje oktobarske plate, zaostale obaveze za najam aviona, motora, kao i dug prema dobavljačima.Napominje se da je primena lex specialisa zaustavljena, pa u kompaniji ocenjuju da ne mogu da prežive bez nastavka primene tog zakona i pomoći zbog korona krize.Napominje se i da je akumulirani gubitak kompanije oko 100 miliona evra, kao i da je njen opstanak država godinama pomagala. Samo ove godine država je na njihov račun u julu uplatila pomoć od 10 miliona , a u avgustu 25 miliona evra.Vijesti podsećaju da je posle toga stopirana primena posebnog zakona, prema kom je prethodna Vlada odlučila da avio-kompanija dobije 155 miliona. Razlog je bilo mišljenje Agencije za zaštitu konkurencije koja je utvrdila da se radi o državnoj pomoći i da mora da se ispita da li je lex specialis usklađen sa Zakonom o dodeli državne pomoći.SLOVENIJA SUBVENCIONIŠE STRANE AVIOPREVOZNIKE ČEKAJUĆI ODLUKU"Nakon redukcije saobraćaja, sveli smo operativne troškove na mimimum, čuvajući letačke resurse, a ipak pazeći da se očuva društvena funkcija preduzeća i Crna Gora ostane avio povezana sa regionom i Zapadnom Evropom", navodi se u saopštenju Montenegro erlajnsa. Kompanija napominje i da pad prihoda i pad rashoda ne idu proporcionalno, pa da bez pomoći države ne postoji način da se održi poslovanje, ni na kraći rok."Ako Lufthanza traži i dobija pomoć, onda je suvišno i pojašnjavati da li je pomoć potrebna nama", navodi se dalje u saopštenju.STRANE KOMPANIJE DRŽE SE SVOJIH INTERESARukovodstvo kompanije ponovilo je da će bez novca koji je predviđen Zakonom o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Montenegro erlajnsa i bez pomoći za korona krizu, biti primorano da prizeme avione."U tom slučaju avio-saobraćaj ka i iz Crne Gore se ne bi uspostavio u kratkom roku od (strane) drugih avio-prevoznika, koji bi bili u poziciji da uvećaju cene karata i lete isključivo prema sopstvenim interesima", dodaje se u saopštenju.Za to je kao primer navedena Slovenija čija je vlada nakon nestanka nacionalnog avio-prevoznika morala da daje milione evra tuđim kompanijama da obave, kako se navodi, tek poneki let.

Srbija

Proglašen pobednik „iNOVACiJA“ crowdfunding hakatona

Tim "Hidden Leaf" pobednik je ovogodišnjeg hakatona iNOVACiJA, koji su priredile Beogradska bankarska akademija, Komercijalna banka i Udruženje banaka Srbije (UBS), saopštili su organizatori.Drugo mesto osvojio je tim "Fishsticks", a treće tim "Sink". Timovi su se takmičili u razvoju crowdfunding platforme, koja treba da omogući i olakša prikupljanje sredstava za finansiranje inovativnih projekata."Crowdfunding" je način finansiranja za prikupljanje sredstava za podršku novih projekata. Koristeći snagu zajednice, kreatori dobrih rešenja na ovaj način mogu relativno lako i brzo da tržišno valorizuju svoje ideje.Osnovni cilj ove platforme je da posluži kao svojevrsni digitalni medijator između inovatora sa jedne - i velikog broja malih ulagača sa druge strane, i tako obezbedi realizaciju vrednih ideja.Najboljim projektima uručene su nagrade, i to 150 hiljada dinara prvoplasiranom timu, 100 hiljada duroplasiranom, a trećplasirani je dobio 50 hiljada dinara."Podržali smo Hakaton iNOVACIJA jer on objedinjuje nekoliko ciljeva Udruženja banaka Srbije. Sa jedne strane podržali smo inovativna, digitalna rešenja, što je dugoročni cilj UBS i celog bankarskog sektora. Sem toga, na ovaj način promovišemo razvoj preduzetništa, primenu domaćeg znanja i pameti, što će doneti značajnu korist celoj našoj zajednici", rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS na svečanoj dodeli koja je upriličena ovim povodom. 

Svet

Dizni otpušta 32.000 radnika zbog korona-krize

Dizni (Disney) proširuje obim svojih otpuštanja na oko 32.000 radnika dok pandemija korona virusa i dalje negativno utiče na industriju tematskih parkova, piše CNBC.Kompanija je saopštila da će se otpuštanja desiti u prvoj polovini fiskalne 2021. godine, a većina ovih otpuštanja biće iz odeljenja za parkove, iskustva i proizvode i obuhvataće 28.000 radnika koje je kompanija prethodno najavila u septembru.Dugotrajno zatvaranje Diznijevih tematskih parkova sa sedištem u Kaliforniji i ograničeno prisustvo na otvorenim parkovima primorali su kompaniju da smanji svoju radnu snagu. Pored toga, od 3. oktobra, oko 37.000 zaposlenih za koje se nije očekivalo da će biti otpušteni bilo je stavljeno na prinudni odmor.Od 3. oktobra, Dizni je zapošljavao oko 203.000 ljudi, a njegovu globalnu radnu snagu činilo je oko 80 odsto radnika sa punim radnim vremenom i 20 odsto sa skraćenim radnim vremenom. Od ukupne radne snage, oko 155.000 zaposlenih radi u delu tematskih parkova, iskustava i proizvoda.Ova podela uključuje sve Diznijeve domaće i međunarodne tematske parkove, kao i odmarališta, krstarenja i trgovinu.Ranije ovog meseca, Dizni je rekao da je kompaniju pandemija koštala oko 2,4 milijarde dolara izgubljenog operativnog prihoda tokom svog fiskalnog četvrtog kvartala. Tematski parkovi su zabeležili pad od 61 odsto.U drugom fiskalnom kvartalu, kompanija je prijavila da je izgubila milijardu dolara operativnog prihoda usled pandemije, a u trećem fiskalnom kvartalu pandemija je smanjila operativni prihod za 3,5 milijarde dolara.Svi tematski parkovi u Kaliforniji i dalje su zatvoreni, jer državne smernice zabranjuju ponovno otvaranje sve dok slučajevi korona virusa u okruzima širom zemlje ne padnu ispod 1 na 100.000, što je u trenutnoj situaciji praktično nemoguće.Od srede, okrug Orandž, gde se nalaze dva kalifornijska parka Diznilenda, beleži 20,2 slučaja na 100.000 ljudi.

Svet

Salesforce preuzima Slack Technologies?

Očekuje se da će Salesforce.com za nekoliko dana najaviti kupovinu kompanije Slack Technologies, objavio je Vol strit žurnal, piše Telecompaper.Kompanije vode napredne razgovore, a iako nema garancija, izvori veruju da bi vest mogla da izađe u trenutku kada Salesforce izvesti svoje rezultate u trećem kvartalu, odnosno 1. decembra. Slack je imao tržišnu vrednost od preko 17 milijardi dolara 25. novembra.Salesforce sa sedištem u San Francisku u SAD-u pokrenut je pre 21 godinu, a još uvek ga vodi suosnivač Mark Beniof. Pruža softver putem oblaka sa sistemom pretplate i ima tržišnu vrednost od oko 230 milijardi dolara.Beniof je postepeno širio spektar usluga koje kompanija nudi, pružajući sve od analize podataka pomoću veštačke inteligencije do upravljanja osobljem. To je Salesforce stavilo u direktniju konkurenciju sa ostalim dobavljačima poslovnog softvera, kao što je Microsoft, između ostalih.Slack, pokrenut 2009. godine, takođe ima sedište u San Francisku, na čelu sa suosnivačem i izvršnim direktorom Stjuartom Baterfildom. Slack razvija softver za razmenu poruka kao alternativu kancelarijskoj e-pošti.Usred pandemije koronavirusa i posledičnog zaključavanja, nove instalacije Slack-a dostigle su 1,8 miliona u martu, što je mesečni rekord.Prema podacima Sensor Tower-a, koji prati preuzimanja aplikacija, Slack je ove godine porastao za 50 odsto više nego prethodne godine.

Srbija

Srbija blizu evropskog proseka po broju „kreativaca“

Broj ljudi koji su zaposleni u kreativnim delatnostima je preko 23 hiljade i to je neznatno ispod proseka Evropske unije, ali je ispred Grčke i Italije, koje važe za kolevke kulture i civilizacije, pokazuju podaci Eurostata, prenosi portal Makroekonomija. Zaposlenima u državnim ustanovama kulture od danas zagarantovano 100 odsto plate u slučaju da odsustvuju sa posla zbog Kovida-19.Prema proceni Eurostata u Srbiji je 23.600 zaposlenih u kreativnim delatnostima, gde se ubrajaju umetnici, novinari, autori i lingvisti i to je za 6,1 manje nego 2014. godine, što je i dalje tek neznatno ispod evropskog proseka. U Evropskoj uniji broj zaposlenih je u tim delatnostima povećan za 16% u prethodnih osam godina, a od umetnosti, novinarstva i lingvistike živi ukupno 1,7 miliona zaposlenih, odnosno 235 hiljada ljudi više nego 2011. godine.Evropska unija ima 3,8 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,7 umetnika na 1.000 zaposlenih, pa je udeo umetnika izuzetno mali, jer se radi o odabranim licima.KAKO JE KORONA "UKRALA" KULTURU U SRBIJI STATISTIKA NE ODRAŽAVA REALNOSTU malim zemljama, prema broju stanovnika, odstupanja u godišnjim podacima mogu da budu ogromna i ne moraju da budu odraz realnih kretanja.U Crnoj Gori je na primer, smanjen broj zaposlenih u ovim delatnostima sa 2.400 u 2018. na 1.800 u 2019. godini, kada su evroatlantske integracije dobile na intenzitetu.Sa druge strane ne treba smetnuti sa uma činjenicu da se među "kreativnim radnicima" u Srbiji, u istoj grupi zajedno mogu da nađu filmski režiser i tabloidni novinar, što ukazuje na činjenicu da je njihv broj možda prebukiran. MINISTARSTVO POTPISALO KOLEKTIVNI UGOVORMistarstvo kulture saopštilo je da je potpisalo "Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave sa predstavnicima tri sindikata u oblasti kulture".Kako se navodi tom "izuzetno važnom" dopunom kolektivnog ugovora, zaposleni će imati pravo na naknadu plate u slučaju da je oboleo od zaraze virusom Kovid 19 ili je izostao zbog mera izolacije ili samoizolacije prouzrokovane tom bolešću .Naknada će biti visini od 100% prosečne plate koju je zaposleni primio u poselednjih 12 meseci i ukoliko je uzrok sprečenosti za rad nastala zbog potvrđene zaraze virusom Kovid 19.

Svet

Azija sustigla Severnu Ameriku po broju najboljih fintech ekosistema

Kompanija Startup Genome pokrenula je danas globalnu listu top 20 fintech kompanija na konferenciji usredsređenoj na najnovija lansiranja, pionire, brendove i uvide koji pokreću svet finansijske tehnologije.Prema njihovom izveštaju top 5 globalnih fintech ekosistema su Silicijumska dolina, Njujork, London, Singapur i Peking.Evropa i Severna Amerika više ne dominiraju u fintech ekosistemima, jer azijsko-pacifički region sada doprinosi sa toliko vodećih svetskih čvorišta koliko i Severna Amerika.Međutim, rast finansiranja fintech kompanija usporava se globalno. Finansiranje u ranoj fazi (predseme, seme i serija A) gotovo je svuda, a naročiti pad zabeležila je Kina. Značajni izuzeci su Evropa i Amerika (bez SAD-a), koje su zabeležile porast.Finansiranje serije B+ ide bolje, s tim što je Kina jedina regija sa padom u 2019. godini, ali to je zbog velike 2018. godine, vođene finansiranjem Ant Financial-a u vrednosti od 14 biliona dolara.Sve veći udeo serije B+ u ukupnom finansiranju fintecha ukazuje na konsolidaciju industrije sa više novca koji se uliva u pobednike. To je na kraju neophodno, jer fintechove reklame zahtevaju velike količine ulaganja radi profitabilnosti.Evropsko fintech finansiranje nastavlja sa svojim usponom u svim fazama i sa doslednim rastom.Očigledno je da digitalno bankarstvo raste, dodavanjem novih usluga poput upravljanja bogatstvom, kao i nekih drugih usluga.Pandemijska kriza je možda ubrzala usvajanje fintecha u nekim ekonomijama. Istraživanje uticaja COVID-19, koje je Startup Genome započeo u aprilu 2020, pokazalo je da je Fintech bio među podsektorima na koje je kriza uticala relativno manje.

Srbija

PAKT iz Loznice: Mi smo organizatori protesta na Brezjaku

Povodom teksta "Ekološke organizacije čekaju sastanak koji im je obećao Rio Tinto" objavljenog na portalu Nove ekonomije stigao je demanti organizacije "Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" iz Loznice."Naime, apsolutno je netačno da je udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" organizovalo protest na Brezjaku, a tek je neačna informacija da ih podržavaju meštani", stoji u saopštenju "PAKT-a" koje je stiglo na adresu Nove ekonomije. Inače, reč je o protestu koji je 27. oktobra održan u selu Brezjak ispred kancelarije kompanije Rio Tinto, gde su okupljeni meštani izneli svoje mišljenje o realizaciji "Porojekta "Jadar"."Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" u svom saopštenju koje je objavio na istoimenom portalu, tvrdi da tada došlo do "grube zloupotrebe protesta" jer je, kako dodaju "dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto".