Najnovije

Svet

EU ponovo želi savez sa SAD kako bi se suprotstavili uticaju Kine

Evropska unija pozvala je novoizabranog američkog predsednika Džoa Bajdena na dva samita, jedan virtuelni i jedan lični, u prvoj polovini sledeće godine kako bi razgovarali o „strateškim“ pitanjima od kovid-krize do klimatskih promena, mira i bezbednosti, piše Euractiv.EU nastoji da sklopi novi savez sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi prevazišli tenzije Trampove ere i odgovorili na izazove koje postavlja Kina, izvestio je u nedelju Fajnenšal tajms.Plan je izložen u dokumentu koji je u petak poslan ambasadorima EU, pokrivajući pet ključnih oblasti buduće transatlantske saradnje, kao što su borba protiv pandemije COVID-19, poboljšanje ekonomskog oporavka, borba protiv klimatskih promena, održavanje multilateralizma i zajedničkih vrednosti i promovisanje mira i sigurnosti.27 ambasadora EU razgovaraće o planu u ponedeljak s ciljem pripreme izjave za predstojeći sastanak lidera EU od 10. do 11. decembra.Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta koji predsedava sastancima samita EU, „održaće konsultacije od sledeće nedelje sa svim liderima EU o ovoj temi“, dodao je izvor u EU koji je informacije poslao novinarima akreditovanim u EU u nedelju uveče.Mišel je „pozvao izabranog predsednika SAD na dva samita„ u prvoj polovini 2021. godine - jedan virtuelni i fizički, rekao je izvor u EU.Mišelov tim je takođe „u bliskom kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a da bi video da li mogu da dogovore zajedničku posetu“, dodao je izvor.Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope bili su napeti za vreme predsednika Donalda Trampa. EU i većina zemalja članica bloka čestitale su novoizabranom predsedniku Džou Bajdenu, iako su neki jasno izrazili sklonost Trampu.

Svet

Onlajn kupovina tokom „Crnog petka“ oborila rekorde

Onlajn kupovina tokom Crnog petka se popela za 22 odsto i dostigla rekordnih 9 milijardi dolara, kako je pandemija naterala ljude da kupuju preko interneta i izbegnu pretrpane prodavnice i tržne centre, pokazuju podaci Adobe Analytics, piše CNBC.Potrošači su potrošili 9 milijardi dolara na internetu dan nakon američkog Dana zahvalnosti, što je 21,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi Adobe, koji analizira transakcije na veb lokacijama od 80 od 100 najboljih američkih maloprodaja.Suprotno tome, prema preliminarnim podacima kompanije Sensormatic Solutions, promet u prodavnicama na Crni petak opao je za 52,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.Usled pandemije, rekordni broj potrošača odlučio se za onlajn kupovinu, a trgovci su to podsticali raznim onlajn popustima.Centri za kontrolu i prevenciju bolesti takođe su preporučili Amerikancima da kupuju putem interneta dan nakon Dana zahvalnosti.Na Crni petak, Adobe je otkrio da su potrošači u proseku potrošili 6,3 miliona dolara po minuti ili 27,50 dolara po osobi u proseku. Potrošnja na pametne telefone porasla je 25,3 odsto i dostigla je 3,6 milijardi dolara, što predstavlja 40 odsto ukupne potrošnje onlajn trgovine.To čini Crni petak 2020. godine drugim najvećim danom onlajn potrošnje u istoriji u SAD-a iza Sajber ponedeljka (Cyber Monday) prošle godine, rekao je Adobe. Sajber ponedeljak obeležava se danas i očekuje se da će postati najveći dan onlajn prodaje ikada, sa potrošnjom koja iznosi između 10,8 i 12,7 milijardi dolara, što bi predstavljalo rast od 15 do 35 odsto u odnosu na godinu ranije.

Srbija

Domaći proizvođači lekovitog bilja uglavnom robu prodaju u inostranstvu

U proizvodnji lekovitog i začinskog bilja smo se uigrali i dobro su se uklopili sa stranim partnerima, kaže za Dnevnik proizvođač lekovitog bilja iz Banata Lazar Oluški, koji se tim poslom bavi još od sedamdesetih godina prošlog veka."Mentu na istoj parceli možemo gajiti tri do četiri godine, to isto važi za melisu, a kamilica se više godina može gajiti u monokulturi i koristimo iste površine četiri do pet godina", kaže Oluški.Objašnjava da se sa partnerima iz inostranstva dogovaraju za proizvodnju na površinama koje se kreću 600 do 800 hektara, ali napominje da se mora poštovati plodored. "Nikada ne govorimo da nam partneri traže nešto nemoguće, jer oni traže ono što je normalno i što je za svaku vrstu proizvodnje potrebno u pogledu standarda, kaliteta i svega ostalog", objašnjava Oluški. Prema njegovim rečima angažman u toj delatnosti počeo je još 1974. godine kada je došao u mesto Čoka. Priseća se da je tada bila velika potražnja za lekovitim biljem u čitavoj Jugoslaviji. Ljudi iz društvenih firmi su dolazili sa torbama para i kupovali kamilicu, mentu, melisu i drugo bilje kojeg je tada bilo na području te opštine."To me je zaintrigiralo da dođem do saznanja šta se dešava i došao do saznanja da postoji nenormalna tražnja. Proizvodnje je bilo u izobilju ali ni toliko da se podmire sve potrebe preduzeća koja su se takmičila ko će platiti veću cenu", kaže Oluški.Objašnjava da su tada velike količine lekovitog bilja išle na strano tržište, pa se sa lokalnom samoupravom krenulo u izgradnji pogona za sušenje i prerada lekovitog bilja, a program je ubrzo i pokrenut. Par godina kasnije usledio je i izvoz.Osamdesetih godina svake godine na strano tržište iz pogona "Menta" u Padeju odlazilo je po 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i sve to kako se dodaje održalo se do 1990. godine, akda je opala proizvodnja jer je veći deo posla preusmeren na privatne proizvođače.POKRETANJE PRIVATNE PROIZVODNJEOluški kaže da se u privatne vode otisnuo u drugoj polovini devedesetih godina. Svojevremeno je došao na ideju da "pripitomi" beli slez, jer se sa banatskih polja do tada samo sakupljao samonikli. Posle se uzgajanje te lekovite biljke odomaćilo, nekada i na više desetina hektara. U privatni biznis uključio je i čanove svoje porodice."Želja i ambicije su da imamo stabilnost u površinama i u kvalitetu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, a naš naredni korak, da li za tri ili pet godina je da idemo korak dalje, ukoliko obezbedimo povoljnije uslove finansiranja", objašjava Lazar. Napominje da nije ni lako ni jednostavno primenjivati visoke tehnologije u toj oblasti u kojoj ima realnih mogućnosti za razvoj. Otvaraju se i brojne poput proizvodnje lekova i kozmetičkih prparata.Ipak, ovaj dugogodišnji proizvođač podseća i da je na području Vojvodine proizvodnja lekovitog bilja nekada bila veoma zastupljena, ali da je danas ona veoma opala i tu kako dodaje jedan od glavnih razloga demografski faktor.Oluški smatra da lekovito bilja u ovom trenutku nije jedan od prioriteta države. Ipak, ne tako davno ministar u Vladi Srbije, Milan Krkobabić predstavljao je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, a u mandatu prethodne Vlade govorio je i da je proizvodnja bilja jedna od neiskorišćenih šansi Srbije.

Srbija

UTAS pita građane šta misle o osiguranju turističkih agencija

Udruženje turističkih agenija (UTAS) Srbije pozvalo je putem svoje fejsbuk stranice građane da učestvuju u anketi putem koje želi da sazna kakvo je njihovo mišljenje o osiguranju turističkih agencija od insolventnosti i bankrota, kao i koji bi vid osiguranja tih preduzeća bio prihvatljiv za njih.U UTAS-u napominju da ni jedna agencija, koja opslužuje manje od 1000 putnika nije čak dobila ni ponudu za osiguranje svog poslovanja i dodaju da se za za novoosnovane agencije traže dosta velike garancije čiji iznosi idu i do 200.000 evra. Smatraju i da će takvo ponašanje obeshrabriti one koji se školuju da rade u oblasti turizma.UTAS objašnjava da je povod za pomenuto istraživanje situacija u kojoj se nalazi 90% agencija koje su u nezavidnom položaju zbog pandemije i važećih propisa.Kako podsećaju propisi nalažu da se od agencija zahtevaju garancije za poslovanje u vrednosti od 50.000 do 400.000 evra, što je kako napominju za najmanje agencije preskupo, a za najveće agencije apsolutno nedovoljno da zaštite putnike u slučaju njihovih finansijskih probema. UTSAS: DRŽAVI HVALA NA BRZOJ REAKCIJI ALI REŠENJA ZA TURISTIČKE AGENCIJE JOŠ NEMA Kažu da su najnovije cene tih garancija od devet do 18.000 evra, a u januaru su koštale od 1.000 do 10.000 evra.Udruženje podseća da država sve to želi i da subvencioniše, kao i da to predstavi kao pomoć agencijama, iako će kako misle taj novac otići osiguravajućim kućama. Predstavnici turističkih agencija tvrde i da su osiguravajuće kuće ograničile broj agencija koje mogu da dobiju licencu, kao i da njihovi predstavnici sami daju izjave da u Srbiji ima previše agencija.UTAS napominje da će se rezultati tog istraživanja predstaviti ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Vladi Srbije i javnosti. 

Vesti iz izdanja

Slikarka senzualnih cvetova

Za one koji su imali priliku da svoj životni put ukrste sa njenim, Džordžija O'Kif mogla je da bude doživljena kao gruba i hirovita. Ipak, njeni lirski monumentalni cvetovi ukazuju na vrlo senzualnu prirodu....

Vesti iz izdanja

Da li sam ja uopšte živa?

A šta bi zaista činilo promenu? Naravno, da se zaljubim. E to je tek zadatak ravan nemogućoj misiji. Gde da sretnem ljubav svog života i to bez poslovičnog čarkanja? U spojke preko specijalizovanih sa...

Vesti iz izdanja

Da li smo sami u svemiru

Kad kažeš opservatorija, zamišljaš ogromni, najveći na svetu teleskop koji može da prodre u najdublji svemir, zavuče se u prostore udaljene od nas milione svetlosnih godina. Ti stavi&sca...

Vesti iz izdanja

Najgore je izgubiti poverenje

Mislili smo da će trajati kraće, da će nestati sa prvim zracima sunca, da ćemo uspeti da ostvarimo planove za leto. Ispostavilo se da su prognoze bile površne, a mi smo ostali zbunjeni. Sada, posle de...

Vesti iz izdanja

Dome, (slatki?) dome

Osim što su žene u toku vanrednog stanja, ali i nakon njega, više čistile, prale, brinule o deci i starijima, one su i mnogo češće nego što je to bio slučaj pre pandemije bile žrt...

Vesti iz izdanja

Imam ideju, ali šta ću s njom

Ima li Srbija vrata na koja bi mladi mogli da pokucaju i da kažu – imam genijalnu ideju, imam super ekipu, imam želju i znanje, nemam novac i treba mi savet? Možda baš neće postati Fejsbuk, možd...