Najnovije

Srbija

Od proleća se priznaju pekari, mesari i krojači bez formalne škole

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da će u 22 srednje stručne škole od ovog proleća biti testiran postupak priznavanja prethodnog učenja, odnosno alternativnog načina za sticanje kvalifikacije.Kroz ovaj pilot-program Ministarstvo utvrđuje i razvija postupak priznavanja prethodnog učenja kako bi omogućilo građanima koji su određena znanja i veštine stekli van formalnog sistema obrazovanja – kroz obuke, životno i radno iskustvo, da dobiju kvalifikaciju koja je jednaka onoj stečenoj kroz formalno obrazovanje i priznata na tržištu rada.Na osnovu analize potreba tržišta rada i nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstvo je izabralo devet obrazovnih profila za pilotiranje – zidar, armirač, tesar, rukovalac građevinskom mehanizacijom, pekar, mesar, kuvar, stolar i modni krojač.Reč je o kvalifikacijama za koje je utvrđeno da ih je kroz neformalne obuke ili radno iskustvo stekao najveći broj nezaposlenih. Ovi građani mogu da budu kandidati za postupak priznavanja prethodnog učenja.Nakon što se predložena rešenja, kroz pilotiranje provere u praksi, postupak priznavanja prethodnog učenja trebalo bi da postane procedura kroz koju će srednje stručne škole, verifikovane za postupak priznavanja prethodnog učenja moći da proveravaju i potvrđuju znanja odraslih stečena kroz obuke ili radno iskustvo.Prema Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija, kroz priznavanje prethodnog učenja mogu se steći kvalifikacije na II, III i V nivou obrazovanja.Pripreme za uvođenje postupka priznavanja prethodnog učenja Ministarstvo sprovodi uz podršku projekta „Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Republici Srbiji“.Projekat pruža podršku resornom ministarstvu za uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, što će doprineti usklađivanju ponude obrazovanja i obuka sa potrebama tržišta rada, a projekat finansira Evropska unija.

Srbija

Raspisani tenderi od 467 miliona za tri sportska centra u Beogradu

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je tender za rekonstrukciju i izgradnju sportskih objekata u Beogradu u vrednosti od 467 miliona dinara, prenosi Ekapija. Kako je najavljeno, Sportski centar Tašmajdan dobiće bazen za bebe, Sportski centar Aleksandar Nikolić (bivši Pionir) novu fasadu, a Sportski centar Rakovica biće potpuno rekonstruisan.Kako je najavljeno, na Tašmajdanu će se raditi rekonstrukcija dečjeg bazena i izgradnja mini bazena za bebe u okviru kompleksa otvorenih bazena, a tokođe i adaptacija i investiciono održavanje objekata oko otvorenog bazena sportskog centra. U julu 2020. je završena rekonstrukcija velikog otvorenog bazena na Tašmajdanu.Planirano je i parterno uređenje oko ledene dvorane Pionir, protivpožarna zaštita čelične konstrukcije ledene dvorane, adaptacija ulaznog hola i zamena spoljne stolarije. Zamena spoljne stolarije u planu je i na hali Aleksandar Nikolić.Prošle godine se od sanacije fasade hale Aleksandar Nikolić odustalo zbog, kako je navedeno, otežane finansijske situacije sa koronavirusom.DRI ZAPOČELA REVIZIJU 104 KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA U tenderskoj dokumentaciji napominje se i da će ponuđačima biti omogućen uvid u dva planska dokumenta koja se tiču i kompleksa za rekreativnu nastavu Pionirski grad i sportsko-rekreativnog centra Rakovica.U tim planovima navodi se mogućnost rekonstrukcije postojećih sportskih objekata u SC Rakovica.Grad Beograd bi uskoro treblo da reši imovinsko-pravne probleme u vezi sa tim sportskim centrom, kako bi zajedno sa Opštinom Rakovica mogao da pristupi njegovoj kompletnoj rekonstrukciji.Prošlog leta je najavljena obnova ovog dečjeg rekreativnog kampa  u Pionirskom gradu. Tender koji je u julu raspisao Grad za izradu projekta dogradnje i rekonstrukcije sportsko-rekreativnog centra Pionirski grad, obuhvata i izgradnju novog objekta za sportske aktivnosti na mestu sadašnjeg.Sportski centri bili su potpuno zatvoreni tokom proleća 2020. godine, a potom su za njih važila stroga pravila zbpg pandemije.Neki su privremeno korišćeni i kao kovid bolnice.

Srbija

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda lane skočio 10 odsto

Ukupna spoljno-trgovinska razmena poljoprivredne i prehrambene industrije u Srbiji tokom 2020. godine koju je obeležila pandemija korona virusa bila je preko 5,6 milijardi evra, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Izvoz je porastao za 10,7% u odnosu na 2019. godinu, a najznačajniji spoljno-trgovinski partneri Srbije bile su članice Ervopske unije.Prema podacima PKS domaća poljoprivredna i prehrambena industrija 2020. godine izvezle su robu vrednosti 3,63 milijarde evra što čini povećanje od 12% u odnosu na godinu dana ranije i učešće u ukupnom robnom izvozu Srbije od 21,3%. Uvoz robe je vredeo 2,02 milijarde evra, što je za osam odsto više nego u 2019. godini i učešće u ukupnom robnom uvozu od 8,8%.Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2020. godini, iznosio je 1,61 milijardu evra što čini povećanje od 32,5% u odnosu na 2019. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 179,6% i veća je od pokrivenosti u 2019. godini kada je iznosila 172,9% za nešto manje od sedam procenata.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI I DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE Najvažniji proizvodi u izvozu tokom 2020. godine bili su kako se dodaje kukuruz, vrednosti od 543 miliona evra, smrznute maline vredne 259 miliona evra, duvan za pušenje 186,3 miliona evra i  cigarete koje sadrže duvan 185 miliona evra. Prema strukturi izvoza agrara najzastupljenije su žitarice sa 23,9%, voće i povrće sa 23,7%, zatim pića 16,7 %, duvan i proizvodi od duvana sa 10,9 %.Najvažniji proizvodi koji su se uvozili tokom 2020. godine bile su banane u vrednosti od 54,7 miliona evra, ekstrakti i esencije od duvana 52,5 miliona evra, meso domaćih svinja 48,7 miliona evra i nepržena kafa u vrednosti od 48,6 miliona evra. U strukturi agrarnog uvoza najveće učešće ima voće i povrće sa 23,6%, kafa i čaj sa 11,1%i duvan sa 10,7%.Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu tokom 2020. godine su zemlje EU sa ućešćem u izvozu od 51,7 % (1.883,8 miliona evra), potom zemlje CEFTA regiona sa učešćem od 24,1% (876,4 miliona evra) i Ruska Federacija (RF) sa 8,9% (322,4 miliona evra).  U odnosu  2019. godinu vrednost izvoza u zemlje EU je povećana za 14,5 %, dok je izvoz u Rusiju povećan za 3,8%.Vrednost uvoza Srbije iz zemalja EU tokom 2020. godine bila je 1,32 milijarde evra  sa učešćem u ukupnom uvozu od 65,8%.Na drugom mestu je bio uvoz iz zemalja CEFTA regiona vrednosti od 189,9 miliona evra i učešćem od 9,4 procenata u ukupnom uvozu.Na trećem mestu je uvoz robe iz Ruske Federacije u vrednosti od 100,8 miliona evra i sa učešćem u ukupnom uvozu od pet odsto. U odnosu na  2019. godine vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 8,6%,  dok je iz Rusije povećana za 25,9%.

Svet

Novi generalni direktor METRO-a

Nakon temeljne i opsežne potrage za novim direktorom, Nadzorni odbor METRO-a jednoglasno je izglasao imenovanje Steffana Greubela (47) za novog generalnog direktora. Greubel je poziciju preuzeo od Olafa Koch...

Svet

Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

Američki proizvođač električnih automobila Tesla saopštio je danas da je uložio oko 1,5 milijardi dolara u bitkoine (Bitcoin) nakon čega je vrednost ove kriptovalute skočila iznad 44.000 dolara, piše CNBC.Kompanija za električna vozila takođe je rekla da očekuje da će uskoro početi da prihvata bitkoin kao sredstvo plaćanja. Cene bitkoina skočile su više od 10 odsto nakon objavljivanja ove vesti, prema veb-sajtu za istraživanje kriptovaluta CoinDesk-u.Tesla je obelodanila kupovinu bitkoina u svom najnovijem godišnjem izveštaju podnetom američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC), rekavši da ovaj potez ima za cilj da obezbedi „fleksibilnost za dalju diverzifikaciju i maksimiziranje povrata našeg gotovine“.Izvršni direktor Tesle Ilon Mask je na Tviteru poslednjih nedelja isticao kriptovalute. Smatra se da je on zaslužan za povećanje cena kriptovaluta poput bitkoina objavljivanjem pozitivnih poruka o njima i stoga podsticanjem većeg broja ljudi da kupuju, zaključuje CNBC.

Srbija

NBS: Trgovanje binarnim opcijama potencijalno opasno

Narodna banka Srbije (NBS) upozorila je građane da je trgovanje binarnim opcijama, koje se sve češće reklamira, visokorizične transakcije koje često uključuju i različite oblike prevara. Centralna banka dodaje i da se kao pružaoci ovih usluga javljaju platforme koje ne podležu regulatornim, kontrolnim, niti nadzornim ovlašćenjima domćih organa."Pružanje investicionih i brokersko-dilerskih usluga u Srbiji ne može se obavljati bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti. Stoga, je preporuka građanima da pre nego što odluče da povere nekome svoj novac ili da investiraju u neki finansijski proizvod provere da li lice ili platforma koji nude određene usluge imaju dozvolu za pružanje investicionih i brokersko-dilerskih usluga i davanje investicionih saveta, na internet prezentaciji Komisije", navodi se u saopštenju.Binarne opcije predstavljaju izvedene finansijske instrumente  u čijoj osnovi se mogu nalaziti različite vrste aktiv: roba (poput nafte), berzanskih indeksa, valutnih parova, kao i akcija velikih kompanija.Isplata po osnovu binarnih opcija u potpunosti zavisi od uspešnosti predviđanja da li će cena određene aktive zabeležiti rast iznad ili pad ispod određenog nivoa, u određenom periodu.Kupac ovakve opcije pokušava da predvidi smer kretanja cene izabranog instrumenta (rast ili pad cene), kao i vremenski period na koji glasi ovakva projekcija (minut, 15 minuta, 60 minuta…).U slučaju uspešno predviđenog kretanja cene, pojedinac ostvaruje dobit u formi fiksnog unapred poznatog dela uloženog novca (obično 70-80 odsto uloga), koju mu isplaćuje brokerska kuća (elektronska platforma), dok u slučaju neuspešnog predviđanja gubi ceo uložen iznos (100 odsto uloga)."Ovakva strategija je orijentisana na kratak rok i smatra se veoma rizičnom, čak i za investitore sa značajnijim iskustvom. Stoga ulaganje u binarne opcije u velikoj meri ima karakteristike klađenja", dodaje se u saopštenju.Zarada platformi se uglavnom bazira na sledećem:- U slučaju uspešne procene, pojedinac ostvaruje dobit u iznosu nižem od uloženog novca (npr. 70 odsto uložene sume),- U slučaju pogrešne procene ostvaruje gubitak celokupnog uloženog novca (100 odsto uložene sume).Internet platforme za trgovanje koje nude ove "usluge" ne ispunjavaju potrebne regulatorne zahteve, što ostavlja prostor za mnogobrojne prevare:- Odbijanje isplate inicijalno uplaćenih sredstava ili ostvarene zarade od strane platforme;- Zloupotreba podataka o korisnicima – neovlašćeno prikupljanje podataka o kreditnim karticama, podacima iz ličnih dokumenata (koji su neophodni za registraciju);- Diskonekcija između realnih tržišnih kretanja i kotacija prikazanih na platformi – jedan od ključnih izvora prevara odnosi se na manipulaciju podacima od strane trgovačkih platformi po pitanju stvarnog kretanja cena aktive."Ključni kanal promocije ovakvih platformi su veb-sajtovi i društvene mreže, čiji je domet veliki, pri čemu njihova popularnost konstantno raste, u skladu sa sve intenzivnijim korišćenjem socijalnih mreža, što posebno može biti izraženo u uslovima pandemije kada značajan deo vremena provodimo koristeći elektonske uređaje", dodaju u NBS.Potencijalne opasnosti za građane od poslova sa binarnim opcijama prepoznali su i evropski regulatori, koji su preduzeli regulatorne mere kojima se privremeno ili trajno zabranjuje tržište, distribucija i prodaja binarnih opcija stanovništvu.Tako je European Securities and Markets Authority (ESMA) tokom 2018. i 2019. godine svojim odlukama u više navrata privremeno zabranjivala stavljanje na tržište, distribuciju i prodaju binarnih opcija malim ulagačima, da bi od jula 2019. godine većina država članica EU (ukupno 25 država članica, kao i neke države van EU poput Norveške i V. Britanije) trajno zabranile stavljanje na tržište, distribuciju i prodaju binarnih opcija malim ulagačima.

Svet

Radnici Amazona danas glasaju o sindikalnom organizovanju

Hiljade radnika zaposlenih u Amazonovom skladištu u Alabami danas će započeti glasanje na sindikalnim izborima i na taj način će postati prva grupa radnika u toj kompaniji koja je oformila sindikat, piše Vol strit žurnal.Organizatori su rekli da bi formiranje sindikata omogućilo radnicima da kolektivno pregovaraju o sigurnosnim standardima, obuci, pauzama, platama i drugim pogodnostima.Te teme su već duže vreme u središtu sporova između Amazona i njegove radne snage.U petak je Nacionalni odbor za radne odnose odbio pokušaj Amazona da odloži sindikalno glasanje koje je trebalo da počne u ponedeljak, 8. februara. Za mnoge je ovaj potez tehnološkog giganta delovao kao taktika zastoja, uključujući i zahtev da se na izborima glasa lično, a ne putem interneta.Amazon je, međutim, rekao da je razočaran odlukom Odbora jer se kosi sa ciljem kompanije da što više ljudi glasa na izborima, rekla je portparolka Amazona Heder Noks u izjavi.„Glasanje putem interneta ima 20 do 30 odsto manju izlaznost. Amazon je predložio bezbedan izborni postupak na licu mesta, koji bi našim radnicima omogućio glasanje lično“, rekla je Noks.Amazon se godinama bavio sindikatima među svojim zaposlenima u Evropi, međutim kompanija se u prošlosti uvek protivila pokušajima sindikalnih udruživanja u SAD-u.

Srbija

„Novi zakoni iz oblasti energetike i rudarstva uglavnom ne prepoznaju interes građana“

Prema rečemi Mirka Popovića iz RERI-ja, država i društvo se u ovom slučaju nalaze pred izazovom, a razlog za takvu ocenu prema njegovim rečima leži "zarobljena država predviđa da sprovede energetsku tranziciju"."Poštovanje procedura je temelj demokratije, (a) ovde nam se to onemogućava", smatra Popović.On podseća da je Zakon o državnoj uprvi koji je za to nadležan, veoma jasan u tom poledu, ali da država i pored toga nije obezbedila učešće u javnoj raspravi.Konsultaicje su kako podseća organizovane tokom novogodišnjih prazika, a svega sedam dana ostalo je za razgovor o propisima koji su od "fundamentalnog značaja za Republiku Srbiju"."Ne vidim da ima smisla da pozivam Vladu da čita svoj poslovnik, država se opredelila da ne razgovara sa javnošću", smatra Popović.U Nacrtu Zakona o obnovljivim izvorima energije, prema njegovim rečima, nije definsano šta je to korišćenje obnovljivih izvora energije,.Problem je kako objašnjava i to što je u tom nacrtu nejasno šta znači to kada se propisuje da država može da po sopstvenom nahođenju utvrdi javni inters za određene projekte.Podseća da u takvim slučajevima može doći do situacije da ograniče ljudska prava građanima, jer je u nekim slučajevim gradnje mini-hidroelektrana bilo negativnih iskustava sa eksproprijacijom zemljišta."Ovo je osnov da se privatni interes pretvori u javni", dodaje Popović.Popović zaključuje da se na ovaj način ne postiže energetska tranzicija, na koju državu Srbiju obavezuju institucije čiji je ona sama član, kao i Evropska unija, kojoj namerava da se pridruži."Eksproprijacija zemljišta za javni interes, sve to je loše, mi imamo (slična) iskustva sa MHE"."Bez opravdanog ekonomskog i ekološkog intersa zadržan je sistem podsticaja za MHE za koje se dokazalo da ne doprinose energetskoj tranziciji, već (one) ugrožavaju životnu sredinu". "Ne post nika opravdanost da se za mhe zadrže podsticajne mere".Ne vidimo da se radi o izmenanma bez obzira na energ zadruge u zakone za prozjumere."Na ovaj način nećemo dobiti energetsku tranziciju".UVODI SE POJAM "ENERGETSKO SIROMAŠTVO"Aleksandar Macura iz RES fondacije podseća da energetska tranzicija, ili dekarbonizacija energetike u nekoj državi ne može da se sprovede, ako se prethodno ne zabrani korišćenje uglja i lignita.Objašnjava i da društvo koje koristi ugalj i lignit treba dobro da razmisli o energetskoj tranziciji, jer ona podrazumeva zabranu upravo te vrste energenata.Prema njegovom tumačenju, predloženi set zakona konačno uvodi u domaće zakonodavstvo ono načela koja su preuzeta od Energetske zajednice.To se definiše, kako objašnjava u "Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energiju".Smatra da Narodna skupština treba da ima veću ulogu u donošenju planova za tu vrstu tranzicije i naglašava da će RES fondacija insistirati na tome."U suprotnom nećemo svojom voljom ostvariti energ tranziciju, može da se desi da nam to nametnu", kaže Macura.Energetsko siromaštvo nalazi svoje mesto u zakonima, dopada nam se jer je to pitanje otvoreno, prepozanto je kao prioritet.Kako naglašava to treba da doprinese primeni mera energetske efikasnosti kod siromašnih građana."Zakon ne pominje energetske zadruge već zajednice obnovljive energije, dobro je da se uvodi taj koncept, ostavaju se pitanja za međuenergetska partnerstva", smatra Aleksandar Macura.Treba, orema njegovim rečima raditi na uljučivanju stambenih zajednica u rešavanje tih problema, a sa drge strane neophodno je i zaštititi one ljud ekoji spadaju u kategoriju energetskog siromaštva.Prema rečima Slobodana Jerotića iz JKP "Toplana Šabac" koji je između ostalog podržao i osnovanje energetske zadruge "Sunčani krovovi" odgovarajućim predloženim nacrtom zakona ne definiše se pojam energetske zadruge."To mora da se izmeni mora da se u zakon unese termin 'energetska zadruga'", objašnjava Jerotić.Prema njegovom mišljenju zakonima treba definisati interese građana, jer "veliki igrači" na tržištu definišu i postavljaju uslove onako kako to samo onako kako njima odgovara."Ovaj zakon je sve samo ne prijateljski orijentisan prema građanima", smatra Jerotić.Sa njim se saglasila i Ana Džokić iz energetske zadruge "Elektro pionir".Prema njenim rečima Nacrtom Zakona o obnovljivim izvorima energije predlaže se model koji predstavlja polurešenje i prevaziđen je.Sa druge strane naglašava da su prozjumeri usmereni na EPS koji će biti otkupljivač njihove energije.Prema rečima Viktora Beriše iz Mreže za klimatsku akciju neophodno je da se nacrt jednog oslanja na nacrt drugo zakona, što vde nije slučaj."Svi treba da idu prema jednom pravcu, malo je neobično da se svi ovi zakoni u jednm periodu obrađuju", kaže Beriša.On naglašava da najpre treba doneti neku dugoročnu strategiju u energetici, kojom bi se definisalo kuda se ide, a ostali zakoni bi trebalo da budu "alati" kojima se ona sprovodi."(Ovi) zakoni važe do 2030, strategija (treba) da definiše šta treba da se radi posle", kaže predstavnij Mreže za klimatsku akciju.On naglašava da je to važno i zbog toga što će se zakoni koji se odnose na energetiku i obovljive izvore energije 2030. godine menjati i u Evropskoj uniji, a Srbija će morati da se sa njima usklađuje.Dodaje da bi trebalo imati i zakon o prostornom planiranju, kao i zakon o klimatskim promenama.Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) smatra da je netransparentan način na koji država organizuje javne rasprave o novim zakonima i dopunama postojećih o energetici i rudarstvu."Predlažem da uputimo pismo Evropskoj komijiji, Evropskoj delegaciji, Energetskoj zajednici u vezi sa procesom donošenja novih zakona i izmenama postojećh", izjavila je Dimović, tokom javne rasprave koju su organizovali BOŠ i RERI, Preloženi Nacrt Zakona o energetskoj efikasnosti prema rečima advokata koji se bavi oblašću energetike Aleksandra Đelića zadire u pitanje pravnog prometa nepokretnosti."Ne rešava tržište u pogledu energetske efikasnosti, ne reguliše ni jako bitnu oblast a to su stambene zgrade", podseća Đelić.On naglašava da građani od toga zakona treba da imaju benefit i korist.DOPUNE ZAKONA O RUDARSTVUPredstavnica Udruženja Inženjera zaštite životne sredine Nevena Nenadović, objašnajva da se predloženim izmenama, niti je poznato  šta se dešava sa već donetom Uredbom o rudarskom otpadu koja je trebalo da stupi na snagu 2020. godine.Sa druge strane, upitno je i koje su strateške mineralne sirovine za državu koje su definisane novim predlogom.Nenadović smatra da mnoge stvari u predlogu izmena Zakona o rudarstvu idu u korist rudnika litijuma, koji multinacionalna kompanija Rio Tinto planira da izgradi o oblasti reke Jadar.U predlogu se kod geoloških istraživanja pominje geološko istraživanje strateški bitnih sirovina, ali kako napominje, nije navedeno o kojim sirovinama je reč."Vrši se porast u sektoru rudarstva, to treba da se iskontrališe", smatra Nevena Nenadović.Takođe, prema njenim rečima, u predlogu se kod definisanja javno-privatnog partnerstva kao strateški važne sirovine za ugovaranje tog poslovnog odnosa pominju uran, nikal i kobalt, ali se ne pominje Zakon o zaštiti životne sredine.Sa druge strane se, kako primećuje, u preglogu izmena Zakona o rudarstvunon stop se govori o zaštiti životne sredine.Ocenjuje da je dobro što će nove odredbe Zakona o rudarstvu definisati rekultivaciju rudnih jalovišta.Naglašava da zakon "nije spušten na lokal" iako se u lokalnim sredinama najviše zagađuje od rudarstva, dok država naplaćuje rudnu rentu.O opasnostima vađenja i eksploatacije rude, građani ne znaju mnogo, a nije im poznato ni koliko sve to utiče na zagađenje voda, ukazuje Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).On smatra da predlog izmena Zakona o rudarstvu treba prijaviti Ustavnom sudu Srbije i na taj način sprečiti njegovo usvajanje.Objašnjava i da pojam rudne rente koji definiše zakon mora da se izmeni. Prema njegovim rečima, često se dešava da kompanije "fingiraju" poslovne rezultate, obezvređuju rudu koju izvoze iz Srbije, pa samim tim prema važećem zakonu, plaćaju manju rudnu rentu."Privatni vlasnici postaće apsolutni vlasnici, javnosti neće biti dostupni nikakvi podaci, promoviše se apsolutno isključivanje javnosti, (kada se govori) o rudama i opasnostima od njihvog vađenja", kaže Kalmar.Prema njegovim rečima, ne postoji odrednica koja definiše zatvorene rudnike, poput onog u Zajači za koji se vezuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine.Kalmar smatra da zakonom treba odrediti naplatu takse, kojom bi se oformio budžetski fond.Taj fond bi se koristio, prema Kalmarovim rečima, koristio u slučaju da se desi neka rudarska nesreća ili onda kada se rudnici prestanu sa radom i kada je potrebno izvesti eventualne radove na nekoj sanaciji."Srbija će imati istorijski broj zagađenja, razvoj sela i turizma, voda, sve je to pod znakom pitnaja", ocenjuje Zvezdan Kalmar.Posebnu oblast predstavljaju, kako Kalmar naglašava istraživanja rudnih bogatstava, pa će njegovo udruženje insistirati i na tome da se zakonom definišu zaštitni pojasi u područjima u kojima se ona vrše, jer nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši tu vrstu istraživanja na ogromnim područjima, koja idu i do površine od sedamsto kilometara kvadratnih.Kalmar je napomenuo i da se često govori kako Srbija u svojim rudama poseduje oko 200 milijardi dolara, ali da predstavnici vlasti ne govore da je to u stvari bruto procenjen iznos u koji se uključuju i troškovi gradnje rudnika, kao i poslovi zaštite životne sredine koji nisu nimalo jeftini.Čedomir Savković

Svet

Prodaja vozila na fosilna goriva najslabija u poslednje tri decenije

Prodaja vozila na fosilna goriva najmanja jeOve godine je u Evropi zabeleženo samo 762.525 novih registracija, što je najniži nivo od 1990. godine, izvestio je u ponedeljak nemački Duisburg CAR Institut, prenose mediji.U izveštaju se navodi da je prodaja novih automobila manja za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a automobilske kompanije potvrdile su da su najlošije rezultate zabeležile u Španiji koja ima pad od 51,1 odsto i Danskoj sa padom od 45 odsto.Sa druge strane, na pet najvećih pojedinačnih tržišta u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji i Španiji zabeležen je rast prodaje električnih vozila, čime se sugeriše da se dominacija vozila na fosilna goriva znatno smanjuje u Evropi.Samo u Nemačkoj je u januaru zabeležen pad od 31,1 odsto i bilo je svega 170.000 novih registracija, a prema rečima vođe ove studije Ferdinanda Dudenhofera povećanje PDV-a u Nemačkoj na 19 procenata takođe loše utiče na prodaju novih vozila. 

Srbija

U naredne tri godine znatno manje subvencije za javna preduzeća

Država je za ovu godinu namenila 120 milijardi dinara za subvencije, međutim planira da u naredne tri godine znatno smanji subvencije javnim i državnim preduzećima, dok će nastaviti da subvencioniše oblasti poljoprivrede, nauke i zaštite životne sredine, piše Politika.Fiskalnom strategijom za naredni trogodišnji period planira se osetan pad izdvajanja za subvencije i druge vidove pomoći preduzećima u državnom vlasništvu (garancije i budžetske pozajmice). Ta strategija inače predviđa da će se subvencije u srednjem roku smanjiti sa 2,7 odsto  bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 1,9 odsto BDP-a u 2023. što bi bio njihov istorijski minimum u Srbiji i nivo koji je znatno bliži izdvajanjima za te namene zemalja centralne i istočne Evrope sa kojima se možemo porediti.Fiskalni savet smatra da planirano snažno umanjenje subvencija u srednjem roku predstavlja dobar smer fiskalne politike, ali malo je verovatno da će se realizovati u predviđenom obimu. Država je, kako ističu, za subvencije i neto budžetske pozajmice izdvajala u proseku oko tri odsto BDP-a u periodu od 2015. do 2019. što je preko dva puta više od izdvajanja koja za ove namene imaju druge zemlje centralne i istočne Evrope.Troškovi subvencija u Srbiji su onda naglo (i privremeno) povećani u 2020. na 5,2 odsto BDP-a zbog sprovođenja antikriznih mera, da bi budžet za 2021. predvideo njihovo vraćanje na 2,7 odsto BDP-a.Zbog lošeg stanja fizičke infrastrukture Fiskalni savet ne vidi mogućnost da se subvencije železničkim preduzećima osetno umanje u srednjem roku. Oni naglašavaju da je reforma najdalje odmakla u slučaju železničkih preduzeća. Međutim, uprkos i dalje izdašnim subvencijama iz budžeta (oko 14 milijardi dinara) železnička preduzeća ostvarila su ukupan negativan rezultat od skoro pet milijardi dinara u 2019. godini.Plan restrukturiranja EPS-a podrazumeva veliko povećanje cene struje što ga uz ostale mere iz Strategije čini nekredibilnim, navodi Fiskalni savet uz napomenu da je zbog izostanka suštinske reforme država u 2020. čak neplanirano dotirala EPS sa oko 40 miliona evra.„Mere koje su izložene u Fiskalnoj strategiji ne uveravaju da može doći do ozbiljnijeg zaokreta u poslovanju EPS-a. Optimizacija troškova radne snage, koja se pominje u ovom dokumentu, odnosi se samo na plan koji je istekao 2019,  bez naznaka da li će se sa racionalizacijom nastaviti u budućnosti. Predviđa se izmena pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo. Bez ulaženja u detalje navodi se namera sprovođenja svih potrebnih mera za poboljšanje naplate što nije kredibilno“, navodi Fiskalni savet. Fiskalni savet dodaje da je jedina Strategijom planirana mera koja može da unapredi bilanse preduzeća izmena tarifne politike. Ako povećanje cene struje, ne bude uvezano sa smanjenjem drugih troškova (najpre, radne snage), moralo bi da bude nerazumno veliko poskupljenje struje što i ovu meru čini malo verovatnom.Do sličnih zaključaka se dolazi i kada se analizira plan reformi u „Srbijagasu”. Za razliku od EPS-a, čiji je plan reformi nešto detaljnije prikazan u Strategiji, za „Srbijagas” se iskazuje namera „da preduzeće do kraja 2020. bude u mogućnosti da samostalno servisira finansijske obaveze nastale u periodu 2008–2012“.Fiskalni savet navodi da bez racionalizacije broja zaposlenih i izmene prodajne cene uglja nije moguće očekivati bolje poslovanje „Resavice” i smanjenje državnih davanja. To preduzeće posluje sa godišnjim gubitkom od oko 15 miliona evra, uprkos izdašnim godišnjim dotacijama iz republičkog budžeta od oko 40 miliona evra. Subvencije čine čak dve trećine svih prihoda preduzeća i jasno je da „Resavica” u sadašnjim okolnostima ne može samostalno da posluje.Država godinama iskazuje želju da se problemi preduzeća reše, ali se malo uradilo. Država je za „Resavicu” od 2013. do 2019. izdvojila preko 260 miliona evra, a još oko 80 miliona evra je planirano za 2020. i 2021. godinu. Prema oceni Fiskalnog saveta čak i poslednje najave iz vlade ne uveravaju da se zaista ide ka suštinskom rešenju. Srednjoročni plan za umanjenje subvencija bio bi uverljiviji, kažu, ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije.Kako navode u Fiskalnom savetu „Petrohemija” i MSK  su 2019.  ostvarili gubitak od po 20 miliona evra koji se delom može pripisati i nepovoljnim tržišnim okolnostima – više nabavne cene inputa od cena finalnih proizvoda za prodaju.

Svet

Ruski Ural Erlajns planira pet novih linija do Beograda

Ruska aviokompanija Ural Erlajns će ovog leta pokrenuti letove iz Moskve, Sankt Peterburga, Rostova na Donu, Samare i Kazanja do prestonice Srbije i time će postati četvrti ruski avioprevoznik koji opslužuje Beograd, piše portal exyuaviation.Ural Erlajns planira da leti do Beograda iz Moskve tri puta nedeljno, iz Sankt Peterburga dva, a jednom nedeljno iz Rostova na Donu, Samare i Kazanja.Rostov na Donu, Samara i Kazanj biće tri potpuno nove rute koje do sada nisu bile dostupne putnicima iz Beograda. Er Srbija je nameravala da uvede letove do Rostova prošle godine, ali su ti planovi bili otkazani usled pandemije.Na osnovu podataka iz 2019. godine, 1.436 ljudi je letelo indirektno između Rostova i Beograda, od čega je 86 odsto to učinilo Aeroflotom preko Moskve, 11 odsto Turkiš Erlajnsom preko Istanbula, a ostatak Belavijom preko Minska.S druge strane, u 2019. godini između Samare i Beograda indirektno je letelo 2.177 putnika, a od Kazana do Beograda 1.816 putnika.Letovi između Rusije i Srbije trenutno su ograničeni na dva leta nedeljno, s tim što su jedino letovi iz Moskve dozvoljeni, međutim očekuje se da će ta ograničenja biti ublažena početkom letnje sezone, odnosno krajem marta ove godine.

Svet

Šta je popularnije: Super Bowl ili fudbalsko prvenstvo?

Po globalnom interesovanju fudbal daleko nadmašuje američki „Super Bowl“. Finale FIFA-inog kupa, koje se igra svake četiri godine redovno doseže više od milijardu ljudi širom sveta, pokazuju novi podaci nemačke kompanije za podatke o tržištu i potrošačima Statista.Super Bowl je godišnja prvenstvena utakmica američkog fudbala tamošnje Nacionalne fudbalske lige (NFL). Od 2004. igra se prve nedelje u februaru.Prema FIFA-i, finale Svetskog prvenstva 2018. između Francuske i Hrvatske dostiglo je prosečnu publiku uživo od 517 miliona gledalaca, sa više od 1,1 milijarde ljudi koji su se u meč uključili tokom njegovog trajanja od 90 minuta.Suprotno tome, američki Super Bowl dostigao je prosečnu gledanost od 99,9 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama, uz oko 30 do 50 miliona gledalaca širom sveta.

Svet

Google planira ukidanje „kolačića“

Gugl (Google) postepeno ukida upotrebu kolačića (cookies) za praćenje korisnika koji omogućavaju slanje personalizovanih oglasa, ali je ipak izazvao veliko negodovanje među zagovornicima prava na privatnost, piše France24.Gugl je nedavno predstavio rezultate internog istraživanja koje pokazuje alternativu dugogodišnjoj praksi korišćenja kolačića za praćenje aktivnosti korisnika, tvrdeći da bi to poboljšalo privatnost na internetu, ali nastavilo da omogućava oglašivačima prikazivanje relevatnih oglasa.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u „grupe sa istim interesovanjima“, suprotno tome kako su kolačići do sada funkcionisali. Naime, umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati „skriveni u gomili“. Gugl planira da započne testiranje novog sistema kasnije ove godine na svom Chrome pretraživaču.Zbog sve većeg straha od praćenja i rastuće podrške za regulaciju privatnosti na internetu, poput uvođenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u Evropskoj uniji, ovaj tehnološki gigant želi da pronađe način za efikasno ciljanje oglasa, a da ne prikuplja previše podataka o pojedincima.Prema podacima StatCounter-a za prošlu godinu, na globalnom tržištu pretraživača Chrome ima udeo od 63 odsto.

Srbija

Ziđin: Narodnoj banci Srbije lane isporučeno dve tone zlata

Kompanija "Srbija Ziđin koper" saopštila je da je u protekloj godini zaradila 698 miliona dolara prodajom svojih proizvoda na domaćem ili inostranom tržištu. Kako prenosi RTS, Narodnoj banci Srbije kompanija je prodala više od dve tone zlata.Ziđin je najviše zaradio na prodaji 70,6 hiljada tona katodnog bakra, oko iznosio 340,4 miliona dolara.Najveći kupci na inostranom tržištu bili su Kina, Bugarska, Turska, Hrvatska i Italija.Dodatnih 245,7 miliona dolara Kompanija je prošle godine zaradila prodajom ostale robe: zlata, srebra, platine, paladijuma, selena i bakar-sulfata, a skoro polovina tog novca je dobijena od Narodne banke Srbije, kojoj je isporučeno 2.056 kilograma zlata.U istom periodu u Kinu je za deset miliona dolara izvezeno 15,4 tone srebra, dok je u Švajcarskoj prodato 11 kilograma platine i nepunih sto kilograma paladijuma, ukupne vrednosti oko sedam miliona dolara.Skoro hiljadu tona bakar-sulfata, vrednosti 1,7 miliona dolara, prodato je 2020. na domaćem tržištu i izvezeno u Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku.U januaru 2021. godine realizovana je prodaja robe u iznosu 65,6 miliona dolara, najviše od bakra 58,4 miliona dolara, dok je Narodnoj banci Srbije isporučeno sto kilograma zlata, što je doprinelo dodatnim milionima dolara prihoda od prodaje.

Svet

Google se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena

Gugl (Google) se složio da plati 2,59 miliona dolara za više od 5.500 sadašnjih zaposlenih i bivših kandidata za posao u okviru nagodbe sa američkim Ministarstvom rada (DOL) zbog navoda o sistemskoj diskriminaciji protiv žena koja se odnosi na kompenzaciju i zapošljavanje, piše Tech Crunch.Američko Ministarstvo rada utvrdilo je razlike u platama ženskih softverskih inženjera u Guglovim kancelarijama u Sijetlu, Kirklandu i Vašingtonu. Pored toga, ustanovilo je da su stope zapošljavanja žena za pozicije softverskih inženjera na ovim lokacijama takođe znatno manje.Kako je DOL naveo, „zapošljavanje žena i kandidata azijskog porekla bilo je obeshrabljivano“.Gugl se takođe složio da odvoji 250.000 dolara godišnje tokom narednih pet godina kako bi radio na smanjivanju jaza između plata muških i ženskih programera. Kolektivnu tužbu protiv Gugla zbog nejednakosti u platama je pokrenulo 10.800 žena zaposlenih u kompaniji.Tužba koja je prvi put podneta 2017. godine, tvrdila je da je Gugl ženama nudio manje beneficija, manje ih zapošljavao i plaćao.

Svet

Venmo u centru istrage zbog prakse naplaćivanja dugova

Američka Agencija za zaštitu potrošača (CFPB) ispituje način na koji Venmo, usluga digitalnog transfera novca koju vodi PayPal, tretira korisnike za koje kompanija kaže da joj duguju novac, piše Vol strit žurnal.PayPal je saopštio da je u petak dobio od CFPB-a „civilni istražni zahtev“ vezan za Venmo-ve neovlašćene procese prenosa sredstava i naplate dugova.Prema saopštenju, CFPB zahteva od PayPal-a dokumente o transferima novca, kao i punu saradnju tokom istrage.Kako je prethodno Vol strit pisao, Venmo je korisnicima pretio da će slati „agente za naplatu dugova“, čak i kada su ti korisnici žrtve prevare. Ova praksa nastavila se i tokom pandemijske krize.Venmo je jedna od najpopularnijih aplikacija za digitalno plaćanje u Americi i korisnička baza povećala se za 32 odsto u 2020. godini na skoro 70 miliona aktivnih naloga.Očekuje se da će CFPB, koji je na mnogo načina postao manje moćan pod administracijom Donalda Trampa, strože sprovoditi zaštitu potrošača pod predsedništvom Džoa Bajdena.

Svet

„Potraga za nebeskom istinom“ uskoro stiže na Mars

U naredne dve nedelje do planete Mars trebalo bi da stignu tri svemirske misije sa Zemlje, jedan orbiter i dva lendera, pišu Biznis i finansije. Tri misije već sedam meseci putuju svemirskim prostranstvima, a jedna od njih nosi naziv "Potraga za nebeskom istinom".Iza tri svemirske misije stoje tri različite države, Sjedinjene Američke Države, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, a sve tri letelice lansirane tokom jula 2020. godine.Misije će istraživati drevni život na Marsu.Razlog što su sve tri misije otišle prema Marsu, praktično u isto vreme naučnici objašnjavaju činjenicom da je tokom prošle godine postojalo razdoblje od mesec dana kada su orbite Zemlje i Marsa bile dovoljno blizu da bi putovanje tih misija bude kraće i da iznosi sedam meseci.Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su 19. jula 2020. iz japanskog svemirskog centra Tanegašima svoju prvu misiju na Mars. Ovo je najmanje rizična misija od tri navedene jer će letelica ostati u orbiti Marsa i neće proći zahtevnu proceduru sletanja.Satelit je vredan 219 miliona dolara i analiziraće atmosferu Marsa, proučavaće dnevne i sezonske vremenske promene na planeti.Naučnici smatraju da je Mars nekada bio bogat vodom, a vrlo verovatno i životom.Neka istraživanja, prema saopštenju svemirske agencije Ujedinjenih Emirata, govore da je Mars postao suva planeta zbog klimatskih promena, koje su uzrokovale gubitak njegove atmosfere.Prema njihovim rečima, istraživanje bi trebalo da pruži odgovor i koji je bio razlog da atmosferske čestice pobegnu Marsovoj gravitaciji.Kineska misija "Tianwen-1" pridružila se vodećim svemirskim agencijama u potrazi za znakovima života na Crvenoj planeti - Marsu, pa je 23. jula 2020. na Mars lansirala sopstveni rover. Naziv letelice "Tianwen-1", u prevodu znači "potraga za nebeskom istinom".Ona je lansirana sa ostrva Hainan na južnoj obali Kine, a sastoji se od orbitera i rovera. U orbitu planete bi trebalo da stigne 10. februara, iako će rover na planetu pokušati da se spusti tek u julu i to na području naziva "Utopia Planitia". NASA je ranije na tom mestu otkrila moguće znakove postojanja leda.Kada sleti na Mars, kineski rover bi trebalo da traga za podzemnim vodama i dokazima o postojanju drevnih oblika života. Kineski rover na solarni pogon težine je 240 kilograma i tri meseca će nakon sletanja tražiti biomolekule i druge naznake života. Kineski orbiter bi, sa druge strane, trebalo da kruži oko Marsa još dve godine.NASINA misija Mars 2020 lansirana je sa Floride u Sjedinjenim američkim Državama 30. jula 2020. godine.Trebalo bi na dalekoj planeti da istražuje njenu geološku prošlost, ali i da traga za mogućim znakovima života. NASIN rover "Perseverance" trebalo bi da sleti na Mars 18. februara.On ima 19 kamera kojima će slikati krajolike Marsa, dok će četiri druge kamere snimati proces ulaska u atmosferu i sletanja na tlo.Rover je opremljen i minijaturnim helikopterom "Ingenuity" koji teži samo 1.8 kilograma i koji će biti prva mašina tog tima koja će leteti na nekoj drugoj planeti.Vanzemaljski život namerava da istraži i evropska misija "ExoMars", koja bi takođe trebalo da bude lansirana u julu, ali je to odloženo zbog tehničkih problema i pandemije koronavirusa. Do sada su samo svemirske misije Sjedinjenih Država uspešno sletele na Mars i to osam puta od 1976. godine.Više od polovine letelica koje su lansirane da bi dodirnule tlo Crvene planete je ili eksplodiralo ili izgorelo ili se srušilo na površinu Marsa.