Najnovije

Srbija

Domaće tržište radne snage oseća efekte odliva kvalitetnih kadrova

Kako bi se smanjio odliv mozgova potrebno je omogućiti iste uslove rada kao u zapadnim zemljama, u smislu profesionalnog razvoja i kvaliteta života, ali i da se utiče na državne institucije da poboljšaju zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem, zaključci su prvog panela ovogodišnjeg Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera na temu cirkularnih migracija: Situacija na tržištu rada danas – da li imamo dovoljno adekvatnih kadrova?Specijalni gost Foruma menadžera bio je Ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid, koji je istakao koliko je ova tema važna za sve zemlje sveta.„Znamo da su demografski trendovi u Srbiji kritični i drago mi je da vidim da ste snažno posvećeni ovoj temi. Spremi smo da podelimo svoja iskustva u razvoju visokih tehnologija, ali i u obrazovnom sistemu“, izjavio je ambasador Šmid i podsetio da je program koji Švajcarska sprovodi u Srbiji usmeren na nekoliko važnih tema kao što su ekonomski razvoj, rešavanje problema nezaposlenosti, održiva energija, podrška Vladi.Srpska asocijacija menadžera i konsultantsko-revizorska kompanija PwC Srbija realizovali su istraživanje na temu odliva mozgova, koje je pokazalo među 80 odsto ispitanika da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.„Mnogi ljudi misle da postoji dosta dobra ponuda poslova u zemlji, da se kvalitetnih ljudi mogu naći, ali ono što su svi ukazali je i opšte stanje u društvu u kojem se oseća kvalitet života na tom nivou da ljudi shvate da nije bitno samo posao već i ostali elementi. Odgovor menadžera je da se prilagodimo takvog tržištu“, kaže Biljana Bogovac, partner u kompaniji PwC Srbija.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-jaIstraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu. U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima, ali ono što se izdvojilo je da njih čak 57 odsto nema saradnju sa fakultetima. Prema istraživanju, poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.Prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika SAM-a i Digital Grid Sales VP u Schneider Electric-u, u Srbiji se oseća nedostatak mladog i stručnog kadra, ali i onog zanatskog tipa, zanati koji treba da podrže industrijalizaciju i da rade na novootvorenim mestima u fabrikama.„Za državu je izuzetno bitno da u njoj živi i radi mladi stručan kadar i to iz više aspekata. Prvi je mogućnost da se zaposle u svojoj zemlji, da donose visoko profitabilne poslove, to je sa ekonomske tačke veoma važno. S druge strane, ti ljudi kreiraju eko sisteme, dobijaju mogućnost da rade sa tržištem celog sveta sa jednog mesta. Važno je da se kompanijske vrednosti podudaraju sa vrednostima zaposlenih jer to omogućava da se zaposleni dobro osećaju“, kaže Damljanović.Bitna je atmosfera u kojoj se živi i radi„Kad pričam iz ugla tehnološke IT kompanije u kojoj sam, moram da istaknem da smo upravo mi ti koji moramo da se postaramo da dođemo do kadrova“, dodao je Damljanović.Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka, kabinet predsednice Vlade Srbije  je naglasio da je kroz direktnu komunikaciju sa povratnicima ustanovljeno da je lična odluka ta koja prevladala prilikom povratka, ali istovremeno je i suočavanje sa najvećom nedoumicom, a to je pitanje kako da pronađu adekvatnu poslovnu i karijernu priliku u Srbiji.„Tu pokušavamo da im pomognemo, baš zbog toga što smo prepoznali da postoji manjak informacija na jednom mestu radimo na Vodiču za povratnike. Ljudi se vraćaju jer žele da pripadaju ovom kulturnom kontekstu i da u ovoj zemlji stvaraju. Cirkularne migracije pokazuju da se ljudi vrate na nekoliko godina, pa ponovo odu. Moramo da omogućimo da cirkulacija ljudi bude što jednostavnija i da na taj način budemo deo modernog sveta i globalnog društva“, kaže Brkljač.U martu ove godine uvedene su podsticajne mere za povratak„Ukoliko je neko više od dve godine u inostranstvu i vraća se u Srbiju dobija od poslodavaca tri puta veću platu od prosečne u u Srbiji i on je oslobođen 70 odsto poreza i doprinosa za pet godina. Na taj način se profilira visoko kvalifikovan kadar koji nedostaje. U tome su i studenti koji su godinu dana van zemlje, kad se vrate i zaposle, poslodavac mu da dva puta veću prosečnu platu i ima isti podsticaj za poreze i doprinose. Takođe, rađen je projekat Moja pva plata koji omogućava da mladi pronađu posao i subvencionisano rade kod poslodavca, a obezbeđeno je 10.000 mesta“.Prof. dr Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da različiti životni faktori opredeljuju odluku da stanu ili odu - obrazovni sistem, nivo zdravstvene usluge, mogućnost i kvalitet zapošljavanja, odnos između zarade i troška života, osećaj pravednosti je mladima bitan, efikasnost administracije, vezanost za porodicu.Prema rečima Lončara, potreban je partnerski odnos poslodavca, tj. tržišta rada i obrazovnih institucija. Ekonomski fakulet od 2015. kontaktira kompanije i pruža ruku, a veoma je teško ubediti kompanije na saradnju.Forum menadžera održava se u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.

Svet

Države EU troše 10 odsto BDP-a na zdravstvo, kakvo je stanje u Srbiji?

Izdaci za zdravstvo u Evropskoj uniji u proseku su iznosili 9,9 odsto BDP-a u 2018. godini, pokazuju podaci Eurostata.Među državama članicama EU najveći udeo zabeležili su Nemačka 11,5 odsto BDP-a, Francuska sa 11,3 odsto, i Švedska sa udelom od 10,9 odsto.Suprotno tome, najniži udeo izdataka za zdravstvo zabeležen je u Luksemburgu sa svega 5,3 odsto BDP-a i Rumuniji sa 5,6 odsto.U odnosu na veličinu stanovništva, izdaci za zdravstvenu zaštitu bili su najveći među državama članicama EU u Danskoj, odnosno 5.260 evra po stanovniku, Luksemburgu 5.220 i Švedskoj 5.040 evra u 2018. godini, dok su bili najmanji u Rumuniji i to 580 evra i Bugarskoj 590 evra po stanovniku.Analiza Svetske banke pokazuje da Srbija izdvaja više za zdravstvo nego mnoge zemlje u regionu kada se pogleda udeo u bruto nacionalnom proizvodu, više nego Bugarska, Hrvatska i Rumunija i po ovom kriterijumu ne zaostaje mnogo za najrazvijenijim zemljama, poput Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Holandije, Belgije, Švedske, Finske i Francuske. Situacija je, međutim, sasvim drugačija kada se pogleda izdvajanje po glavi stanovnika. Prema podacima Svetske banke iz 2016. godine, Srbija je za zdravstvene usluge po glavi stanovnika izdvajala 456 evra, što je 9 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je samo osam godina ranije, 2008. godine, izdvajala 617 evra – između 2013. i 2015. godine došlo je do pada od 20 odsto. 

Svet

Salesforce kupuje Slack za gotovo 28 milijardi dolara

Sejlsfors (Salesforce) je u utorak popodne rekao da će kompanija platiti 27,7 milijardi dolara u gotovini i akcijama za kupovinu platforme za poslovnu komunikaciju Slack (Slek), javlja Axios.Ovo je najveća akvizicija u softverskoj industriji od kada je IBM pristao da kupi Red Het (Red Hat) 2018. godine, koja će stvoriti giganta u oblasti softvera za oblak koji će moći bolje da se takmiči sa Majkrosoftom.Akcionari Sleka dobiće ekvivalent od 45,86 dolara po akciji, uključujući 26,79 dolara u gotovini, što predstavlja 55 odsto premije na Slakovu trgovinsku cenu pre nego što je procurila vest o tekućem pregovaranju.Suosnivač i izvršni direktor Sleka Stjuart Baterfild i dalje će voditi kompaniju.Predviđeno je da se ugovor zaključi sredinom sledeće godine, čekajući odobrenje deoničara Sleka i regulatornih organa.Akcije Sejlsforsa blago su pale nakon objavljivanja vesti, oko 3 odsto i sada vrede 233,8 dolara. Deonice Sleka ostale su praktično nepromenje, sa padom od 0,2 odsto i trguju na 43,8 dolara.Za akviziciju je i dalje potrebno regulatorno odobrenje, kao i zvanično odobrenje akcionara Sleka. Međutim, Sejlsfors je u svom saopštenju za štampu objavio da je već obezbedio podršku akcionara Sleka, koji predstavljaju 55 odsto akcija.Salesforce preuzima Slack Technologies?

Svet

U EU rastu investicije u istraživanja i razvoj

Države članice Evropske unije potrošile su preko 306 milijardi evra na istraživanje i razvoj tokom 2019. godine, što znači da je ukupan intenzitet razvoja na teritoriji EU bio na 2,19 odsto BDP-a, saopštio je Eurostat.Ta izdvajanja su u 2018. godini bila na nivou od 2,18 bruto domaćeg proizvoda, a deceniju pre toga na oko 1,97 odsto, dodaje statistička kancelarija EU."Intenzitet razvoja, odnosno udeo ulaganja u istraživanje i razvoj u odnosu na BDP, najvažniji je pokazatelj stope tehnološkog razvoja neke zemlje, i koristi se kao svetski indikator količine resursa potrošenih u tu svrhu", navodi se u saopštenju.Ovaj procenat ulaganja na teritoriji EU tokom 2019. godine bio je znatno manji nego u Južnoj Koreji sa 4,52 odsto, Japanu sa 3,28 odsto i SAD sa 2,82 odsto BDP-a u 2018. godini, dok je bio na otprilike istom nivou kao Kina sa 2,06 odsto u 2018. godiniSredstva uložena u razvoj takođe su znatno veća od zemalja poput Ujedinjenog Kraljevsta (sa 1,76 odsto) i Rusije (sa 1,03 odsto ulaganja u odnosu na BDP).Realni sektor je nastavio da bude glavni ulagač u nove nauke, čineći 66 odsto od svih ulaganja tokom 2019. godine, nakon čega slede sektor višeg obrazovanja sa 22 odsto i državni sektor sa 11 odsto.Najveći intenzitet ulaganja u inovacije na teritoriji EU imale se Švedska sa 3,39 odsto, Austria sa 3,19 odsto i Nemačka sa 3,17 odsto, ispred Danske, Belgije i Finske koje su sve imale potrošnju blizu tri odsto BDP-a.Na drugom kraju skale, osam zemalja članica imale su procenat manji od jedan odsto: Rumunija (0,48), Malta (0,61), Kipar (0,63), Letonija (0,64), Irska (0,78), Slovačka (0,83), Bugarska (0,84) i Litvanija (0,99).

Srbija

Ministarstvo privrede: Privatizaciju čeka preko 70 preduzeća

Na privatizaciju u Srbiji čeka više od 70 preduzeća, a Ministarstvo privrede planira da snažno nastavi aktivnosti u tom poslu, izjavio je za Frankfurtske vesti državni sekretar u tom ministarstvu Dragan Stevanović. Prema njegovim rečima privatizacija ulazi u završnu fazu."Trenutno je u toku javni poziv za prodaju kapitala za VPD Smederevo DOO, a u planu je da se do kraja godine objave javni pozivi za prodaju još dva preduzeća", rekao je Stevanović u intevjuu za frankfurtske Vesti.Prema njegovim rečima javni pozivi trenutno mogu da se raspišu za 20 preduzeća.Objasnio je i da za ostala preduzeća u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv, jer nisu rešeni zahtevi za povraćaj imovine, određeni sudski sporovi ili neki drugi imovinsko-pravni problem. Kada se to reši, Ministarstvo privrede će, kaže, pripremiti i ta preduzeća za prodaju."Broj javnih poziva, kao i eventualni prihodi od prodaje, zavisiće od interesovanja investitora, ali i od situacije sa pandemijom, pa je prilično nezahvalno davati procene u ovom trenutku, kaže Stevanović.Po pitanju Petrohemije, o kojoj je nedavno govorio i predsednik Srbije, rekavši da je postignut dogovor sa predstavnicima Gaspromnjefta da se formiraju stručni timovi koji će razmotriti privatizaciju tog preduzeća, Stevanović je navodi da "ima razloga za optimizam, ali proces je tek na početku".Stevanović kaže i da Ministarstvo, po pitanju privatizacije, ima razloga da bude zadovoljno rezultatima, jer su u prethodnih pet uspešno rešeni najveći izazovi, poput giganata Železare, Galenike, RTB Bora, PKB-a, ali i drugih manjih preduzeća."Za 2021. godinu planirana je podrška za nove investicije, kako bi se što pre pokrenuo i osnažio rast BDP", rekao je Stevanović.Podvlači da je Ministarstvo većinu aktivnosti usmerilo na mere koje su, pre svega, bile podrška likvidnosti privrede.Stevanović je rekao i da su sredstva, više od 160 milijardi dinara, bila namenjena podršci privredi u očuvanju likvidnosti i postojeće zaposlenosti, a kroz te mere do sada je podržano 250.000 privrednih subjekata.On je kazao i da aktivnosti Ministarstva po pitanju podrške domaćim i stranim investitorima nisu stale i da nijedan projekat nije zaustavljen."Nijedan investitor se neće povući, čak naprotiv, imamo naznake reinvestiranja u Srbiji i najave dolaska nekoliko novih, što je ohrabrujuće", dodaje Stevanović.On ocenjuje da to pokazuje da je Srbija ekonomski, politički, u pravnom i poreskom smislu predvidiva i stabilna zemlja, uprkos problemima zbog pandemije.Dodao je i da država ne odvaja domaće i strane investitore koji imaju ista prava. Podseća da je od stupanja na snagu Zakona o ulaganjima, zaključen 121 ugovor između Srbije i investitora."Od toga, 40 projekata u monitoringu, što značu da je prva faza realizacije projekta završena, a 81 je aktivan projekat i u toku je faza realizacije. Investiciona vrednost 121 ugovora je 2,5 milijardi evra, obezbeđuju zapošljavanje 46.000 ljudi", navodi Stevanović.On je ocenio i da su mere podrške privredi čak i doprinele i rastu zaposlenih, jer se od 16. do 31. marta, posle proglašenja pandemije, ukupan broj zaposlenih smanjio za 15.000 ljudi.Međutim, kako je primetio, već od maja, zahvaljujući državnoj podršci, zaposlenost je počela da raste, pa je u novembru odstigla rast od 60.000."Dodatna mera podrške privredi radi ublažavanja posledica pandemije odnosila se na dodelu kredita privrednicima za održavanje likvidnosti preko Fonda za razvoj, kroz koji je odobreno više od 10 milijardi dinara", dodao je državni sekretar u Ministarstvu privrede. Prema njegovim rečima, pomoć privredinicima obezbeđena je kroz garancijsku šemu preko poslovnih banaka i do sada je plasirano 1,3 milijardi evra.

Srbija

Fiskalni savet: Budžet za narednu godinu je trebao da bude restriktivniji

Budžet Srbije za 2021. godinu je zbog velikih neizvesnosti koje donosi naredna godina trebalo planirati restriktivnije, sa deficitom od dva odsto bruto domaćeg prizvoda (BDP), navodi se u analizi Fiskalnog saveta.Predlogom budžeta predviđen je deficit državne kase od 178,5 milijardi dinara, ili tri odsto BDP-a, kao i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijarde dinara.Fiskalni savet ocenjuje da ovaj plan počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u predstojeće godine biti "visokih šest odsto, koja lako može da se ne ostvari"."Ukoliko se u 2021. nastave i nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi (svakako manji) paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije. Zbog toliko mnogo neizvesnosti ocenjujemo da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do dva odsto BDP-a kako smo preporučivali Vladi u novembru 2020. godine", naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o budžetu.To bi se, po proceni tog nezavisnog tela, moglo postići zamrzavanjem zarada u javnom sektoru, kao i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni, poput opremanja bezbednosnog sektora, izgradnja aerodroma u Trebinju, subvencija za elektronske fiskalne kase, subvencije za taksi prevoznike i subvencija za privlačenje investitora.Preporučeno je i da projekti koji nisu prioritetni počnu da se realizuju tek kada se Vlada Srbije uveri ili ako se uveri u snažan privredni oporavak."Najveći strukturni (trajni) problem unutar budžeta koji će se teško otkloniti su prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru. Pored pomenutih projekata, osnovu relativno visokog deficita u 2021. godini čine četiri velike rashodne komponente budžeta koje se ne mogu odlagati, a koje su tokom zdravstvene krize povećane znatno iznad svog ravnotežnog nivoa. To su: izdaci za zdravstvenu zaštitu, penzije, zarade u javnom sektoru i subvencije i neto budžetske pozajmice", dodaje se u analizi.Predloženi budžet ima i dobre elemente, a najbolji od njih je dalje povećanje izdvajanje za javne investicije koje su planirane na veoma visokom nivou, ali su ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine ponovo zapostavljena."Javne finansije Srbije trenutno su daleko od krize što ipak ne znači da se njima može upravljati manje odgovorno... Zato je važna uloga Fiskalnog saveta da nezavisno potvrdi da javne finansije u 2021. godine neće biti fundamentalno ugrožene. Srbija i pored svetske zdravstvene krize trenutno nije blizu opasnosti izbijanja fiskalne krize i država će sigurno moći i u narednom periodu uredno da izvršava sve svoje finansijske obaveze", zaključuje se u analizi.

Svet

Direktor Tesle: Za prelazak na električne automobile biće potrebno 20 godina

Ako se u potpunosti pređe na korišćenje električnih automobila, potrošnja struje će se udvostručiti i kao potreba za njenim dobijanjem iz nuklearnih, solarnih, geotermalnih izvora i vetroparkova, ocenjuje direktor kompanije Tesla Elon Musk, prenosi Rojters."Biće potrebno još 20 godina da automobili budu potpuno električni. To je kao kod telefona, ne možete da ih zamenite odjednom", izjavio je izvršni direktor Tesle, Elon Musk.Prema njegovim rečima svake godine se zameni oko 5% vozila, a najveći izazov tokom tranzicije koja se iočekuje biće dostupnost održive energije, jer kako dodaje, kada jednog dana električni automobili postanu standardna pojava, struja koja se dobija u vertoparkovima i solarnim elektranama moraće negde da bude uskladištena.TESLA NAJVREDNIJI PROIZVOĐAČ AUTOMOBILA U ISTORIJI SAD "Zajedno sa velikim baterijama treba kombinovati snagu vetra i solarnu energiju", rekao je Musk.Kompanija Tesla inače počinje sa realizacijom planova za izgradnju svoje četvrte gigafabrike u Nemačkoj, a Musk je govorio na video konferenciji koju je organizovala novinska izdavačka kuća Aksel Springer, čije je sedište u Berlinu.TESLA NASTAVLJA SEČU ŠUME ZBOG IZGRADNJE GIGAFABRIKE U NEMAČKOJ

Srbija

Držite svoj biznis pod konac i na oku!

Hrabra odluka o vođenju ili pokretanju sopstvenog biznisa predstavlja prekretnicu u životu svakog preduzetnika. Želja i jasna vizija za ostvarenjem sopstvenih snova i ciljeva su jedan od glavnih pokretača ovakvih odluka. Prilikom vođenja već postojećeg, kao i pokretanja malog ili srednjeg preduzeća, podrška je veoma važna. Partneri, saradnici, pa i nama bliske osobe, neizostavan su deo tog procesa, te je stoga veoma važno sa kime gradimo stubove na koje će se naš posao oslanjati. Privatni posao gradite godinama - zaslužujete da ne brinete ništa! Upravo zbog toga, postoji osiguranje “Moj biznis”, kojim se blagovremeno štiti imovina, oprema i zalihe od rizika koji mogu ugroziti poslovanje. Ovakva vrsta podrške i oslonca prilikom vođenja malih ili srednjih preduzeća od velike je važnosti, jer rizici od potencijalne štete uvek postoje. A nakon uložene ljubavi i truda u sopstveni biznis, zaista je potrebno uložiti i u osiguranje koje će to podržati i učiniti prostor u kojem poslujemo sigurnim i bezbednim. Bilo da ste vlasnik kafića, pekare, radionice, restorana, stomatološke ordinacije, frizerskog salona, apoteke ili nekog drugog malog ili srednjeg preduzeća, zaštita imovine od potencijalnih rizika je od izuzetne važnosti. Požar, izlivanje vode, provalna krađa, lom stakala su situacije koje mogu da privremeno ili dugoročnije utiču na vaše poslovanje.U okviru jedinstvene ponude, svi koji odluče da sigurnost svog privatnog biznisa povere UNIQA osiguranju, mogu da računaju na specijalan poklon - Smart Home uređaje za spoljašnji i unutrašnji nadzor, kao i senzore za dim, pokret i vodu, sa kojima nad svojim biznisom imate superviziju „24/7”. Uz pomoć jednostavne aplikacije, realizovane u partnerstvu sa VIP Mobile na mobilnom telefonu ili tabletu uz pristup internetu pratite dešavanja u svom poslovnom prostoru, i u slučaju nepredviđenih događaja možete da reagujete na vreme i sprečite štetu. Jednostavno, instalirate aplikaciju i zaboravite na sve potencijalne brige oko poslovnog prostora.U dvostrukoj zaštiti možete da uživate ukoliko osiguranje svog biznisa zaključite do kraja godine. Na ovaj način imate mogućnost da Vaš mali biznis postane zona velike zaštite i sigurnosti.Vođenje sopstvenog biznisa, samo po sebi nosi brojne izazove. Ali nažalost, nije uvek sve u našim rukama. Zbog toga je važno preduprediti pojedine rizike koji nam mogu izazvati dodatnu brigu, a neki od njih mogu biti upravo nepredviđeni događaji koji će oštetiti našu imovinu, pa ne samo da zaustave poslovne procese, već i dovedu u pitanje samu egzistenciju našeg biznisa. Zato držite svoj biznis pod konac i na oku!Uz pouzdanog partnera, kao što je UNIQA, možete imati zagarantovanu podršku na putu ka uspehu i tako nesmetano raditi na razvijanju i unapređivanju sopstvenog biznisa.

Srbija

Privrednici Srbije: Manje plate i otpuštanja kada dospeju odložene obaveze

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da privrednicu strahuju da 4. januara, kad im dospevaju odložene obaveze, neće moći da ih izmire jer je zbog pandemije pao promet, ali ne i troškovi poslovanja, pa će jedini način da uštede biti otpuštanje radnika i smanjenje plata, piše portal eKapija.Atanacković je u razgovoru za Betu rekao da će stanje u 2021. godini biti neuporedivo teže nego ove godine jer se povećala neizvesnost, a priče o vakcini su na "dugom štapu" jer su potrebne velike količine.„Pošto je otpuštanje zaposlenih bilo uslovljeno uzimanjem državne pomoći, početkom naredne godine treba očekivati 'razrešenje' oko broja zaposlenih, ali i smanjenja plata“, rekao je Atanacković.Država je u prvom paketu pomoći pored isplate minimalnih zarada za zaposlene u malim i srednjim frmama, a delimično i u velikim, najpre za tri meseca odložila poreze i doprinose na zarade i porez na dobit, zabranila otpuštanje više od deset odsto zaposlenih, a uveden je i moratorijum na otplatu kredita.Drugim paketom pomoći bila je obuhvaćena isplata 60 odsto minimalca za dva meseca i odlaganje poreza na zarade za jedan mesec, a obaveze počinju da teku od 4. januara 2021.godine i treba da budu isplaćene u 24 rate.Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata Srbije Slavoljub Jevtić rekao je da je privreda tražila od države da se otpiše deo odloženih dugova.„Januar i februar su najgori meseci za poslovanje i odloženi dugovi će biti veliko opterećenje za firme jer ima i onih kod kojih je promet pao od 35 do 40 odsto“, rekao je Jevtić.Dodao je da je većina firmi opterećena i kreditima kojima je kupovana oprema, a da nema nikakvih finansijskih zaliha.„Većina firmi je na 'žiletu' iako je pomoć države dosta preduzeća spasila od propadanja, ali je sada počelo otpuštanje zaposlenih“, rekao je Jevtić.Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić rekao je da se privreda tek počinje prilagođavati poslovanju bez državne "injekcije".„Male firme iz sektora usluga verovatno će sačekati da možda nešto zarade tokom novogodišnjih praznika, a posle toga će početi zatvaranje i pravo stanje će se videti u januaru i februaru“, rekao je Rajić.Istakao je da se "uprkos padu prihoda, obaveze prema državi ne smanjuju, pa u ovoj situaciji čak se ne menja ni jedna nelogična obaveza", a to je porez na dobit koji se plaća unapred, akontacijom prema prethodnoj godini dok se tokom prve polovine sledeće godine ne predaju finansijski izveštaji.Rajić je rekao da se taj novac od akontacije, ako se ispostavi da se poslovalo bez dobiti ne vraća, već se preusmerava u izmirenje drugih poreza.„Do 2012. godine dobit koju su poslodavci ulagali u opremu bila je oslobođena poreza pa je tako brže modernizovana oprema i povećavana produktivnost“, rekao je Rajić.Istakao je da je privreda opterećena visokim poreskim i drugim izdacima "ranjiva" i kada joj prihodi padnu po nekoliko odsto, a ne po 10-15 i više kao sada.

Svet

Gugl želi da rashladi gradove zelenilom

Poznata svetska kompanija pozvala je sve urbaniste i službenike koji su zaposleni u gradskim upravama sa se pridruže u saradnju koja bi se ostvarila na lokalnom niovu, prenosi Gradnja.rs.Nova Guglova alatka zove se "Environmental Insights Explorer" i osmišljena je da pomogne gradovima da snize temperaturu na svojim ulicama. To bi imalo i korist u cilju smanjenja klimatkih promena, piše što ne samo da bi imalo koristi za sam grad, već bi i delovalo pozitivno na klimatske promene.Gugl je pristupio i mapiranju gradova sa najvećom potrebom za dodatnom vegetacijom, kako bi se smanjilo zagrevanje. Ekstremna zagrevanja imaju među najvećim uticajima na klimatske promene, pa su samim tim pored zagađenja vazduha na njih najviše i ukazuje u javnosti. S obzirom na činjenicu da je sve češća pojava urbanih toplotnih ostrva zbog velikog broja zgrada i površina pod asfaltom, jedna od najadekvatnijih akcija koju gradovi mogu da sprovedu jeste povećanje fonda gradskog zelenila, jer osim senki, zelenilo stvara i dodatnu vlagu. GUGL ODUSTAJE OD PLANOVA ZA IZNAJMLJIVANJE NOVIH KANCELARIJA U EVROPI Imajući to u vidu, tim iz The Tree Canopy Lab je kroz sprovedeno istraživanje koristio Guglove snimke iz vazduha u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom, sa ciljem da se mapira svako drvo u nekom gradu.Koordinacijom informacija na interaktivnoj mapi, gde se beleži gustina naseljenosti i naselja koja su najosetljivija na visoke temperature, gradovima će se pomoći da saznaju gde treba da zasade novo drveće.Prvo ispitivanje sprovedeno je na teritoriji Los Anđelesa, gde je ustanovljeno da više od polovine stanovnika ovog grada živi u kvartovima imaju manje od 10% svoje površine pod senkom drveća, dok 44% stanovnika živi u naseljima izloženim riziku od ekstremnih vrućina.Za sada nema podatka o gradovima u Srbiji, ali je Gugl pozvao sve zainteresovane urbaniste i one koji rade u gradskim upravama da se prijave ovde kako bi se ostvarila saradnja.

Srbija

Udruženje traži ocenu ustavnosti ograničavanja radnog vremena ugostitelja

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" podnelo je inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Ta organizacija je od Ustavnog suda zatražila i da obustavi pojedinačnih radnji koje proizilaze iz trenutno važeće uredbe, a koji se tiču zabrane rada ugostiteljskih i trgovinskih objekata.Podnosilac inicijative, koji okuplja preko 7.000 privrednika, navodi da je zabrana rada ugostitelja od 18 časova do 5 ujutro, odnosno trgovina od 23 do 6 časova, u suprotnosti sa članom 60. Ustava Srbije, koji garantuje pravo na rad. Dodaju i da je po članu 83. najvišeg pravnog akta predviđeno da se preduzetništvo može ograničiti samo zakonom, a ne uredbom.Smatraju da su zbog toga izvršne vlasti preuzeli ustavna ovlašćenja, što ocenjuju kao "neprimerenu diskreciju koja prelazi normativna ograničenja nametnuta Ustavom"."Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" navodi i da nigde nije pruženo epidemiološko objašnjenje zbog čega je, na primer, javni prevoz bezbednije mesto od kafića ili prodavnica."Prema zvaničnom saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije (koronavirus) se širi direktnim prenosom, koji uključuje kapljični put prenosa, dok rizik za nastanak infekcije predstavlja blizak kontakt... Objašnjenje koje bi podrazumevalo da je inače u ugostiteljskim objektima veća koncentracija ljudi... se ne može uzeti za ozbiljno ako pogledamo slike javnog prevoza tokom dana", dodaje se u dokumentu. Dodaje se i da su nepravilnosti u pridržavanju protivepidemioloških mera, konkretno obavezi nošenja maske, utvrđene u 2,04 odsto kontrolisanih objekata tokom 18. novembra, nešto ispod šest odsto u periodu pre tog datuma, a da je u međuvremenu objavljen podatak da 6 odsto građana ne nosi masku u javnom prevozu."Podsećamo da nema dokaza o kršenju Uredbe u segmentu koji se odnosi na higijenske mere fizičkog distanciranja, te bi argument usmeren u tom pravcu morao da bude potkrepljen pouzdanim podacima", zaključuju u udruženju.Ta organizacija ocenjuje u da je ograničeno radno vreme "proizvoljna, ničim potkrepljena procena" Vlade Srbije."Oscilacije u odlučivanju govore o proizvoljnosti nauštrb opšte pravne sigurnosti i ekonomskog opstanka ugostitelja koji, podsetimo, svojim radom finansiraju državni budžet", navodi se u dopisu. 

Srbija

„Biznis i finansije“ objavile rang listu najprofitabilnijih kompanija u Srbiji

Naftna industrija Srbije (NIS) bila je najuspešnija kompanija na srpskom tržištu u 2019. godini, dok je kompanija Ziđin Bor Koper imala najveći pad dobiti, pokazuje rang lista koju je objavio magazin Biznis i finansije u svojoj godišnjoj ediciji "Biznis top 2019-20".Na tržištu Srbije kako se navodi 100 najvećih kompanija dočekalo je korona krizu sa prošlogodišnjom dobiti koja je bila za preko 45% manja u poređenju sa 2018. godinom, a usluge koje su lane bile najzaslužnije za privredni rast, u 2020. godini bile su najveće žrtve pandemije, pa će i najviše negativno uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Skoro svi proizvodni sektori su u padu, a jedini izvesni dobitnik korona krize u ovoj godini je farmaceutska industrija, ističe se u godišnjoj edicijii magazina Biznis i finansije koji rang liste najvećih preduzeća u Srbiji objavljuje koristeći podatke Agencije za privredne registre (APR).STANJE PRE PANDEMIJEPrivreda u Srbiji je prema podacima Agencije za privredene registre (APR), u 2019. godini ostvarila ukupno 11.664.688 miliona dinara prihoda, što je rast od 8,2% u poređenju sa 2018, pri čemu je sto najvećih kompanija uvećalo prihode za 9,3%. Ostvarena dobit na nivou cele privrede od 391.239 miliona dinara bila je manja za 12,8%, dok je 100 najvećih kompanija umanjilo svoju dobit za čak 45,3% u odnosu na prošlogodišnju.Neto gubitak najvećih sto preduzeća u iznosu od 35.709 miliona dinara ostao je na nivou 2018. godine, kao i da je njihov kumulirani gubitak opao za 9,1%, pa iznosi 656.798 miliona dinara.Napominje se da je među 100 posatranih kompanija samo jedno srednje i jedno mikro preduzeće, dok u podeli prema sektorima preovlađuju trgovina, prehrambena industrija i proizvodnja struje i gasa.PET NAPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U 2019Vodećih pet kompanija prema neto dobitku prošle godine ostvarilo je preko četvrtine ukupne dobiti sto najvećih preduzeća u Srbiji. Od tih preduzeća kako se navodi samo je NIS bio među pet najprofitabilnijih kompanija u 2018. godini i on je tada bio na trećem mestu. Prošle godine dospeva na prvo mesto sa 17.700 miliona dinara dobiti i to je kako se dodaje uprkos godišnjem padu od 32,1% znatno više od svih ostalih kompanija na listi.Drugo mesto su zauzele Robne kuće Beograd, sa dobitkom od 12.257 miliona dinara. Posle gubitka od 4.126 miliona dinara u 2018. prošle godine ostvaruju dobit otpisom kamata na kredite, a ove godine su na devetom mestu prema ukupnom gubitku, koji je veći od njihovog kapitala.Treća na rang listi je kompanija Telenor, sa zaradom koja je za godinu dana porasla za 12,9%, na 10.526 miliona dinara. Na četvrtom mestu je Tigar Tajers koji je imao izraziti godišnji rast profitabilnosti od čak 86,9% i ostvario dobit od 9.025 miliona dinara.Na petom mestu je komunalano preduzeće Energetika iz Kragujevca. Ono je posle negativnog poslovanja u 2018. godini, prošle godine zabeležilo dobitak od 6.784 miliona dinara i to zahvaljujući smanjenju obaveza u iznosu od 7.059 miliona dinara, prema odluci republičke vlade.PET KOMPANIJA OSTVARILO ČETVRTINU PRIHODA SVIH 100 PREDUZEČANa listi po prihodima na prvom mestu je JP Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 279.637 miliona dinara prihoda od svoje osnovne delatnosti. Oni su uvećani za 5,9% na godišnjem nivou i čine 2,4% poslovnih prihoda cele privrede u Srbiji. Ipak, naglašava se da EPS već duži niz godina posluje sa velikim gubitkom koji je u 2019. godini iznosio 119.720 miliona dinara, što je ovo javno preduzeće svrstalo na drugo mesto liste najvećih gubitaša.Na drugom mestu je NIS, sa prihodima od 245.289 miliona dinara, koji su bili manji za 5,1% nego 2018. i to zbog smanjenog obima prometa i cene nafte. Na trećem mestu je Deleze Srbija, koji je uvećao prihode iz primarne delatnosti za 4,4%, na 104.869 miliona dinara.Najveći rast poslovnih prihoda među prvom petorkom zabeležio je četvoroplasirani Tigar Tajers, koji je prošle godine uvećao prihode za 27,5%, na 103.463 miliona dinara, najviše zbog izvoza. Na petom mestu je  Srbijagas, koje je uvećalo prihode za 15,4%, na 91.487 miliona dinaraOD NAJPROFITABILNIJE KOMPANIJE DO NAJVEĆEG GUBITAŠANajveći pad dobitka kako se navodi zabeležilo je preduzeće Ziđin Bor Koper, koje je 2018. bilo vodeće na listi sa zaradom od 90.053 miliona dinara, 2019. je tek na 18. mestu sa ostvarenom dobiti od 3.267 miliona dinara.Najveći neto gubitaš (16.906 miliona dinara) u 2019. bila je Železara Smederevo u stečaju, a među prvih pet prema neto gubitku su i JP Putevi Srbije (16.853 miliona dinara), PKB (9.590 miliona dinara), Rudnap Grupa u stečaju (9.428 miliona dinara) i Novi Sad Gas (8.399 miliona dinara).Prema ukupnom gubitku na kraju 2019. godine, na prvom mestu je Ziđin Bor Koper, čiji je gubitak od 126.079 miliona dinara veći za 29,2% u odnosu na 2018. godinu i predstavlja 3,6% ukupnog prošlogodišnjeg gubitka privrede.KAKVO JE STANJE U 2020. GODINI?Sektor usluga prošle godine je predvodio privredni rast, ali u 2020. godini će najviše i to negativno uticati na privredne aktivnosti zbog gubitaka u turizmu, transportu, ali i delatnostima poput zabave i rekreacije, navodi se u redovnom godišnjem izdanju časopisa Biznis i finansije.Ministarstvo finansija, kako je objavilo inače očekuju pad svih proizvodnih sektora, osim poljoprivrede. Industrija koja je suočena i sa smanjenjem spoljne tražnje takođe će negativno uticati na rast privrede. Ona je jedno vreme imala i probleme zbog poremećenih lanaca snabdevanja. Ta procena se posebno odnosi, kako se naglašava na izvozno orjentisane delatnosti, kao što su proizvodnja automobila, guma i osnovnih metala, dok će se pandemija manje odraziti na proizvodnju hrane.

Svet

Evrozona pristaje na izmenu fonda za spasavanje

Ministri finansija evrozone složili su se da ojačaju krizni fond za spašavanje u regionu što je dugo očekivani korak koji će promeniti pogled investitora na region, piše CNBC.Područje sa 19 članova često se kritikuje zbog toga što se ne bori sa razlikama među svojim ekonomijama. Razlike između južnih nacija, koje imaju visok nivo državnog duga, i više fiskalnih severnih zemalja izazvale su tenzije kada je evrozona pokušavala da se pozabavi krizom suverenog duga 2010. godine.Ministri finansija bloka preduzeli su u ponedeljak ključni korak u premošćavanju ovih razlika.Složili su se da bi Evropski mehanizam za stabilnost, stvoren 2012. godine kako bi se obezbedila sredstva državama kojima je potrebno spasavanje, morao igrati jaču ulogu u dizajniranju i primeni budućih programa spasavanja - zadatak koji su delile Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond u jeku dužničke krize.Pregovara se o ovom pitanju već godinu dana, s obzirom na političke i finansijske razlike među zemljama, ali očekuje se da će taj potez odobriti nacionalni parlamenti sledeće godine.Ovaj potez mogao bi umiriti investitore koji su zabrinuti zbog finansijskih razlika između zemalja evrozone i rizika koji bi to mogao predstavljati za njihove investicije. „Bilo je zaista teško“, rekao je Pašal Donohju, koji predsedava sastancima 19 ministara.Evrozona suočena je sa dubokom ekonomskom krizom usled pandemije koronavirusa. To bi moglo predstavljati rizike i za bankarski sistem u regionu.Pored toga što će igrati veću ulogu u budućim spašavanjima, najnoviji sporazum omogućava Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) da bude zaštita Jedinstvenom fondu za rešavanje, koji pruža podršku bankama u evrozoni. „Ovo je dodatna zaštitna mreža koja nam stoji na raspolaganju ako nam zatreba“, rekao je Donohju.

Srbija

NBS: Banke još uvek obazrive usled pandemije, uslovi kreditiranja pooštreni

U anketi o kreditnoj aktivnosti banaka koju je sprovela Narodna banka Srbije podaci pokazuju da i dalje postoji povećana averzija banaka prema riziku u uslovima novog talasa širenja virusa korona, što je dovelo do pooštravanja kreditnih standarda privredi i stanovništvu tokom trećeg tromesečja, ali u znatno manjoj meri nego u drugom tromesečju, navodi se u izveštaju ove banke.Preduzete mere NBS doprinele su produženju rokova otplate kredita stanovništvu, dok su dinarski uslovi finansiranja malih i srednjih preduzeća bili povoljniji zahvaljujući odobravanju kredita iz garantne šeme. Banke su ocenile da je tokom trećeg tromesečja povećana tražnja privrede i stanovništva za kreditima, vođena prvenstveno potrebama za likvidnošću i refinansiranjem, ali i kupovinom nepokretnosti kod stanovništva. Banke očekuju dodatno poboljšanje kretanja na kreditnom tržištu tokom četvrtog tromesečja – manji broj banaka očekuje pooštravanje kreditnih standarda privredi u poređenju s trećim tromesečjem, dok je kod stanovništva očekivano i njihovo ublažavanje. Očekuje se i dalji rast tražnje privrede i stanovništva za kreditima, motivisan gotovo istim potrebama kao u trećem tromesečju.Kreditni standardi i faktori koji utiču na njihovu promenuRezultati ankete pokazuju da su standardi po kojima su odobravani krediti privredi u trećem tromesečju pooštreni, ali u znatno manjoj meri nego što je to bio slučaj u drugom tromesečju. Na pooštravanje standarda uticala je povećana percepcija rizika i manja spremnost banaka na njegovo prihvatanje. Pooštravanje standarda u većoj meri se odnosilo na velika preduzeća, kao i na kredite u deviznom znaku. S druge strane, banke su ocenile da su kreditni standardi poljoprivrednicima u trećem tromesečju blago ublaženi, što je najverovatnije rezultat odlične poljoprivredne sezone.U poređenju s trećim tromesečjem, manji broj banaka očekuje dalje pooštravanje standarda privredi u četvrtom tromesečju, dok je za kratkoročne kredite očekivano i umereno ublažavanje, što je rezultat i obimnog i adekvatnog programa ekonomske pomoći namenjenog privredi.Uslovi odobravanja kredita privrediU skladu s manjom spremnošću banaka za preuzimanje rizika, banke su u trećem tromesečju, prema oceni anketiranih predstavnika, pooštrile uslove kreditiranja privrede koji se odnose na zahtevani kolateral, maksimalni iznos i ročnost kredita. S druge strane, dinarsko finansiranje malih i srednjih preduzeća bilo je jeftinije što se može dovesti u vezu sa odobravanjem kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima.Rezultati ankete pokazuju da banke, zbog i dalje prisutne velike neizvesnosti u pogledu trajanja pandemije virusa korona i brzine oporavka ekonomske aktivnosti, očekuju nastavak pooštravanja uslova kreditiranja privrede u četvrtom tromesečju, što će se u većoj meri odnositi na necenovne uslove kredita.Tražnja privrede za kreditima i faktori koji je opredeljujuPrivreda je povećala tražnju za kreditima tokom trećeg tromesečja, vođena tražnjom malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednika. Tražnja privrednika bila je u većoj meri usmerena ka dugoročnim izvorima finansiranja. Posmatrano po namenama, u uslovima krize izazvane pandemijom virusa korona, preduzeća su povećala tražnju za kreditima za finansiranje obrtnih sredstava i refinansiranje postojećih obaveza, a smanjila tražnju za investicionim kreditima.Usled preduzetih mera NBS i Vlade preduzeća su se od početka krize više nego ranije oslanjala na sopstvene izvore finansiranja i korišćenje alternativnih izvora. Slična očekivanja banke imaju i za četvrto tromesečje, uz još izraženiji rast tražnje privrede za kreditima.Uslovi odobravanja kredita stanovništvuPrisutna povećana averzija banaka prema riziku od početka krize uticala je na pooštravanje uslova kreditiranja stanovništva tokom trećeg tromesečja. Međutim, bankama je omogućeno da klijentima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate kredita, što se odrazilo na produženje maksimalne ročnosti kredita.Banke očekuju ublažavanje uslova kredita stanovništvu tokom četvrtog tromesečja u pogledu maksimalne ročnosti kredita, zahtevanog kolaterala i učešća. Pored toga, u četvrtom tromesečju trebalo bi se smanje provizije i naknade, dok se očekuje umerena korekcija naviše kamatnih marži za dinarske kredite.Tražnja stanovništva za kreditimaBanke ocenjuju da je, nakon privremenog pada tražnje u drugom tromesečju, stanovništvo tokom trećeg tromesečja povećalo tražnju za kreditima, i to najviše za devizno indeksiranim stambenim kreditima i dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje. Rast tražnje vođen je potrebama stanovništva za refinansiranjem i kupovinom nepokretnosti, pri čemu je doprinos poticao od pozitivne situacije na tržištu nekretnina. Nastavak pozitivnih kretanja na segmentu kreditnog tržišta koji se odnosi na sektor stanovništva banke očekuju i u narednom tromesečju.

Svet

Evropska komisija dala zeleno svetlo za državnu pomoć Kroacija erlajnsu

Evropska komisija odobrila je državnu pomoć avio-kompaniji Kroacija erlajns (Croatia Airlines) u iznosu od 11,7 miliona evra, za naknadu štete koja je nastala zbog pandemije korona virusa, preneo je portal Seebiz. Odobrenje je usledilo nakon provere da li je ta vrsta državne pomoći u skladu sa pravilima Evropske unije.Pomoć svom avioprevozniku Hrvatska vlada odobrila je sredinom prošlog meseca, za naknadu štete koja je nastala u periodu od 11. marta do 30. juna ove godine. Novac je kako se dodaje osiguran rebalansom državnog budžeta, a EK je utvrdila da se radi o pomoći koja je povezana sa pandemijom, što joj "daje zeleno svetlo".Nezavisna fevizorska firma proveriće da li pomoć prelazi iznos štete koju je avi-kompanija pretrpela u pomenutom periodu. Kako se dodaje, sve što bi eventualno premašilo tu sumu, moralo bi da se vrati u državni budžet.MONTENEGRO ERLAJNZ: BEZ POMOĆI DRŽAVE PRIZEMLJIĆEMO AVIONE Od avio-kompanija u regionu na pomoć države još čeka crnogorski Montenegro erlajnz, koji je nedavno saopštio da bi bez nje mogao da prizemlji svoje avione.Kako je prenela Nova ekonomija, Er Srbija je pre izvesnog vrmena počela sa smanjenjem broja zaposlenih. Toj kompaniji prema procenama Fiskalnog saveta Srbije biće potrebno između 150 i 200 miliona evra pomoći, da održi svoje poslovanje.

Srbija

Stigao je prvi zaista neograničeni mobilni internet

Ulazak u decembar označava početak sezone novogodišnjih i božićnih praznika, a kompanija Vip mobile obeležila ga je virtuelnim događajem za medije, na kojem je predstavio prve zaista beskonačne NEO NEO tarife u okviru kojih postpejd i biznis korisnici uz neograničene minute i poruke imaju i potpuno neograničen internet protok. Sa druge strane, za sve pripejd korisnike omogućeni su dodaci od čak 21 GB interneta koji se mogu koristiti tokom 30 dana od aktivacije. Osim što od sada omogućava korisnicima da beskonačno uživaju u čarima praznika i interneta, Vip je ovom ponudom još jednom pokazao da se u poslovanju rukovodi potrebama svojih korisnika i željom da osveži i unapredi naše telekomunikaciono tržište: „Petina naših korisnika u potpunosti iskoristi GB iz svog paketa i ima potrebu za dodatnom količinom date, 40% korisnika ponekad iskoristi svu datu iz paketa pa onda povremeno ima potrebu za dodatnom količinom date. Imajući u vidu izazovnu godinu i navike koje su usvojene tokom ovog perioda, procenili smo da je pravi trenutak da napravimo korak dalje. NEO NEO paketi podrazumevaju zaista neograničeni internet. To znači da sve vreme trajanja ugovora, dakle svih 24 meseca, korisnici imaju istu brzinu protoka, nema ograničenja GB koje potroše.“, istakao je u obraćanju medijima Đorđe Vuksanović, glavni direktor za transformaciju u Vip mobile i A1 Slovenija.Predstavnici Vipa su se na virtuelnoj konferenciji, osvrnuli i na trendove u potrošnji internet saobraćaja i potrebe korisnika u novoj digitalnoj eri. U trećem kvartalu 2020. ukupna potrošnja interneta putem mobilne mreže među korisnicima u Srbiji dostigla više od 119.7 miliona GB, što je skoro 49% nego u istom periodu prošle godine, pokazao je izveštaj RATEL-a. Od toga je kroz Vip mrežu razmenjeno čak 47.9 miliona GB, što je 40% od ukupne količine razmenjenih mobilnih podataka.  „ Da bismo podržali rekordno povećanje internet saobraćaja koje očekujemo sledeće godine usled promenjenih navika korisnika, obezbedili smo i rekordna sredstva koja ćemo investirati u unapređenje tehnologije. Kako bismo unapredili data servise, za narednu godinu planiramo nastavak proširenja kapaciteta 4G mreže u celoj zemlji, kao i dodatna infrastrukturna proširenja na području Beograda i Vojvodine.“, istakao je Nenad Zeljković, glavni direktor za tehniku, Vip mobile i A1 Slovenija.

Srbija Građevina

Beograd objavio nove cene nepokretnosti, koga čeka veći porez?

Nove cene po kojima će se obračunavati porez na zemljište i nekretnine u 2021. godini na teritoriji Grada Beograda, loklna samouprava prestonice objavila je u Službenom listu grada Beograda. U nekim delovima grada cene stambenog kvadrata veće su i za oko devet hiljada dinara, dok je cena stambenog kvadrata u prvoj ekstra zoni poslovanja za 167.845 dinara veća od cene stana u najdaljoj, osmoj zoni.Cena kvadrata građevinskog zemljišta u prvoj zoni ekstra poslovanja u 2021. godini biće 66.946 dinara, što je za oko tri hiljade dinara više nego u 2020. godini, kada je određeno da ona bude 63.707 dinara. Cena kvadrata stana u ekstra zoni poslovanja biće 206.838 dinara, dok je za 2020. godinu bila 195.052 dinara. Za kuću u toj zoni će se računati cena od 175.023 dinara po kvadratu, što je takođe skuplje od prošlogodišnjih 174.576 dinara.Zaprvu ekstra zonu stanovanja cena kvadrata građevinskog zemljišta koja će se koristiti za oporezivanje biće nekih 100 dinara veća, dok se za stanove sa 213.395 dinara "popela" na 219.402, što je više za šest hiljada dinara. Za kuće u tojzoni stanovanja cena je manja za oko 1.500 dinara,  umesto prošlogodišnjih 226.573 pala je na 225.012 dinara.Cene kvadrata stana u prvoj zoni veće su za nekih devet hiljada dinara, pošto je Gradska uprava upisala cenu od 199.942 dinara kao novu umesto prošlogodišnjih 190.091 dinara. Cena kvadrata kuće u prvoj zoni takođe je veća iznosi 175.093 dinara umesto 174.567 koliko je određeno za prethodnu godinu.Građevinsko zemljište u drugoj zoni beleži poskupljenje od oko 1000 dinara, stanovi su skuplji za oko 7.500 dinara (sa 141.885 cena je skočila na 148.356 dinara), dok kvadrat jedne kuće takođe beleži rast za oko 2.300 dinara (sa 128.979 na 131.373 u 2021. godini).Poskupeli su i stanovi u trećoj zoni, sa 101.547 na 108.021 dinara, dok je cena kvadrata stambene kuće pojeftinila za nekih 900 dinara znatno, jer je za 2020. bila 93.742 , dok je za 2021. 92.857 dinara).Cena kvadrata građevinskog zemljišta u poslednjoj osmoj zoni ostala je ista i ona iznosi 796 dinara, ali su stanovi skuplji za oko 1.300 dinara (36.665 dinara za prošlu i 38.993 za 2021. godinu). Skuplje su i kuće 33.448 dinara obračunava se po kvadratu za tekuću, dok će za za 2021. godinu biti 34.380, što je nekih 800 dinara više.

Svet

Italija kaznila Epl zbog lažnih tvrdnji o vodootpornosti uređaja

Italijanski regulator za zaštitu konkurencije odredio je tehnološkoj kompaniji Epl (Apple) kaznu od 10 miliona evra, zbog agresivnih poslovnih praksi u toj zemlji, piše Telecompaper.Optužbe su se ticale tvrdnji kompanije da je više iPhone modela, kao što su iPhone 8, iPhone 8 Plus, iPhone XR, iPhone XS, iPhone XS Max, iPhone 11, iPhone 11 Pro i iPhone 11 Pro Max, vodootporni na vodu, bez pojašnjenja da je to bio slučaj samo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.Kompanija je takođe prekršila italijanski zakon o zaštiti potrošača time što je odbila da pruži podršku u slučajevima kada su uređaji kupaca bili oštećeni, kao i time što nisu adekvatno pojasnili uslove i ograničenja tvrdnji o vodootpornosti.Epl je prethodno pre par godina dobio identičnu kaznu od 10 miliona evra u Italiji, zbog skandala o namernom smanjenju performansi uređaja.Kazna je izdata nakon što je kompanija priznala da je namerno ograničavala performanse starijih uređaja nakon ažuriranja softvera.

Srbija

Još 250 miliona dinara iz budžeta za kašnjenje presuda privrednih sudova

Vlada Srbije je donela odluku da iz tekućih budžetskih rezervi prenese 250 miliona dinara Privrednim sudovima "za isplatu novčanog obeštećenja stranaka za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku".Odlukom koju je potpisala pretsednica Vlade Ana Brnabić, Privrednim sudovima ide 250 miliona dinara iz budžetskih rezervi.Sredstva tekuće budžetske rezerve iz tačke 1. ovog rešenja, raspoređuju se u okviru Razdela 6, a o realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija.Ovo rešenje objavljeno je u Službenom glasniku Republike Srbije.