Najnovije

Svet

UAE će ukinuti ograničenja na strane investicije

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) ukinuli su federalna pravila koja lokalnim kompanijama nameću ograničenje stranih investicija od 49%, što je uslov koji je zaustavio i odložio ulaganja u zemlju, piše fDi magazin.Novembarski zakon, koji se temelji na prošlogodišnjoj liberalizaciji ograničenja vlasništva u odabranim sektorima, najnovija je i najdrastičnija u nizu promena čiji je cilj da otvori ekonomiju UAE strancima i uspostavi sofisticirano i transparentno poslovno okruženje.„Ovo je nadaleko najznačajniji korak u ublažavanju pravila stranih investicija u UAE u proteklih 10 godina“, kaže Deren Heris, šef korporacije u PwC Legal Middle East. „Zahtev za većinskim lokalnim vlasništvom predstavljao je značajnu prepreku za strana ulaganja, uključujući investitore privatnog kapitala i rizičnog kapitala“, dodao je on.Zakon neće u potpunosti i odmah ukinuti ograničenja investiranja, već ovlašćuje svakog od emirata da ukloni ograničenje za svoju teritoriju.Dubai i Abu Dabi biće među prvima koji će sprovesti ovaj zakon, a postoji optimizam da će i ostalih pet emirata uskoro slediti primer. Zakon takođe smanjuje birokratiju za nova i postojeća preduzeća, uključujući uklanjanje zahteva da sve strane kompanije deluju preko lokalnog agenta.Ukidanje zahteva da državljanin Emirata ima kontrolni udeo u svim obalnim kompanijama pojačava apel Emirata kao odredišta za uspostavljanje regionalnog sedišta i nastojanja da postane vrata za investicije širom Zaliva i Afrike.Ali to bi moglo umanjiti strano interesovanje za 40-ak slobodnih zona UAE. Njihov nedostatak vlasničkih ograničenja učinio je ova područja magnetom za strance koji žele da zadrže potpunu kontrolu, ali offshore aranžmani imaju i druga ograničenja. „Postojanje kopnenog preduzeća u stopostotnom vlasništvu u potpunosti im otvara tržište, uključujući omogućavanje transakcija sa javnim sektorom, što često zahteva prisustvo na kopnu“, kaže Heris.Investitori su već pokazali značajno interesovanje za reforme. U nedelji nakon vladine najave, samo PwC je primio oko 100 upita. Promene su nagoveštene da podstaknu spajanja i preuzimanja, posebno privatnih vlasničkih društava koja su se borila prema trenutnom pravilniku, s obzirom na to da imaju prednost za većinski udeo, i greenfield ulaganja.

Srbija

Zbog nedostatka vladavine prava Srbija ove godine neće otvoriti nova poglavlja sa EU

Evropska unija do kraja godine neće otvoriti nijedno novo poglavlje u pregovorima o članstvu sa Srbijom, jer više članica EU smatraju da vlasti u Beogradu, uprkos obećanjima, nisu sprovele dodatne nužne reforme u ključnim oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja, rekli su Beti izvori u Briselu, piše Euractiv.Izvori u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU objasnili su za agenciju Beta da i poslednje rasprave uoči ministarskih zasedanja i sastanka lidera EU pokazuju da "nema izgleda da se donese odluka o otvaranju bar jednog novog poglavlja, što se ranije smatralo mogućim".Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je još nedavno ocenio da bi EU sa Srbijom mogla otvoriti pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na konkurentnost, ali su najnovije analize navele neke članice EU da je to zasad teško prihvatljivo jer je došlo do zastoja u bitnim reformama u Srbiji.Evropski diplomatski izvori su skrenuli pažnju na činjenicu da u nacrtu zaključaka za sastanak šefova diplomatija Unije, koji treba da bude održan 8. decembra, stoji da, kad je reč o Srbiji, "Savet EU žali što napredak u vladavini prava nije bio tako brz i efikasan kao što se očekuje od zemlje koja vodi pregovore i poziva Srbiju da demonstrira političku volju, značajno ubrza reforme i pruži konkretne i opipljive rezultate u ovoj, kao i u drugim temeljnim oblastima".Zvaničnici u Briselu napominju da to nikako ne znači da EU na bilo koji način koči rešenost da podrži Zapadni Balkan na putu evropske integracije, ali ima i mišljenja da je bolje malo sačekati i dobiti kvalitetniju osnovu za dalji napredak.Na to se, kako je rečeno, nadovezuje i za većinu vrlo sporna odluka Bugarske da zaustavi početak pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom, ali i stavovi, posebno Francuske i Holandije, da ni Albanija zasad ne zaslužuje da počne pregovore o članstvu zbog manjkavih reformi vladavine prava.Varheji je, međutim 2. decembra u Evropskom parlamentu, tokom raspave o situaciji na Zapadnom Balkanu, 25 godina nakon Dejtona, rekao da se, kad je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, "jos uvek nada" ali da je "nažalost sve manje izvesno da se ove godine mogu usvojiti pregovarački okviri".Evropski komesar je pozvao parlamente u Skoplju i Tirani da pomognu da se prebrode teškoće, ali i rekao da "Severna Makedonija mora da učini dodatne napore da izađe u susret onome što brine Bugarsku i da se nađu prihvatljiva rešenja”, uz opasku da je to i stvar političke volje vlada te dve zemlje.I specijalni izaslanik EU za dijalog Beograd-Priština Miroslav Lajčak je u raspravi naglasio da se sad vidi da Evropska komisija nastoji da podstakne rešavanje svih problema u regionu, pa je tako i u dijalogu pokrenula pitanja koja su do sada bila po strani.Posebno je stavljen naglasak na postignute a neprimenjene dogovore i sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština, podvukao je Lajčak, rekavši da "pacta sunt servanda', sve što je dogovoreno mora biti sprovedeno" i da je zato EU utvrdila i nadzorni mehanizam koji će to pratiti.

Svet

Efikasnost vakcine uslov za ekonomski oporavak

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnoge zemlje širom sveta potrošile su 12.000 milijardi dolara za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, a prema nekim procenama, biće potrebno još nekoliko hiljada milijardi dolara da se spreči ekonomski kolaps, ali pod uslovom da se vakcine pokažu kao efikasne, prenosi magazin Biznis i Finansije."Direktna budžetska podrška firmama i zaposlenima, rad od kuće, preseljenje iz urbanih centara u predgrađa, prelazak na onlajn kupovinu deo je nove svakodnevice i "privremenih rešenja" kojima se ljudi širom sveta bore sa ekonomskim posledicama pandemije", kaže u svom autorskom tekstu za BIF, novinar Dražen Simić.Koliko će još dugo potrajati, niko sa sigurnošću ne može da kaže, a kako se navodi u tekstu, drugi talas pandemije mnoge vlade je zatekao nespremne iako su stručnjaci upozoravali da je još jedan talas neminovan. Simić se osvrnuo i na preporuke predstavnika MMF-a za pomoć privrednicima čije je poslovanje ugroženo zbog pandemije: "Vlade treba da nastave sa pružanjem podrške kroz ciljane gotovinske transfere, dodatke na plate i naknade za nezaposlenost. Takođe, firme koje su ranjive ali održive, treba da nastave da primaju podršku, kroz odloženo plaćanje poreza, moratorijum na plaćanje dugova i direktne injekcije kapitala".One bi kako smatra bile svrstane u domen naučne fantastike, da su se čule pre pandemije i podseća da direktna intervencija države u takvom obimu nije viđena još od raspada SSSR-a i kraha socijalizma. Zato se postavlja i pitanje da li je recept koji MMF sada predlaže za spas u direktnoj posledici sa njegovim stavom starim nekoliko decenija da sve treba prepustiti "nesputanom tržištu".Primećuje i da je veoma prisutno "vrtoglavo zaduživanje", koje se do skora smatralo smrtnim grehom a "sada i službeno ima blagoslov MMF-a". Dodatnim zaduženjem se obezbeđuju, kako kaže pare za vanredne budžetske intervencije i podršku kompanijama, zaposlenima i nezaposlenima. U slučaju SAD kaže Simić, neortodoksna direktna intervencija države kada je pandemija počela, u formi kredita i bespovratnih sredstava firmama i građanima sprečila je totalni kolaps ekonomije, ali se pozitivan efekat nakon par meseci izgubio, pa se u toj zemlji govori o novoj pomoći koju guraju Demokrate i koja je teška 2.000 milijardi dolara.Slična je situacija i u ostalim, pre svega bogatim zapadnim državama, koje imaju isti problem, pa će državna pomoć biti neophodna. Dražen Simić naglašava da će pandemija pre ili kasnije proći, ali je važno da je ona pokazala da finansijska intervencija države, uključujući i direktne transfere građanima, nije nemoguća.NOVA GLOBALNA LABORATORIJSKA MREŽA UPOREĐIVAĆE VAKCINE PROTIV COVID-19 NOVA MERA JE I RAD OD KUĆETokom pandemije javila se i jedna nova mera, a to je rad od kuće i po svemu sudeći, kako se dodaje ona se pokazala i kao opcija koja će biti privlačna i nakon povratka u normalu.Kako je pokazalo istraživanje kompanije ETR na globalnom nivou, šefovi IT odjeljenja kompanija očekuju da će u 2021. godini 34,4 posto njihovih zaposlenih permanentno raditi od kuće, što je duplo više nego što je bio slučaj u 2019. godini. Istraživanja na globalnom nivou takođe pokazuju da trenutno 86 posto poslodavaca namerava da i nakon pandemije nastavi sa praksom rada od kuće, delimično ili u celosti. To je, prema Simićevom zapažanju "potvrda da je u toku radikalna promena poslovne kulture i načina poslovanja".Procene govore i o tome da oko 28 posto zaposlenih u Zapadnoj Evropi može da radi od kuće, dok se u slučaju SAD govori o 37 posto zaposlenih.Pred rada na daljinu, javila se i potreba učenja na daljinu, pogotovo na fakultetima i onlajn nastava se pokazala kao izvodljiva alternativa. Ipak, Simić napominje da u državama gde visoko obrazovanje nije svedeno na čisti biznis i gde dominiraju univerziteti koje finansira država, budućnost onlajn studiranja neće isključivo zavisiti od toga da li je ono profitabilno za vlasnike univerziteta.

Svet

U Evropi sve više „zombi“ kompanija

Kao i u Japanu tokom 1990-ih, godine niskih pa čak i negativnih kamatnih stopa u evrozoni dovele su do sumnji da poslovni pejzaž regiona krije gomilu „zombi firmi“ - kompanije koje se veštački održavaju ponovnim produžavanjem kredita, piše Fajnenšal tajms.Mnogi su pokušali da krivicu prebace na agresivno ublažavanje Evropske centralne banke za taj fenomen, za koji kritičari kažu da umanjuje dugoročne izglede za rast, jer drži kapital i rad zaključanim u neefikasnim delovima ekonomije i guši inovacije.Centralna banka je u međuvremenu rekla da su na delu i drugi faktori, poput strukturnih promena u ekonomiji, koje dovode do niže profitabilnosti bez obzira na to gde su kamatne stope. Kažu da način da se problem reši nije povećanje stopa, već donošenje strukturnih reformi.Pojavio se novi uzrok zombifikacije i to vladina podrška firmama tokom pandemije korona virusa. Poslednjih nedelja mnoštvo analitičara i istraživača bavilo se pitanje kako je to uticalo na stepen do kog „zombi kompanije proganjaju“ Evropu.Kelnski institut za ekonomska istraživanja, veruje da je nemačka suspenzija obaveze pokretanja stečaja (mera uvedena na proleće i produžena za kompanije sa prezaduženim zaduženjima za pandemiju do kraja ove godine) dovela do stvaranja dodatnih 4.300 „zombi“ kompanija.Francuska banka Natixis procenjuje se da je udeo kompanija koje su „zombiji“ porastao sa 3,5 procenta početkom 1990-ih, na blizu 11 procenata u 2008. godini, na 21 procenat u 2019. godini.Covid-19 će verovatno fundamentalno promeniti ekonomski pejzaž, podrazumevajući da će veći deo kapitala i radne snage morati da se preraspodeljuje nakon njega.

Svet

„Godine koje nam predstoje biće gore od 2020. ako se problem klimatskih promena ne reši“

Svet postaje sve topliji, ali globalni odgovor na pitanje klimatskih promena je „ostao prigušen“ uprkos naporima poput Pariškog klimatskog sporazuma, navodi se u izveštaju koji je u sredu objavio The Lancet, vodeći recenzirani medicinski časopis, piše CNBC.„Protekle godine smo videli štetu naših konvergentnih kriza kao što je korona, klimatske katastrofe i sistemski rasizam i to je pregled onoga što nas čeka ako ne uspemo hitno da uložimo neophodne investicije za zaštitu zdravlja “, rekla je Rene Salas iz Lanseta.„Moramo zauzeti integrisani pristup kada se borimo protiv ovih izazova. Klimatske akcije su recept koji nam treba za bolje zdravlje i ravnopravnost kada izađemo iz ove pandemije“, dodala je ona.Izveštaj, koji predstavlja saradnju više od 100 stručnjaka iz 35 svetskih institucija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, Svetsku banku, Univerzitetski koledž u Londonu i Univerzitet Tsinghua u Pekingu, takođe detaljno opisuje neke posledice globalnog zagrevanja.Samo u SAD-u u 2018. godini zagađenje je izazvalo smrt kod više od 68.000 ljudi. Oko 25.000 tih smrtnih slučajeva nastalo je zbog čestica koje su poljoprivreda i transport puštale u vazduh, navodi se u izveštaju.U SAD-u je 2018. godine bilo 19.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom kod ljudi starih 65 i više godina, navodi se u izveštaju. Dalje, najtopliji dani rezultirali su 2 milijarde sati izgubljene radne snage u SAD-u u uslužnom, proizvodnom, poljoprivrednom i građevinskom sektoru u 2019. godini.Opasne bakterije se takođe povećavaju u priobalnim vodama. Na primer, bakterija Vibrio, koja živi uz severoistočne obale i može izazvati gastrointestinijalnu nevolju, kožne infekcije i ponekad smrt, povećala se kako su klimatske promene zagrevale vode i stvorile idealniju slanost za njen rast, navodi se u izveštaju.Prema izveštaju Lanseta, gde ljudi žive i koliko novca imaju direktno utiče na njihovu sposobnost da se odupru pretnjama po zdravlje zbog klimatskih promena.

Srbija

DRI: Završni račun državnog budžeta „blizu pozitivne ocene“

Generalni državni revizor Duško Pejović predstavio je poslanicima Narodne skupštine reviziju Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2019, saopštila je Državna revizorska instritucija. To je kako se dodaje prvi put da državni revizor pred poslanicima obrazlaže tu vrtstu izveštaja."Revizijom su obuhvaćeni finansijski izveštaji 26 subjekta, od čega je 17 direktnih i devet indirektnih budžetskih korisnika", naveo je dr Pejović. On je rekao da je izraženo 13 pozitivnih mišljenja i 13 mišljenja sa rezervom, dok negativnih mišljenja i uzdržavanja od davanja mišljenja nije bilo.U izveštaju se navodi da Završni račun budžeta RS za 2019. godinu sadrži 89 projektnih aktivnosti koje nisu realizovane i u okviru kojih nije bilo izvršenja rashoda i izdataka."Finansijsko upravljanje i kontrola nisu u potpunosti uspostavljeni kod korisnika budžeta. I dalje postoje greške u ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji, ali su one manje po iznosima u odnosu na protekle godine", rekao je generalni državni revizor.U oblasti prihoda i primanja, prema njegovim rečima, uočene su nepravilnosti u iznosu od 5,8 milijardi dinara."Što se tiče rashoda i izdataka, revidirali smo 1,52 biliona dinara i utvrdili greške u vrednosti od 9,2 milijarde dinara, što je 0,6 odsto od revidiranog dela. To pokazuje da je budžet Republike Srbije blizu pozitivne ocene", zaključio je Pejović.On je napomenuo da utvrđivanjem rezultata za 2019. godinu, nisu obuhvaćeni rashodi i izdaci koji iznose najmanje 6,1 milijardu dinara.U oblasti popisa utvrđene su greške u vrednosti od 12,7 milijardi dinara. "To je oblast koja ima manjkavosti i kojoj je potrebno unapređenje", naglasio je dr Pejović.Dodao je da su u bilansu stanja utvrđene nepravilnosti u iznosu od 65,3 milijarde dinara.Pohvalno je, prema rečima generalnog državnog revizora, to što su prvi put u poslovnim knjigama evidentirane obaveze u vrednosti od 67,5 milijardi dinara. Prvi put je evidentirana i nefinansijska imovina u pripremi, u zalihama, kao i dotacije, donacije i avansi.Učešće duga opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze na osnovu restitucije, u bruto domaćem proizvodu iznosi 52,9 odsto.Državni revizori dali su ukupno 110 preporuka, i to: 19 preporuka u vezi sa Završnim računom budžeta RS, 44 preporuke direktnim i 47 indirektnim korisnicima republičkog budžeta. Generalni državni revizor očekuje da u predviđenom roku od 90 dana budu otklonjene nepravilnosti onde gde je to moguće.Dr Pejović je na sednici Odbora predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja Završnog računa budžeta Grada Niša za 2019. godinu. Ocenio je da su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa zakonom, ali da zbog utvrđenih određenih nepravilnosti, Nišu nije data pozitivna ocena, već mišljenje sa rezervom.„Ukazali smo na neke od slabosti koje se odnose na organizacionu i ekonomsku klasifikaciju, nedoslednost u popisu imovine i obaveza, nepostojanje pomoćnih knjiga u gradskoj upravi za određene oblasti, pitanja i evidencije, kao na nedovoljno efikasan sistem internih kontrola", rekao je Pejović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

Srbija

Može li RTS da preživi bez subvencija?

Udruženje nvinara Srbije (UNS) podseća na činjencu da se u predlogu budžeta za 2021. nalaze samo novčana sredstva namenjena za Radio-televiziju Vojvodine (RTV). Predlogom budžeta izostavljena je državna pomoć za Radio-televizija Srbije (RTS), ali je drugim predlogom zakona predviđeno poskupljenje takse za javne medijske servise.U predlogu budžeta za 2021. godinu, koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri, u stavci pod nazivom „finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa" određeno je 900.000.000 dinara samo za Radio-televiziju Vojvodine. UNS podseća da je u tom delu budžeta prethodnih godina bilo mesta i za RTS.Predlog Vlade Srbije, koji je takođe ušao u skupštinu je da se od 1. januara 2021. godine poveća taksa za javne RTV servise sa 255 na 299 dinara (poskupljenje bi bilo 44 dinara). To bi bilo novo poskupljenje jer je prošle godine pretplata takođe poskupela sa 150 na 220 dinara.Sve to je, kako se naglašava izazvalo podeljena mišljenja u javnosti, pa čak i da je reč o nekoj grešci.NAPLATA TAKSE ZA RTS PROŠLE GODINE BILA 55%UNS podseća da u finansijskom izveštaju RTS-a za 2019. godinu stoji da su prihod od ukupno 13.570.284.000 dinara činili: naplata takse (55 odsto), subvencije iz budžeta (23 odsto) i prihodi od marketinga (21 odsto).Ukupni troškovi i rashodi RTS-a u 2019. godini prema šemi bilansa uspeha ostvareni su u iznosu od 9,9 milijardi dinara, piše u finansijskom izveštaju javnog servisa za tu godinu. U izveštaju se dodaje i da su ostvareni troškovi manji za 9,4 odsto (1,02 milijardi) nego u prethodnoj godini, a u odnosu na plan, troškovi su manji od planiranih vrednosti za 24,3 odsto.RTS je od takse koja je u 2019. godini bila 220 dinara prihodovao 7.422.407.000 dinara, iz čega proizlazi da je 2.811.517 građana, odnosno vlasnika strujomera plaćalo taksu za javni medijski servis.Pod pretpostavkom da je isti broj građana plaćao pretplatu koja je ove godine bila 255 dinara, RTS je od takse prihodovao oko 8,6 milijardi dinara, dok će mu 2021. godine sa pretplatom od 299 dinara pripasti oko 10,08 milijardi dinara.Za 2020. godinu je za RTS za finansiranje osnovnih delatnosti iz budžeta bilo opredeljeno 2,15 milijardi dinara, ali je rebalansom budžeta taj iznos bio umanjen na 1,67 milijardi dinara. Predstavnici Ministarstva kulture rekli da će sredstva za RTS u budžetu za 2020. biti smanjena zbog dobiti koju je on ostvario u 2018. godini. Istovremeno je i taksa za javne servise 2020. godine porasla sa 220 na 255 dinara.Ove godine, obrazloženje da RTS može da opstane bez budžetskih sredstava je, kako se dodaje, izostalo.

Svet

IBM: Kompanije za distribuciju vakcina na meti sajber napada

Globalna fišing (phishing) kampanja pokušava da dobije informacije od organizacija koje rade na isporuci vakcina protiv korona virusa od septembra, saopštila je u četvrtak IBM-ova služba za sajber sigurnost, piše Axios.Uspešna distribucija vakcine protiv korone biće izazov za SAD i druge bogate zemlje, posebno za ruralna područja sa manje resursa, dok se za siromašnije zemlje očekuje da odlože distribuciju.Još uvek je nejasno da li fišing napadi imaju za cilj da sabotiraju distribuciju vakcina ili je u pitanju krađa tehnologije i poslovnih tajni.IBM kaže da su organizacije u Italiji, Nemačkoj, Južnoj Koreji, Tajvanu, Češkoj i Evropi bile ciljane.IBM i američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) slažu se da fišing napadi imaju za cilj krađu mrežnih podataka od rukovodilaca preduzeća i zvaničnika koji su uključeni u izgradnju lanca snabdevanja za hlađenje i isporuku doza vakcine protiv korona virusa.IBM je rekao da poreklo napada nije poznato, ali konkretno ciljanje "potencijalno ukazuje na aktivnost neke države" ili napad koji sponzoriše vlada.

mapa

Svet

Malaga u Španiji koristi „pametni turizam“ za oporavak od kovid-krize

Španska Malaga i švedski Geteborg proglašeni su evropskim prestonicama pametnog turizma 2020. Šesti po veličini španski grad sa 1,1 milion stanovnika nagradu vidi kao dokaz da je strateški plan dobar za turiste i građane i veruje da pruža solidnu osnovu za ponovno pokretanje turizma nakon pandemijske krize, piše portal Novac.Rešenja iz Malage uključuju električnu mobilnost, očuvanje vode, proizvodnju obnovljivih izvora energije i razvoj aplikacija za turiste. Jedan primer je autobuski sistem - posetioci mogu da saznaju gde je najbliža autobuska stanica i tačan red vožnji koristeći tehnologiju proširene stvarnosti (augmented reality) na svom pametnom telefonu. Sada, usred globalne pandemije, ovi alati se pokazuju još vrednijim.Malaga je takođe organizovala hakaton za prikupljanje ideja od preduzetnika i tehnoloških kompanija u gradu. Pobednik takmičenja bio je pametni turistički vodič koji je kombinovao različite audio vodiče u gradu, pa ih ljudi više ne moraju iznajmljivati pojedinačno, a razvijena je i posebna aplikacija za plaže na kojima zbog pandemije nije bilo moguće održavati udaljenost.U avgustu su otišli korak dalje, zaključivši sporazum sa Svetskom turističkom organizacijom i postavši jedan od pilot gradova za digitalni pasoš čiji je cilj pružanje informacija koje će olakšati traženje kontakata, a možda čak i ukinuti obavezne karantine sa kojima se trenutno susreću mnogi putnici.

Svet

OPEC+: Veća proizvodnja nafte u januaru, bez dugoročnog plana za narednu godinu

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i 10 partnerskih zemalja koje nisu članice te organizacije ublažiće ograničenje i povećati proizvodnju nafte, prenosi Balkanmagazin. Postignut je i dogovor o povećanju proizvodnje za 500.000 barela dnevno u januaru 2021. godine. Međutim, navodi se da nije došlo do kompromisa o dugoročnom planu za narednu godinu. Sastanak najvećih izvoznika nafte, alijanse poznatije kao OPEC+ došao je usred sve sve većih znakova nezadovoljsta članica te organizacije Iraka, Kazahstana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.Te zemlje naime, kako se naglašava, nisu naročito raspoložene za produženje ograničene proizvodnje nafte, pa je dogovor da se proizvodnja poveća za 500.000 barela dnevno tokom januara, usledio nakon višednevne rasprave.To znači da će OPEC+ ograničenje od 7,7 miliona barela nafte dnevno, koje je uvedeno ove godine, umanjiti na 7,2 miliona barela, odnosno na 7 odsto globalne potražnje. Očekivalo se međutim da će OPEC+ postojeće ograničenje produžiti barem do marta 2021. godine.OPEC+ čine članice OPEC-a, koje nominalno predvodi Saudijska Arabija, i 10 zemalja sa statusom partnera, među kojima je najveći proizvođač Rusija.Dogovor je postignut 3. decembra, nakon što je sastanak koji je bio zakazan za 1. decembar odložen. Naglašava se da je povećanje proizvodnje koje je sada dogovoreno daleko je manje od 2 miliona barela dnevno o kojima se prethodno govorilo.Od 2021. godine o nivou proizvodnje će se odlučivati na mesečnim sastancima ministara zemalja OPEC+.CENE NAFTE PORASLEKako prenosi portal Breakingthenews, cene nafte danas su porasle nakon jučerašnjeg dogovora zemalja izvoznika nafte (OPEC) i srodnih proizvođača (OPEC +) .Ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da se nada da će nove mere pomoći da poraste potražnja sirove nafte, kao i da će se ona sledeće godine vratiti na nivo pre pandemije.Brent za isporuku u februaru porastao je za 1,75% na 49,56 dolara po barelu . Istovremeno, West Texas Intermediate za januar skočio je za 1,42% na 46,29 dolara po barelu.

Video

Rad od kuće postaće rad iz hotela, sa mora (VIDEO)

Slobodan Đinović iz Unije poslodavaca Srbije u serijalu #KomeJeTeže govori o prednostima i opasnostima koje nosi rad od kuće."Rad od kuće je stvar k,oja će vrlo brzo evoluirati. Imaćete turističke destinacije koje će u fokusu imati rad ambijent... Imaćete i problema jer te ljude onda izolujete zaista ih socijalno distancirate", ocenio je Đinović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.

Srbija

Žene sa više od 45 godina jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada

Diskriminisanjem žena starosti preko 45 godina na tržištu rada država gubi prihode, povećava rashode, a građani i građanke gube svoje samopouzdanje, osećaj pripadanja, manje su zadovoljni, dok su i materijalno ugroženi. U ovakvoj situaciji se pak mnogo češće nalaze žene nego muškarci, pa se tako nova studija koju je objavilo udruženje "Žene na prekretnici" bavi upravo ekonomskim efektima manjeg učešća žena na tržištu rada, ili jednostavnije – kako bi nam svima bilo mnogo bolje kada bismo imali jednake šanse.Kako ističu autori ovog istraživanja, Jelena Žarković i Marko Vladisavljević, aktivnost žena na tržištu rada raste uporedo sa njihovim godinama, ali samo do jednog momenta.Naime, kako i pokazuje studija, žene prvo "stasavaju" za posao, odnosno verovatnoća da će biti aktivne na tržištu ide uzlaznom putanjom sve do 40-ih godina. Nakon toga verovatnoća opada, pa tako žene sa oko 60 godina imaju sličnu mogućnost da budu aktivne, to jeste da imaju ili traže posao, kao i one žene na početku karijere, u svojim 20-im godinama.Imajući u vidu ovu prekretnicu koju žene doživljavaju oko 40. godine, ne čudi što mnogi strateški dokumenti koji se odnose na zapošljavanje i rodnu ravnopravnost upravo prepoznaju žene sa više od 45 godina kao jednu od najranjivijih grupa na tržištu rada.Poslednja Anketa o radnoj snazi koja se odnosi na drugi kvartal 2020. godine pokazuje da u Srbiji ima ukupno 974.200 žena između 45 i 64 godine, to jeste onih koje još uvek nisu ispunile starosni uslov za penziju, a spadaju u kategoriju "starije radne snage".Od tog broja, oko 548.000 žena je zaposleno, nešto više od 24.000 nezaposleno, a čak 401.400 žena ove starosti je neaktivno na tržištu rada.Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, neaktivni su svi oni koji nisu zaposleni, ne zarađuju, ali ni ne traže posao, niti su spremni da počnu da rade.TRAŽE, TRAŽE, PA ODUSTANUVisok stepen neaktivnosti je tipičan za žene starije od 45 godina i karakterističan za ovu grupu. Naime, imajući u vidu brojeve koje smo malopre naveli, možemo izračunati da je oko 41 odsto žena između 45 i 64 godina neaktivno, dok je kod muškaraca istog starosnog doba taj procenat gotovo upola manji – tek oko 24 odsto njih je neaktivno."Za razliku od muškaraca kod kojih je ’zrelo’ doba povezano i sa višom stopom zaposlenosti (uporedite stope zaposlenosti mlađih i starijih muškaraca), ženama se šanse da budu zaposlene smanjuju posle 45. godine”, navodi se u istraživanju koje se bavi položajem žena koje imaju više od 45 godina na tržištu rada, a koje je sprovelo udruženje "Žene na prekretnici".Ukoliko pak uporedimo starije žene sa ženama između 24 i 44 godine, dolazimo do sličnog podatka kao i kod muškaraca – među ovim ženama ima oko 26 odsto neaktivnih.Veća neaktivnost svojstvena je i mlađim ženama, između 15. i 24. godine, o čemu smo pisali i na početku teksta, pa je tako i ovde procenat visok, čak oko 80 odsto, ali treba imati u vidu da se u neaktivne uračunavaju i učenice, kao i studentkinje.Međutim, ono što predstavlja veliki problem kada su u pitanju žene 45+ jeste da razlog njihovog netraženja posla i neučestvovanja na tržištu rada jeste da su često obeshrabrene i da se zapravo prinudno "deaktiviraju", navodi se u istraživanju "Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+"."U ovom poslednjem aspektu je izražena velika razlika između njih i mlađih žena, jer je kod mlađih žena viša stopa nezaposlenosti, što znači da ne odustaju tako lako od potrage za zaposlenjem”, navodi se u istraživanju.ŽENE 45+ UMORNE I OBESHRABRENEOvo udruženje je, zajedno sa lokalnim organizacijama, sprovelo niz obuka i sastanaka sa ženama koje spadaju u ovu starosnu kategoriju ne bi li im pomoglo da nađu zaposlenje ili pokrenu svoje sopstvene biznise.Iskustva sa ovih obuka potvrđuju tvrdnje da su ove žene prošle "i sito i rešeto" tražeći zaposlenje i da su na ovom putu često izgubile i motivaciju i samopouzdanje, što im je sve kasnije predstavljalo značajan teret.Gotovo sve žene koje su učestvovale na obukama su bezuspešno pokušavale da se zaposle, konkurisale su mnogo puta za različite poslove, a u međuvremenu su učile da se bave različitim zanimanjima, da šiju, heklaju, pletu, idu na kurseve za kozmetičara, frizera, pekara, odlaze na prekvalifikacije i slično, objašnjava Snežana Milisavljević iz udruženja "Putokaz" iz Kragujevca."Vidljivo je njihovo razočaranje, a čuli su se i komentari ’ko će mene u ovim godinama’, ’zapošljavaju se samo oni koji imaju vezu’, ’samo stranka može da ti pomogne’. Žene koje su pak bile pozivane da dođu na razgovor za posao su, kako kažu, bile dodatno razočarane, pa čak i ogorčene. Jedna od njih nam je rekla da joj je poslodavac kod kojeg je bila na razgovoru za posao rekao da je ’debela’", dodaje ona u pisanom odgovoru za "Novu ekonomiju".U mestima u kojima se stanovništvo pretežno bavi poljoprivrednim delatnostima, kakav je na primer Aleksandrovac, žene često rade teške fizičke poslove, a nemaju ni slobodno vreme niti godišnji odmor, objašnjava za "Novu ekonomiju" Biljana Petrović iz udruženja "Miona" iz ovog grada."Njihov rad u porodici je neplaćen jer se smatra da je briga o deci, porodici, domaćinstvu i starijim članovima porodice isključivo njihova obaveza. Veliki broj žena nema sopstvene prihode i u potpunosti zavise od muških članova porodice, a zbog patrijarhalnih normi retko nasleđuju imovinu", objašnjava ona.S obzirom na to da su ove godine, s obzirom na okolnosti izazvane pandemijom, potražnja i prodaja slabije nego prethodnih godina, udruženje "Miona" se sa svojim saradnicama dogovorilo da će na društvenim mrežama reklamirati njihove proizvode i na taj način pomoći ženama iz ove sredine.Ljiljana Petrović iz čačanskog udruženja "Laris", koje je takođe učestvovalo u seriji obuka, objašnjava da su iz razgovora sa ženama iz njihovog kraja došli do zaključka da su žene odustajale od traženja posla zbog toga što se uglavnom, za njihov nivo stručne spreme, nude poslovi koji im nisu prihvatljivi."To su poslovi u butiku, roštilj majstori, restoranski poslovi... I onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće i da se bave neplaćenim poslovima, brinu o starijim članovima, brinu o deci, unučićima i slično. Takođe, nadoknade za te poslove su veoma male i onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće jer misle da na taj način daju veći doprinos svojoj porodici nego što bi ako donesu to malo novca," objašnjava za "Novu ekonomiju" Ljiljana Petrović.VREDI LI ONO ŠTO SE UČILO U ŠKOLI PRE 30 GODINA?Poslodavci se uglavnom opredeljuju za mlađe za takve poslove, za devojke koje su tek završile srednju školu. Takođe, ono na šta Petrović još skreće pažnju jeste da žene 45+ nemaju dovoljno veština i kompetencija koje se danas traže na tržištu rada."Obrazovanje koje su one stekle pre 30 godina i ovo sad koje je potrebno na tržištu rada je totalno drugačije. I ovde u Čačku samo se otvaraju neke proizvodnje i to što je namenjeno više muškoj populaciji."Kako ona dalje objašnjava, formalno tržište rada kakvo trenutno postoji u Srbiji ne može na odgovarajući način da odgovori potrebama žena koje imaju više od 45 godina. S obzirom na to da one uglavnom ne mogu svoje dane da organizuju na taj način da osam sati fiksno budu prisutne na poslu, a da istovremeno za to dobijaju veoma niske naknade, odlučili su da im pruže nešto drugačije – posao kome mogu da se prilagode i koji može da odgovori na njihove potrebe.Zbog toga osnivaju Udruženje građana "Dar" u kome se desetak žena koje su učestvovale na obukama trenutno bave krojačkim delatnostima, šiju ili vezu. Trenutno popravljaju i prekrajaju garderobu zdravstvenih radnika iz svog kraja, a plan im je da počnu da se bave i popravkama odeće svojih sugrađana.NE MOGU DA OSTAVE STOKU I ODU NA OBUKUDa muka i pandemija mogu da budu ujedinjujući faktor pokazuje i primer Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) koji je, iako nije bio deo ovih organizovanih obuka, u svom kraju organizovao onlajn pijacu. I to baš za vreme vanrednog stanja."Suočene sa zatvaranjem pijaca, zabranom kretanja, smanjivanjem otkupne cene mleka i stoke, odlučile smo da sredstva namenjena nekim aktivnostima preusmerimo u pokretanje onlajn prodavnice proizvoda poljoprivrednica", objašnjava predsednica ovog udruženja Jelena Ružić.Ona za "Novu ekonomiju" dodaje da su na početku rada onlajn prodavnice mnoge žene bile skeptične da bi takav vid prodaje mogao da uspe, pa su u prvih sedam dana imale tek tri poljoprivrednice koje su dostavile fotografije i cene svojih proizvoda.Međutim, već nakon prve dostave su i ostale počele da se priključuju, tako da trenutno na Ženskoj pijaci proizvode prodaje oko 30 poljoprivrednica koje i gotovo ceo logistički deo obavljaju same."Da smo nekome pre nekoliko meseci rekle da će poljoprivrednice u 50-im i 60-im godinama, koje pre toga nisu imale nikakvo znanje iz oblasti logistike i organizovanja, same voditi onlajn prodaju i dostavu svojih proizvoda na tržište koje je često udaljeno i preko 100 kilometara, kao na primer Osečina, retko ko bi poverovao, a one su sad prava mala dobro organizovana firma", zaključuje Jelena Ružić.Ne veruju ni poslodavci starijim ženama, pa im uglavnom ni ne daju priliku da se oprobaju u poslu jer postoje predrasude da se one teže adaptiraju na promene, da teže usvajaju nova znanja i da neće moći da ispunjavaju poslovne obaveze, objašnjava Ružić.Ona takođe skreće pažnju na neophodno kompjutersko znanje i poznavanje stranih jezika, sa kojima žene preko 45 godina ređe raspolažu."Nacionalna služba za zapošljavanje često ima različite programe prekvalifikacije ili sticanja novih znanja koji su jako korisni, ali dinamika rada nije prilagođena ženama sa sela."Jedan od glavnih problema je fizička udaljenost mesta organizovanja ovih obuka, jer u mnogim seoskim sredinama ne postoje redovne autobuske linije kojima bi žene mogle da dolaze na ovakve obuke."I vreme održavanja obuka je neprilagođeno njima jer žene na selu imaju svakodnevne obaveze oko životinja i ne može se očekivati od njih da sedam ili 10 dana uzastopno ostave nenahranjenu stoku i pojave se u gradu u 7 sati ujutru.U odnosu na znanje koje će steći, one će uvek dati prednost svojim svakodnevnim obavezama u njivi ili oko životinja, jer to je nešto što je za njih od egzistencijalne važnosti", objašnjava JelenaRužić. Ovi problemi bi bilo jednostavno rešeni, zaključuje ona, ukoliko bi se imalo više razumevanja i ukoliko bi obuke bile organizovane u selima, ukoliko bi se satnice prilagodile ili ukoliko bi bio organizovan prevoz.Svakako da je najvažniji sluh – sluh za one koji nemaju kako da dođe do mesta dešavanja, sluh za one čije znanje je vreme pregazilo, ali koje same ne daju da budu pregažene. Važno je ipak razumeti i one koje su posle mnogo pokušaja odustale. I ne odustati od njih

Srbija

Zapošljavanje mladih: Jaz između obećanja i ispunjenja

Šta je osim hrabrosti potrebno da se razgovor sa prijateljima pretvori u biznis ili da se sati besplatnog rada pretvore u pristojne plate? Da li Srbija ima vrata na koja bi mladi mogli da pokucaju i da kažu "imam genijalnu ideju, imam super ekipu, imam želju i znanje, nemam novac i treba mi savet"?"Iskreno, jedina misao mi je bila – kad ću ako neću sad", započinje svoju priču Marina Zec, koja je pre nešto više od dve godine pokrenula sajt Oblakoder.U trenutku kada se rodila ideja, Marina je imala 22 godine, dok je sajt lansiran kada je Marina napunila 23."To je bio jedini trenutak kada sam ja završila fakultet, imala dovoljno prostora i energije da znam da sam dovoljno mlada, da mogu da radim jedan posao plus još jedan, pa da se borim za neku ideju."Ideja je, kako objašnjava, bila da stvori nešto novo, ali i da napravi mesto na kome će ona i kolege moći da imaju dostojanstvenu zaradu, jer dok je studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bila je okružena prijateljima koji su do unedogled volontirali u većim redakcijama bez ikakve nadoknade.Prvo je sa koleginicom poželela da pokrene blog, a zatim je ideja u razgovoru sa drugima rasla sve do momenta dok nisu oformili ekipu od njih petoro i krenuli u razradu zamisli."Mi smo prvih šest meseci samo razmišljali, o imenu, o konceptu, kako će sve to da izgleda", kaže Marina.DUGAČAK PUT OD IDEJE DO NOVCAOblakoder, portal za mlade, lansiran je 25. maja 2018. godine, ali je put do prvih zarada još uvek bio dugačak."Mi smo sve vreme bili u minusu, to jest od samog nastanka... Bez novca smo radili do maja 2020. Dve godine rada bez ikakvog novca, u ozbiljnom minusu zbog toga što smo mi i organizovali događaje i imali dizajnerku koja je i dan-danas sa nama, radili na izradi sajta... To su sve stvari koje nisu besplatne i trudili smo se da naš sadržaj bude kvalitetan, da imamo na primer neke fotografije, da možemo nekoga za to da platimo. Tu je bilo puno dovijanja", navela je onaKako kaže, godinu dana nakon zvaničnog pokretanja sajta, to je postao posao sa punim radnim vremenom i momenat kada to već postaje opterećujuće, imajući u vidu da prihoda i dalje nema."Svi smo radili druge poslove, neki su dobijali novac od roditelja i uvek je postojalo to kao krajnja instanca i prostor za pomoć, ali recimo ja sam radila u marketinškoj agenciji, radila sam kao PR, kao frilenser. Tako da, uglavnom smo od tih para finansirali sve ostale aktivnosti."Marina objašnjava da su Oblakoder, osim što su ga zaveli u registru medija, registrovali kao nevladinu organizaciju. Razlozi za takav potez su se pre svega odnosili na mogućnost projektnog finansiranja, ali i na ambiciju da Oblakoder u budućnosti ne bude samo magazin, već i mesto okupljanja mladih koji bi bili okrenuti aktivizmu."To nam je ostavilo najviše prostora i najmanje imate troškova, to je isto veoma bitna stvar. Jer mi prve dve godine nismo imali nikakav obrt novca i da smo bili bilo kako drugačije registrovani imali bismo troškove, a ne bismo imali odakle da platimo."KONKURSI NISU PODRŠKA ZA MALE, NEGO DOTACIJE ZA VELIKEIako kao nevladina organizacija ne mogu da konkurišu na državne konkurse koji se odnose na pomoć mladim preduzetnicima i startapima koji su pre svega tržišno orijentisani, Marina kaže da su kao medij koji se bavi kulturom pokušali da konkurišu na konkurse Ministarstva kulture i informisanja, ali i na one koje je raspisivao Grad Beograd.Međutim, tu su veoma brzo naišli na razočaranje."Mi smo se prve dve godine prijavljivali na sve konkurse i ni na jednom nismo dobili nikakvu podršku. Poslednji je bio na gradskom nivou, konkurs za javno informisanje i na tom konkursu su pojedine redakcije, iako je uslov da ne možete da se prijavite sa više od jednog projekta, i koje nisu samo orijentisane na grad, a mi jesmo lokalno orijentisani, dobile finansije za različite projekte i to za nekoliko njih. I u tom trenutku smo rešile da više nećemo tražiti pare ovde. I isti taj projekat koji nije prošao na gradskom nivou, prošao je na evropskom", kaže Marina.NEDOSTATAK MENTORSKE PODRŠKEKada su od jedne evropske organizacije dobili novac za projekat na kome trenutno rade, počelo je i sve ono što su na početku sebi zacrtali kao cilj – redovne plate, stalno zaposlenje za Marinu i još tri koleginice, tim honoraraca, prostor u kome je smeštena redakcija...Uz sve to Marina sa ponosom ističe da je u prethodne dve godine kroz Oblakoder prošlo oko 50 saradnika i da je sve to deo misije koju su sebi zadali, a to je da podrže i razvijaju vršnjačko obrazovanje, ne bi li jedni od drugih učili.Marina dodaje da im je u radu najteže bilo to što na putu od ideje do njene realizacije nisu imali nikakvu podršku, a naročito ne podršku od strane države.Kako objašnjava, sve je zavisilo od ličnih kontakata i to pre svega u drugim nezavisnim medijima koji su im pomagali svojim savetima."Bilo bi idealno da su postojala neka vrata na koja smo mi mogli da pokucamo i da neko nama da i pruži pomoć, ne samo finansijsku, već baš tu mentorsku u razvoju naše biznis ideje i koliko ona može da se razvije i na koje načine."DRŽAVA OBEZBEDILA NEPOVRATNA SREDSTVAU Srbiji postoji nekoliko vrata na koja mladi mogu da pokucaju kada reše da pokrenu svoj biznis – Fond za razvoj koji malim privrednicima nudi bespovratna sredstva u visini do trećine ukupnog ulaganja, Nacionalna služba za zapošljavanje koja dodeljuje sredstva za samozapošljavanje, ali kao najznačajniji vid podrške za pre svega tehnološke startape Digitalna Srbija u svom istraživanju "Startap skener" ističe podršku Fonda za inovacionu delatnost.Ovaj Fond počeo je sa radom 2011. godine i od tada je dodelio ukupno 15,8 miliona evra za 352 projekta koja su realizovala 288 preduzeća u 59 istraživačko-razvojnih organizacija, navodi se u "Startap skeneru".To je, primera radi, oko 40 puta manje sredstava nego što je Srbija izdvojila samo za jednu isplatu univerzalne pomoći "100 evra svakom punoletnom građaninu".DIGITALNO OBRAZOVANJE ZA SVEMeđutim, postoje startapi koji su zahvaljujući grantovima Fonda za inovacionu delatnost uspeli da značajno razviju svoj proizvod. Jedan od njih je platforma "Shtreber" koja osnovcima nudi školsko gradivo predstavljeno na zanimljiv i jednostavan način, kroz različite igrice, zadatke ili kvizove."Nas je 2019. godine podržao Fond za inovacionu delatnost kroz program ranog razvoja. Grant je za nas bio ključan i zahvaljujući njemu smo ovde gde smo danas. Novac nam je pomogao da razvijemo proizvod, a uspešna saradnja sa Fondom, investitorima je poslala signal da smo dobar potencijal za ulaganje", objašnjava za "Novu ekonomiju" Stefanija Lukić, suosnivačica i vođa projekta "Shtreber".Kako Stefanija objašnjava, ideja je bila da se svakom detetu obezbedi besplatan pristup digitalnom obrazovanju. Ono je međutim svoj potpuni potencijal pokazalo upravo u toku pandemije.O tome svedoči i podatak da je od početka pandemije ova platforma zabeležila povećanje broja korisnika i poseta za čak 260 odsto, dok se istovremeno produžilo i vreme koje korisnici provode za "Shtreberu".Osim državnog Fonda, Stefanija ističe da im je od velike pomoći bila i mentorska podrška koju su dobili učešćem na Startap akademiji koju organizuje organizacija Startit, ali i nagrada koju su 2018. godini dobili od Fondacije Đoković za najbolju tehnološku inovaciju u službi čoveka, a zahvaljujući kojoj su učestvovali na Gugl laučpedu (Google Launchpad)."Shtreber" trenutno ima sedam zaposlenih i oko 50 stručnih saradnika, a samo u oktobru imali su oko 300.000 jedinstvenih korisnika i preko pola miliona poseta.BEZ POREZA I DOPRINOSE U PRVIH GODINU DANAOsim direktnih novčanih davanja, Vlada Srbije je krajem 2019. godine donela set mera koji se odnose na niz poreskih olakšica novoosnovanim startapima, kao i na podršku u vidu neplaćanja poreza i doprinosa za osnivače ovih firmi, kao i za do devet zaposlenih u prvoj godini poslovanja.Ovakva vrsta olakšica prilikom zapošljvanja mogla bi umnogome da pomogne startapima, o čemu svedoči i priča Jovana Milovanovića, jednog od suosnivača startapa Trastid (Trusteed) i Skajlid (Skylead) koji je sa svojim kolegom u ovu priču ušao pre donošenja olakšica, pa im je zapošljavanje dodatnih ljudi bilo veoma otežano.Jovan je sa svojim kolegom Nikolom prvo započeo izgradnju Trastida. Tada su sa idejom da naprave alatku koja bi u radu pomogla influenserima na Instagramu prijavili da učestvuju u Inkubatoru koji je organizovao Ekonomski fakultet u Beogradu.Osnovali su startap Trastid (Trusteed) i počeli sa radom, finansirajući se uglavnom od besplatnih kredita koje su dobijali učešćem u različitim projektima.Ipak, kako kaže Jovan, do finalne verzije same alatke nikada nije došlo. Razlozi su bili različiti – nisu svi članovi tima uspeli da se u potpunosti posvete radu u nastajućem startapu jer su radili druge poslove, ali se i naplata korišćenja njihovog proizvoda za klijente iz inostranstva pokazala kao izazovna jer u Srbiji u tom momentu za ovako nešto nisu postojali razvijeni načini.KAKO STRANCU NAPLATITI USLUGU?Na problem deviznog poslovanja, na koje se startapi mahom oslanjaju, skreće pažnju i inicijativa Digitalna Srbija u svom istraživanju. Oni ističu kako je glavni kočničar u digitalizaciji deviznih transakcija Zakon o deviznom poslovanju (ZDP)."Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu", navodi se u istraživanju "Startap skener".Jovana, međutim, odustajanje od Trastida nije sprečilo da nastavi da radi na novim idejama. Kroz rad na samom Trastidu, uvideo je značaj Linkdina (Linkedin) uz pomoć koga su stupali u kontakt sa potencijalnim klijentima, pa je tako sledeći korak bilo osnivanje novog startapa, Skajlida (Skylead), koji je imao za cilj da napravi alatku koja bi automatizovala slanje zahteva i poruka na ovoj mreži.Skajlid su osnovali zajedno sa još dvoje kolega koji su, za razliku od Jovana i Nikole, iz programerskih voda. Pa su, dok su oni radili na razvijanju biznisa i vođenju firme, dvojica drugih suosnivača radili na razvijanju samog alata. Na taj način su uštedeli, jer, osim dizajnerke i još jednog programera, nisu imali potrebe za angažovanje dodatnog kadra."Dobra stvar kod pravljenja softverskog proizvoda je to što troškovi nisu veliki. Potrebni su laptop i znanje, to su najvažniji resursi. Za razliku od nekog biznisa za koji vam trebaju mašine i stvari koje povećavaju troškove", objašnjava Jovan.Jovan i Nikola su prodali svoj udeo u Skajlidu i trenutno rade na razvijanju agencije koja će upravo koristiti Skajlid kao alatku pomoću koje će drugim firmama pronalaziti potencijalne klijente.DRŽAVA DA OHRABRI PRIVATNIKE DA ULAŽU U STARTAPIpak, nemaju svi mladi u Srbiji jednake mogućnosti da pokrenu svoj sopstveni posao. Mnogo zavisi od toga odakle dolaze i gde se školuju. Pre svega zato što je startap scena pre svega koncentrisana na Beograd.Kako pokazuju rezultati "Startap skenera" 71 odsto startapa dolazi iz Beograda, iz Novog Sada 15 odsto i iz Niša 4 odsto. Takođe, iako startap ekosistem u Srbiji ide uzlaznom putanjom, Digitalna Srbija u svom istraživanju ističe da je neophodno povećati ulaganja u finansiranje startapa na samom njihovom početku, koje je u Srbiji trenutno 90 odsto niže u odnosu na svetski prosek.S obzirom na to da iskustvo širom sveta pokazuje da su investicije privatnog sektora mnogo delotvornije od onog koji dolazi iz sfere javnog. Zbog toga država treba pre svega da podstiče privatna preduzeća da ulažu u startap ekosistem i da radi na stvaranju novih lokalnih investitora i novih fondova, kao i da uz pomoć poreskih olakšica umanji rizik investitora koji se odluče da novac ulože u neku startap ideju.Katarina BaletićOvaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group

Srbija

Skoro 95 odsto građana smatra da rade više nego što je potrebno (REZULTATI ANKETE)

Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Najveći broj čitalaca koji je odgovorio na poslednju anketu, skoro 95 odsto njih, smatra da zaposleni u Srbiji rade više nego što je potrebno, odnosno da je ravnoteža između radnog i slobodnog vremena značajno narušena.Nešto više od polovine njih (oko 56 odsto) navodi da im na radnom mestu više odgovara fleksibilno radno vreme, do 44 odsto njih preferira tačno određen početak i kraj radnog dana.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDEKako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Svet

Naučnici upozoravaju na mikrozagađivače u otpadnim vodama

U naučnoj studiji koju je uradio Francuski nacionalni institut za poljoprivredna istraživanja (INRAE) objavljeni su novi rezultati o mikrozagađivačima vodenih tokova, preneo je Euractiv. Istraživači su tokom analize koristili uzorke vode koje ispuštaju fabrike za preradu otpadnih voda i došli su do zaključaka o nespornom uticaju mikrozagađivača na životnu sredinu.Veliki izazov postrojenjima za preradu otpadnih voda je kako se navodi samo bavljenje supstancama koje pronalaze u vodi tokom njenog prečišćavanja, počev od pesticida, ugljovodonika, ostataka lekova i hormona. Oni imaju nisku koncentraciju u vodi, merenu u mikro ili nanogramima po litru vode. Ti molekuli, koji su poznati kao "mikro zagađivači" nastaju usled različitih ljudskih aktivnosti i dospevaju u vodotokove.Prema istraživanju koje je objavljeno u časopisu Water Research poslednjeg dana novembra ove godine, minimalne koncentracije tih molekula imaju, kako se navodi "značajan potencijalni uticaj" na reke i ostale vodene ekosisteme.Ipak, studija je analizirala samo trećinu od 286 mikrozagađivača koje su identifikovali Evropska unija i uticajni naučni radovi."Nedostatak novih podataka i informacija o efektima tih supstanci na vode podstakao nas je da se usredsredimo na 88 vrstamolekula", kaže Dominik Patjuro, istraživač u laboratoriji za ekološku biotehnologiju INRAE nstituta.Naglašava se i da su ti mikrozagađivači imali značajnog efekta na životnu sredinu, jer su verovatno odgovorni za nestanak jedne vrste vodozemaca na svakih deset godina.Među zagađivačima su pesticidi, kao što je cipermetrin, molekul prisutan u insekticidima, hormoni, poput estrogena, kao i vrlo rašireni antibiotik amoksicilin."Svi ovi molekuli se nalaze u našim rekama zbog ljudskih aktivnosti“, objašnjava je Patjuro.Prema njegovim rečima pesticidi potiču sa poljoprivrednog zemljišta, dok hormoni i ostaci lekova dolaze direktno od onoga što ljudi ili životinje konzumiraju. Pod životinjama se kako se naglašava misli i na domaće životinje koje se gaje u stočarstvu i na kućne ljubimce.ZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA SUPSTANCE KOJE NIKADA NISU SMELE DA SE NAĐU NA TRŽIŠTUNeke supstance mikrozagađivači se kako se napominje prilično dobro razgrađuju, poput hormona estradiola, druge međutim, poput polihlorovanih bifenila (PCB), nastavljaju da zagađuju ekosisteme, ponekad čak i decenijama.Iako su PCB klasifikovane kao toksične i kancerogene i zabranjene u Francuskoj još od 1987. godine, one su ipak pronađene u otpadnim vodama."To su uporne supstance koje se vrlo slabo razgrađuju. Nikada ih nije trebalo ni puštati na tržište", kaže francuski naučnik.Ipak, naglašava se da su efekti mikrozagađivača na ljudsko zdravlje su manje očigledni, za razliku od očiglednog uticaja na vodene ekosisteme. Potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje i dalje ostaje relativno nizak, dodaje se u studiji."Nismo stalno uronjeni u vodene tokove kao druge vrste, niti pijemo vodu kada ona izlazi iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda", navodi se u studiji.U Francuskoj je upotreba fitosanitarnih proizvoda zabranjena na svim javnim prostorima od 2017. godine, a vlada se obavezala da će smanjiti i upotrebu sredstava za zaštitu bilja za 50% do 2025. godine .Čišćenje vode takođe, kako se dodaje ima svoju cenu, a prema planu francuskog Ministarstva za životnu sredinu koji važe do naredne godine, troškovi uklanjanja jednog kilograma pesticida iz vode procenjuju se na iznose koji se kreću od 60.000 do 200.000 evra.

Svet

Deutsche Bank optimistična po pitanju ekonomskog oporavka 2021. godine

Dojče banka je u svom novom izveštaju izrazila pozitivniji pogled za globalni rast za 2021. godinu, ali je upozorila da dva ključna rizika još uvek mogu pokvariti ekonomski oporavak od kovid-krize, pisao je CNBC.U najnovijem izveštaju banke objavljenom u sredu pod nazivom „Nada na pomolu“, istraživači Dojče banke ažurirali su svoje prognoze o globalnom rastu ekonomije zbog vesti o vakcinama protiv korona virusa poslednjih nedelja.„Sa stopama efikasnosti na vrhu očekivanja, ovo otvara mogućnost za mnogo brži povratak u normalu nego što se očekivalo pre samo mesec dana“, primetio je glavni ekonomista grupe Dojče banke Dejvid Folkerts-Landau.Sa vakcinom na pomolu, Dojče banka smatra da je „verovatno da će se globalni BDP (bruto domaći proizvod) vratiti na nivo pre virusa u drugom kvartalu sledeće godine“.Globalni BDP u 2020. godini smanjiće za 3,7 odsto, pri čemu će američka ekonomija pasti za 3,6 odsto, evrozona će opati za 7,4 odsto, a Kina za 2,2 odsto.2021. godine Dojče banka predviđa da će američka ekonomija rasti 4 odsto, ekonomija zone evra oporaviće će se za 5,6 odsto, a kineska ekonomija će porasti 9,5 odsto.Nemački zajmodavac upozorio je da postoje dva ključna rizika koja bi mogla poremetiti ovaj scenario.Prvi rizik predstavljaju izazovi koje predstavlja izravnavanje krive virusa kako nastupa zima i moguća kašnjenja u proizvodnji, distribuciji i prihvatanju vakcine u javnosti.Dojče banka očekuje da široko rasprostranjena vakcinacija započne u prvom kvartalu 2021. godine u naprednim ekonomijama, a zatim da se širi postupak nastavi u drugom kvartalu. Ipak, „još uvek je neizvesno da li će stanovništvo prihvatiti vakcinaciju i da li vakcina može postati obavezna“.Svetska zdravstvena organizacija je upozorila još 2019. godine da je odbijanje vakcina jedna od prvih 10 pretnji globalnom zdravlju.Drugi ključni rizik proizlazi iz mogućeg finansijskog poremećaja s obzirom na to da su „centralne banke i fiskalne vlasti preduzele agresivne akcije, posebno u SAD-u i Evropi“ kako bi se suprotstavile ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom.„Vidimo sve veći rizik od finansijskih poremećaja niz puteve koji proističu iz rastuće precenjenosti imovine i povećanja nivoa duga vođenih neophodnim ekstremima do kojih su prešli podsticaji monetarne i fiskalne politike“, rekli su istraživači.