Najhladnija bela boja
Površine premazane belom bojom reflektuju više svetlosti od površina premazanih ostalim bojama, pa samim tim i bivaju hladnije. Tokom vremena razvijeno je više različitih belih b...
Najnovije
Život između oskudice i bogatstva
„Kad bi mi nebo dalo samo još deset godina, samo još pet godina, tada bih mogao da postanem pravi, istinski slikar“, bile su poslednje reči Hokusaija na samrtnoj postelji. Imao je 8...
Tačka emotivnih potresa
Ono što spaja prošlost i sadašnjost jesu golubovi, semantički urasli u naziv Tvrđave na svim jezicima potencijalnih osvajača, a obrazlagani legendama. Po jednoj, golubove je hranila viza...
FEST u maju kad ruže cvetaju
„Sumnjičav sam prema ljudima koji ne vole pse, ali verujem psu koji ne voli neku osobu“ , izjavio je svojevremeno slavni glumac Bil Marej. Ova njegova misao je mantra Tanje Brzaković, rediteljke ...
Obmana koja leči
Placebo efekat neprekidno je poigravanje pravog i lažnog. Ipak, krajnji ishod tog efekta je pravi. A to je jedino važno Reč placebo u latinskom jeziku znači: učiniću po volji. On, dakle, ne samo da praktičn...
Apsolutno znanje nije dato čoveku
Kad ljudima postavite bilo kakva konkretna pitanja, koja izazivaju pažnju svuda u Evropi, slaba je zainteresovanost. Tako je bilo i sa ekologijom sve donedavno, kad je ekologija počela da biva aktuelna iz dr...
Važno je da se ne prodaš
Andrej Josifovski, poznat još i pod imenom Pijanista, umetnik je za kojeg ste gotovo sigurno čuli. A ako niste čuli za njega, neku od njegovih instalacija ili murala ste gotovo sigurno videli. Ovaj ml...
Mentalno okoštavanje
Kako najbolje možemo da motivišemo sebe? Tako što ćemo se konstantno podsećati šta nam je konačni cilj. Kakva osoba želimo da budemo? Šta želimo da „ostavimo u amanet“...
Danju škola, noću posao
Zaposleni u privatnom sektoru teže uspevaju da usklade poslovne zadatke i obaveze oko škole „Ne stignem da obavim dnevne zadatke u radno vreme. Često se uključujem uveče kad svi spavaju da dovr...
U Srbiji neznatno smanjena zaposlenost tokom prvog kvartala
U prva tri meseca 2021. godine u Srbiji je broj zaposlenih opao u odnosu na prethodni kvartal, ali je porastao u odnosu na isti period lane, saopštio je Republički zavod za statistiku.U prvom kvartalu ove godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.248.200 ljudi. Od tog broja, 1.797.372 ljudi je zaposleno kod pravnih lica, 387.836 su preduzetnici, zatim zaposleni kod preduzetnika i oni koji samostalno obavljaju delatnost.Dodaje se da je 62.992 ljudi regostrovano kao individualni poljoprivrednici.U odnosu na prvi kvartal prošle godine, ukupan broj zaposlenih je porastao za 2,8%, a broj zaposlenih kod pravnih lica za 3,1%.NEZAPOSLENOST U SRBIJI OPALA U DRUGOM KVARTALU, ALI I BROJ ZAPOSLENIH Broj preduzetnika, njihovih zaposlenih i onih koji samostalno obavljaju delatnost povećan je za 3,6%, ali se broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjio za 8,6%.U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih manji je za 4.959 ljudi, odnosno za 0,2%.Broj zaposlenih kod pravnih lica porastao je za 0,3%, dok je preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost za 2,3% manje nego u prošlom kvartalu.Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika manji je za 1,7%.Srbija je prethodnu godinu završila sa dva odsto više zaposlenih nego u 2019.
Je li ovo rebalans ili rupa bez dna
Fiskalni deficit će ove godine umesto predviđenih 3% skočiti na 6,9% bruto društvenog proizvoda. Za realizaciju budžeta država će morati da se zaduži sa preko 7,7 milijardi evra: oko 4,2 milijarde evr...
Keš kredit preko mobilnog telefona? Da, moguće je!
Moderan način života za mnoge ljude, kako širom sveta tako i na ovim prostorima, znači da je iz godine u godinu slobodnog vremena sve manje. Brojne obaveze, kako profesionalne tako i lične, dovele su ...
Pobeda zdravlja
Otkako je AstraZeneca, zajedno sa istraživačima sa Univerziteta u Oksfordu, razvila globalno priznatu, pristupačnu vakcinu protiv COVID-19, ova kompanija postala je opštepoznato ime u domovima &scaron...
Srbija pala na lestvici demokratičnosti Fridom hausa
Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa drugu godinu uzastopno svrstana u kategoriju “hibridnih režima” i dobila je ocenu 3,89, u odnosu na prošlogodišnjih 3,96, preneo je portal European Western Balkans. Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja i daje ocenu demokratije od jedan do sedam.Od 29 bivših komunističkih država, o kojima se govori u izveštaju Fridom hausa, Srbija je doživela treći najgori pad u poslednjih pet godina. U lošijem položaju su samo Poljska i Mađarska.Srbija i dalje ima najbolji rezultat među šest zemalja Zapadnog Balkana, ali su joj Crna Gora i Severna Makedonija sa 3,82, kao i Albanija sa 3,75, blizu. Srbija je nazadovala u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou, gde je ocenjena sa 3,25 od maksimalno 7. U izveštaju je konstatovano da je u Srbiji na snazi zarobljavanje medija slično kao u Mađarskoj, te da su kampanje blaćenja i propaganda u korist vlasti doprinele ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 2020. i dovele do nereprezentativnog parlamenta.FRIDOM HAUS: STOJIMO IZA NALAZA DA JE SRBIJA HIBRIDNI REŽIM Pogoršanje je zabeleženo i u oblasti izbornog procesa, gde je ocena snižena na 4,25 sa 4,50 zbog izmene izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora i nedostatka mogućnosti izbora za glasače zbog bojkota većeg dela opozicije, navodi se u izveštaju.Ocenjeno je da je bojkot izbora koji se, osim u Srbiji, nedavno desio i u Gruziji, ostavio pobednike bez legitimiteta, ali i glasače bez šanse za promene.Prošle godine, Vlada Srbije kritikovala je metodologiju Fridom hausa u zvaničnom dokumentu, međutim u nekim drugim izveštajima, na koje se pritom pozvala, takođe je registrovano nazadovanje Srbije u oblasti demokratije.U prošlogodišnjem izveštaju Fridom hausa za 2020. godinu, Srbija je iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima", što je i prvi put od 2003. godine da naša zemlja u tim izveštajima nije svrstana u kategoriju demokratija.
Ide li keš u treš?
Iako je prelazak na različite oblike digitalnih plaćanja u svetu pa i u Srbiji stvar višegodišnjeg trenda, izvesno je pandemija ubrzala tranziciju ka većem korišćenju kartica, mobilnih t...
Atraktivne srpske haj-tek kompanije
Nekoliko srpskih IT kompanija prodato je velikim svetskim igračima za ozbiljan novac. Za dobar broj ovih investicija karakteristično je, za razliku od ulaganja u neke druge industrije, to što domaće f...
Kad ne znaš šta ćeš, donesi strategiju
Država je ponovo donela Strategiju upravljanja državnim preduzećima. Dosad je doneto oko 200 strategija i nijedna nije sprovedena. Šta bi moglo da nas navede na optimizam da će baš ova da se sp...
Udžbenički kartel ne postoji nigde u Evropi
U Srbiji se obrazovni sistem naprasno menja svakih pet godina. Očigledno je da ti eksperimenti na donose rezultate „U nekim školama izbor besplatnih udžbenika sa sajta fondaci...
Nema gejminga bez likovnog i matematike
Kodiranje i kreativna imaginacija koju omogućava umetnost, uslov su da deca u Srbiji budu spremna za poslove u kojima će se od njih zahtevati poznavanje različitih oblasti i rad u multidisciplinar...
Naučnici pronašli bakteriju koje uklanja plastiku iz vode
Istraživači sa Politehničkog univerziteta u Hong Kongu (PoliY) nameravaju da iskoriste lepljivo svojstvo bakterija u čišćenju otpadnih voda od sitnih delova plastike koji sve više zagađuju životnu sredinu, piše The Guardian. Rezultati njihvog istraživanja još se nalaze u preliminarnj fazi, ali su predstavljeni Društvu mikrobiologa sa sedištem u Londonu.Bakterije su, kako se objašnjava lepljive i u stanju su da stvaraju takozvane mrežice mikroba koje izgledom podsećaju na filmsku traku i stručno se nazivaju biofilm. Tu mrežu mikroba, recimo vidimo svakog jutra kada sa zuba pomoću paste uklanjamo naslage.Naučnici su utvrdili da one mogu da "hvataju" mikroplastiku koja zagađuje vodu i od nje mogu da stvore mrlju koju je kasnije lakše počistiti i predati na reciklažu. U svemu tome naučnicima iz Hongkonga pomogla je bakterija Pseudomonas aeruginosa, stvara se mreža mikroba koje hvataju sitne delove plastike u vodi, grupišu je i obaraju je na dno, pa ona kasnije može lakše da se skupi i preda na reciklažu. Ipak, novi pronalazak bi mogao da ponudi dugoročno i održivo rešenje za smanjenje zagađenja plastikom. Naglašava se da bi se pri tome koristilo nešto što potiče iz prirode."Neophodno je da se razviju efikasna rešenja koja hvatati, sakupljati, pa čak i reciklirati mikroplastiku kako bi se zaustavila plastifikacija životne sredine," kaže Silvija Lang Liu, mikrobiolog na PoliY i vodeći istraživač na tom projektu.GENETIČAR MKODRAG STOJKOVIĆ DOKAZAO NEGATIVAN UTICAJ PLASTIKE NA ZDRVLJE KAKO MIKROPLASTIKA DOSPEVA U ŽIVOTNU SREDINU?Naučnici često upozoravaju da mali delovi plastike, veličine manje od pet milimetara, u životnu sredinu dospevaju od plastičnih kesa ili flaša za vodu, kao i od pranja sintetičke odeće i korišćenja najlona. Takođe u vodu dolaze i pranjem šminke koja sadrži mikroplastiku.Iako su sitni delovi plastike zapravo jako mali, oni ipak predstavljaju opasnost za životnu, jer je se ona teže razgrađuje u prirodi, a u stanju je i da apsorbuje i akumulira brojne toksične hemikalije.Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije mikroplastika je pronađena u više od 114 vodenih životinjskih vrsta tokom 2018. godine, jer ne može efikasno da se uklanja iz prirode.Ipak, neki naučnici smatraju da bakterija "aeruginosa" verovatno neće moći da ima široku primenu u velikim projektima, dok su neki istraživači uvereni da ta metoda može da pomogne u pronalaženju prirodnih bakterija koje će se koristiti u kanalizaciji ili nekim drugim vodama zagađenim plastikom.Štetan uticaj plastike na ljudsko zdravlje u svom istraživanju prošle godine uspeo je da dokaže i srpski genetičar Miodrag Stojković.