Izgledi za rast ekonomije tokom 2021. godine umnogome će zavisiti od sprovođenja imunizacije stanovništva protiv COVID-19, pojave novih sojeva koronavirusa i protivpandemijskih mera koje će biti na sn...
Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija očekuje da će dostići do 45 odsto obima saobraćaja zabeleženog 2019. u predstojećoj letnjoj sezoni, što bi predstavljalo nadprosečan oporavak u odnosu na gloalni prosek koji projektuju Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) ili Eurocontrol (Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja), navodi ExYuAviation.Generalni direktor kompanije za komercijalno poslovanje i strategiju Jirži Marek je na CAPA samitu posvećenom avio-industriji naveo da Er Srbija trenutno posluje na oko 38 odsto kapaciteta zabeleženih 2019. godine."Ono što predviđamo za prvi kvartal je da ćemo više ili manje raditi oko tih 35 do 38 odsto kapaciteta... Imamo nekoliko scenarija za leto, ali oni bi se mogli dramatično promeniti u zavisnosti od toga kako se tržište razvija, kakvo će (protivepidemijska) ograničenje biti i, takođe, da li će konačno biti nekog koordinisanog pristupa", kazao je Marek.On je pojasnio i da koordinisani pristup znači usaglašavanje pravila, s obzirom da gotovo svaka država ima različite protivepidemiološke propise sprovodi koja država."Čak i tokom 2020. godine uvek smo radili iznad proseka u poređenju sa ostatkom EU sa boljim (ključnim pokazateljima učinka), poput faktora opterećenja. Dakle, trenutno ćemo (tokom drugog kvrtala) najverovatnije biti na oko 40 do 45 odsto nivoa prometa iz 2019. godine", naveo je Marek.On je dodao i da je udeo Er Srbije u povezujućem saobraćaju znatno je opao i sada iznosi do 35 odsto ukupnog broja putnika."Znatno je niži od ranijeg nivoa, konekcijama se teško upravlja, jer neke zemlje nameću različita ograničenja za transfere, ne samo za one koji ulaze u zemlju, već i za one koji prelaze kroz određene zemlje. Međutim, fleksibilnost nam daje stvarnu prednost u održavanju pristojne povezanosti. To je takođe vidljivo u našem rasporedu aviona", naveo je jedan od čelnika Er Srbije.
Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru, vrednom 249,4 milijarde dinara. U kviru trećeg paketa pomoći privredi ugroženoj COVID-19, prva isplata minimalne zarade za mesec mart 2021. godine će biti izvršena 8. aprila, a naredne uplate uslediće u maju i junu.Novac će biti uplaćen na posebne namenske račune koje će, za privrednike otvoriti Uprava za trezor, a nakon toga biće preusmerena na račune zaposlenih.Ova procedura predviđena je s obzirom na to da se direktna davanja mogu iskoristiti isključivo za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima.Prihvatanjem ovih mera, privrednici se obavezuju da ne smeju smanjiti broj zaposlenih za više od 10 odsto do isteka tri meseca od isplate poslednjeg minimalca, kao i na to da ne mogu isplaćivati dividende.Privrednici će za dobijanje ovih sredstava moći da se prijavljuju od 1. marta, popunjavanjem obrasca za prijave na portalu Poreske uprave.Oko 6,1 miliona punoletnih građana Srbije dobiće kroz novi paket po 60 evra, isplata će se vršiti u dve rate, tokom maja i novembra.Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra na najavljenu sumo od 60 evra, odnosno ukupno 110 evra.Članovi vlade usvojili su Uredbu o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom koronavirusa."Imajući u vidu da je turizam jedna od izuzetno važnih komponenti nacionalne ekonomije, koja je najviše pogođena epidemijom virusa COVID-19, vlada je obezbedila sredstva u iznosu od dve milijarde dinara za subvencionisanje zarada u ugostiteljskoj i turističkoj privredi", navodi se u saopštenju.Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci.Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, za još 500 miliona evra, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima.Detalji nove garantne šeme biće određeni kroz pregovore sa bankama, a u cilju postizanja najboljih uslova za ugrožena preduzeća.
Građani Srbije nisu dovoljno informisani o svojim pravima u nekom izvršnom postupku, posebno kada vode spor o neplaćenim računima za komunalne usluge. Sa druge strane, više od polovine izvršnih predmeta u Srbiji čine dugovi građana prema komunalni preduzećima, čak 60 odsto i beleže trend rasta.O tome kako da se reše problemi izvršne naplate komunalnih dugova u Pančevu govorilo se na onlajn diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP).Pančevo je inače poznato kao grad gde su se sporovi građana i komunalnih preduzeća o neplaćenim obavezama nagomilali, a nedavno je veliki broj tih predmeta prosleđen javnim izvršiteljima.Organizacije za zaštitu potrošača, često skreću pažnju da se u tim sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača.Nebojša Lazarević iz CEP-a kaže da je kod prinudne naplate dugova za komunalnie usluge u Srbiji često ukazuje da nadležne institucije o tome zapravo uopšte ne pričaju međusobno, pa dolazi do nerazumevanja problema.On podseća da je ministarstvo pravde nadležno za izvršitelje, ministarstvo trgovine za potrošače, a ministarsvo građevine za komunalne usluge.Prema njegovim rečima, novi ministar građevine pozvao je predstavnike CEP-a da razgovaraju o aktuelnim problemima u oblasti komunalnih usluga i obećao promenu zakona, ako bude neophodno."Drago mi je što ćete ići u ministarstva, ali mislim da to nije dobar metod", smatra Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Prosperitet", koje ima sedište u Novom Sadu.On naglašava i da bi u pregovorima sa državom na kojima se raspravlja o pravima korisnika komunalnih usluga uvek trebalo da bude i neki predstavnik nezavisne organizacije potrošača.Ćirilović tvrdi i da se među troškovima koji se naplaćuju prilikom prinudne naplate komunalnih dugova često nalaze i neopravdane stavke koje se naplaćuju dužnicima.Tu kako kaže spadaju i troškovi poštanse dostave od 300 dinara, dok je prava cena slanja pošiljke 60 ili 70 dinara.Ćirilović kaže i da neka komunalna preduzeća na računima naplaćuju i troškova, čak i u onim slučajevima kada korisnik nije imao nikakvu potrošnju.Predstavnik "Prosperiteta" kaže da je problem što se kod naplate komunalnih usluga ne poštuje Zakon o zaštiti potrošača (posebno član 140.), koji predviđa i da se u komunalnim prduzećima imenuju komisije za reklamacije.U tim komisjijama bi kako naglašava trebalo da budu i predstavnici potrošačkih organizacija.PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE Sa druge strane problem nastaje i kada komunalna preduzeća nemaju jasno definisan ugovorni odnos sa svojim potrošačima.On smatra i da je većina rukovodilaca u komunalnim preduzećima u Srbiji postavljena po političkoj liniji i da zbog toga nije stručna za posao koji im je poveren, pa se problemi nagomilavajui.Jovan Ristić iz ograizacije potrošača "Efektiva", podsetio je da ta organizacija takođe insistira da se kod naplate komunalnih usluga poštuje Zakon o zaštiti potrošača.I on smatra da u svim komunalnim preduzećima treba da budu predstavnici potrošačkih organizacija, i onih koje država voli i onih koje država ne voli.Prema njegovim rečima, problem je i što tarife javnih izvršitelja tarifa nikada nisu bile na javnoj raspravi, čak ni onda kada je na javnoj raspravi bio Zakon o izvršenju i obezbeđenju."U svakoj sledećoj promeni (tog) zakona, mora da se raspravlja i o tarifama javnih izvršitelja", naglašava Ristić.Problem kako nalašava nastaje jer se sudije koje su nadležne u sporovima o dugovima građana prema komunalnim preduzećima pozivaju na važeće akte lokalne samouprave koji su često "u sukobu" sa nekim zakonima.Ristić kaže i da je "Efektiva" uspela da pronađe 20 problematičnih stavki u odluci lokalne samouprave u Pančevu o plaćanju daljinskog grejanja."Građani nemaju doživotni ugovor sa toplanom. Ne može (ni) da se naplaćuje usluga koja nije isporučena", zaključuje Ristić.MEDIJACIJA U REŠAVANJU SPOROVA"Volonteri Kačarevo" predstavljaju su organizacija koja je nedavno osnovana na teritoriji Grada Pančeva i prema rečima njihove predstavnice Nele Savić u naplati komunalnih usluga postoji jako puno problema."Plaćamo usluge za odvodnjavanje u slučaju krizne situacije, kada su poplave, a svi kanali su zatrpani, ništa se ne radi po tom pitanju", kaže Nela Savić.Nela koja je i licencirani medijator u rešavanju sporova podsetila je i na varijatnu dobrovoljnog namirenja, koja je često, prema njenim rečima jeftijina opcija za siromašne građane."Imali smo jedan slučaj da je EPS tužio korisnika za iznos od 45 hiljada dinara, predložila sam im medijaciju, advokati su rekli da nemaju pravo odluke o načinu rešavanja", objašnjava Savić.Ona smatra da se takve stvari dešavaju jer građani i predstavnici komunalnih preduzeća nisu dovoljno informisani o medijaciji, koja je često jeftinija od drugih opcija."Tarife su daleko povoljnije nego tarife svih advoktskih kakcelarija", podseća Nela Savić.Naglašava i da su u slučaju medijacije daleko povoljnije okolnosti i u vezi sa plaćanjem sudskih troškova."Pitanje medijacije od strane licenciranih medijatora nije detaljnje analizirano, pokušaćemo da to pitanje razmotrimo i da o tome popričamo sa javnim izvršiteljima", kaže Dušan Protić iz Centra za evropske politike.Protić je naglasio i da na diskusiji o problemima naplate komunalnih dugova koju su orgnizovali nema predstavnika Grada Pančeva, iako im je na vreme upućen poziv da u njoj učestvuju.Prema rečima Sonje Prostran iz Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) do sada su sprovedena ukupno četiri postupka dobrovoljnih namirenja sporova (medijacije ili na engleskom jeziku "soft collections"), iako se ta praksa u Srbiji primenjuje od januara 2020. godine."Mislim da komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana o tome", smatra Prostran.Sa druge strane naglašava i da javnim izvršiteljima mnogo koraka u vezi sa samim postupkom dobrovoljnog namirenja nije dovoljno jasno."Potrebna je koordinisana akcija između nekoliko ministarstava, gradskih i lokalnih samouprava da se ovaj postupak (medijacije) reaktivira", naglašava predstavnica USAID-a.To je posebno važno, kako naglašava jer troškovi izvršnog postupka ponekad mogu da premaše iznos duga koji se potražuje putem javnog izvršitelja.Čedomir Savković
Međunarodna operacija koju je koordinirao Europol dovela je do hapšenja kriminalne bande koja je ukrala preko 100 miliona dolara u kriptovalutama od poznatih ličnosti, piše portal Finbold.Izjava Europola ukazuje da su hakeri koristili metodu zamene SIM kartica. Zamena SIM-a uključuje preuzimanje telefonskih brojeva žrtava, a zatim upotrebu metoda potvrde identiteta preko mobilnih telefona za pristup njihovim aplikacijama ili računima u bankama.Uhapšeno je deset hakera koji su bili deo globalne kriminalne mreže koja je ciljala žrtve u Sjedinjenim Američkim Državama. Grupa je uglavnom krala od onlajn influensera, sportskih zvezda, muzičara i njihovih porodica.Jednogodišnja istraga predvođena je Europolom uz saradnju organa za sprovođenje zakona iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Belgije, Malte i Kanade, međutim Europol nije objavio koje su konkrektno kriptovalute ukradene.
Amsterdam je prošlog meseca pretekao London kao najveći evropski centar za trgovanje akcijama, pošto je Holandija grabila posao koji je Velika Britanija izgubila od Bregzita, piše Fajnenšal tajms.Na berzama Euronext Amsterdam i holandskim ograncima CBOE Europe u januaru je prosečno trgovano 9,2 milijarde evra akcija, što je više od četiri puta više u odnosu na decembar prošle godine.Do promene je došlo zbog zabrane trgovanja finansijskim institucijama sa sedištem u Londonu, jer Brisel nije priznao da britanske berze imaju isti nadzorni status kao ostale u Evropi.Bez takozvane ekvivalencije koja bi olakšala prekogranično poslovanje, došlo je do preusmeravanja poslova u EU vrednog 6,5 milijardi evra kada se prelazni period za Bregzit završio krajem prošle godine.Pariz i Dablin su takođe imali mali rast poslovanja prošlog meseca, jer se trgovina odvijala preko EU-ovih kompanija Aquis i Liquidnet, umesto preko Londona.Kao odgovor na to, London je ukinuo zabranu trgovine švajcarskim akcijama, poput Nestle-a i Roche-a, koja je trenutno zabranjena na berzama u EU.Trgovina akcijama EU mogla bi se vratiti u London u okviru razgovora između Ujedinjenog Kraljevstva i Unije o finansijskim uslugama, a dve strane planiraju da u martu finaliziraju memorandum o razumevanju, ukazuje Fajnenšal tajms.
Folksvagen i Majkrosoft najavili su da će sarađivati na razvijanju softvera za autonomna vozila. Ovaj proizvođač automobila koristiće Majkrosoftove usluge računarstva u oblaku (cloud computing) za razvijanje Automatizovane platforme za vožnju (ADP) koja će se koristiti za samoupravljive modele automobila, navodi se na Majkrosoftovom veb-sajtu.Folksvagenova softverska kompanija Car.Softvare Organisation koristiće Microsoft Azure na razvoju platforme koja će „povećati efikasnost razvoja naprednih sistema pomoći vozaču (ADAS) i autonomnih funkcija (AD) za putničke automobile marke Folksvagen“.Folksvagen i Majkrosoft zajedno rade na Volkswagen Automotive Cloud-u od 2018. godine, sistemu koji se fokusira na integraciju digitalnih usluga, poput bežičnog ažuriranja softvera.Proizvođač automobila je obećao da će investirati 27 milijardi evra u digitalizaciju do 2025. godine, a nadaju se da će ove godine započeti testiranje svojih autonomnih vozila.
Tokom krize izazvane virusom COVID-19, Catalyst Balkans je prikupio podatke po kojima su od marta do 31. januara 2021. godine pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 2...
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, saopštila je centralna banka. "Donoseći takvu odluku, ...
Srbija je prošle godine izvezla 2701 tonu meda u vrednosti od 13 miliona evra, što je za 46% više nego 2019. godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Med se najviše izvozio na zapad i sever Evrope, u Italiju, Norvešku i Nemačku. I pored velikih količina meda koje se izvoze iz Srbije, u poseldnje vreme, kako se naglašava raste i njegov uvoz u Srbiju, za razliku od prethodnih godina.U Srbiju je prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i sa Novog Zelanda, naglašavaju u PKS."Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta", kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.Naglašavaju da sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji, kao i da su indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu i uopšte u celom ekosistemu. Vlada Srbije inače svim pčelarima daje subvencije koje na godišnjem nivou iznose 800 dinara po košnici."Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti", podsećaju u Privrednoj komori Srbije.Foto: Nova ekonomijaPodsećaju da od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. godine počinje rast izvoza meda u zemlje Evropske unije, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. Osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.U 2019. godini, prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018. ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje da raste.PKS napominje da je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda već uputila dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede. Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo. Druga, za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima. "Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje ", naglašavaju u PKS.Domaći pčelari često upozoravaju da se biljke ne prskaju pesticidima dok su u cvatu, odnosno u vreme kada ih pčele oprašuju, kao i da im se na prskanje njiva na vreme najavi.Neretko smo svedoci i velikih trovanja i uginuća pčela, o čemu svedoče i neki slučajevi u Vojvodini, o čemu je nedavno bilo reči u emisiji Zelena patrola, epizodi koja je snimljena u selu Njegoševo kod Bačke Topole.
U nastojanju da svojim klijentima omogući bezbrižno putovanje na bilo koju destinaciju, UNIQA od 1. februara ima u ponudi putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem bez teritorijalnog ograničenja - za sve zemlje sveta. Standradna polisa putnog osiguranja za sve nezgode i iznenadne bolesti u inostanstvu, osim COVID-19, obezbeđuje pokriće troškova do 30.000 evra i obuhvata organizaciju neophodne zdravstvene pomoći, dijagnostiku, preglede ovlašćenih lekara, nabavku lekova, bolničko i vanbolničko lečenje u inostranstvu, kao i pregled i testiranje usled ispoljavanja simptoma infekcije korona virusom. Putno osiguranje sa dodatnim COVID-19 pokrićem, nakon potvrde o prisustvu korona virusa omogućava organizaciju medicinske pomoći, terapiju, bolničko i vanbolničko lečenje od COVID-19 do 5.000 evra. Putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem ne uključuje preventivno testiranje na korona virus i troškove boravka u karantinskoj izolaciji.Individualno i porodično putno osiguranje sa dodatnim pokrićem za COVID-19 može se kupiti u svim poslovnicama UNIQA osiguranja, partnerskim turističkim agencijama i bankama, kao i preko veb šopa na veb sajtu https://www.uniqa.rs/UNIQA/533/Online-kupovina. Da bi uz standardnu polisu putnog osiguranja imali obezbeđeno i pokriće za COVID-19, klijenti prilikom kupovine treba samo da navedu da žele i ovo dopunsko pokriće, a za kupovinu preko veb šopa, da izaberu opciju koja sadrži i dopunsko COVID-19 pokriće. Za aktiviranje putnog osiguranja u slučaju nezgode ili iznenadne bolesti u inostranstvu, sa uračunatim COVID-19 pokrićem ili bez njega, osiguranici samo treba da pozovu UNIQA Centar za pomoć (na fiksni broj telefona +381 11 36 36 955 ili Viber broj: +381 63 36 75 99). Operateri UNIQA osiguranja dostupni su 24 sata dnevno, 365 dana godišnje, a po primljenom pozivu uputiće klijente u najbližu zdravstvenu ustanovu, bez potrebe da bilo šta direktno plaćaju bolnici. UNIQA je lidersku poziciju na tržištu putnog osiguranja i poverenje osiguranika opravdala kako proširenjem pokrića za COVID-19, tako i odgovorom zahtevima klijenata koji za slučaj nezgoda i iznenadnih bolesti u inostranstvu žele dodatnu zaštitu i sigurnost da u slučaju potrebe, uvek i svuda, mogu da računaju na pomoć UNIQA osiguranja.
Kineske vlasti privele su jednog direktora kompanije Tencent, jer je deo istrage o korupciji u koju je umešan i jedan od bivših najviših zvaničnika policije u Kini, piše Vol strit žurnal.Direktor Žang Feng je pod istragom kineskog regulatornog tela od početka prošle godine zbog navodnog neovlašćenog deljenja ličnih podataka korisnika koje je prikupila Tencent-ova aplikacija za društvene medije ViČet (WeChat).Ženg se sumnjiči za predaju podataka korisnika bivšem potpredsedniku ministra javne bezbednosti Sun Lijunu, kojeg zvanični Peking trenutno istražuje zbog navodnih kršenja pravila Komunističke partije.Istražitelji pokušavaju da saznaju koju vrstu podataka je Ženg navodno podelio sa Lijunom i šta je Lijun sa tim podacima dalje uradio.Tencent, koji ima tržišnu kapitalizaciju od oko 900 milijardi dolara, potvrdio je u četvrtak da je Žang pod istragom.„Slučaj se odnosi na navode o ličnoj korupciji i nema nikakve veza sa ViČetom“, rekao je portparol Tencent-a u izjavi za Vol strit žurnal.Ženg je naveden kao potpredsednik Tencent-a u izjavi koju je objavila opštinska vlada Džangđakoua, grada u blizini Pekinga, kada se Ženg sastao sa tamošnjim gradonačelnikom oktobra 2018. godine.Međutim, Tencent tvrdi da Ženg nikada nije bio na visokom izvršnom položaju u kompaniji ili na rukovodećem mestu.Žengov slučaj pokazuje kako se najveće kineske tehnološke kompanije mogu zapetljati u političke bitke u najvišim ešalonima kineske Komunističke partije.Kompanije poput Tencent-a imaju pristup željenim podacima, kao i uvid u korisnike koji ih pružaju. Zabrinutost Pekinga raste da bi tehnološke kompanije mogle zloupotrebiti te podatke ili ih neprimereno deliti, čak iako same vlasti ponekad zahtevaju pristup njima u svoje svrhe.
Katarina Životić je učiteljica, ali ljubav prema slikanju po svemu i svačemu, pretvorila je u biznis. Planira da u budućnosti od toga živi i razvija svoju, za sada, malu firmu. Ona oslikava patike, platnenu i kožnu obuću, i od njih pravi unikate. „Želela sam da ljubav prema slikanju pretvorim u nešto više od hobija. Oslikala sam prvo ranac, zatim sebi patike i shvatila sam da je to – to. Otišla sam sa suprugom da kupim boje. Ubrzo je sve krenulo. Sećam se da sam, dan posle svoje svadbe, otišla na promo festival da se predstavim javnosti i sve je super prošlo uprkos velikom umoru“, objašnjava Katarina Životić, idejni tvorac art studija „Katris“.Katarinu uglavnom angažuju žene, ali desi se da i po neki muškarac poželi autentične patike. Motive birate sami, a boje se, kaže Katarina, ne ispiraju. Planira da se u budućnosti bavi ovim poslom, ali nam otkriva da priprema liniju farmerki sa autentično oslikanim zadnjim džepom. „Imam puno ideja i planova, a za sada kombinujem ovaj i posao u školi. Svesna sam da nemam konkurenciju i da će Katris patike postati brend, ka tome idem. Iako su počeci teški, važno je da verujete da ste dobri i da se trudite da budete jedinstveni“, objašnjava Katarina.
Nova ljubljanska banka (NLB) namerava da preuzme preostalih 16,77 odsto beogradske Komercijalne banke AD, čime bi postala jedini vlasnik tog preduzeća, navodi se u dokumentu danas objavljenom na Beogradskoj berzi.NLB već poseduje 83,23 posto a izrazila je nameru za otkup preostalih 2,82 miliona akcija U Obaveštenju o nameri preuzimanja navodi se da NLB preuzima obavezu da u roku od 15 radnih dana podneti zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, koju će zatim objaviti.NLB je većinski paket akcija koji sada poseduje kupila od države Srbije, po ceni od 395 miliona evra.
Korisnici Windows Insider programa već sada mogu da isporobaju tamnu radnu pozadinu (Dark Mode) u programu za obradu teksta Microsoft Word, prenosi Seebiz. Dark mode, odnosno tamni način rada, poslednjih nekoliko godina postao je jako popularan vizuelni dizajn brojnih programa, servisa i internet pretraživača zbog očuvanja vida kod korisnika.I pored činjenice da su računarski programi za obradu teksta jedini kojima tamni način rada možda nije potreban, jer svima izgleda prirodno da pišu na belom papiru, Majkrosoft veruje da je došlo vreme da "full dark mode" ponudi i korisnicima Worda, programa za obradu teksta.Čak šta više, ekipa iz grada Redmonda je već omogućila njegovo korišćenje putem Windows Insider programa, što znači da može da ga isproba svako ko trenutno koristi taj operativni sistem.Microsoft tvrdi da dark mode u Wordu pomaže korisnicima u smanjenju naprezanja očiju.Čak i oni koji su osetljivi na svetlo takođe mogu "da odahnu", pa je tema programskog paketa Blek ofisa (Black Offic) proširena i na pozadine jer su to mnogi korisnici već dugo tražili.Još nije poznato kada će ova izmena biti dostušna svim korisnicima Word-a, izuzev onih koji već koriste Windows Insider i koji u tom programu mogu da koriste tamne radne pozadine.MICROSOFT OBEZBEĐUJE BESPLATNU OBUKU NASTAVNICIMA ZA KORIŠĆENJE OFFOCE 365
Ukrajina je formalno zabranila registraciju ruskih vakcina protiv koronavirusa, prema uredbi koju je vlada objavila u sredu, prenosi Euractiv.Ukrajina je zaostala za drugima u pokretanju programa vakcinacije protiv koronavursa, koji je zarazio više od 1,25 miliona Ukrajinaca i ubio 23.934.Ali ukrajinske vlasti su više puta rekle da zemlja neće koristiti ruske vakcine, poput Sputnjika V, nazivajući ih „hibridnim oružjem Rusije protiv Ukrajine“.„Registracija vakcina ... čija je proizvodnja izvršena u državi koju je ukrajinski parlament priznao kao državu-agresora, zabranjena je“, navodi se u uredbi Vlade Ukrajine.Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je prošle nedelje da je Kijev obezbedio 20 miliona doza vakcina od indijskog Instituta za serume, a vlada se nada da će započeti vakcinaciju svojih 41 miliona stanovnika sredinom februara.Vlada Ukrajine takođe je dogovorila kupovinu 1,9 miliona doza po ceni od 18 dolara po dozi od kineskog Sinovac Biotech-a, a takođe očekuje da će iz Poljske dobiti 1,2 miliona doza AstraZeneca vakcine.
Uprava za javni dug saopštila je da je izvršena prodaja desetogodišnjih državnih obveznica, a da je obim aukcije iznosio je 10 milijardi dinara. Ukupna tražnja iznosila je oko 12,3 milij...
Zbog pada cena kafe, kao i kašnjenja u sertifikaciji organskih zrna, farmeri širom Perua napuštaju svoje farme kafe i odlaze da rade na plantažama na kojima se proizvodi koka, glavni sastojak kokaina.Prema procenama istraživača sa sajta The Conversation u Peruu se trenutno koristi blizu 55.000 hektara zemlje za kultivaciju koke, a od toga se proizvodi oko 500 tona kokaina godišnje, što je, primera radi, dovoljno da se trostruko zadovolji godišnja potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama.Pandemija je uticala i na trgovinu drogom, distribucija je znatno usporena zbog velikih ograničenja i manje putovanja i zbog toga je cena liste koke opala za polovinu svoje prethodne vrednosti. Međutim, čak i u trenutnoj situaciji, koka nudi farmerima veću sigurnost od bilo kojih drugih useva, jer je potražnja konstantna.Uzgoj kafe zahteva da farmeri tokom cele godine neguju biljke na strmim planinama. Žetva se vrši jednom godišnje i timovi radnika prikupljaju, ljušte i suše zrna kafe.Otkupljivači svake godine dižu standarde kvaliteta, što znači da je potrebno još više ulagati u uzgoj, a posebno kada je u pitanju organska kafa. Sve ovo povećava troškove farmera koji na kraju ostaju praktično bez zarade.Zbog toga je uzgajanje koke postalo spas ovim farmerima. Ima značajne prednosti kao usev jer raste poput korova na strmim padinama, u kiselom tlu i na većim nadmorskim visinama. Moguće je vršiti žetvu tri do četiri puta godišnje i možda najvažnije, uvek postoji tržište, što farmerima obezbeđuje redovnije prihode.Vrednost listova koke kreće se od 35 do 70 dolara za 25 kilograma, dok kafa vredi oko 37 dolara za 25 kilograma.Koka ima bogat socijalni, kulturni i lekoviti značaj u autohtonim andskim kulturama. Ali od 1970-ih koka se uglavnom uzgaja za proizvodnju kokaina. Od 117.292 tone sušenog lista koke proizvedenog u Peruu 2017. godine, procenjeno je da je 106.401 tona iskorišćeno za kokain.Uprkos njenoj nezakonitosti, farmeri imaju malo moralnih nedoumica oko uzgajanja koke.„Ne grešimo mi koji gajimo koku, već oni koji kupuju kokain“, rekao je jedan od farmera.
Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se tokom 2021. godine predviđa izdvajanje 500,24 miliona dinara za unapređenje energetske efiksanosti. Energetska efikasnost, između ostalog, trebalo bi da se postigne kroz renoviranje starih objekata, ali i kroz korišćenje boljih izolacionih meterijala u izgradnji novih.Strategijom razvoja energetike do 2025. godine predviđaju i planovima koji će važiti do 2030. godine, energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije svrstani su među prioritete, naglašavaju u Vladi Srbije. Ti planovi, ako se ostvare trebalo bi da doprinesu sigurnijem snabdevanju energijom, kao i smanjenju njene potrošnje energije u privatnom i komercijalnom sektoru.Njima se povećava konkurentnost industrije, standard građana, smanjuje se uvozna zavisnosti i negativni uticaj na životnu sredinu, poputu efekata staklene bašte, navodi se u programu finansiranja energetske efikasnosti koji je usvojila Vlada Srbije.Vlada Srbije podseća i na dugačak spisak aktovnosti i poslova kojim će se unaprediti energetska efikasnost.Kako se navodi, tu spada promena izolacije na objektima, zamena stolarije, unapređenje termotehničkih sistema u zgradama, zamena kotlova, ugradnja elektronskih pumpi, ugradnja ventila sa termostatima, toplotnih pumpi."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" Među navedenim poslovima koji treba da povećaju energetsku efikasnost navodi se i ugradnja opreme za automatsku kontrolu grejanja, ugradnja novih sistema za klimatizaciju, ventilaciju, centralnu pripremu tople vode.U poslove spadaju i modernizacija osvetljenja, zamena svetiljki, kao i ugradnja automatskih sistema za kontrolu osvetljenja.Nosioci programa za energetsku efikasnost su, kako se navodi, Republika Srbija, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, privredna društva, kao i druga pravna lica čiji je osnivač neka jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, ili Republika Srbija.U utorak, 9. februara 2021. godine inače je završena javna rasprava o čitavom setu novih zakona iz oblasti rudarstva i energetike, među kojima se nalazi i Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Na račun Srbije često stižu optužbe da previše koristi ugalj i lignit za proizvodnju električne enegije u termoelektranama i tako ispušta daleko više štetnih materija u vazduh nego što je to slučaj u svim zemljama Evropske unije.Smanjenje potrošnje toplotne ili električne energije, kako naglašavaju stručnjaci, predstavlja samo jednu u nizu mera koje bi trebalo da smanje zagađenje životne sredine.
(2)-270x152.jpg)
Mobilna mreža bugarskog operatora VIVACOM, koji posluje u okviru United Grupe, proglašena je najbržom mrežom u Evropi i to drugi put zaredom, prema istraživanju kompanije Ookla, svetskog lidera u analizi mobilnih i internet mreža, kao i testiranju aplikacija i tehnologije.Rezultati istraživanja, zasnovani na analizi više od 54.000 testova sprovedenih u drugoj polovini 2020. godine, u kojem je učestvovalo preko 17.000 VIVACOM korisnika u Bugarskoj, dobijeni su na osnovu merenja aplikacije Ookla Speedtest®.U okviru United Grupe u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.„Veoma smo ponosni na ovu nagradu koja je rezultat predanog rada na razvoju VIVACOM mobilne mreže. Ovo priznanje je dobilo dodatnu vrednost, jer dolazi u vreme epidemije i izazovne 2020. godine kada su našim korisnicima bile posebno važne mobilne komunikacije. Uložili smo dodatne napore kako bismo im ponudili visokokvalitetne usluge i više mogućnosti za komunikaciju, rad i zabavu tokom ovog teškog perioda. Ova nagrada odaje priznanje tim naporima i dokaz je dobro obavljenog posla “, rekao je izvršni direktor kompanije VIVACOM Atanas Dobrev.U septembru prošle godine, kompanija Ookla prvi put je proglasila VIVACOM za najbržu mobilnu mrežu u Evropi za prvi i drugi kvartal 2020. godine.VIVACOM je u julu 2020. godine postao deo United Grupe, kompanije sa sedištem u Holandiji i vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi. United Grupa ima najširu pokrivenost mrežom u Jugoistočnoj Evropi, posluje u 8 zemalja sa približno 10 miliona korisnika i 11 hiljada zaposlenih na kraju 2020. godine.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
