Najnovije

2020

Stižu flašice izrađene od 100% reciklirane plastike

Kompanija PepsiCo donela je odluku da će do 2022. godine na devet tržišta Evropske unije izbaciti iz upotrebe plastiku dobijenu od sirove nafte koja služi za izradu ambalaže. Naime, ambalaža čitavog asortimana brenda Pepsi biće izrađena od reciklirane plastike (reciklirani polietilen tereftalat ili rPET), a kompanija će i dalje kontinuirano raditi na unapređenju modela za ponovnu upotrebu i dopunu, kao što je Sodastream model. Kompanija procenjuje da će prelazak na izradu boca od 100% reciklirane plastike godišnje eliminisati preko 70.000 tona plastike na bazi fosilnih goriva i ujedno smanjiti emisiju ugljenika po boci za približno 40%. Godine 2018. kompanija je najavila da će do 2030. dostići procenat od 50% kada je u pitanju upotreba reciklirane plastike na tržištima Evropske unije i do sada je već dostigla čak 30%. Najava o prelasku na 100% upotrebe rPET ambalaže predstavlja značajno ubrzanje ka postizanju tog cilja.  Nemačka, Poljska, Rumunija, Grčka i Španija preći će na korišćenje 100% rPET ambalaže do 2021. godine, dok će ambalaža brenda Pepsi u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Luksemburgu biti 20% rPET do 2022. godine. Ovo se odnosi na sve punionice u vlasništvu kompanije PepsiCo, koje se nalaze na pomenutim tržištima, kao i njihove franšize. „Posvećeni smo akciji za rešavanje problema sa plastičnim otpadom. Radimo na tome da naše boce za piće budu izrađene od 100% reciklirane plastike kako bismo smanjili upotrebu pakovanja izrađenog na bazi fosilnih goriva. Ostvarenje ovog cilja započinjemo na devet tržišta Evropske unije i radimo na njegovom proširenju i na druga evropska tržišta, čim se budu stvorili uslovi“ izjavio je  Silviu Popovici, izvršni direktor kompanije PepsiCo za Evropu i dodao: „Saradnja između svih zainteresovanih strana širom EU je ključna za rešavanje ovog problema. Potrebno je dizajnirati ambalažu koja se može reciklirati, zatim smanjiti količinu plastike i olakšati potrošačima njeno recikliranje. U saradnji sa predstavnicima sistema za upravljanje otpadom i drugim zainteresovanim stranama, moramo prikupiti što više boca tako da plastika nikada više ne postane otpad. Svako može i treba da zauzme određenu ulogu u razvoju cirkularne ekonomije”. Ključna stavka u pogledu povećanja dostupnosti reciklirane plastike pogodne za ponovnu upotrebu za ambalažu hrane i pića jeste omogućavanje da se boce što lakše recikliraju. Skoro 90% ambalaže PepsiCo portfolija je već biorazgradivo, pogodno za recikliranje i kompostiranje. Posvećenost kompanije PepsiCo izradi reciklirane plastike u skladu je sa kampanjom Evropske komisije, a sve u cilju omogućavanja da se 10 miliona tona reciklirane plastike iskoristi za kreiranje novih proizvoda na tržištima EU do 2025. godine. Za više informacija o održivom pakovanju posetite www.pepsico.com/sustainability/focus-areas/packaging

Svet

Tramp potpisuje naredbu kojom će SAD imati prioritet za dobijanje vakcina

Američki predsednik Donald Tramp potpisaće izvršnu naredbu kojom se osigurava da se prioritetni pristup vakcinama protiv COVID-19 koje je nabavila američka vlada daje američkom narodu pre pružanja pomoći drugim državama, rekli su u ponedeljak visoki zvaničnici administracije, javlja agencija Rojters.Trampova administracija uverena je da će imati dovoljno vakcina za sve koji žele da se vakcinišu do kraja drugog kvartala 2021. godine, rekao je jedan zvaničnik osporavajući priču Njujork tajmsa da je američka vlada krajem leta odbila ponudu Fajzera (Pfizer) da otkupi više doza vakcine.Tramp, koji se suočio sa oštrim kritikama zbog rukovanja pandemijom koronavirusa, željan je da preuzme zasluge za brzi razvoj i distribuciju vakcine, navodi Rojters.Jedan zvaničnik rekao je da će izvršna naredba dovesti do formulisanja smernica za američke vladine agencije da pomognu drugim zemljama da nabave vakcinu kada se zadovolji potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama.Bilo je nejasno zašto je potrebna izvršna naredba kako bi se osiguralo da se vakcine prvo distribuiraju na domaćem tržištu, mada se činilo da je naredba delom dizajnirana da podvuče Trampovu filozofiju „Amerika pre svega“ uoči dolazeće administracije novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.Bela kuća održaće samit u utorak kako bi objasnili planove za distribuciju vakcina kroz Trampovu operaciju „Warp Speed“. Tramp i drugi zvaničnici će govoriti.Razvijači vakcina Fajzer i Moderna neće prisustvovati samitu.

Svet

Coca-Cola proglašena najvećim zagađivačem plastičnim otpadom na svetu

Kompanija Coca-Cola proglašena je treću godinu zaredom najgorim proizvođačem plastičnog otpada na svetu, u izveštaju koji otkriva razmere globalne krize izazvane plastičnim otpadom, piše britanski Independent.Tokom svoje godišnje revizije plastičnog otpada pronađenog na plažama, u rekama, parkovima i zajednicama širom sveta, Break Free From Plastic utvrdio je da su plastične boce Coca-Cole ubedljivo najveći zagađivači.Otkriveno je 13.834 komada plastike ove kompanije na 51 od 55 ispitivanih lokacija - više od ukupnog broja Nestle-a (8.633) i Pepsi-a (5.155), koji su bili drugi i treći najgori zagađivači.U okviru projekta u kojem je učestvovalo 15.000 dobrovoljaca, prikupljeno je gotovo 350.000 delova plastičnog otpada, od čega je 63 procenta označeno prepoznatljivom markom. Ukupno je u anketi identifikovano više od 5.000 brendova.Greenpeace je optužio Coca-Colu, Nestle i PepsiCo da se nisu adekvatno nosili sa plastičnom krizom i da su se "udružili" sa naftnim kompanijama kako bi proizveli još više materijala štetnog po okolinu.„Da bi zaustavile ovu krizu i borile se protiv klimatskih promena, multinacionalne kompanije kao što su Coca-Cola, PepsiCo i Nestle moraju da okončaju svoju zavisnost od plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu i da se odmaknu od fosilnih goriva“, rekla je Ebigejl Agvilar, koordinatorka plastične kampanje za Greenpeace za jugoistočnu Aziju.Izveštaj dolazi samo nekoliko mjeseci nakon što su tri proizvođača bezalkoholnih pića optužena za „licemjerje“, nakon što se u izvještaju tvrdi da su se javno obavezali da će smanjiti plastični otpad, dok tiho podrivaju reforme održivosti putem lobističkih grupa i trgovinskih udruženja.Prema istraživanju fondacije Changing Markets, Coca-Cola je i dalje najveći zagađivač plastike na svetu, sa „plastičnim otiskom“ od 2,9 miliona tona godišnje.

Svet

Huawei 5G oprema zabranjena i u Finskoj

Finski parlament usvojio je zakon kojim se kineskim kompanijama zabranjuje isporuka 5G opreme, prenosi Telecompaper. Među glavnim razlozima naodi se bolja sajber bezbednost, kao i eliminisanje konkurenata domaćim dobavljačima.Finski parlament (Eduskunta) usvojio je predlog da se kineske kompanije Huavei i ZTE isključe iz svih nadmetanja u oblasti telekomunikacija u toj zemlji, kao i da se ograniči upotrebu njihove opreme.Kako se naglašava, kompanije i javna uprava će se obavezati da eliminišu 5G premu svih kineskih kompanija. Predlog se objašnjava brigom za nacionalnu bezbednost i zaštitu domaćeg dobavljača telekomunikacone opreme, kompanije Nokia.BRITANCI NE MARE ZA TRAMPOV PORAZ, IPAK ZABRANJUJU HUAWEI U predlogu novog zakona navodi se da su švedska sigurnosna policija (Sapo) i britanska obaveštajna agencija MI6 označili Kinu kao bezbednosnu pretnju, kao i da je Švedska nedavno zabranila upotrebu opreme kineskih proizvođača za 5G mreže. U predlogu se podseća i da je Velika Britanija to učinila tokom jula, kao i da Nemačka i Francuska značajno ograničavaju položaj kineskih dobavljača telekomunikacione opreme zbog zaštite sajber bezbednosti.Kako je ranije odlučeno, u Švedskoj tehnologija kineskih kompanija mora postepeno da se ukida do 2025. , a u Britaniji do 2027. godine.Od nove situacije na tržištu već je uspela da profitira švedska komanija Ericsson, što je činjenica koja se pored ostalih takođe naglašava u predlogu koji je usvojio finski parlament.HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Svet

Uber odustao od razvoja autonomnih vozila

Uber je odustao od razvoja sopstvenog samovozećeg automobila, privodeći kraju jedan od najambicioznijih pokušaja razvoja potpuno autonomnog vozila, piše Fajnenšal tajms. Kompanija će umesto toga svoje poslovanje usmeriti ka Aurori, startapu za autonomna vozila koju podržavaju Amazon i Sekvoja (Sequoia), gde će preuzeti manjinski udeo po znatno umanjenoj proceni.Uber je pre četiri godine preuzeo vođstvo u trci za razvoj autonomne tehnologije vozila, prevazilazeći rivale, uključujući Gugl i Teslu, u pokušaju da oformi flotu samovozećih taksija.Međutim, napori kompanije bili su poremećeni tragedijom kada je žena poginula u nesreći u kojoj je učestvovalo njihovo autonomno vozilo 2018. godine, a investitori Ubera su zatim pritisli kompaniju da se usredsredi na to da njihovo osnovno poslovanje dovede do profitabilnosti.Uber će prebaciti svoje odeljenje koje se bavilo razvojem autonomne tehnologije za vozila, koje ima 1.200 zaposlenih u Auroru, koja trenutno broji 600 radnika i uložiće 400 miliona dolara.Vrednost Aurore trenutno se procenjuje na 2,5 milijarde dolara, a iz tog startapa kažu da će investicija Ubera tu vrednost povećati čak četvorostruko na 10 milijardi dolara.Uberov projekat autonomnih vozila bio je značajan odliv gotovine za kompaniju, ali je vrednost procenjena na 7,25 milijardi dolara nedavno u aprilu 2019. godine, kada su Tojota i SoftBank uzeli manjinske udele.

Srbija

Beograd: Veći porez na imovinu i za „stan na dan“?

Od Nove godine u Beogradu će važiti novi računi za porez na imovinu, a cene su određene u odnosu na zonu u kojoj se zemljište ili nekretnina nalazi, podseća Biznis.rs. Naglašava se i da se veći porezi očekuju i za kuće i za stanove koji se koriste za obavljanje neke delatnosti."Visina poreza na imovinu zavisi od prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti po zonama koje svake godine utvrđuje jedinica lokalne samouprave na osnovu stvarnog prometa nepokretnosti", kaže Gordana Aritonović poreski savetnik iz PSK Accounting agency.Kako se dodaje, do sada je jedinica lokalne samouprave utvrđivala prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na osnovu cena koje su važile u periodu od 1. januara do 30. septembra i to u onoj godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez."Sada je taj period proširen na 12 meseci, pa se prosečne cene utvrđuju na osnovu prometa koji se desio u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini, do 30. septembra tekuće godine. Tekuća godina, u smislu ovog zakona, je godina koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez", objašnjava Aritonović.BEOGRAD OBJAVIO NOVE CENE NEPOKRETOSTI, KOGA ČEKA VEĆI POREZ VEĆI POREZ ZA OBJEKTE KOJI SE IZDAJUNaglašava se da na osnovu novih izmena i dopuna zakona može biti drastično povećan porez za stanove koji se pretežno koriste za obavljanje delatnosti. To kako naglašava Aritonović, znači da se za stan u kome se obavljaju neke delatnosti koriste prosečne cene koje važe za poslovne zgrade, a ne prosečne cene koje važe za stanove. "Ovo može biti drastično u opštinama, odnosno zonama u tim opštinama u kojima su prosečne cene poslovnog prostora znatno veće u odnosu na cene stambenog prostora (što je slučaj u opštini Novi Beograd)", napominje Gordana Aritonović.Ona napominje i da je dosadašnjim zakonom bila propisana obaveza da se neka nepokretnost oporezuje u skladu sa njenom pretežnom namenom, jer se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini."Postoji čak i mišljenje ministarstva koje upravo govori o tome", naglašava Aritonović.Prema njenim rečima, ukoliko se stan ili kuća za stanovanje kao jedinstvena nepokretnost, u celini ili u pretežnom delu koriste za obavljanje (neke) delatnosti, onda se za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu razvrstavaju u grupu koja je označena kao "Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti".Ovo kako se naglašava može da dovede i do povećanja poreza na imovinu za stanove koji se koriste za izdavanje na jedan dan (stan na dan), kao i za seoske kuće koje se koriste za turizam, jer je njihova pretežna namena za obavljanje delatnosti.Napominje se da je prosečna cena poslovnog prostora na tržištu uglavnom veća u odnosu na prosečene cene stambenog prostora, naročito kuća za stanovanje.

Svet

Zmije zaustavile seču šume i gradnju Tesline fabrike u Nemačkoj

Nemački sud rekao je američkoj kompaniji za proizvodnju električnih vozila Tesli da obustavi krčenje šume na mestu predložene fabrike u Grinhajdu nakon što su ekolozi rekli da bi seča drveća mogla ugroziti zmije koje hiberniraju, piše agencija Rojters."Landesumweltamt (državna uprava za zaštitu životne sredine) i Tesla sada će biti konsultovani, oni treba da podnesu za seču do danas popodne, a onda ćemo proceniti situaciju", rekao je u utorak portparol upravnog suda u Frankfurtu na Oderu na istoku Nemačke.Teslina dozvola da započne izgradnju prve evropske fabrike i dizajnerskog centra zavisila je od uslovnog odobrenja lokalnih planskih vlasti, koje su dužne da se konsultuju sa lokalnim ekološkim grupama i zajednicom.Ekološki aktivisti iz lokalne grupe, NABU, rekli su za Rojters da glatka zmija, poznata i kao Coronella austriaca, možda hibernira na tom mestu i da aktivnost seče drveća može poremetiti njihov zimski san.Lokalne vlasti takođe razmatraju tvrdnje NABU-a da bi i Lacerta agilis, poznata i kao peščani gušter, mogla biti izložena riziku Teslinim širenjem.Proizvođač automobila je prošlog novembra najavio planove za izgradnju fabrike u Grinhajdu, van Berlina, sa planovima da fabrika počne raditi i radi do 1. jula 2021. godine, kako bi započela izgradnju svog električnog vozila, Model I.Berlinski Tagesspiegel prvi je izvestio da je obustavljeno krčenje šume.

Svet

Crna Gora: Tokom oktobra u državnoj kasi deficit od 52,2 miliona evra

Ukupni prihodi državne kase tokom oktobra u Crnoj Gori iznosili su 136,4 miliona evra, dok su rashodi bili 188,6 miliona, pa je deficit samo u tom mesecu iznosio 52,2 miliona evra, pokazuju podaci Centralne banke, a prenosi portal Bankar.me.Dodaje se da je taj manjak pokriven trošenjem depozita koji su uzeti ranije, kao i novim zaduženjima.Planirani prihodi, prema rebalansu iz juna, trebali su da budu 171,2 miliona, ali je naplaćeno samo 136,4 miliona evra.Od PDV-a prihodovano je 50,2 miliona evra ili deset miliona manje od iznosa koji je utvrđen prethodnim planom. Ti je istovremeno i iznos koji je 15 miliona manji nego u istom mesecu prošle godine.JAVNI DUG CRNE GORE 2021. GODINE DOSTIŽE ČETIRI MILIJARDE EVRA Od poreza na dohodak fizičkih lica u kasu se slilo 8,9 miliona, dok je plan bio da to bude 12,2 miliona. Manja je i naplata akciza, 17,3 miliona evra, odnosno 2,6 miliona manje od planiranog i 3,3 miliona manje od naplate u oktobru 2019. godine.Od obaveznih doprinosa za zarade za penzijsko, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti naplaćeno je 46,8 miliona eura, što je 10 miliona manje od plana, ali i je nešto veći iznos u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je od tih uplata država prihodovala 46,5 miliona evra.PRIHOD CRNE GORE OVE GODINE OD STRANIH TURISAT MANJI 800 MILIONA

Svet

Starlink program dobio oko 900 miliona dolara za uvođenje interneta u ruralna područja

Američka Savezna komisija za komunikacije (FCC) dodelila je Maskovoj SpejsIks (SpaceX) kompaniji federalne subvencije vredne skoro 900 miliona dolara za podršku razvijanja satelitske internet mreže pod nazivom Starlink koja za cilj ima da pruži internet konekciju ruralnim mestima širom Amerike, javlja CNBC.SpejsIks je osvojio 885,5 miliona dolara na FCC-evoj aukciji vrednoj ukupno 9,2 milijarde dolara, ili oko desetinu sredstava koja se dele između 180 kompanija. Poznate kao „aukcija I faze“ FCC-ovog Fonda za ruralne digitalne mogućnosti, subvencije su zamišljene da budu podsticaj dobavljačima širokopojasnih usluga da pruže usluge u „ruralna“ i teško dostupna područja Sjedinjenih Američkih Država.Subvencije će biti „raspodeljene tokom narednih 10 godina“, rekli su iz FCC-a, u obliku „jednakih mesečnih plaćanja“ sve dok svaki dobavljač ne „ispuni sve obaveze“ za dovođenje širokopojasne usluge u ponuđene oblasti."Sredstva će se raspodeliti kada podnosioci zahteva završe dugotrajni postupak prijave i budu ovlašćeni da dobiju podršku", rekla je glasnogovornica FCC-a En Vajgl u izjavi za CNBC.Očekivalo se da će FCC na prvoj aukciji dodeliti 16 milijardi, ali je na kraju taj iznos bio 9,2 milijarde dolara. Agencija je rekla da će preostalih 6,8 milijardi dolara uložiti u planiranu „aukciju II faze“, koja sada ima budžet od 11,2 dolara koja će biti usmerena na „delimično opslužena područja“.Starlink je SpejsIksov plan za izgradnju međusobno povezane internetske mreže sa hiljadama satelita, dizajnirane za pružanje interneta velike brzine bilo gde na planeti. U oktobru je kompanija započela javni beta test Starlink-a, čija je cena usluga 99 dolara mesečno.

Svet

„Inina“ gasna platforma nestala u oluji na severu Jadrana

Oluja i talasi u severnom delu Jadranskog mora oštetili su gasnu platformu hrvatske naftne kompanije Ina "Ivana D". U Lučkoj kapetaniji u Puli kažu da potragu za platformom trenutno otežavaju vremenski uslovi.Lučka kapetanica Lučke kapetanije u Puli Dolores Brenko Škerjanc izjavila je da če se do kraja nedelje, odnosno čim budu povoljniji vremenski uslovi, krenuti u potragu za platformom koja je nestala u subotu usled jakog vetra i velikih talasa, preneo je HRT.Kompanija Ina je saopštila da se radi o monopodskom (koji stoji na jednom stubu) satelitskom objektu bez posade, koji služi za proizvodnju prirodnog gasa. Iz kompanije je saopšteno da se prethodno automatski aktivirao sistem za isključivanje, pa su zatvaranjem dubinskih sigurnosnih ventila gasne bušotine dovedene u sigurno stanje, dok je pritisak u gasovodu ostao stabilan.Događaj, kako kažu, nije imao štetnog uticaja na okolinu i dodaju da su u skladu sa propisima i zakonskim obavezama, pravovremeno obavestili sve nadležne organe o ovom događaju.U Ini navode da će se zbog izrazito lošeg vremena, tokom sledećih dana proizvodni proces na povezanim eksploatacijskim odobalnim objektima pratiti sa većom pažnjom i da će preduzeti dodatne mere po potrebi.Sigurnost snabdevanja, kako kažu u toj kompaniji, nije ugrožena i proizvodnja se na svim ostalim odobalnim eksploatacijskim objektima odvija se po planu.Posade na nastanjenim eksploatacijskim objektima Ivana A i Annamaria A nisu ugrožene, tvrde u hrvatskom Ministarstvu mora, saobraćaja i infrastrukture.

Srbija

Tražnja opala, cena neisplativa: Proizvođači ribe traže veće subvencije

Dolaskom pandemije potražnja za ribom u Srbiji smanjena je za oko 50 odsto, a trenutna cena koja se nudi na tržištu je neisplativa, prenosi portal Privredne komore. Proizvođači ribe predlažu kažu da bi im pomogle određene subvencije kao što je manja cena struje."Kovid je značajno uticao na proizvodnju ribe u Srbiji i preti da ugrozi čitav sektor", ističe Krum Anastasov, direktor ribnjaka "Kapetanski Rit" u Kanjiži i predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije.Prema njegovim rečima ribari u zemljama okruženja dolaze do sredstava iz EU fondova, a pomaže im se i u marketingu i u nastupu na trećim tržištima. Anastasov kaže i da se šaran na domaćem tržištu trenutno nudi po veleprodajnoj ceni od 200 dinara po kilogramu, što je kako ocenjuje ispod cene proizvodnje.Ribarima bi dobrodošlo umanjenje dažbina za korišćenje voda za 50 procenata, ili da se potpuno ukinu, da im se otpišu dugovanja po tom osnovu i povećaju subvencije po kilogramu proizvedene ribe, navodi se u inicijativi domaćih prizvođača. Kažu i da bi im dobro došlo smanjenje cene struje za 50 odsto."Sada smo u piku godišnje proizvodnje ali zbog korone nema tražnje. Ostaće hiljade tona šarana u ribnjacima pa nećemo moći da pokrenemo novu proizvodnju", ukazuje Nikola Mandić direktor kompanije "Bio Fish".Mandić napominje da je značaj rbiarstva višestruk jer se sa ekološkog aspekta čuva i obnavlja riblji fond u rekma, a neplodno zemljište, pašnjaci i utrine pretvaraju se u ribnjake. Samim tim nastaju i nova radna mesta.RIBARSTVO U SRBIJI: PADA DOMAĆA PROIZVODNJA, RASTE KONKURENCIJA IZ UVOZA "Objekti za preradu ribe, za sada, prerađuju morsku ribu ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu", kaže Mirjana Miščević iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.Prema njenom mišljenju proizvođačima ribe bi moglo da se pomogne pozajmicama hrane za ribu iz robnih rezervi bez kamata, kao i uvođenjem prelevmana i carina na sveže očišćenu ili zamrznutu rečnu ribu iz uvoza.Aleksandar Stajčić, direktor DTD Ribarstva iz Bačkog Jarka, smatra da bi trebalo pojačati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i uvećati subvencije za one koji ne rade u "sivoj zoni". Jedna od mera pomoći mogla bi da bude, kaže, subvencija po hektaru za zaštitu ribnjaka od kormorana koji "kradu" velike količine ribe.Prema podacima Zavoda za statistiku, izvoz ribe i prerađevina od ribe u prošloj godini je 130 odsto veći u odnosu na 2014. godinu, dok je uvoz povećan za 10 odsto u poređenju sa istom godinom. Međutim, u prvih osam meseci 2020. beleži se pad izvoza i uvoza ribe i ribljih proizvoda.Srbija, inače, uveze 3,8 puta više ribe nego što proizvede. Prošle godine uvezeno je 35.707 tona ribe i prerađevina od ribe za 93.405.000 evra, dok je izvezeno 2.659 tone ribe i ribljih prerađevina u vrednosti 18.248.700 evra. Najviše se uvozila riba i njene prerađevine iz Norveške, Španije i sa Tajlanda, a najviše izvozili u Italiju, BiH i Nemačku. U Srbiji se uzgojem ribe bavi 109 privrednih društava i 31 preduzetnik koji je registrovan za tu delatnost.

Svet

Svetski ekonomski forum naredne godine u Singapuru umesto u Davosu

Svetski ekonomski forum najavio je u ponedeljak da će narednog leta godišnji sastanak biti održan u Singapuru umesto u švajcarskom skijaškom gradu Davosu „zbog trenutne situacije sa pandemijom“, piše Axios.Singapur je dobio opšte pohvale za svoj uspeh u borbi protiv korona virusa, prijavivši 58.260 slučajeva od početka pandemije i samo 213 tokom poslednjih mesec dana, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.Suprotno tome, Evropa je veoma teško pogođena pandemijom i mnoge zemlje uvode veoma stroge mere protiv širenja virusa, jer novi talas povećava broj zaraženih svaki dan.„Promena lokacije odražava prioritet Foruma da zaštiti zdravlje i bezbednost učesnika i zajednice domaćina“, navodi se u saopštenju.Forum će "biti prvi globalni događaj liderstva koji će se baviti oporavkom od pandemije u celom svetu", rekli su iz SEF-a.„Javno-privatna saradnja potrebna je više nego ikad da bi se ponovo izgradilo poverenje i rešile greške koje su se pojavile 2020. godine“, rekao je osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab.

Srbija

Država priprema teren za dodatnu pomoć turizmu i ugostiteljstvu

Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP) saopštila je da je dala je pozitivno mišljenje Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija o usklađenosti programa subvencija za ugostiteljstvo i turizam sa pravilima o dodeli državne pomoći.KKDP je dala mišljenje o Predlogu kojom se utvrđuje način korišćenja subvencija za podršku ugostiteljima u oblasti usluge smeštaja. Za to je u budžetu Srbije ove godine obezbeđeno 1,98 milijardi dinara.Program predviđa bespovratnu dodelu 30.367 dinara po svakom zaposlenom za kome je privredni subjekt isplatio zaradu za oktobar i podneo odgovarajuću poresku prijavu.Subvencija u iznosu minimalca uplaćivaće se korisnicima na posebne namenske dinarske račune kod Uprave za trezor, a privrednici mogu da ih iskoriste do 15. februara 2021. godine.PROTEST PRIVREDNIKA: OD DRŽAVE TRAŽIMO SARADNJU, NE MILOSTINJU Uslov za dobijanje pomoći je da su privredinicma glavne delatnosti držanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, usluge pripremanja i posluživanja hrane, držanje odmarališta i sličnih objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, da rade kao tur-operatori, obavljaju usluge rezevacije, iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila.Pravo na korišćenje subvencije gubi se ukoliko privredni subjekt broj zaposlenih u periodu od stupanja na snagu ovog programa pomoći do 31. jaunara smanji za više od 10%.Bez subvencije ostaje se i ukoliko su dodeljena bespovratna sredstva do 31. januara u potpunosti ili delimično ne iskoriste isključivo za zarade zaposlenih.Zbog aktuelne krize u poslovanju udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", prošle nedelje je u Beogradu organizovalo protest i zatražilo izmenu poreskog sistema u Srbiji na "progresivan, pravedniji i transparentniji način".Preduzetnici su takođe procenili i da će od januara 2021. godine još 200.000 ljudi ostati bez posla u privatnom sektoru, ukoliko se ne pronađe rešenje za delatnosti koje su važećim antipandemijskim merama onemogućene da rade.

Srbija

Kompanija Alibaba imenovala predstavnika u Srbiji

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je kompanija Alibaba sa sedištem u Singapuru imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.U skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Alibaba predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji - Advokatsku kancelariju "Karanović & Partners", što znači da se Poverenik ili drugo lice može njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.Imenovanju predstavnika ove kompanije prethodilo je inicijalno obraćanje SHARE fondacije, koja je ukazala na istu obavezu.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Srbija

Predlog budžeta za 2021. godinu danas na dnevnom redu parlamenta

Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu danas se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine. Ukupni prihodi i primanja predviđeni oviim dokumentom su 1.336,3 milijarde dinara, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na poslednji rebalans. Poreski prihodi, u iznosu 1.154,6 milijardi dinara, čine 86,4 odsto struktura ukupnih prihoda je, neporeski prihodi čine 12,3 odsto ukupnih prihoda budžeta u iznosu od 164,2 milijarde dinara, dok ostatak čine donacije, u iznosu 17,5 milijardi dinara.Ukupni prihodi za 2021. godinu su veći za 45 milijardi dinara u odnosu na prihode koji su planirani budžetom za 2020. godinu, jer Srbija očekuje povećanje poreskih prihoda za 5,9 odsto (64,6 milijardi dinara). Neporeski prihodi su istovremeno niži za 23,3 milijarde dinara (12,4 odsto).Rashodi i izdaci koji su planirani u 2021. godini su 1.514,82 milijardi dinara (smanjenje od 14,29 odsto na iznos planiran rebalansom budžeta iz novembra 2020. godine).Gledajući pojedinačno poreske prihode, za sve kategorije osim poreza na dobit pravnih lica projektuje se umeren rast.Projektovano je da će prihod od PDV-a mati dinamičniji rast zbog očekivanja oporavka lične potrošnje u 2021. godini, ali i porez na dohodak, jer se očekuje naplata dela prihoda od poreskih obaveza odloženih tokom 2020. godine, usled pandemije.Projekcija prihoda u 2021. godini je sačinjena na osnovu projekcije kretanja BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada, procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i strukturnih mera i regulisanja duga po osnovu prenetih obaveza iz 2020. godine.Kao osnova za projekciju prihoda za 2021. godinu su korišćeni realizovani prihodi iz 2019. godine, zbog specifičnosti koje su obeležile 2020. godinu i koje ne predstavljaju pouzdanu osnovu za realnu projekciju.Zbog globalne pandemije virusa COVID-19, prema prognozama MMF-a, pad svetske trgovine u 2020. godini će biti oko 10,4 odsto i najviše su pogodjene automobilska i elektronska industrija i sektor usluga, najviše turizam.Oporavak će zavisiti od dužine trajanja pandemije, ali i poteza koje budu preduzimale vlade država širom sveta.Svetske institucije ipak imaju i optimistične vesti, te tako prema projekcijama Evropske centralne banke, privreda evrozone će nakon očekivanog pada od 8 odsto u 2020. godini, u 2021. godini zabeležiti rast od oko 5 odsto.Ove prognoze su zasnovane na pretpostavkama o postepenom ukidanju restriktivnih mera, oporavku tražnje i padu globalne neizvesnosti.Na osnovu pokazatelja, Srbija očekuje da će ekonomski rast u 2021. godini u potpunosti biti vođen domaćom tražnjom, a doprinos neto izvoza će biti negativan.Predvidja se rast lične potrošnje od 5,4 odsto, investicije će navodno imati međugodišnje povećanje od 13,3 odsto, a potrošnja države će biti u blagom porastu i iznosiće 0,4 odsto, zbog povećanja izdataka za potrebe zdravstva u 2020. godini.Predviđa se da će rast privatne potrošnje uz snažan rast investicija za posledicu imati i rast uvoza za 9,3 odsto.I dalje postoji velika nezvesnost u pogledu dinamike privrednog oporavka u 2021. godini, zbog produženog trajanja krize, efekata koji se prenose i u narednu godinu i neizvesnosti zbog primene najtežih epidemioloških mera u narednim mesecima.  U 2021. godini je predvidjeno smanjenje poreskog opterećenja zarada, kao mera fiskalne politike na prihodnoj strani budžeta. Planirano je od početka naredne godine povećanje neoporezivog dela bruto zarade, sa 16.300 dinara na 18.300 dinara.Sa druge strane, pojektovani porez na dohodak je u budžetu veći za 10,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a procena naplate uzima u obzir planirano povećanje zarada u  javnom sektoru, izmenu u visini minimalne zarade i povećanju neoporezivog dela zarade, kao i naplatu odloženih poreskih obaveza iz prethodne godine.Projektovana naplata poreza na dobit je je smanjena za oko 14 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu, jer se očekuje da će doći do odredjenog pada profitabilnosti zbog okolnosti u kojima su poslovale kompanije u 2020. godini.Predvidjena naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) je povećana za 9,6 odsto, tačnije za oko 600,3 milijarde dinara. Ova projekcija je takođe zasnovana na predvidjenom oporavku lične potrošnje. Budžetom za 2021. godinu nije predvidjena promena akcizne politike. Predviđeni prihodi od akciza su: od akciza na naftne derivate 170,1 milijardi dinara, na duvanske proizvode 109,4 milijardi dinara, na kafu i alkohol 18,3 milijarde dinara i na električnu energiju 18 milijardi dinara.Planirani prihodi od carina će porasti za 4,1 odsto i iznosi 53,1 milijarde dinara, ostali poreski prihodi su planirani u iznosu od 13 milijardi dinara.Rashodi koji su planirani za zaposlene su u iznosu od 334,89 milijardi dinara i sadrže i planirano povećanje plata zaposlenih u sektoru zdravstva i kod ostalih budžetskih korisnika.U sektoru zdravstva će plate biti uvećane za 10% i tako uvećana osnovica će biti uvećana za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Zarade za zaposlene kod ostalih budžetskih korisnika će biti uvećane za 3,5%, počev od decembarske plate 2020.godine, a u martu će se plate povećati za 5%.Rashodi po osnovu isplate subvencija su planirani za poljoprivredu, privredu, puteve, železnicu, sektor turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike i dr. i iznose 119,99 milijardi dinara.Transferi ostalim nivoima vlasti iznose 90,36 milijardi dinara i predstavljaju namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave i transfere AP Vojvodina.Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje (PIO, RFZO, NSZ, FSOVO) iznose 15,8 odsto ukupnih rashoda u iznosu 239,41 milijarde dinara.Iznos od 273,92 milijarde dinara je izdvojen za nefinansijsku imovinu (započeti infrastrukturni projekti i početak novih projekat u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja).To su Projekat madjarsko-srpske železnice, pruga Beograd-Stara Pazova i Novi Sad-granica sa Madjarskom; izgradnja autoputa Pojate-Preljina, Preljina-Požega, izgradnja saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75 – most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok, izgradnja brze saobraćajnice-deonica Iverak-Lajkovac, izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i proširenje kapaciteta terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo.Izdaci za nabavku finansijske imovine u čiju strukturu spadaju: izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji, individualna pomoć studentima, formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafe, derivata nafte i prirodnog gasa iznose za 2021. godinu 20,52 milijardi dinara. Fiskalni deficit koji se očekuje na nivou opšte države u 2020. godini biće oko 8,9 odsto BDP-a, a dug opšte države će iznositi 59 odsto BDP-a, kao posledica interventnih mera države u cilju neutralisanja efekata krize.Pomoć privrednim subjektima, fiskalni stimulans stanovništva i ulaganje u zdravstveni sistem su tri komponente fiskalnih mera koje su sprovedene.Planirano je da u 2021. godini, deficit opšte države iznosi 3 odsto BDP-a i da se nivo javnog duga na nivou opšte države smanji na 58,7 odsto i ciljevi fiskalne politike u narednoj godini će biti usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešće javnog duga u BDP-u.

Srbija

Srpski tim programera osvojio regionalnu nagradu kao najbolje rešenje iz oblasti finansijskih tehnologija

Nakon osvajanja prvog mesta na Elevator Lab takmičenju za Srbiju  i osvajanjem nagrade od 5.000 evra, srpski tim programera iz kompanije Ipification osvojio je prvo mesto i na istoimenom regionalnom takmičenju kao startap sa najinovativnijim rešenjem iz oblasti finansijskih tehnologija. Na regionalnom takmičenju pored srpskog predstavnika, učestvovali su i startapi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a takmičenje je bilo otvoreno i za startape iz Crne Gore i Slovenije. Kao najbolji startap Ipification je dobio mogućnost da integriše svoje rešenje unutar Raiffeisen bank Sistema u regionu i da predstavi svoje inovativno rešenje na međunarodnom “Elevator Lab Demo Day” u martu/aprilu 2021. godine.Izvršni direktor Ipification Stefan Kostić je istakao da je veoma počastvovan što je prepoznat veliki trud i rad na razvoju rešenja koji će umnogome olakšati i dodatno unaprediti mobilno bankarstvo banaka uz potpunu bezbednost podataka klijenata. “IPification je napredno i najbezbednije rešenje prilikom registrovanja, prijavljivanja i verifikacije transakcija. Proces verifikacije broja telefona se vrši jednim klikom, bez čekanja na lozinku ili SMS. Najsavremenija tehnologija omogućava očuvanje privatnosi mobilnog korisnika i u skladu je sa svim regulativama Evropske unije i šire”, rekao je Kostić. On je dodao da je ova nagrada podsticaj za mladi srpski tim da nastavi da inovira i doprinese razvoju tržišta u Srbiji i širom Evrope.Nagradu za najbolji startap sa inovativnom idejom i rešenjem u oblasti finansijskih tehnologija dodeljuje stručni žiri koji čine menadžeri Raiffeisen banke i uspešni regionalni preduzetnici i investitori.Regionalno “Elevator Lab challenge 2020” sprovodi Raiffeisen banka uz podršku organizacija Startit.

Srbija

Tokom zime građani Prijepolja vodiće brigu o beloglavim supovima

Udruženje građana Jadovnik iz Prijepolja objavilo je na svojoj fejsbuk stranici da je pokrenulo inicijativu Zaštitimo beloglavog supa, čiji je cilj redovno snabdevanje ptičijeg hranilišta Kašan.Kako je najavljeno, u projektu koji traje od 1. decmbra do 28. februara aktivno će učestvovati i lokalno stanovništvo, a poljoprivredna gazdinstva i klanice će otpad koji je nastao od uginulih životinja usmeravati na hranilište beloglavih supova. Dugoročni cilj projekta je da se doprinese uspostavljenom mehanizmu zaštite beloglavog supa u specijalnom rezervatu prirode Klisura reke Mileševke. Objašnjava se da će se to postići kroz odgovorno upravljanje otpadom.ZBOG ZAŠTITE BELOGLAVIH SUPOVA PREDLAŽE SE ZABRANA LETOVA KANJONOM UVCA "Smatrali smo da kroz ovu inicijativu možemo doprineti rešavanju problema nesanitarnog odlaganja životinjskog otpada u opštini Prijepolje i istovremeno pomoći zaštiti beloglavog supa", navode u udruženju.Prema njihovim rečima, tako će se obezbediti "prirodna reciklaža" otpada, a cilj je i da se stanovništvo podstakne na odgovorniji odnos prema njemu.Dodaje se i da je inicijativu Udruženja Jadvnik podržala u organizacija Orca, kroz projekat "Tvoje mesto u Srbiji".