Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo je bez posla zbog pandemije COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja koje su uvele države i kompanije. Najteže su pogođeni mladi radnici, žene, samozapos...
-615x345.jpg.webp)
Sedamdeset odsto pripadnika srpske dijaspore izrazilo je spremnost da investira u svojoj zemlji, a 74 odsto ispitanika smatra da bi naši sunarodnici iz inostranstva trebalo da imaju makar ravnopravan, ako ne i povlašćen status prilikom investiranja u Srbiji i Republici Srpskoj, pokazalo je istraživanje sociologa, psihologa i komunikologa iz Srbije, zemalja u regionu i srpske dijaspore kojim je koordinirala Teslina naučna fondacija iz SAD i Srbije, prenosi portal N1.Čak 93 odsto ispitanika izrazilo je uverenje da bi deca naših ljudi rođena u inostranstvu trebalo da imaju ista prava na školovanje u matici kao i deca građana Srbije, a više od 87 odsto misli da dijaspora treba da ima pravo glasa u matičnoj zemlji.Više od 70 procenata ispitanika do sada nije glasalo na izborima u Srbiji iz zemalja u kojima borave, a uporedo sa regulisanjem biračkog prava 90,8 odsto anketiranih misli da je potrebno ponovo oživeti rad Skupštine dijaspore, koja bi trebalo da ima svoje predstavnike i u Skupštini Srbije.Pored toga, stav 85 odsto ispitanika je da bi našim sunarodnicima u dijaspori trebalo omogućiti elektronsko glasanje, a 94,5 odsto deli mišljenje da bi dijaspora i matica trebalo aktivno da učestvuju u pripremi budućeg Nacionalnog programa Srbije i svih Srba sveta, kojim bi bili obuhvaćeni nacionalni interesi Srbije i Republike Srpske.Kao važan deo plana jačanja saradnje matice i dijaspore je svakako i formiranje Ministarstva dijaspore u Srbiji i Republici Srpskoj, što je potvrdilo 91,2 odsto ispitanika, dok 94 odsto smatra da je potrebno da se Srbija uključi u organizaciju srpskih klubova u regionu i dijaspori.Skoro svi ispitanici, odnosno 98,9 odsto, misle da je neophodno veće uključivanje dijaspore u otvaranje „mini biznisa“ sa investicijama iz dijaspore, sa državnim garancijama i mogućnošću prava na penzionisanje za povratnike koji su investirali u maticu.Samim tim, 78 odsto anketiranih misli da je sređivanje dokumentacije za dijasporu prioritet u javnim službama matične zemlje, dok 66,1 odsto smatra da bi povratnici iz dijaspore, uz pravo na penziju, morali da imaju i pravo na uvoz bez carina i poreza.Nešto manje od polovine, tačnije 46,6 odsto ispitanika, ne zna dovoljno na kom nivou je saradnja verskih institucija u matici i dijaspori, ali se svi slažu da je veoma važna uloga Srpske pravoslavne crkve u jačanju jedinstva naroda i države, a samim tim i u jačanju saradnje matice sa dijasporom.Projekat istraživanja „Teslin narod – Matica i dijaspora na istom putu“ podržala je i sufinansirala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
U Hrvatskoj skupštini se trenutno razmatra o novom Zakonu o autorskim i srodnim pravima, koji će se baviti pitanjima autorskih prava za sadržaje koje servisi poput Gugl Njuza prenose na svojim platformama, prenose mediji.Pitanja plaćanja autorskih prava prilikom deljenja novinskih sadržaja trenutno su aktuelna u Francuskoj i Australiji, u Francuskoj je Gugl postigao dogovor s najvećim izdavačima o plaćanju naknade za preuzete sadržaje, dok su pregovori u Australiji još uvek neizvesni.Pomenuti novi hrvatski zakon uređuje pitanja autorskih prava, u ovom slučaju na način da se o njima pregovara kolektivno, što u Guglu ne razumeju. Iako su već počeli pregovore s hrvatskim vlastima, nije im sasvim jasno ko bi trebalo da zastupa kolektivne interese izdavača, prenosi Nova.rs.Gugl podržava izdavače u celom svetu, što direktno finansijski, što kroz plaćanje autorskih prava za sadržaj koji u potpunosti koriste kroz Gugl Njuz Šoukejs. Ono što se ne plaća nigde jeste prikaz sadržaja u rezultatima pretraživanja, odnosno linkovi i isečci iz sadržaja, a to je u skladu sa EU Direktivom o autorskim pravima.Hrvatski nacrt Zakona o autorskom i srodnim pravima u suprotnosti je s EU Direktivom, jer predviđa kolektivno pregovaranje i ne dopušta pojedinačnim izdavačima da odlučuju o svom sadržaju.Zato Guglu “nije ugodno” da u Hrvatskoj pregovara sa Društvom za zaštitu novinarskih autorskih prava o EU Direktivi, jer ih ne vide kao zakonskog kolektivnog pregovarača. O zakonodavnim rešenjima su već razgovarali s predstavnicima Vlade Hrvatske, a sa izdavačima pregovora za sada nije bilo.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici.Nova pravila, koja su se žestoko osporavale firme iz Silicijumske doline, takođe zahtevaju da pretraživači i društvene mreže dele prihod sa izdavačima ako prikazuju njihov sadržaj na bilo koji način.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Google će francuskim medijima plaćati za prikazivanje vesti u pretraživaču
Autorka teksta je Tanja PorčnikU periodima koje ne obeležavaju vanredne situacije, naučno je dokazano da uloga ekonomskih sloboda, koje definišemo kao odsustvo mešanja ili prinude u ekonomske odluke pojedinca, znače ekonomski rast i prosperitet za najveći broj ljudi. Produbljavanjem ekonomskih sloboda postižu se viši nivoi različitih mera ljudskog blagostanja.Kada su ljudi slobodniji da obavljaju svoje ekonomske aktivnosti bez nepotrebnih ograničenja, ekonomske slobode ili njihovi pojedinačni konstitutivni elementi, kao što su lični izbor, dobrovoljna razmena, pristup tržištima i zaštita ljudi i njihove imovine od nasrtaja, dovode ne samo do veće ekonomske efikasnosti, više inovacija i dodanu vrednost, već i sreći pojedinaca, rodnoj ravnopravnosti i bolje zaštićenim političkim pravima.Ekonomska sloboda sama po sebi oblikuje institucionalno okruženje zemlje koje je neophodno za njeno blagostanje i ekonomski rast.Ipak, da li se ovi pozitivni odnosi održavaju i u vanrednim situacijama, poput pandemije? Kakav uticaj imaju ekonomske slobode oporavak i funkcionisanje privrede tokom ovakvih ekstremnih šokova?Bjornskov (2016) ukazuje da ekonomske slobode "štite zemlje od kriza i omogućavaju im brži oporavak od (više) regulisanih ekonomija". Dalje, empirijska studija slučaja Vinsenta Gelosoa i Džejmi Bolonja Pavlika (2020) ukazuje da viši nivo ekonomske slobode dovodi do veće sposobnosti prilagođavanja šokovima, smanjenjem trenja u preraspodeli resursa i reorganizaciji ekonomske aktivnosti. Koristeći Istorijski indeks ekonomske slobode (HIEL) za zemlje OECD-a od 1850. do 2007. godine, koji je razvio Leandro Prados de la Eskosura (2016), Geloso i Bolognja Pavlik zaključuju da su viši nivoi ekonomske slobode ublažili efekte pandemije gripa tokom 1918. godine.Možemo li primeniti ove nalaze na pandemiju COVID-19?Iako je pandemija COVID-19 s nama svega godinu dana, i da se očekuje da će oporavak biti dugoročan proces, već je objavljeno nekoliko studija o uticaju ekonomske slobode na sposobnost država da se nosi sa krizom i naknadno oporave.Studija Keneta R. Sulcika i Muhameda A. Čima (2020) koristi indekse ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) i Economic Freedom of the World (2019) Frejzer instituta da bi pokazala da zemlje sa većim ekonomskim slobodama ne samo da imaju niže stope smrtnosti od COVID-19, već i da su i otpornije i sposobnije da podnesu zdravstvenu krizu od zemalja sa niskim nivoom ekonomskih sloboda.Drugo istraživanje Rej-Ming Čena (2020) koje se takođe služi Indeksom ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) takođe zaključuje da ne postoji značajna veza između ekonomske slobode i stope smrtnosti od COVID-19.Što je najvažnije, Sulcik i Čima (2020) su utvrdili da otpornost zemlje na pandemiju ne potiče iz stvarne rasta realnog BDP-a i posedovanja više zdravstvenih resursa, poput bolničkih kreveta. Umesto toga, otpornost je široko zasnovana i ukorenjena u interakciji ljudi sa institucionalnim okvirom. Budući da su ekonomski slobodnije zemlje inovativnije i preduzetnije, autori sugerišu da bi povećanje ekonomske slobode moglo smanjiti broj smrtnih slučajeva u pandemiji.U vremenima velike neizvesnosti, nacionalne vlade se pozivaju na delanje. Međutim, kreatori politike trebaju da imaju na umu da se od njih ne očekuje samo nametanje i sprovođenje proporcionalnih, zakonskih mera za suzbijanje širenja COVID-19 i zaštita života, već i za održavanje ili čak jačanje institucionalnog okvira, koji bi osiguravao imovinska prava i visok stepen ekonomske slobode, koji omogućavaju zemlji da se bolje nosi sa krizom i da se posle brže oporavi od nje.Na kraju krajeva, ekonomske slobode i imovinska prava osnažuju uslove i podsticaje za dinamične inovacije u zdravstvu i privredi za borbu protiv javnozdravstvene krize, kao što je COVID-19, da je prevladaju da se bolje pripreme za narednu zdravstvenu krizu. Ekonomske slobode bi trebale da budu glavni prioritet i tokom pandemije.
Američki predsednik Džo Bajden zaustavio je pravni postupak protiv kineskih aplikacija TikTok-a i WeChat-a koji je za cilj imao da zabrani ove aplikacije u Sjedinjenim Američkim Državama, piše BBC.Bivši predsednik Donald Tramp je obe aplikacije smatrao pretnjom za nacionalnu bezbednost, pa je nastojao da ih zabrani. Kineske kompanije su odmah preduzele pravne mere protiv mogućih zabrana, a nova administracija će preispitati da li aplikacije zaista predstavljaju pretnju.Ove aplikacije će sada moći normalno da rade u SAD-u dok se, prema pravnim dokumentima, novo osoblje ne „upozna sa problemima u ovom slučaju“, navodi BBC.Oko milijardu ljudi širom sveta koristi WeChat, ali samo dva odsto tih korisnika je iz SAD-a, dok je TikTok daleko popularniji i ima oko 100 miliona američkih korisnika.Vlasnik TikTok-a, kineski BajtDens (ByteDance) već je bio u procesu postizanja sporazuma sa Oraklom (Oracle) i Volmartom (Wallmart), prema kojem bi američki deo poslovanja ove aplikacije bio pretvoren u nezavisnu celinu kojom bi rukovodile američke kompanije kako bi se izbegla moguća zabrana.Međutim, sada taj sporazum možda neće biti neophodan, ukoliko se Bajdenova administracija odluči za blaži pristup prema kineskim kompanijama.
Od 1. marta građani Srbije više neće morati da nose priznanice na šaltere policijskih uprava, već će uplate biti elektronski evidentirane u MUP-u, kazao je u intervjuu za Politiku Mihailo Janković, direktor kanlecarije za IT i e-upravu.On je podsetio da je prošle nedelje pokrenuta elektronska usluga izdavanja i zamene vozačkih dozvola, bez odlaska u policijsku stanicu."I ne samo to - građanima će dozvole stizati na kućnu adresu", rekao je Janković.Prvi put podaci građana iz 13 različitih baza podataka stavljeni su na jedno mesto, u Državni data centar, kazao je on. "Registru građana će od narednog meseca prvi put moći da pristupaju i državni organi koji će po službenoj dužnosti ažurirati podatke. Na primer, kada se devojka uda i promeni prezime, ne mora da ide od šaltera do šaltera i to prijavljuje već će kroz bazu podataka prezime automatski biti svuda izmenjeno". Govoreći o elektronskoj prijavi za vakcinaciju, on je rekao da je novina praćenje svake bočice vakcine, od sletanja na aerodrom, preko centralnog i regionalnog magacina, do domova zdravlja i ambulanti.
Francuski institut i kancelarija Campus France u Srbiji u sredu, 17. februara, organizuju prvi "Onlajn studenstki sajam: upoznajte francuske univerzitete". Događaj je organizovan na platforimi www.stude...
Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) pozdravilo je odluku države da dodeli pomoć hotelijerima i prevoznicima, ali naglašava da je sektorska pomoć ponovo zaobišla turističke agencije, prenosi portal Biznis.rs. Kažu da su zbog toga razočarani i naglašavaju da su mere državne podrške trebale da budu selektivnije.Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a ističe da su vlasnici turističkih agencija očekivali da će država naći način da im pomogne jer su tokom pandemije pretrpeli pad prometa veći od 90 odsto. "Od 400 turističkih agencija, samo oko 100 agencija sada ima status organizatora putovanja", ističe Marija Prijić-Sladić.Ona navodi da većina agencija koje su ugrožene nisu dobile obećana sredstva iz Fonda za razvoj. "Oni koje su aplicirali za ta sredstva nisu dobile čak ni odgovor od Fonda, a sada se navodno čeka nova uredba. I dalje nema rešenja za tešku situaciju u kojoj se nalaze turističke agencije", naglašava Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a.Naglašava i da je nejasno zašto tu podršku dobijaju one kompanije koje su kroz pandemiju, kako tvrdi, prošle bez velikih šteta.UTAS PITA GRAĐANE ŠTA MISLE O OSIGURANJU TURISTIČKIH AGENCIJA Ona je naglasila da niko nije očekivao da će pandemija trajati ovoliko dugo i da od njenog početka turističke agencije praktično neće imati posla.Prijić-Sladić kaže da i su na početku turističke agencije uzele pomoć države u vidu minimalca, ali da se u praksi pokazalo da bez posla i novog prihoda, ti minimalci generišu nove troškove za isplatu poreza i doprinosa i nameću obavezu zadržavanja radnika u radnom odnosu, iako za njih u stvari posla nema .Kako ističe, pomoć u vidu isplate minimalca preduzećima doprinosi očuvanju radnih mesta, ali pre svega ako za ta preduzeća ima posla.Marija Prijić-Sladić upozorava da, ukoliko se ovakva situacija nastavi i u epidemiološkom i u poslovnom smislu, treba očekivati da će veliki broj turističkih agencija bankrotirati.Prema njenom mišljenju najgore bi bilo da turističke agencije bankrotiraju, jer će se onda postaviti pitanje ko bi obeštetio ljude koji su uplatili putovanja pre izbijanja pandemije, bilo kroz zamenska putovanja ili pak povraćaj uplaćenog novca.Kako dodaje situacija je sada uglavnom izgubljena, jer je većina agencija zatvorena i ljudi su se okrenuli drugim poslovima.
Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija, ukazuje najnovija analiza „Politička distorizija tržišta privatnog obezbeđenja“, čiji je autor Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), piše portal Biznis i Finansije.Prisutne anomalije nameću zaključak „da država ne radi u interesu svojih građana, već u interesu partijsko-poslovne klike, koja mašući barjakom državnosti, preliva javna sredstva u privatne džepove. Na tržištu postoji oligopol – u ovom slučaju niza partijski povezanih firmi, koje dobijaju najlukrativnije ugovore“, ocenjuje se u analizi.Privatizacija sektora obezbeđenja u Srbiji započela je još devedesetih godina, međutim regulacija tržišta je kasnila, pa je tako Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen tek 2013. godine, a čekalo se još dve godine da otpočne licenciranje radnika.Samo licenciranje ne funkcioniše kako bi trebalo, jer nije uspostavljen kvalitetan sistem obuke, kao ni efikasan nadzor na ovom tržištu, podeljen između inspekcije rada koja kontroliše rad na crno i MUP-a u čijoj je nadležnosti kontrola da li se posluje bez licenci.To je otvorilo prostor sivoj ekonomiji, odnosno da deo poslodavaca jednako plaća radnike sa licencom i one bez licence.Održavanje niske cene rada na tržištu postiže se i sve većim angažovanjem penzionera, pre svega pripadnika vojske i policije koji su po beneficiranom radnom stažu ostvarili pravo na penziju.Još jedan razlog za niske dnevnice je angažovanje radnika obezbeđenja posredstvom agencija za lizing radne snage. Beograd ima najviše radne snage angažovane na lizing, čak 44 odsto, a ovakav oblik upošljavanja je najizraženiji u sektoru usluga. Kada je reč o privatnom obezbeđenju, nema preciznih brojki, ali se procenjuje da je u Beogradu angažovano na lizing 40 odsto radne snage koja obezbeđuje veće firme, dok je u unutrašnjosti takva praksa slabije izražena.Agencijsko zapošljavanje olakšava ispumpavanje novca iz javnog sektora u privatne džepoveKada je reč o sektoru obezbeđenja, kod ovakve vrste zapošljavanja najpogodniji za malverzacije su ugovori sa javnim sektorom, iz nekoliko razloga. Ovaj sektor angažuje najveći deo fizičkog obezbeđenja, nema unutrašnje kontrole o kvalitetu pružene usluge, a državni kontrolni mehanizmi su sporadični i instrumentalizovani.U Srbiji niti ima slobodnog tržišta usluga privatnog obezbeđenja, niti država interveniše s ciljem da ukloni izražene anomalije. Naprotiv, tržište je degradirano jer se državni aparat instrumentalizuje radi pojedinačnih, partijskih interesa. Posledično cvetanje rada na crno i malverzacija zbog male cene rada, kao i odsustvo struke i propala politika licenciranja odgovornost su države koja to omogućava, time što stimuliše loše prakse i selektivno nadzire rad, kada ga uopšte nadzire.Ceo tekst pročitajte na stranici portala Biznis i Finansije OVDE.
-270x152.jpg)
UNICEF je isporučio ličnu zaštitnu opremu za zdravstvene radnike u KOVID bolnici u Batajnici i Kliničkom centru Srbije. Zahvaljujući donaciji Johnson & Johnson Fondacije i kompaniji Janssen Srbija (deo farmaceutske kompanije Johnson & Johnson), vrednoj 70.000 američkih dolara, nabavljeno je 3000 zaštitnih vizira, 2000 komada jednokratnih rukavica, 2000 skafandera, 10.000 mantila i 8000 KN 95 maski. „UNICEF nastavlja da daje svoju punu podršku nacionalnim naporima da se zaštiti stanovništvo kroz nabavku potrebne opreme za zdravstveni sistem. Poslovna zajednica pokazala je istinsku solidarnost, i u uslovima ekonomske neizvesnosti deo svojih prihoda opredelila za pomoć društvu. Samo u Kovid bolnici u Batajnici vrši se oko 1600 presvlačenja zaposlenih dnevno da bi se zdravstveni radnici zaštitili od infekcije kada ulaze u crvenu zonu. Veoma cenimo doprinos Johnson & Johnson Fondacije našem radu – posebno u vanrednim situacijama poput ove sa kojom se sada svi suočavamo. Zahvaljujući njihovoj podršci možemo efikasnije da se izborimo sa korona virusom i sačuvamo živote ljudi u Srbiji“, izjavila je Vesna Savić Đukić, šefica sektora za saradnju sa privatnim sektorom. Direktorka Kovid bolnice u Batajnici, dr Tatjana Adžić Vukičević izrazila je zahvalnost UNICEF-u za donaciju zdravstvenom sistemu naše zemlje.⠀„U ime svi zaposlenih u Kovid bolnici u Batajnici i u moje ime, želim da izrazim zahvalnost UNICEF-u i kompaniji Janssen na pomoći koju su pružili Kovid bolnici u vidu lične zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju. Ovde se trenutno nalazi oko 400 bolesnika, od kojih je u jedinicama intenzivnog lečenja njih 50. Ovde je danonoćna borba za život ljudi koji pristižu ne samo iz Beograda, već iz cele Srbije. Nadam se da ćemo sa procesom imunizacije za 2 ili 3 meseca stati na put ovoj bolesti i da ćemo se vratiti u normalne tokove života“, izjavila je direktorka Kovid bolnice u Batajnici, dr Tatjana Adžić Vukičević.Predstavnici kompanije Janssen Srbija (deo farmaceutske kompanije Johnson & Johnson) izjavili su da su ponosni na partnerstvo Johnson & Johnson Fondacije sa UNICEF-om, putem kojeg je obezbeđena donacija zaštitne opreme za zdravstvene radnike Republike Srbije u borbi protiv korona virusa, u vrednosti od 70.000 američkih dolara.Johnson & Johnson Fondacija ovom donacijom, u saradnji sa UNICEF-om u Srbiji, učestvuje u nabavci neophodne medicinske opreme, koja će unaprediti i ojačati zdravstveni sistem Srbije.
O toj ideji, ali i o poslovanju tokom pandemije govorimo u podkastu Nove ekonomije Neću da ćutim. Pored Rakija bara i Prve srpske banke rakije Branko Nešić je osmislio i Beogradsku destileriju, kao i Rakija fest.
Tviter je prošle godine započeo sa etiketiranjem naloga ključnih vladinih zvaničnika i državnih medija. Prethodno je to bilo dostupno samo u Kini, Francuskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i SAD-u. Međutim, od sledeće nedelje će tehnološki gigant nova pravila etiketiranja proširiti na dodatnih 16 zemalja – među kojima je i Srbija, piše portal Pocketnow.Prema kompaniji, novo etiketiranje biće dostupno u zemljama koje su deo G7, kao i „zemljama kojima je Tviter pripisao informacione operacije povezane sa državom“.Pored Srbije, na novoj listi nalaze se i Kanada, Kuba, Ekvador, Egipat, Nemačka, Honduras, Indonezija, Iran, Italija, Japan, Saudijska Arabija, Španija, Tajland, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.Korisnici čiji su računi označeni biće obavešteni i takođe mogu zatražiti ispravku ako postoje greške.„Takođe ažuriramo tekst etikete kako bismo dodali više specifičnosti na etikete vladinih računa pravljenjem razlike između pojedinaca i institucija“, napisao je Tviter na svom blogu.Nova pravila odnosiće se na ključne vladine zvaničnike uključujući ministre spoljnih poslova, institucionalne entitete, ambasadore, zvanične portparole i ključne diplomatske lidere.Prema rečima kompanije, trenutan fokus je na višim zvaničnicima i entitetima koji su zvaničan glas države u inostranstvu.Pored toga, pravila će se odnositi i na medijske subjekte povezane sa državom, njihove urednike i osoblje.
-270x152.png)
Belgrade Youth Fair, u saradnji sa The Employer Branding Agency, sproveo je veliko istraživanje u segmentima Employer Branding-a i omiljenih brendova na velikom uzorku od oko 3000 mladih 18-30 godina iz svih...
Odeljenje za prevare američkog Ministarstva pravde i tužilaštvo u San Francisku istražuju da li su tržišne manipulacije ili druge vrste kriminalnih radnji podstakle nedavni nagli rast cena akcija kompanija kao što su GameStop i AMC, javlja Vol strit žurnal.Federalni tužioci zatražili su informacije o aktivnosti od brokera sa Vol strita, kao i Reddit-a koji su se našli u središtu nedavne „bitke na berzi“.Tužioci su takođe zatražili informacije od brokera kao što je aplikacija Robinhood, koju su mnogi pojedinačni investitori koristili da trguju GameStop-om i drugim akcijama.Akcije GameStop-a porasle su sa oko 20 na 483 dolara u periodu od dve nedelje u januaru. Akcije su u međuvremenu pale na oko 50 dolara.Rast je podstaknut grupom trgovaca udruženih na veb-sajtu Reddit koji su počeli da kupuju akcije kako bi se suprotstavili velikim investicionim fondovima koji su se kladili da će cena pasti. Trgovci koji se klade da će cene akcija pasti poznati su kao „šort selers“ (short sellers).Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Vol strit žurnal je izvestio da i civilni regulator Komisija za hartije od vrednosti (SEC) takođe istražuje ovaj slučaj. Teret dokazivanja nedela je u regulatornoj akciji izvršenja manji nego u krivičnom predmetu koji bi pokrenulo Ministarstvo pravde.Pored toga, Komitet za finansijske usluge Predstavničkog doma planira saslušanje 18. februara kako bi ispitalo šta se dogodilo sa akcijama GameStop-a. Izvršni direktor Reddit-a Stiv Hafmen pozvan je da svedoči i planira da se pojavi pred poslanicima.Ako bi istraga pokazala da je nekoliko ključnih pojedinaca podstaklo vrtoglavi rast cena, to bi moglo potkrepiti slučaj manipulacije tržišta. Međutim, optuživati stotine malih trgovaca koji su verovali da ratuju sa hedž fondovima ne bi bilo održivo, rekli su advokati.
Zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom korona visusa, Vlada Srbije odlučila je da dodeli novčanu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, hotelskoj i autobuskoj industriji. Programe je odobrila i Komisija za kontrolu državne pomoći koja je saopštila da su oni u skladu sa važećim pravilima.Vlada Srbije odlučila je da turističku i ugostiteljsku privredu pomogne sa 2,01 milijardu dinara, čiji su se predstavnici više puta bunili i tvrdili da država nema sluha za njihovu situaciju koja je izazvana pandemijom.Programom je predviđeno da se sredstva dodeljuju bespovratno u iznosu od 30.900 dinara po svakom zaposlenom za koga je privredni subjekt isplatio zaradu za decembar 2020. i podneo odgovarajuću poresku prijavu. Sredstva mogu da se iskoriste do 15. septembra ove godine i uplaćivaće se na namenske, dinarske račune, koje će za te potrebe otvoriti Uprava za trezor.Da bi privrednik ostvario pravo na bespovratna sredstva, potrebno je da u Agenciji za privredne delatnosti (APR) bude registrovan za poslovanje u delatnostima restorana, pokretnih ugostiteljskih objekata, keteringa, pripremanja i posluživanja hrane i pića, hotelskog smeštaja, odmarališta, objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, turoperatora, iznajmljivanja i lizinga autombila.Zahtevi za korišćenje bespovratnih sredstava, podnose se ministarstvu nadležnom za delatnost turizma. Ukoliko se utvrdi da je privredni subjekat smanjio broj zaposlenih za broj koji je veći od broja propisanog programom o dodeli ove vrste pomoći, dužan je da vrati dodeljena sredstva.Veliki privredni subjekti koji su u stečaju ili postupku likvidacije (oni koji su se nalazili u teškoćama pre 31. decembra 2020. godine) dužni su da izvrše povraćaj bespovratnih sredstava. Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) nedavno je saopštilo da je zbog pandemije u Srbiji zatvoreno oko 200 truističkih agencija, tako da mnoge od njih koje su radile do pre godinu dana, ovu pomoć neće dobiti.UTAS: DO SADA ZATVORENO 200 TURISTIČKIH AGENCIJA Vlada Srbije odlučila je da dodeli pomoć i hotelskoj industriji u iznosu od 1,68 milijardi dinara. Predstavnici ove delatnosti takođe su više puta naglašavali koliki štetu im je prouzrokovala pandemija i to nije bio slučaj samo u Srbiji, već svugde u svetu.Predlogom programa je utvrđeno da će se sredstva hotelijerima dodeljivati u iznosu od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici, u dinarskoj protivvrednosti.Uslov za ostvarivanje prava na pomoć je da hotel nije u stečaju ili procesu reorganizacije i da se broj zaposlenih ne smanjuje za više od 10% od trenutka stupanja programa na snagu do tri meseca nakon isplate pomoći.Propisano je da se pomoć dodeljuje najkasnije do 30. juna 2021. godine, kao i da ukupan iznos subvencija po jednom korisniku u hotelskoj industriji ne može da bude veći od 800.000 evra.UDRUŽENJE HOTELIJERA: HOTELI PRED ZATVARANJEM, POTREBNA POMOĆ Autobuskim prevoznicima biće dodeljeno više nego hotelijerima, ukupno 2,6 milijardi dinara. Pravo na subvenciju ima prevoznik, privredno društvo ili preduzetnik koji poseduje licencu za prevoz putnika. Predviđeno je da se sredstva dodeljuju šest puta u visini od po 600 evra po autobusu za koji prevoznik poseduje licencu. Uslov za dobijanje subvencije je da nad prevoznikom nije pokrenut stečajni postupak i da nije planiran postupak reorganizacije. Predlogom programa, propisuje se da prevoznik gubi pravo na korišćenje subvencija ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10% odsto u periodu od 6 meseci, počevši od dana usvajanja programa pomoći. KOMISIJA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE ISPITUJE JANJUŠEVIĆ PREVOZ
Đina Karano koja je u "Mandalorijancu" glumila neprikosnovenu ratnicu Karu Djun, neće se pojaviti ni u jednom budućem projektu „Ratova zvezda“ nakon što je podelila uvredljive objave na društvenim mrežama, među kojima je i uporedila nacističku Nemačku sa trenutnim političkim pejzažom u Americi, piše CNN.Jedna od objava glumice odnosila se na Holokaust, gde je Jevreje poredila sa konzervativcima i pristalicama Donalda Trampa. Pored toga, ismejavala je ljude koji nose maske za lice zbog trenutne pandemije, a septembra prošle godine rugala se i transrodnim osobama preko svog Tviter naloga.Lucasfilm koji je u vlasništvu Diznija je otpustio Krano u sredu, nazivajući objave na društvenim mrežama koje je tog dana objavila "odvratnim".„Đina Karano više nije zaposlena u Lucasfilm-u i neće biti u budućnosti. Njene objave na društvenim mrežama kojima se ruga ljudima zbog njihovog kulturnog i verskog identiteta su odvratne i neprihvatljive“, rekao je portparol Lucasfilm-a u izjavi.„Mandalorijanac“ je serija koju nudi Diznijev striming servis Disney+, iako je većina korisnika ovog servisa podržala odluku kompanije da otpusti glumicu, određena grupa odlučila je da ukine pretplatu i da bojkotuje servis uz „Cancel Disney+“ hešteg na Tviteru.Disney+ završio je prošlu godinu sa 95 miliona pretplatnika.Diznijev striming servis beleži brzi rast broja pretplatnika od pokretanja u novembru 2019. Prvog dana kompanija je imala 10 miliona registracija, a do kraja prvog kvartala 2020. godine imali su već 26,5 miliona pretplatnika.Kako je pandemija zadržala ljude u svojim kućama, Disney+ je sa 33,5 miliona pretplatnika u drugom kvartalu 2020. godine, skočio na 57,5 miliona u trećem.Ove snažne cifre dolaze zbog odluke Diznija da se posveti svom striming servisu. U oktobru je kompanija započela restrukturiranje svojih odseka za medije i zabavu kako bi se više usredsredila na Disney+.U decembru je Dizni podelio svoje planove za oko stotinu filmskih i televizijskih projekata, od kojih će oko 80 odsto ići direktno na Disney+. To uključuje skoro desetak Marvelovih serija i više od deset projekata za „Ratove zvezda“.
Oko 98,8 odsto ispitanika koji su odgovorili na pitanje postavljeno na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu (URI) navelo je da predlog Vlade Srbije za rešenje problema frilensera nije prihvatljiv. S obzirom da je upitnik popunilo 3.062 osoba, predlog je podržalo samo 37 ljudi, saopštio je URI.Odgovarajući na navode ministra finansija Siniše Malog, koji je izjavio da se sve veći broj frilensera javlja u filijale Poreske uprave kako bi prihvatio reprogram poreskog duga ili naplatu po predstojećim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, URI dodaje da "niko ko živi od frilens poslova to ne može da prihvati"."Zaista ne znamo ko su frilenseri koji su pohitali da plate porez. Pod uslovom da frilenser ima stabilnu zaradu i jednake prihode, trenutni poreski model znači da će narednih deset godina plaćati 50 odsto svoje zarade... Jasno je da Poreska uprava nije niti obaveštavala niti vršila poresku kontrolu prihoda iz inostranstva sve do prošle godine, kada ste se naprasno setili da biste na ovaj način mogli puniti budžet", navodi se u saopštenju.URI pozvao frilensere da se izjasne o predlogu za naplatu poreza U URI-ju ocenjuju da se ponuda Vlade Srbije, koji podrazumeva plaćanje poreza i doprinosa za tekuću i prethodnih pet godina nije prihvatljivo i zato što digitalnim radnicima postojeći zakoni ne omogućavaju da ostvare pravo na staž."Želite da nam pored penzijskog osiguranja naplatite i zdravstveno, i to unazad. Kako je uopšte moguće da tražite da platimo unazad ono što ne možemo, po postojećem zakonu, ni ubuduće da koristimo. Navodite da je ponuda Vlade izuzetno povoljna i da će 'onaj koji je mesečno zarađivao 200 evra sada imati dug od 3.000 evra umesto 5.000 evra'. Pitamo vas, kako je dobra ponuda da neko ko zarađuje samo 23.500 dinara mesečno (ispod minimalca) narednih deset godina plaća dug od 3.000 dinara i tekuće obaveze koje iznose 7.500 dinara", saopštio je URI.Pregovori između predstavnika frilensera i Vlade Srbije obustavljeni su nakon ponude za reprogram dugovanja, koji podrazumeva plaćanje duga po osnovu poreza i doprinosa za PIO i zdravstvo za proteklih pet godina i tekuću, uz otpis kamate. Frilenseri održali protest, u ponedeljak pregovori sa Vladom SrbijeURI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilensera
Stručnjaci za strana ulaganja i ekonomski razvoj i dalje se suočavaju sa izazovnim tržišnim okruženjem, jer investitori još uvek koče konačne odluke, mada je u porastu konsenzus da će nekoliko sektora povezanih sa zelenom energijom, zdravstvom i digitalnom ekonomijom krenuti u smeru suprotnom od očekivanja, piše fDi Investment.U svom najnovijem ekonomskom izveštaju Unctad je rekao da su izgledi za 2021. godinu i dalje slabi, posebno u grinfild investicijama, i ne očekuje oporavak do 2022. godine.MMF je prognozirao da će BDP globalne ekonomije iznositi 5,5 odsto za 2021. godinu, što je 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodno predviđanje, i 4,2 odsto u 2022. godini.Pojedine geografske regije i određene industrije će „srušiti predviđanja“, prema Hanku Maršalu, izvršnom službeniku za ekonomski razvoj u američkom gradu Feniksu, budući da se čini da je rast neravnomerno raspoređen po industrijama i geografskim područjima.Ali oporavak daje šansu vladama da promovišu industrije koje smatraju vitalnim za povećanje otpornosti.Sebastian Rejl, viši savetnik u konsultantskom centru FDI sa sedištem u Berlinu, kaže da je asimetrija oporavka, sa određenim sektorima koji preovladavaju, dovela do toga da su neke brzo rastuće industrije radile kao da nema pandemije. „Ovo su delići nade na koje se treba fokusirati“, rekao je Rejl.Sveobuhvatna neizvesnost takođe je stala ruku pod ruku sa neviđenim iznosima likvidnosti. Prema studiji S&P Global Ratings, gotovina i investicije američkih nefinansijskih korporativnih izdavača porasle su 30 odsto na rekordnih 2.500 milijardi dolara u prvoj polovini 2020. godine, dok je dug porastao za 9 odsto na 7.800 milijardi dolara, kako su kompanije nastojale da ublaže uticaj pandemije.Hasan Mohalal, direktor politike i studija u Agenciji za razvoj investicija u Dubaiju, naglašava da je „globalni investicioni kapacitet četiri puta veći od investicionog jaza“, što zahteva zajedničke napore vlada, privatnog sektora i finansijskih institucija kako bi „upravljali kapital u realnu ekonomiju, proizvodna sredstva i buduću infrastrukturu “.
Američka multinacionalna banka, J. P. Morgan, odlučila je da od 30. juna 2021. godine uključi dinarske obveznice Republike Srbije u svoj renomirani indeks obveznica "J.P. Morgan GBI-EM index", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U NBS naglašavaju da će to doprineti privlačenju novih investitora, jer ova odluka predstavlja i potvrdu likvidnosti jedne ekonomije.U NBS kažu da odluka J. P. Morgan predstavlja još jednu potvrdu rezultata koji su postignuti na polju razvoja domaće ekonomije, unapređenju finansijskog tržišta, a naročito u obezbeđenju stabilnosti dinara.Nakon ove odluke, dinarske obveznice kako se navodi u saopštenju biće uključene u indeks GBI-EM Global Diversified.Napominje se da je on jedan od repernih (benchmark) indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju i najčešće se prati od strane međunarodnih investitora. Obveznice će biti uključene i u GBI-Aggregate (GBI-AGG) i GBI-AGG Diversified indekse, koji obuhvataju državne obveznice u domaćoj valuti kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju."Кada smo 2015. započeli aktivnosti na uključenju srpskih dinarskih obveznica u J.P. Morgan indeks obveznica malo ko je verovao da će se to zaista i desiti", kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona naglašava da će Srbija će postati još atraktivnija investiciona destinacija, jer će se nalaziti na mapi najeminentnijih svetskih ulagača. "Sada, s pravom očekujemo nastavak značajnijeg priliva investicija u našu zemlju, što će dati direktan podsticaj bržem privrednom rastu", izjavila je Tabaković.J.P. Morgan, kako navodi NBS, u svom izveštaju posebno ističe napredak na polju likvidnosti tržišta dinarskih obveznica. To kako se napominje, ukazuje da su investitori postali poslednjih godina zainteresovani za trgovanje domaćim hartijama od vrednosti. BANKARSKE USLUGE POSKUPELE OD 15 DO 60 ODSTO Navodi se i da su međunarodni investitori saglasni da se likvidnost na tržištu srpskih dinarskih obveznica oporavila i vratila na nivoe pre pandemijske krize.U izveštaju J.P. Morgan navodi se i da je Srbija u prethodnih godina uložila značajne napore ka razvijanju repernih (benchmark) emisija dinarskih obveznica.Kako se objašnjava, to doprinosi povećanju obima pojedinačnih dinarskih instrumenata i pozitivno je uticalo na povećanje likvidnosti na domaćem finansijskom tržištu.U navedene indekse biće uključene tri reperne emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti 7, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju na naplatu 2026, 2028. i 2032. godine.Srbija je 10. februara prodala desetogodišnje državne obveznice, a obim te aukcije iznosio je 10 milijardi dinara, prenele su Večernje novosti.One će dospeti na naplatu 8. februara 2028. godine
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
