Najnovije

Srbija

Sarajevo zabranjuje grejanje na ugalj od naredne godine

Tokom još jedne grejne sezona Vlada kantona Sarajevo i najavljuju zabranu korišćenja uglja za grejanje, prenosi poral Balkangreenenergynews. Ako se usvoji, zabrana bi mogla da važi već od 1. novembra sledeće godine.Iz glavnog grada BiH dolaze vesti da Vlada Kantona Sarajevo priprema strategiju za smanjenje upotrebe čvrstih goriva, sa ciljem da se smanju zagađenje vazduha. Sada je kako se dodaje najavljen i akcioni plan za njenu primenu te strategije, u okviru kojeg će se zabraniti upotreba uglja u kućama i u stambenim zgradama, kao i u objektima koje koriste firme i javni sektor. Ta odluka bi, kako se ocenjuje mogla da bude revolucionarna u regionu.Najavljuje se da će akcionim planom biti jasno definisano ko, šta i u kom vremenskom periodu treba da uradi u vezi sa moratorijumom na korištenje čvrstih goriva. "U prvom redu se to odnosi na zabranu posjedovanja i korišćenje uglja, dok će se neke druge mjere uvoditi postepeno, s obzirom da je riječ o desetogodišnjem planu", rekao je Faruk Kapidžić, ministar prostornog uređenja, građenja i zaštite životne sredine.On je dodao i da će zabrana biti uvedena naredne godine,ukoliko se sprovedu sve mere iz akcionog plana. Njim se kako je dodao utvrđuju subvencije i dinamika realizacije za moratorijum.Ističe se i da je za ovaj potez potrebno da se promene zakoni i propisi u Federaciji BiH i Kantonu Sarajevo.MERENJA KAŽU DA JE VAZDUH OPASAN PO LJUDEVlasti Kantona Sarajevo inače su već ove grejne sezone oglašavale upozorenja na zagađenost vazduha, koje povlače hitne mere, jer je koncentracija suspendovanih čestica PM10 premašila 150 mikrograma po kubnom metru na dnevnom nivou.Većem zagađenju, kako je objašnjeno pogodovale su i vremenske prilike.Prema aplikaciji koju je razvila ekološka organizacija Eko akcija, dnevna koncentracija PM10 bila je 182 mikrograma 26. novembra, dan kasnije 282, a 28. novembra iznosila je 286. Ukupni indeks kvaliteta vazduha je 27. novembra bio na 303 a sledećeg dana na 323, što znači da je zagađenje vazduha bilo opasno za ljude.Dnevne vrednosti su se u međuvremenu smanjile, ali su očitane vrednosti na više stanica išle iznad 150 poena, što znači da je vazduh u Sarajevu bio nezdrav, upozorio je portal Eko akcija.MERE PROTIV ZAGAĐENJAVlada Kantona Sarajevo 1. decembra, u okviru epizode "Upozorenje" ukinula je mere protiv zagađenja u zonama A, B, C i D na području tog kantona koje su donete 27. novembra i odnosile su se na smanjenje emisije štetnih čestica.Obrazloženje je bilo da je u međuvremenu zabeležen "značajan pad" svih zagađujućih čestica u vazduhu.O štetnom uticaju uglja na kvalitet vazduha, često se govori i u Srbiji, Poslednja značajna polemika bila je tokom prošlog meseca kada je pažnju javnosti privukla ranija izjava direktora Istraživačke stance Petnica, Vigora Majića.On je na debati pod nazivom "Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh", koja je održana 20. februara izjavio da se na domaćem tržištu prodaje lignit lošeg kvaliteta, kao i da je to jedan od glavnih uzroka zagađenja.Debatu je organizovala grupa nezavisnih medija Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti, uz podršku Ambasade Švedske.Majićeva izjava je međutim privukla pažnju nekoliko meseci kasnije, kada je nova grejna sezona već uveliko krenula.

Srbija

Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Nakon „Protesta upozorenja male privrede“ mali privrednici predstavili su listu zahteva i predloga za rešavanje trenutne situacije u kojoj se nalaze, navodi se u saopštenju Udruženja „Zaštitnik preduzetnika  i privrednika Srbije“.„Sektor MSPP zapošljava preko milion i po zaposlenih i bez adekvatnih mera pomoći mnogi neće preživeti, a ekonomija će se urušiti. Privrednici Srbije godinama izdašno finansiraju javni sektor i nisu na teretu države nego obrnuto. Sad je vreme da država pokaže solidarnost i pobrine se da mala domaća privreda preživi nastalu krizu, umesto što se našim novcem finansiraju mnogobrojni strani „investitori““, dodaje se u saopštenju.Zahtevi malih privrednika su sledeći:- Otpis poreza i doprinosa za mesece za koje su isplaćeni minimalci ili deo minimalaca.- Mere pomoći u skladu sa zahtevima svakog pojedinačnog sektora koji je ugrožen.- Pravedan model uvođenja frilensera u poreske tokove. Promenu poreskog sistema na progresivan, pravedniji i transparentniji način, uključujući ukidanje kategorije akontacije poreza na dobit i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno deset odsto.- Uvođenje progresivne poreske stope.- Prestanak korišćenja inspekcije kao sredstvo iznude.- Stopiranje novih i parafiskalnih nameta kao što je eko taksa koja se ne troši na ekologiju za koju svi znamo da se ne troši na ekologiju i- Jednaka primena zakona za sve.Pored toga, pojedinačni sektori kao što su turistički, ugostiteljski i firlenseri takođe su izneli svoje liste zahteva. Neki od zahteva turističkog sektora su:- Fond za razvoj Republike Srbije pod hitno, a u roku ne daljem od 31.12.2020. godine, reši sve prispele zahteve turističkih agencija.- Otpis obaveza po osnovu poreza i doprinosa za 5 meseci primljene pomoći u vidu COVID19 dodatka.- Moratorijum na otplatu kredita sa rokom minimum 6 pa do 9 meseci.- Odlaganje poreza na imovinu preduzeća, i poreza na dobit preduzeća u vremenu trajanja vanrednog stanja, i vanrednih mera, koje su još uvek na snazi.- Hitno rešavanje problema polisa osiguranja za turističke agencije organizatore, uz izmenu i dopunu Zakona o turizmu i podzakonskih akata koji se odnose na deo o polisi. Osiguravajuće kompanije su u dogovoru, van tržišnih pravila, formirale jedinstven stav prema turističkim agencijama, i nametnuli obavezu uzimanja polisa koje su 300 odsto skuplje u odnosu na ponude iz februara meseca tekuće godine. Takođe formirati radnu grupu u Ministarstvu pravde koja će ispitati nameru Osiguravajućih kuća i pojedinaca iz turističkog sektora da stvore nepodnošljivuposlovnu atmosferu, i onemogućavanje ostalih konkurenata da ostvare ista prava na tržištu.- Jednokratno pomoći turističkim vodičima i turističkim pratiocima.- Prekinuti lažno izveštavanje medija o „pomoći turističkom sektoru“, jer se ne radi o sektorskoj pomoći, već linearnoj pomoći koju je Vlada izdvojila za celu privredu.Ugostiteljski sektor želi pre svega direktno učešće njihovih predstavnika na sastancima na kojima se odlučuje o merama usko vezanim za ugostiteljski sektor.Pored toga i smanjenje PDV-a, otpis različitih taksi i poreza, posebno onih taksi koje naplaćuju Sokoj i OFPS i prestanak etiketiranja ugostiteljske delatnosti kao „leglo zaraze“ jer, kako kažu, nema nikakvog naučnog osnova za to.

Srbija

Budžet Vojvodine za narednu godinu oko 640 miliona evra

Vlada Autonomne pokrajine Vojvodini je na današnjoj sednici usvojila predlog pokrajinske skupštinske o budžetu za 2021. godinu, kojim bi pokrajinskoi budžet bio 75,2 milijarde dinara (oko 639,75 miliona evra).Fiskalni deficit projektovan je u iznosu od 2,4 milijarde dinara, odnosno 3,4 odsto ukupnih prihoda.Pokrajinska vlada navela je da će budžet za 2021. godinu prioriteti u novom mandatu biti ekonomska i razvojna politika, zaštita životne sredine, kultura i informisanje, poljoprivreda i ruralni razvoj, kao i zdravstvo.Budžetom za narednu godinu za kapitalna ulaganja predviđa se 15,1 milijarda dinara.Među najznačajnijim novim ulaganjima u 2021. godini jesu obnova i izgradnja objekata u okviru kompleksa Doma za duševno obolela lica u Čurugu, izgradnja automatskog sistema odbrane od grada na teritoriji Raketnog centra Bajša i Samoš, izgradnja objekta Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu i Doma kulture u Ravnom Selu.Sredstva su obezbeđena i za nastavak mera demografske i socijalne politike, agrarni i ruralni razvoj, kao i razvoj turističkog potencijala i za podsticaje preduzetništvu.U novom budžetu planirana su i sredstva za širi delokrug rada Fonda za izbegla, prognana i raseljena lica AP Vojvodine, koji prerasta u Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju u regionu.

Srbija

Objavljen Poreski kalendar za decembar

Prvi koji imaju obaveze da dostave obaveštenja o zaključenim ugovorima su oni koji posluju na estradi, kao o poslodavci koji su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom, saopštila je Poreska uprava. Njima, kako se dodaje rok ističe danas, 7. decembra.Sledeći rok koji je određen u Poreskom kalendaru odnosi se na podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja.Pored njih, rok ističe i za za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV (za prethodni mesec) poreskih dužnika iz člana 10. Zakona o PDV-u.Sredina meseca, 15. decembar, kako se navodi rezervisan je za veliki broj obaveza.Rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa  na prihode  od samostalne delatnosti za prethodni mesec, ističe 15. decembra.U te obaveze, kako se navodi spadaju preduzetnici koji vode poslovne knjige, kao i oni koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod.Sredinom meseca, ističe i rok podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2021. godini, kao i rok za plaćanje doprinosa sveštenicima, verskim službenicima, zaposlenima u inostranstvu, kao i stranim penzionerima.Rok 15. decembra ističe i za podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje osnivačima i članovima privrednog društva, zatim za plaćanje PDV-a, kao i akontacije poreza na dobit pravnim licima.Sredinim meseca ističe i rok za plaćanje obračunate akcize (od 16. do kraja prethodnog meseca), kao i rok za podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za prethodni mesec, takođe spada u red obaveza kojima je krajnji rok sredina decembra.PORESKE OBAVEZE DO KRAJA GODINEKako se navodi u Poreskom kalendaru, plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade i to za prethodni mesec ističe poslednjeg dana 2020.Tu spada i rok za plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu.

Srbija

Vlada imenovala novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu

Vlada Srbije imenovala je Dejana S. Miletića za novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU), saopštila je ta institucija. Miletić doktor je ekonomskih nauka i univerzitetski profesor, a u svojoj dugogodišnjoj karijeri bavio se istraživačkim i obrazovnim dužnostima u okviru Instituta za strategijske studije i razvoj, kao i obrazovanjem studenata, od osnovnih do doktorskih studija, na nekoliko privatnih i državnih Fakulteta."Idejni je tvorac i predsednik nevladine organizacije Centar za proučavanje globalizacije/Center for Globalization Studies (CGS). Jedan je od osnivača International Counter-Terrorism Academic Community (ICTAC), organizacije osnovane u Atini 2004. godine, kao i International Negotiation Teaching and Researching Asociation (INTRA), osnovane 2013. godine, takođe u Atini", dodaje se u saopštenju.Objavio je više od 60 naučnih radova i analiza o temama globalizacije, ekonomske politike i bezbednosti, a takođe je i član nevladine organizacije East West Bridge (EWB). Ujedno je i koautor knjige "Liderstvo svetlošću – priručnik za lidere 21. veka", u izdanju Zavoda za udžbenika, Beograd, 2018."U 2021. godini startujemo sa novim Programima obuka državnih službenika i službenika u jedinicama lokalne samouprave, koji će u potpunosti biti prilagođeni njihovim potrebama. Nastavljamo dobre prakse, pa ćemo dodatne napore uložiti u unapređenje naše LMS onlajn platforme za učenje, koja nam je u ovom turbulentnom periodu epidemije omogućila da edukacija službenika nikada ne prestane, jer ljudi su naš najvažniji resurs. U narednoj godini Akademija će nastaviti da pomera granice i unapređuje javnu upravu, reformiše sistem i doprinosi svojim delovanjem višem cilju modernizacije i digitalizacije Republike Srbije", izjavio je Miletić prilikom stupanja na dužnost v.d. direktora NAJU.Nacionalna akademija za javnu upravu je centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih.Osnovana je Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu („Sl. glasnik RS“, br 94/2017 od 19.10.2017. godine), a sa radom je počela januara 2018. godine.Nadzor nad radom Nacionalne akademije za javnu upravu vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Od svog osnivanja pa do danas sprovedeno je 754 obuke koje je pohađalo 18.515 službenika

Srbija

Glavni odbor SLFS-a pokrenuo peticiju podrške doktoru Paniću

Nakon Otvorenog pisma Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) upućenom predsedniku Srbije i javnosti, Glavni odbor SLFS-a pokreće peticiju za podršku doktoru Radu Paniću, predsedniku Sindikata lekara i farmaceuta Srbije u „borbi za istinu“, navodi se u saopštenju.SLFS poziva sve lekare, medicinske sestre i tehničare, zdravstvene saradnike, i sve zaposlene u zdravstvenom sistemu, kao i sve građane, koji smatraju da je „istina samo jedna i koji žele da stanu na put pretnjama i manipulaciji informacijama“ da potpišu peticiju.Peticija SLFS-a zahteva:- Poštovanje slobode i različitosti mišljenja, „Razlika u mišljenjima ne znači automatski napad na državu ili vlast“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS).- Poštovanje prava na istinu. SLFS naglašava da „Naša istina je istina sa terena...“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS). Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju – prema Članu 51. Ustava RS.- Stručnost ispred politike.Rok za potpisivanje peticije je tri nedelje.Peticiju možete potpisati OVDE.

indsutrija

Svet

Nemački industrijski sektor se nada oporavku u četvrtom kvartalu

Nemačka industrijska proizvodnja rasla je brže nego što je većina ekonomista očekivala u oktobru, povećavajući nade da bi najveća evropska ekonomija mogla da izbegne dvostruku recesiju u narednim mesecima, piše Fajnenšal tajms.Proizvodnja u nemačkim fabrikama porasla je za 3,2 odsto između septembra i oktobra, što je šesti mesec zaredom rasta, što je nadmašilo očekivanja ekonomista o povećanju od 1,5 odsto. Proizvodnja nemačkih proizvođača automobila porasla je za 9,9 odsto na mesečnom nivou.„Čak i ako nemačka industrijska proizvodnja ostane nepromenjena do kraja godine, povećaće se za pet procenata u odnosu na treći kvartal i dodaće 1 procentni poen rastu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu“, rekao je Endru Keningam, ekonomista iz Capital Economics-a.„Sektor usluga će verovatno ponovo opasti u četvrtom kvartalu, ali sada izgleda kao da će se nemačka ekonomija malo proširiti, dok očekujemo pad BDP-a u ostalim velikim zemljama evrozone“, dodao je Keningam.Međutim, proizvodnja u Nemačkoj, koja čini oko petinu BDP-a, ostala je pet odsto ispod nivoa u februaru, poslednjeg meseca pre nego što je pandemija koronavirusa zahvatila Evropu.„Industrijska proizvodnja trebalo bi da bude svetla tačka privrede u četvrtom kvartalu, ali s obzirom na negativan uticaj najnovijih mera zaključavanja na raspoloženje, usluge i potrošnju, ovaj pozitivni industrijski zamah će po našem mišljenju biti nedovoljan da bi se izbeglo dvostruko smanjenje nemačke ekonomije“, rekao je Karsten Breski, ekonomista iz ING-a.Prema najnovijem istraživanju nemačkog poslovanja od strane minhenskog Instituta Ifo, proizvodna očekivanja u nemačkoj industriji pala su u novembru, povučena slabijim izgledima među proizvođačima robe široke potrošnje.

Srbija

Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do Loznice

Vlada Srbije prosledila je Narodnoj skupštini zakon o zaduživanju kod Unukredit banke za finansiranje projekta izgradnje saobraćajnica od Rume do Loznice. Projektom je predviđena izgradnja auto-puta, mosta na reci Savi i brze saobraćajnice.U obrazloženju zakona navodi se da je Vlada sa Unikredit bankom potpisala Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu za Projekat Ruma-Šabac-Loznica krajem novembra, kao i da je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata u domaćem drumskom transportu. Njegovom realizacijom, kako se naglašava povezuje se 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, Podrinju, Zapadnoj Srbiji i Vojvodini, kao i veza sa Bosnom i Hercegovinom i ostalim zemljama u regionu. Vlada Srbije podseća i da je novembru 2019. potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova u okviru projekta sa Putevima Srbije, Кoridorima Srbije i kompanijom AzVirt.Ugovorena vrednost projekta, za završetak projketno-tehničke dokumentacije i izgradnju tri deonice je do 467.500.000 evra.Deonica 1 obuhvata izgradnju autoputa Ruma-Šabac do mosta preko Save u Šapcu. Dužina deonice je 21,14 km, a vreme za izgradnju tri godine.Deonica 2 podrazumeva izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu, dužine 1,327.5 m, a rok za izgradnju je takođe tri godine.Deonica 3, kako je predviđeno, obuhvatiće izgradnju brze saobraćanice od Šapca do Loznice, dužine 54,58 km, na kojoj će projektovana brzina biti 100 km/h.POD KOJIM USLOVIMA SE DRŽAVA ZADUŽUJE?Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. odobreno je zaduživanje kod Unicredit banke u iznosu do 14.208.000.000 dinara. Dodaje se da će direktno zaduženje Republike Srbije biti 11.288.640.000 dinara, otplata zajma biće polugodišnja, 30. juna i 31. decembra svake godine.Rok dospeća je devet godina, uključujući i period počeka od dve godine, uz otplatu glavnice u 14 jednakih rata. Prva rata dospeva 30. juna 2023, a poslednja 31. decembra 2029. godine.Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita biće 0,30% na ukupan iznos zajma, dok je predviđeno da naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30% na godišnjem nivou.Ugovoreno je da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od 2,70% godišnje, kao i da naplata prve kamate stigne šest meseci nakon prvog povlačenja sredstava.Kako se dodaje rok za povlačenje sredstava je 31. decembra 2021. godine, a rok raspoloživosti može biti i produžen od strane banke.Napominje se da je predviđena i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.

Srbija

Privatne zdravstvene institucije i dalje van borbe sa koronavirusom

Iako je većina evropskih zemalja još na početku pandemije odlučila da iskoristi potencijal privatnog sektora u borbi protiv korona virusa, u Srbiji takve najave još uvek ne postoje, a sa inicijativom koja je upućena još letos da se privatnicima dozvoli da makar rade PCR testove, se još uvek nije desilo ništa, piše Danas.Kako kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova, u poređenju sa prethodnim periodom njihovi članovi imaju veći priliv pacijenta, s tim da nemaju precizne podatke o broju pregleda koji se svakodnevno urade.Trenutno, oni građani koji imaju novca mogu u privatnim ustanovama uraditi serološke i antigenske testove na korona virus.Takođe, pojedini privatni domovi zdravlja pregledaju pacijente kod kojih postoji sumnja na koronavirus. Kako objašnjavaju iz Asocijacije, pregled podrazumeva ambulantni pregled lekara i dijagnostiku (laboratoriju, test na virus, rentgen ili skener).Preporuke za uključivanje privatne prakse u borbu protiv epidemije ranije su dale mnoge organizacije, uključujući Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj, zatim Amcham, ali i udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida.„Ako lekar proceni konsultujući važeći algoritam da pacijent treba da se uputi na dalje lečenje, upućuje ga u trijažne centre. Rezultati pregleda i mišljanje lekara iz privatne zdrasvtvene ustanove se prihvataju u državnim zdravstvenim ustanovama“, obajšanjavaju iz Asocijacije. Na drugoj strani, podaci izneti u studiji o epidemiji u Srbiji, koju su radili Amcham, Ekonomski institut i Institut za epidemiologiju, pokazuju da je veliki broj razvijenih evropskih država uključio privatni sektor, što je bila i preporuka SZO.Tako je Nemačka još krajem februara odlučila da sve organizacije zdravstvenog osiguranja pokrivaju troškove testiranja, što je motivisalo privatne laboratorije da se uključe u proces.To je omogućilo da se u Bavarskoj, od 13.000 urađenih testova dnevno, 11.000 uradi u privatnom sektoru.Pored uključivanja privatnika u testiranje, pojedine evropske zemlje poput Velike Britanije iskoristile su kapacitete privatnih ustanova za pružanje usluga pacijentima koji nemaju kovid i koji nisu mogli da dođu do lekara zbog usmerenosti zdravstva na zbrinajavanje obolelih od korone.Francuska je privatnike uključila u zbrinjavanje kovid pacijenata.Pulmolog Tatjana Radosavljević, vlasnica privatne ordinacije u Beogradu, ističe za Danas da su mnoge evropske zemlje odavno integrisale privatnu praksu u zdravstveni sistem, što kod nas nije slučaj, te da je malo moguće da će se to desiti sada u vreme pandemije.„U Sloveniji ili Hrvatskoj postoji uigran sistem po kome privatne ustanove dobijaju od fonda određenu sumu novca za preglede pacijenta i te isplate su redovne i ne kasne. Na drugoj strani, svaki raniji pokušaj da se tako nešto uradi i kod nas završavao se odgovorom vlasti da za to nema para. Privatni sektor kod nas ima uslove da prihvati nekovid pacijente, međutim ja imam rezerve kako bi se to sistemski rešilo. Zapravo, bilo bi potrebno da se reši sve ono što je nagomilano tokom godina, kada zdravstveni sistem nije hteo da uključi privatnu praksu“, kaže sagovornica Danasa i dodaje da ne vidi nijedan razlog zbog koga privatne laboratorije ne bi mogle da rade PCR testiranje.„PCR testovi mogu kvalitetno da se rade u privatnim laboratorijama i njih treba uključiti. A zašto se to ne dešava, to je pitanje za zdravstveni menadžment“, navodi Radosavljević.

Srbija

Zaštita imovine i života u jednom paketu

DDOR osiguranje predstavlja posebnu kombinaciju polisa osiguranja, kojom se ugovara osiguranje  najvrednije imovine, kao i osiguranje sopstvenog života – Osiguranje za 10! Zajedničkim zaključivanjem ovih polisa osiguranja, ostvaruju se dodatne pogodnosti kojima se štiti imovina, kao i sopstveni život čak i u slučaju infekcije korona virusom.Za sve osiguranike i građane koji planiraju da zaključe ili obnove polisu kasko osiguranja za svoj automobil ili razmišljaju o osiguranju domaćinstva kroz jedinstveni paket DDOR osiguranja – Moja kućica, pripremljen je i poseban paket životnog osiguranja, koji uz osnovno pokriće za slučaj smrti, sadrži pokriće i za čak pet dopunskih osiguranja, među kojima je i Epidemik protekt sa isplatom za dane provedene u bolnici u slučaju pandemije. Dodatno, svim klijentima koji zaključe ovu kombinaciju polisa odobrava se i  popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja Pomoć na putu, uz kasko polisu, a osiguranje domaćinstva Moja Kućica sa popustom od 10%.Kombinacija ovih proizvoda komplementarnih osiguranja, nudi kvalitetno pokriće po posebnim uslovima prilikom zaključivanja polisa kasko osiguranja ili osiguranja domaćinstva – Moja kućica i paketa životnog osiguranja, sa čak pet dopunskih pokrića – smrt usled nezgode, invaliditet usled nezgode, smrt usled saobraćajne nezgode, potpuni invaliditet i EPIDEMIK PROTEKT. Na kraju, polisa životnog osiguranja nudi pokriće od smrti usled bolesti ili nezgode, sa isplatom ugovorene sume u osiguranom slučaju i zbog obolevanja od Kovid-19.Zaključivanjem imovinskih i životnih osiguranja, klijenti dobijaju kvalitetno obezbeđenje i dodatni popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja za Pomoć na putu uz kasko polisu, kao i 10% popusta za ugovaranje osiguranja imovine – Moja kućica.Briga o svojoj imovini, time što će ona biti osigurana, pruža sigurnost za neočekivane i nepredviđene situacije. Prava polisa u pravom trenutku, može da pokrije iznenandne troškove i spase imetak koji je godinama stican. Briga o svojoj imovini jednako je važna kao i briga o sebi i svojoj porodici.

Svet

Proizvod startapa iz Srbije u top deset najinovativnijih na svetu

Proizvod kompanije Seven Bridges koja se bavi bioinformatikom našao se na ovogodišnjoj listi Top 10 inovacija magazina The Scientist. Reč je o platformi Graf, koja kako se naglašava omogućava detaljnu sekundarnu analizu podataka dobijenih iz sekvenciranja genoma.Seven Bridges je osnovan pre više od deset godina i od tada do danas, konstantno je rastao i postao jedan od najuspešnijih domaćih startapova, navodi se u saopštenju. Najveći deo inženjera i programera ove kompanije stacioniran je u Beogradu, mada se ona u poslednje vreme proširila i na Novi Sad, a deo zaposlenih radi i iz Bostona u Sjedinjenim Državama.The Scientist još od 1986. godine objavljuje članke i analize iz raznih naučnih oblasti, a u poslednjih 12 godina dodeljuje i nagrade za najzačajnije inovacije.ŠTA JE GENOM?Genom je inače skup gena koje sadrži jedna haploidna ćelija. Geni se nalaze na hromozomskoj DNK i predstavljaju linearni raspored nukleotida u toj DNK. Nauka je samo donekle uspela da istraži genome jer kao referentnu tačku uzima genom izrađen na malom uzorku pojedinaca, uglavnom evropskog porekla. Međutim, ljudi u sebi nose mnoštvo različitih gena, a Seven Bridges je zato razvio platformu Graf za analizu koja bi uključila sve moguće iteracije genetskih sekvenci. Kompanija je naučnim istraživačima omogućila besplatan pristup svojoj platformi, a na značaj toga ukazuju mnogi naučnici.Osim toga, ova kompanija je omogućila naučnim istraživačima besplatan pristup svojoj platformi.kaže Brus Gelb, direktor Instituta za zdravlje i razvoj deteta Mindich koji se nalazi na Medicinskom fakultetu bolnice "Mount Sinai" u Njujorku. 

Svet

Brazil: Apple primoran da prilikom prodaje novih telefona obezbedi i punjače

Epl (Apple) je odlučio da nove modele Ajfona prodaje bez punjača zbog „ekoloških razloga“, ali brazilske vlasti sada zahtevaju od Epla da pri prodaji novih Ajfon uređaja uljuči i punjač u kutiju, jer kako kažu kompanija nije dostavila dovoljno validne dokaze da ova akcija utiče na ekologiju, piše portal Entrepreneur.Procon-SP fondacija, koja je posvećena zaštiti potrošača u Sao Paulu u Brazilu, zatražila je od Epla dokaze da izostavljanje punjača iz kutije neće negativno uticati na potrošače, kao i dokaze da prodaja Ajfona bez punjača utiče pozitivno na životnu sredinu i ekologiju. Epl je odgovorio na zahteve, ali prema proceni ove fondacije, nije pružio „validne“ argumente za njihovu odluku da prestanu sa prodajom punjača.Fondacija Procon-SP kaže da je punjač od suštinske važnosti da bi se mogao koristiti telefon, takođe pominju da Epl nije dokazao da stari punjači imaju istu efikasnost kao novi.Pored toga, zbog značajne i važne promene u načinu na koji se pomenuti proizvod plasira na brazilsko tržište, s obzirom da se ovaj uređaj ranije prodavao sa punjačem, ovu „modifikaciju je trebalo prijaviti - što se nikada nije dogodilo“, naglasila je fondacija u u svojoj analizi.Fondacija je rekla da će nadzorni odbor pregledati ponašanje ovog tehnološkog giganta.

Svet

Vrednost Airbnb-a nastavlja da raste uoči izlaska na berzu

Izlazak kompanije Airbnb na berzu očekuje se u četvrtak, a u okviru tog procesa najavljeno je emitovanje 51,9 miliona novih deonica, prenosi portal Seebiz.Rukovodstvo kompanije Airbnb koja se bavi onlajn izdavanjem smeštaja za odmor, planira da poveća ciljanu cenu u inicijalnoj javnoj ponudi sa 56 na 60 dolara. Razlog je kako se navodi povećana tražnje američkih investitora za novim deonicama.Dodaje se da je prema većoj ceni deonica, tržišna vrednost Airbnb-a 42 milijarde dolara.U razdoblju od jula do septembra kompanija je inače imala za 18% niže prihode nego u istom razdoblju prošle godine.  Naglašava se da je taj pad bio u iznosu od 1,34 milijarde dolara.Ipak, prema podacima iz zahteva za svrstavanje deonica u berzovnu kotaciju, zadnje tromesečje su zaključili sa neto dobiti od 219 miliona dolara, uglavnom zahvaljujući smanjenju troškova.Naime, kompanija je u maju odlučila da otpusti četvrtinu zaposlenih, obustavi marketinške aktivnosti i od investitora poput Silver Lakea i Sixth Street Partnersa zatraži hitnu finansijsku injekciju od 18 milijardi dolara.

Srbija

Rast privrede u trećem kvartalu predvodi IT sektor

Poslovni prihodi u domaćoj nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji tokom trećeg kvartala 2020. godine bili su veći za 9,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.U poređenju s drugim kvartalom tekuće godine, zabeležen je rast od 17,8 odsto.U informaciono-komunikacionom (IKT) sektoru poslovni prihodi su bili veći za 7,7 odsto u odnosu na isti period lane, odnosno od 4,5 međukvartalno.Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u trećem tromesečju bili su veći za 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno za 14,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.U IKT sektoru poslovni rashodi su bili veći za 9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Međugodišnji rast zabeležen je u većini sektora, osim u oblastima "Saobraćaj i skladištenja", "Smeštaj i ishrana"i "ostalim uslugama".

Srbija

Veća cena vode u Beogradu od Nove godine

Od 1. januara 2021. godine stanovnici Beograda plaćaće naknadu za isporučenu vodu i odvođenje otpanih voda za pet odsto skuplje nego do sada, saopštilo je JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Tak...

Srbija

Frilenseri: Prinudna naplata poreza je nesprovodiva, pregovori jedino rešenje

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) je ispred inicijative "Ne uništavajte frilensere" ocenilo korisnom najavu Ministarstva finansija da će se o njihovim predlozima  razgovarati iduće godine kada se bude pripremao novi set Zakona o porezu na dohodak gradjana.Kako prenosi agencija Beta, UZUZ je saopštio da će problem koji postoji pogoditi veliki broj porodica i da bi najava Poreske uprave o naplati nesporno ugrozila egzistenciju mnogih."Takodje i više je nego očigledno da Poreska uprava nema kapacitete da izvrši naplatu svih poreza koji nisu naplaćivani poslednjih 5 godina. Jasno je da bi naplata pogodila samo neke delove frilens zajednice i imali bismo na delu nejednaku primenu zakona", naveli su iz UZUZ-a.Istakli su da nije sporno to što zakon mora da se primenjuje, ali za njegovo ne primenjivanje 5 godina nisu odgovorni samo oni na koje se zakon odnosi već i oni koji su dužni da ga primenjuju."Pregovori o postizanju adekvatnog rešenja jedini su put za rešavanje ovog problema. Istovremeno smatramo da se otvara velika šansa da adekvatnim poreskim tretmanom Srbija postane zemlja koja prepoznaje potencijal poslova koji se obavljaju onlajn, što bi mogla postati značajna razvojna šansa", kazali su iz UZUZ-a.Oni su pozvali gradjane da nastave sa potpisivanjem peticije "Ne uništavajte frilensere" kako bi došli do 30.000 potpisa, što je jednako broju potrebnom za predlaganje zvaničnog zakona putem gradjanske inicijative."Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Udruženje frilensera i preduzetnika i Tim 'Kreni - Promeni' predložiće odredjena poreska rešenja koja bi trebala da prati izmena zakona", kaže se u saopštenju.

Svet

Broj ptica neletačica bio bi daleko veći da ih ljudi nisu lovili

Zemlju danas naseljava svega 60 vrsta ptica koje nemaju sposobnos letenja, a broj njihovih vrsta bio bi četiri puta veći da ih ljudi nisu lovili, pokazuju nova orintološka istraživanja, prenosi Dejli mejl."Danas samo 12 porodica ptica ima neleteće vrste, ali pre nego što su ljudi izazvali tu vrstu izumiranja, taj broj je bio najmanje 40. Bez takvog ljudskog uticaja, danas bi na planeti bilo puno više vrsta ptica kao što su neleteće sove i neleteći detlići", dodao je autor nove studije Feran Sajol sa Univerziteta u Geteborgu.Danas su većina ptica neletača pingvini, nojevi i njihovi rođaci.Tim naučnika Univerzitetskog koledža u Londonu sastavio je spisak svih vrsta ptica za koje se zna da su izumrle otkad su se ljudi pojavili na planeti.Ukupno je 581. vrsta ptica nestala od kasnog pleistocena, pre 126.000 godina, a 166 njih nije spadalo u grupu letača.Studija je utvrdila da su ptice koje nemaju mogućnost da lete, živele na većini ostrvskih grupa širom sveta, a posebno su bile brojne na Novom Zelandu i Havajima.Jedan od razloga da neletači izumru je taj što su ih ljudi lakše lovili, za razliku od onih koje lete.Ptice koje ne mogu da lete bile su mnogo raznovrsnije nego što se to pretpostavljalo u prethodnim istraživanjima."Mnoge vrste ptica postajale su tokom evolucije neletači i to je posebno bio slučaj na ostvrima gde nije bilo predatora. Letenje troši puno energije koju ptice mogu koristiti u druge svrhe. Nažalost, to ih je učinilo lakšim plenom, kada su se pojavili ljudi", kaže koautor nove studije profesor Tim Blekburn.On je rekao i da taj trend važi i danas, odnosno da su ptice koje ne lete, i dalje u većoj opasnosti.Među izumrlim pticama koje nisu letači je 26 vrsta sa Novog Zelanda među kojima je i moa, dok su 23 vrste sa Havaja, među njima je i vrsta guske koja ne leti. 

Svet

Promene zbog korone: Novi filmovi istog dana i u bioskopu i na onlajn platformi

Svi novi filmovi Warner Bros-a od naredne godine biće dostupni preko HBO Max platforme istog trenutka kada se pojave u bioskopima, ali se shodno dosadađnjoj praksi dovodi u pitanje smisao logike tog poteza, piše portal Vox.com. Predstavnici te filmske kompanije kažu i da napornor rade na tome da HBO Max platforma što pre bude dostupna i van Sjedinjenih Država.Prošlog meseca Warner Media je najavio da će pretplatnici HBO Max platforme moći da gledaju film "Wonder Woman 1984" na dan Božića, u isto vreme kada će se on pojaviti u bioskopima i to je kako se dodaje jedan bitan događaj za filmsku industriju.Ove nedelje, kompnija Warner Media najavila je da će koristiti istu strategiju za svih novih 17 filmova, uključujući i one za koje se očekuje da postanu hitovi, poput filma "Dune" i novog nastavka "Martix" koje inače planira da objavi tokom 2021.Holivud se inače bogati na hiperbolama, ali pre manje od godinu dana ovaj potez bi se opisao kao nezamisliv. Iako su neki ljubitelji filmova i vlasnici filmskih studija već duže vremena želeli da se olakša gledanje filmova kod kuće, vlasnici bioskopa nisu bili voljni da im to omoguće i sprečili su pomake u tom smeru.Pandemija je međutim promenila dinamiku tih događaja, jer su veliki lanci bioskopa trenutno izgubili značaj u filmskoj industriji. Warner Media to sada kako se dodaje koristi i što je mnogo značajnije HBO Max-u, potencijalnom konkurentu Netflix-a, daje jak vetar u leđa. "Naporno radimo na tome da HBO Max bude dostupan i korisnicima izvan SAD", kaže izvršni direktor Warner Media Džejson Kilar. Prema njegovim rečima, HBO Max će platiti naknadu za licencu kojom mu se omogućava da nove filmove Warner Media ponudi na svojoj platformi.BIOSKOPI U SRBIJI ZBOG KORONE IZGUBILI OKO 20 MILIONA EVRA "Postoji apsolutno ekonomski razlozi za sve što se trenutno događa. Niko nema čarobni štapić da utiče na to da se bioskopske blagajne tokom 2021. godine pune onako kako je to bio slučaj pre pandemije", kaže Kilar.Dodaje i da je ponuda HBO Max-u jedan od načina da se plate glumci i oni ljudi koji u stvaranju filma učestvuju ljudi "iza scene".Na pitanje novinara da li će bioskopima ponuditi prikazivanje filmova pod istim uslovima kao i ranije, Kilar je rekao da trenutno ne može da direktno odgovori na to pitanje."Trenutno, jedna od stvari za koju verujem da bi im mogla biti od najveće pomoći bioskopima je stalni izvor novih sjajnih filmova i to je ono načemu radimo u našoj kompaniji. Ne razmišljaju sve kompanije na takav način", dodao je Kilar.