Najnovije

Srbija

Nakon isteka moratorijuma porasla tražnja za kreditima

Nakon isteka petomesečnog moratorijuma broj zahteva za nove kredite svih vrsta je povećan, poput keš kredita, kredita za refinansiranje i dozvoljenih minusa. Međugodišnji rast pozajmica u septembru i novembru ukazuje da je ova situacija uslovljena korona-krizom, navodi portal Bankar.rs.U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da je broj primljenih zahteva za odobravanje kredita stanovništva u novembru bio veći za oko 15 odsto nego u septembru."Pozitivan trend zabeležen je i na međugodišnjem nivou, beležeći stopu rasta od gotovo 25 odsto u broju podnetih zahteva za odobravanjem kredita bankama, odnosno 16 odsto su iznosi tih kredita bili veći u novembru 2020. godine nego u novembru 2019. godine", navode u centralnoj banci.Kako dodaju, prema poslednjim raspoloživim podacima o realizovanim kreditima, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u oktobru od oko 46 milijardi dinara (što je prvi mesec nakon isteka drugog moratorijuma) bio je za oko 11 odsto viši nego u septembru."U strukturi novoodobrenih kredita u oktobru i dalje najveće učešće imaju gotovinski krediti (61 odsto), a slede ih stambeni krediti (22 odsto). Rastu tražnje za kreditima doprinose povoljni uslovi finansiranja koji su rezultat ublažavanja monetarne politike NBS putem referentne kamatne stope i drugih donetih mera kojima se podržava održivo kreditiranje građana po povoljnim uslovima, kao i niskih kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra. Pozitivan uticaj na tražnju za stambenim kreditima imaju i povoljni izgledi na tržištu nekretnina, tj. rast ponude nekretnina", kažu u NBS.Da je lakše prevazilaženje otplate kredita nakon višemesečnog moratorijuma najizvesniji razlog za zahtevom za nove kredite, a pre svega refinansirajuće, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva."Može da bude da je nakon isteka moratorijuma doslo do isteka rata po starom iznosu a koje su sada nešto veće, pa ako neko ima kredit za koji je ostao manji period otplate od dve godine, moguće da je rešio da ga refinasira pa ga produžio na tri godine ali za istu visinu rate, a plus još malo keša. Takođe, možda neki sada imaju i nižu kamatu, pa je samim tim i manja rata ili ista uz dodatni keš", smatra Gavrilović.Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta za Bankar.rs kaže da je, koliko on zna, ove godine ta stopa rasta po svim oblicima dvocifrena."Jeste malo veća potražnja nego inače, no ne mnogo veća nego prethodne godine. Ipak, možda se može pripisati tome da se građani ponovo zadužuju kako bi obaveze koje su im bile stopirane a koje sada dolaze na naplatu na ovakav način delom bile olakšane refifinansanjem. Ali opet, to verovatno nije opcija za one koji koji su ostali bez bez posla. Bitno je istaći i da su sada povoljniji uslovi jer je kamatna stopa istorisjki najniža", zaključio je Nikolić.

Srbija

UTAS negoduje zbog „diskriminacije preduzetnika u turizmu“

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) saopštilo je da izražava zabrinutost zbog diskriminacije preduzetnika u turizmu, prevoznika i turističkih vodiča tokom raspodele državne pomoći u iznosu od jedne minimalne zarade, objavljeno je na fejsbuk stranici tog udruženja."Zahtevamo da se preduzetničke turističke agencije pod hitno uključe u ovaj vid pomoći jer su platili poreze i doprinose i na svoje plate, a ne samo na plate radnika", navodi se u saopštenju UTAS-a.Dodaje se da je apsurdno da su iz tih mera izuzeti prevoznici iako su jednako pogođeni pandemijom, a nije jasno ni na koji će način turistički vodiči biti obuhvaćeni tim programom."Takođe imamo apsurdne primere turističkih agencija kojima je turizam poddelatnost jer im je prevoz glavna delatnost, te zbog krute raspodele po šiframa delatnosti nemaju prava na ovu pomoć u vidu jednog minimalca", naglašava UTAS.Kažu da očekuju da nadležni hitno isprave propuste i ocenjuju da ta pomoć samo odlaže otpuštanja. Dodaju i da ih brine što nadležne institucije izbegavaju formiranje radnih grupa.OBJAVLJEN SPISAK FIRMI KOJE IMAJU PRAVO NA JOŠ JEDAN MINIMALAC

Svet

Britanci objavili ko ne sme da koristi Pfizer/BioNTech vakcinu

Svako ko je imao anafilaksiju na lek ili hranu ne bi trebalo da se vakciniše vakcinom Pfizer / BioNTech covid-19, saopštila je Britanska regulatorna agencija za lekove (MHRA ), preneo je Seebiz. Kako se navodi, postojala su dva izveštaja o anafilaksiji i jedna od mogućih alergijskih reakcija od početka vakcinacije."Bilo koja osoba koja je u anamnezi imala anafilaksiju na vakcinu, lek ili hranu ne bi trebalo da primi vakcinu Pfizer / BioNTech", rekla je izvršna direktorka MHRA June Raine.Dodala je da većina ljudi neće imati anafilaksiju i da su koristi od zaštite ljudi od covid-19 veće od rizika. "Možete biti potpuno sigurni da je ova vakcina ispunila robusne standarde MHRA-e o sigurnosti, kvalitetu i efikasnosti", poručuje Raine.Raine je primetila i da takve alergijske reakcije nisu bile deo Pfizerovih kliničkih ispitivanja. Kako se navodi alergijske reakcije je možda izazvala komponenta vakcine Pfizer koja se zove polietilen glikol ili PEG, a koja pomaže u stabilizaciji vakcine, a nije pronađena u drugim vrstama vakcina.Anafilaksija je prekomerna reakcija imunološkog sistema, a Nacionalna zdravstvena služba to opisuje kao ozbiljnu reakciju i ponekad opasnu po život.Kompletnije smernice koje pojašnjavaju da je glavni rizik upravo anafilaksa izdate su nakon konsultacija sa stručnjacima za alergije. MHRA je u početku savetovala svima koji su u anamnezi imali "značajne alergijske reakcije" da ne uzimaju ovu vakcinu.Pfizer i BioNTech rekli su da podržavaju istragu Britanske rgulatorne agencije za lekove.MHRA je prošle nedelje prva na svetu odobrila vakcinu koju su razvili nemački BioNTech i Pfizer, dok američka Uprava za hranu i lekove (FDA) i Evropska agencija za lekove (EMA) nastavljaju da analiziraju podatke.Vellika Britanija krenula je sa masovnom vakcinacijom u utorak, počevši od starijih ljudi i zdravstvenih radnika koji se nalaze na prvoj liniji odbrane od koronavirusa.Navodi se da je to deo globalnog pokreta koji predstavlja jedan od najvećih logističkih izazova u mirnodopskoj istoriji.

Srbija

Objavljen spisak firmi koje imaju pravo na još jedan minimalac

U Asocijaciji trurističkih agencija Srbije (YUTA) očekuju da uprkos krizi većina turističkih agencija neće prihvatiti pomoć koju je ponudila država u vidu jednomesečnog minimalca, prenosi agencija Beta. Prema podacima Poreske uprave, na spisku onih privrednih subjekata kojima je ta pomoć odobrena nalazi se dvadeset privrednih subjekata."To je kratkoročna pomoć koja ništa ne rešava, dok nije izvesno da li će se nešto od odloženih, a dospelih poreza i doprinosa na zarade ponovo odložiti 4. januara 2021. godine ili otpisati, pa bi bila dodatni trošak", rekao je direktor YUTE Aeksandar  Seničić.Prema njegovim rečima problem sa tom vrstom pomoći je i taj što je uslovljena zabranom otpuštanja zaposlenih.Vlada Srbije je odlučila da turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, vodičima, hotelijerima i ugostiteljima ponudi još jedan minimalac, pod uslovom da do 31. januara ne otpuštaju zaposlene.Seničić je rekao da je do pre nekoliko dana bio zastoj u Fondu za razvoj, a da je sada odjednom odobreno pet-šest zahteva za kredit, što nije dovoljno jer je pozajmice tražilo 300 agencija. Tim tempom bi kako dodaje odobravanje kredita za likvidnost agencijama trajalo nekoliko godina.Agencijama je, po njegovim rečima, brzo potrebna pomoć da bi preživele, a sve ostalo je "zamagljivanje problema".Seničić je rekao da je do sada 120 "subagenata" iskoristilo mogućnost da firmu stavi u status mirovanja, dok je sedam turističkih agencija otišlo u stečaj, čega će, kako se obekuje više biti sledeće godine.Vlada Srbije su nedavno je usvojila kojim se predviđa minimalac za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, a saopšteno je i da je za tu svrhu izdvojeno 1,98 milijardi dinara.

Srbija

Šansa za usavršavanje studenata elektrotehnike i mašinstva

Kompanija Hisense Gorenje Europe potpisala je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Elektrotehničkim i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, što će kako se objašnjava doprineti usavršavanju studenata, a sličan vid saradnje planira se i sa brojnim univerzitetima širom Evrope.Studenti će kako se objašnjava učestvovati u laboratorijskim i industrijskim istraživanjima, razvoju proizvoda i izradi prijava za međunarodne i nacionalne naučne i edukativne projekte, kao i u izradi zajedničkih studija i projekata. Saradnja će kako se dodaje pružiti i mogućnost zapošljavanja u nekim od razvojnih centara kompanije Hisense. "Ključna tačka napretka globalnih kompanija poput naše leži u saradnji sa najuglednijim obrazovnim institucijama širom sveta", izjavila je Stanka Pejanović, potpredsednica Hisense grupe. Grupa Hisense Europe kako se dodaje u svojim evropskim kompanijama planira da ojača razvojni tim talenata u oblasti elektronike, elektrotehnike, mašinstva, fizike.GORENJE SE DELI NA DVE KOMPANIJE, UPRAVA IDE U LJUBLJANU "Misija i vizija Elektrotehničkog fakulteta je da svojim studentima pruži vrhunsko obrazovanje u oblasti elektrotehnike i računarstva, inovativnim preduzećima kvalitetnu kadrovsku potporu, a privredi podršku za napredak zasnovan na znanju i inovacijama", kaže dekan ETF-a Milo Tomašević. Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović rekao je da je taj fakultet veoma posvećen modernizaciji nastave, inovacijama i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede. Hisense zapošljava oko 7.000 inženjera čiji je glavni zadatak razvijanje novih, inovativnih i visoko kvalitetnih proizvoda.  Brend Gorenje ove godine obeležava i 70 godina poslovanja, a u vlasništvu Hisense Grupe je od 2018. godine.Gorenje u Srbiji posluje oveć 14 godina, a u fabrici koja se od tada nalazi u Valjevu zapošljava oko 2.000 radnika.

Svet

Evropski startapi ove godine privukli rekordne investicije

Evropski tehnološki startapi uspeli su da privuku rekordni nivo investicija ove godine, koji bi mogao da dostigne ukupno 41 milijardu dolara, što je za 500 miliona dolara više nego 2019. godine, piše portal Novac.Podaci izveštaja britanskog fonda rizičnog kapitala Atomico pod nazivom „State of European Tech“ pokazuju da je nakon usporavanja u prvoj polovini godine, samo u septembru je u evropske tehnološke startape investirano više od pet milijardi evra.Navodi se da u Evropi postoji više od 140 hiljada startapa, od kojih je više od 43 hiljade imalo najmanje jedan krug investicija, pri čemu je njih oko 15 hiljada prikupilo do dva miliona dolara, a samo 74 više od 250 miliona dolara. Analizirajući startup scenu, za Sloveniju se, na primer, navodi da na milion stanovnika ima 186 startapa, a Estonija se ističe kao evropska „prestonica“ startapa (ako se gleda njihov broj po stanovniku), iza nje je Irska, zatim Danska, Finska i Holandija.U izveštaju trenutno nema podataka o Srbiji.Kada se govori o iznosu investicija, Velika Britanija je ulagala najviše, iza nje bile su Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija.Autori izveštaja primećuju da kapital uložen u evropske tehnološke startpae raste ne samo zbog više realizovanih investicionih krugova već i povećanja njihove prosečne veličine, a London, Pariz i Berlin su prva tri čvorišta po broju zaključenih poslova.Što se tiče stranih investitora, njihov broj iz SAD-a nastavlja da raste, pri čemu je udeo američkih investitora veći u Velikoj Britaniji i Nemačkoj nego u Francuskoj.Evropske fintech kompanije privukle su ove godine više kapitala od bilo koje druge industrije (u njih je u poslednje dve godine uloženo do 20 milijardi dolara), sa primerima Klarne sa 850 miliona dolara u dva kruga i Revolute sa 500 miliona dolara.Takođe, startapi koji proizvode softverska rešenja za kompanije bili su izuzetno popularni među investitorima. Startapi u transportnom i energetskom sektoru takođe su dobili velike količine novca, ali je taj iznos manji nego 2019. godine. Gledajući tehnologiju koja je u središtu razvoja, kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, proširenom i virtuelnom stvarnošću, dronovima, robotima itd., ove godine privukle su 8,9 milijardi dolara investicija u odnosu na prošlu godinu.Prema izveštaju, ove godine se u Evropi, zahvaljujući investicijama, „pojavilo“ čak 18 tehnoloških startapa čija je procena premašila milijardu dolara (takozvani jednorozi). Dva evropska startapa premašila su procenu od 10 milijardi dolara ove godine, a dvoje su giganti sa 50 milijardi dolara (Adyen i Spotify). Prema izveštaju Atomic-a, u Evropi trenutno postoji više od 200 startapa koji se mogu nazvati „jednorozima“.

Svet

Počela trgovina vodom na američkim berzama

Voda je postala dobro kojim se trguje na Volstritu, poput zlata i "crnog zlata" odnosno nafte, a finansijski stručnjaci tvrde da će to omogućiti bolje upravljanje tim dragocenim prirodnim resursom neophodnim za preživljavanje živih bića, prenosi Seebiz. U mnogim delovima sveta, nestašica vode nije budući, već aktuelni problem. S njim se suočavaju i razvijene zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država. To se pokazalo na primeru Kalifornije, koja je proteklog leta imala probleme u redovnom vodosnabdevanju zbog rekordno visokih temperatura i nekontrolisanih požara. Procenjuje se da će taj problem u budućnosti biti sve veći i učestaliji, zbog čega je na Volstritu počela trgovina fjučers ugovorima u oblasti voda.Fjučers ugovori su sporazumi kojima se dogovara kupovina odnosno prodaja dobara u određenom trenutku u budućnosti po unapred utvrđenoj ceni. Do sada su se primenjivali u trgovini naftom, zlatom i hranom. Cena vode će varirati poput cene tih dobara.Najveća svetska berza finansijskih derivata CME Grupa, procenjuje da tržište vode u Kaliforniji vredi više od milijardu dolara.Indeks vode Nasdak Veles Kalifornija zasnovan je na cenama na glavnim kalifornijskim slivovima, gde je nedostatak vode sve veći.CME Grupa smatra da će fjučers ugovori omogućiti bolje upravljanje rizikom od nestašice vode i bolji odnos između ponude i potražnje na tržištu.Kina i Sjedinjene Američke Države su najveći potrošači vode. Prema Ujedinjenim nacijama, dve milijarde ljudi živi u zemljama u kojima je pristup vodi ozbiljan problem. UN procenjuju da bi nestašica vode mogle da pogodi pet milijardi ljudi do 2050. godine i izazove masovne migracije.Nedostatak vode povezan je sa prekomernim korišćenjem u industriji i ljudskoj ishrani, kao i sa klimatskim promenama.

Svet

Državna naftna kompanija kupuje 20 medija u Poljskoj

Poljska državna naftna kompanija Orlen preuzeće 20 vodećih poljskih regionalnih novina, najavio je u ponedjeljak izvršni direktor Orlena Danijel Obajtek - nešto što vladini kritičari već dugo vide kao ključni element u planu vladajuće stranke za dalje podrivanje slobode medija u Poljskoj, piše Euractiv.„Preuzimamo Polska Press i zahvaljujući ovoj investiciji, imaćemo pristup 17,4 miliona čitalaca na mreži. Pomoći će nam da ojačamo naše odeljenje prodaje i dalje poboljšamo naše alate za velike podatke“, objavio je Obajtek na Tviteru. Do sada je Polska Press pripadala nemačkoj izdavačkoj grupi Verlagsgruppe Passau (VGP).Iako je Obajtek transakciju predstavio kao dobru poslovnu priliku za maloprodaju benzina, mnogi je vide kao korak usmeren na širenje vladinog uticaja na poljski medijski sektor. Za samog Obajteka se smatra da je odan vladajućem Zakonu i Pravdi (PiS).Tokom poslednjih nekoliko godina, PiS je planirao da ograniči procenat medija sa stranim vlasništvom, što je opozicija nazvala „repolonizacijom“, jer je trebalo da dovede do ograničenja stranog kapitala u poljskim medijima.„Kada je reč o „repolonizaciji“, transformisaćemo medije tako da predstavljaju poljski interes, da budu sa i za poljski narod“, rekla je Elzbieta Kruk (PiS), članica Nacionalnog saveta za medije u julu.Reporteri bez granica (RSF) upozorili su u utorak Orlen da mora osigurati nezavisnost medija. U tvitu je organizacija rekla da „dok Orlen kupuje Polska Press od Verlagsgruppe Passau, RSF poziva benzinsku kompaniju da poštuje i garantuje uređivačku nezavisnost regionalnih prodajnih mesta“.„Orlen je pod uticajem vlade koja teži „repolonizaciji“ nezavisnih medija“, dodali su.

Srbija

BIRN: Firma funkcionera SNS-a pokušala suprotno ugovoru da naplati 235.000 evra „Zastava oružju“

Peduzeće "VIP Global Logistics" koje je u vlasništvu visokog funkcionera SNS, sklopilo je konsultantski ugovor sa kiparskom čiji je vlasnik njen direktor i pokušali su suprotno ugovoru da naplate usluge od državnog preduzeća "Zastava oružje", otkriva BIRN.Kako tvrdi BIRN, Nemanja Marijan, član glavnog odbora Srpske napredne stranke i Predrag Nikolić su dugogodišnji poslovni partneri i obojica su radili za lokalne ogranke multinacionalne korporacije "Poseidon Group". Nakon toga su februara 2017. godine odlučili da osnivaju firmu "VIP Global Logistics" gde je Marijan vlasnik, a Nikolić direktor.BIRN napominje da su samo tri meseca nakon osnivanja firme u maju 2017, dobili dozvolu Ministarstva trgovine da se upišu u registar uvoznika i izvoznika naoružanja, iako nisu imali iskustva u radu sa namenskom industrijom. Zatim kako se dodaje kao posrednici sklapaju nekoliko ugovora sa državnom firmom "Zastava oružje" u vrednosti od najmanje 14.5 miliona dolara.Prema istraživanju BIRN-a problemi kreću tokom 2019. godine prilikom realizacije jednog od ovih poslova kada je "VIP Global Logistics" fakturisala dodatne troškove, koji nisu u skladu sa ugovorom potpisanim sa "Zastava oružjem".UGOVOR SA KIPARSKOM FIRMOMNaime, kako BIRN otkriva "VIP Global Logistics" potpisao je konsultantski ugovor sa firmom "Felixon Investments Limited" čiji je vlasnik njen direktor Predrag Nikolić. Tako se ispostavilo, kako se dodaje da su se "konsultovali" sa sopstvenim direktorom, za iznos od 235.000 evra i to pokušali da naplati "Zastavi", što je kako se podseća utvrdila i Državna revizorska institucija (DRI)."Zastavu nakon dobijanja odobrenja, koje izdaju državne institucije, ne zanima za koga i po kojoj ceni posrednik preprodaje oružje", kaže bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Božo Drašković.Prema njegovim rečima konsultantske usluge niti su postojale, niti je prodavac "Zastava oružje" za njima imalo potrebe."Ovo je standardni mehanizam za izvlačenje keša iz poslova, koji kasnije služe da se namire različiti posrednici koji nisu bili pokazani u ugovorima ili da se pak utaji deo poreza od ostvarenog prihoda", smatra direktor Instituta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević. On naglašava da su takvi posrednici ili konsultanti po pravilu kompanije iz poreskih rajeva, kao i da se gotovo uvek radi o izvlačenju para preko fiktivnih poslova konsaltinga, koji nemaju pokriće niti u vrednosti, niti u obrazloženju razloga.Direktor "Zastava oružja" inače je već dve godine Mladen Petković, kadar SNS-a iz Zemuna, koji je pre "Zastave oružja" četiri godine proveo na čelu "Krušika" iz Valjeva."Konkurencija na domaćem i međunarodnom tržištu je takva da je često neophodno osigurati u najvećoj zakonski dozvoljenoj meri tajnost poslovnih kontakata, koji na određenim tržištima omogućuju nastajanje i odvijanje posla", izjavio je direktor "VIP Global Logistics" Predrag Nikolić.Prema njegovim rečima posluju u skladu sa domaćim i stranim zakonima. BIRN napominje da je Nikolić odbio da odgovori na pitanja o tome kako je moguće da firma u kojoj je direktor ugovori navodne konsultantske poslove sa kiparskom firmom, čiji je vlasnik.Kragujevačka "Zastava oružje" nije odgovorila na pitanja BIRN-a o ovom poslu, kao ni Ministarstvo trgovine.BIRN: MEĐU DONATORIMA MUP-A  SRBIJE "DOBRO POZNATA" IMENA I SUKOB INTERESA POSLOVI SA OSTALIM FABRIKAMA NAMENSKE INDUSTRIJE"VIP Global Logistics" tvrdi i da sarađuje sa Vojnotehničkim institutom i firmama "Krušik", "PPT Namenska", "Sloboda Čačak" i "Zastava oružje". Navodi se da Ministarstvo odbrane kao ni navedene državne firme nisu za BIRN objasnile svoje veze sa "VIP Global Logistics", koji je od osnivanja svaku godinu završila sa minusom od ukupno 770.000 evra."Zastava oružje" inače je imala 32,7 % manje realizovane prodaje oružja u tokom 2019. od planiranog, a jedan od razloga je, kako se navodi u finansijskom izveštaju i to što nije došlo do planiranog potpisivanja ugovora između izvoznika i krajnjih korisnika."VIP Global Logistics" se navodi i kao jedna od firmi koja nije uspela da potpiše ugovore sa krajnjim korisnikom za izvoz oružja ukupno vrednog 14.5 miliona dolara, ali je uprkos tome još jednom uplatila avans, od 761.000 dolara, tvrdeći da "ima najavu za potpisivanje ugovora i preuzimanje robe za krajnjeg kupca u 2020. godini".MALTEŠKE VEZEBIRN ukazuje da najveću pažnju među referencama Marijanove firme privlače "Lancaster 6" i "PBM Ammunition", preduzeća registrovana na Malti. Prva je kako se navodi povezana sa malteškim trgovcem oružja Džejmsom Fenečom, a vlasnik druge je Kristijan Djurent, još jedan takozvani "gospodar rata".Feneč i Djurent kako se podseća bili su i saradnici Erika Prinsa, osnivača američke plaćeničke kompanije "Blackwater", koja je postala ozloglašena 2007. godine kada je grupa njenih zaposlenih, radeći za američki Stejt department, ubila 14 iračkih civila zbog čega su četvorica i osuđena.Oni su takođe optuženi da su prekršili sankcije o uvozu oružja u Libiju, a povodom BIRN-ovih pitanja pomenute firme nisu se oglašavale.

Srbija

Ostaju otvoreni za kupce tokom cele nedelje

Skoro sve dm drogerije u Srbiji, uključujući i one u tržnim centrima, radiće najkasnije do 21 čas, budući da je kompanija dm prepoznata kao prioritetan lanac snabdevanja koji u svom asortimanu sadrži prehram...

Svet

Majkrosoft novim alatom nadzire radnike koji rade na daljinu

Majkrosoft ima novu alatku pod nazivom „Ocena produktivnosti“ koja omogućava menadžerima da prate koliko često radnici koji rade iz svojih domova koriste Word i Excel, koliko imejlova šalju i na koliko su video sastanaka bili prisutni, piše Axios.Ukupno postoji „73 komada detaljnih podataka o ponašanju radnika kojima poslodavci imaju pristup, a svi su povezani sa zaposlenima po imenima na zgodnoj kontrolnoj tabli“, piše Rejčel Sendler iz Forbsa.Pandemija korona virusa znatno je ubrzala usvajanje rada na daljinu, ali je takođe i normalizovala pojačani nadzor i prikupljanje podataka kao što je „Ocena produktivnosti“.Neki poslodavci takođe mere temperaturu radnika i prikupljaju istorije bolesti u ime sigurnosti, dok drugi koriste razne tragače za nadgledanje svojih zaposlenih koji rade iz svojih domova, jer sumnjaju u njihovu sposobnost da posao obave kod kuće.Integrisanje takve invazivne tehnologije nadzora na radno mesto može brzo nagristi poverenje radnika u svoje šefove i naterati ih da daju otkaze.

Srbija

Održana stabilnost poslovanja u doba Covida

Nelt Grupa ostvarila je u 2020. planirani konsolidovani prihod u iznosu od 940 miliona evra. Nelt Grupa, lider u pružanju najsavremenijih usluga u oblasti distribucije i logistike, koji zapošljava 4.000 ljudi u 15 kompanija, na 11 tržišta u Jugoistočnoj Evropi i Africi, preko 25 godina konstantno ulaže u razvoj poslovanja, primenu novih tehnologija i afirmaciju zaposlenih.„Godina koju ispraćamo je bila godina požrtvovanosti svih u Neltu. Naš lanac snabdevanja je neprekidno funkcionisao na svim tržištima na kojima poslujemo i time omogućio nesmetanu nabavku ključnih proizvoda svim potrošačima. Zakoračili smo značajnije u proces digitalizacije, omogućili veću efikasnost poslovnih procesa i nastavili sa investicijama. Bazirana na kompanijskim vrednostima, transformacija biznisa se nastavlja u želji da obezbedimo dugoročnu perspektivu poslovanja Nelta i naših poslovnih partnera“, izjavio je Miloš Jelić, generalni direktor Nelt Grupe. Tokom godine obeležene Covidom, Nelt je obezbedio sve raspoložive mere zaštite i edukacije zaposlenih, vodeći pre svega računa o njihovom zdravlju, ali i o neophodnosti kontinuiteta poslovanja. Donacijom zdravstvenim sistemima u regionu u iznosu od preko 350.000 eura, kompanija Nelt je poslala poruku da je iskren i stabilan partner i oslonac zajednice u kojoj posluje. Kroz kreiranje i lansiranje mobilne aplikacije "Nelt Market" na tržištu Srbije, ponovo je dokazana liderska pozicija kompanije u distribuciji robe široke potrošnje. U saradnji sa principalom Philip Morris International (PMI) pokrenut je globalni pionirski projekat u oblasti digitalne trgovine duvanskim proizvodima ka maloprodaji.Kompanija Neoplanta je kroz najbolje rezultate u istoriji svog poslovanja potvrdila mesto broj jedan u mesnoj industriji, dok je Baby food factory (Fabrika dečije hrane) ispunila ciljeve sa ostvarenim učešćem na tržištu u kategoriji od preko 20%. Nelt je u saradnji sa BFF inicirao i sproveo dva dodatna projekta: akviziciju brenda hrane za bebe Bebi, od Atlantic grupe, čija će se proizvodnja nastaviti u Beogradu a distribucija u Rusiji, dok je osim toga, kreiran i revolucionaran proizvod zdrave hrane pod nazivom Nutrino LAB, koji se odnedavno može naći u radnjama širom Beograda. Planirane investicije za 2021. godinu iznose više od 10 miliona eura, pre svega u proširenje prvog privatnog Intermodalnog terminala u Dobanovcima, ali i drugim ekološkim, tehnološkim i transportnim segmentima poslovanja svih kompanija u okviru Nelt Grupe.

Srbija

PKS: Prerađivačka industrija poslovala lošije tokom novembra

Tokom prošlog meseca 7,8% kompanija iz oblasti prerađivačke industrije smanjilo je broj zaposlenih u odnosu na oktobar, dok je sveha 4,4% povećalo broj svojih radnika, objavila je Privredna komora Srbije (PKS) u svojoj publikaciji Barometar.U odnosu na novembar prošle godine zabeležen je pad indikatora očekivane prodaje na domaćem tržištu od 68%, a na stranom od 80%.Tokom novembra u anketi o broju radnika, 16,7% poslodavaca je reklo da će u naredna tri meseca povećati broj zaposlenih, dok 4,9% planira otpuštanja, što je lošiji rezultat u odnosu na oktobar 2020.MESECI PADA U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI SRBIJE Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju kompanije iz prerađivačkog sektora je nivo likvidnosti, pa je tako 20,3% njih je navelo da im je neizvesnost u naplati potraživanja najveći problem u poslovanju. Broj firmi koje su navele da im je nivo potraživanja previsok, odnosno visok ali izdrživ, blago je smanjen u odnosu na oktobar i iznosi 32,8%.Smanjen je i broj firmi koje planiraju da povećaju obim investicija. Dok je Prošle godine to je planiralo 31,6% firmi, dok će ove godine samo 29,9% kompanija povećavati svoja ulaganja.

Svet

Huawei testirao AI za prepoznavanje ujgurske manjine

Kineski tehnološki gigant Huavej (Huawei) testirao je softver za prepoznavanje lica koji bi mogao da pošalje automatizovane "ujgurske alarme" vlastima kada njegovi sistemi kamera identifikuju članove ove manjinske grupe, navodi se u internom dokumentu koji pruža dalje detalje o kineskom nadzoru koristeći veštačku inteligenciju, piše Vašington poust.Dokument koji su potpisali predstavnici Huaveja otkrila je istraživačka organizacija IPVM i pokazuje da je telekomunikaciona firma 2018. godine radila sa startap kompanijom za prepoznavanje lica Megvii na testiranju sistema kamera sa veštačkom inteligencijom koja je mogla da skenira lica u gomila i proceni starost, pol i etničku pripadnost svake osobe.Ako bi sistem otkrio lice pripadnika većinski muslimanske manjinske grupe, navodi se u izveštaju o testiranju, mogao bi pokrenuti „ujgurski alarm“ - koji bi ih potencijalno mogao označiti za policiju u Kini, gde su pripadnici grupe masovno zatvarani. Dokument, koji je pronađen na Huavejevoj veb lokaciji, uklonjen je ubrzo nakon što su The Post i IPVM zatražili od kompanije komentar.Takva tehnologija je poslednjih godina stekla sve veću ulogu među policijskim odeljenjima u Kini, kažu aktivisti za ljudska prava. Ali dokument baca novo svetlo na to kako je Huavej, najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme, takođe doprineo razvoju te tehnologije, pružajući servere, kamere, cloud-computing infrastrukturu i druge alate koji podmiruju tehnološku moć sistema.Džon Honovič, osnivač kompanije IPVM sa sedištem u Pensilvaniji koja pregledava i istražuje opremu za video nadzor, rekao je da dokument pokazuje koliko je takva diskriminatorna tehnologija postala „zastrašujuća“ i „potpuno normalizovana“.„Ovo nije jedna izolovana kompanija. Ovo je sistematično “, rekao je Honovič.Kompanije Huavej i Megvii priznale su da je dokument stvaran. Portparol Huaveja Glen Šlos rekao je da je izveštaj „jednostavno test i da nije video stvarnu primenu. Huavej za ovu vrstu testiranja isporučuje samo proizvode opšte namene. Ne pružamo prilagođene algoritme ili aplikacije“.Obe kompanije najavile su tri sistema nadzora, a Vašington poust nije mogao odmah da potvrdi da li je sistem sa „ujgurskim alarmom“ testiranim 2018. godine jedan od tri koji se trenutno prodaju.

Svet

Uber prodao i svoj program za „leteći taksi“

Kalifornijska kompanija Joby Aviation, koja razvija električne avione sa vertikalnim sletanjem i poletanjem, preuzima aplikaciju Uber Elevate, prenosi CNBC. Na avio-taksi čeka se već nekoliko godina, ali se startap preduzeća već udružuju u nameri da ga konačno i pokrenu.Prema najavama, očekuje se da će avio-taksi moći da se nađe u upotrebi već 2023. godine i tada će Joby moći da koristi Uberovu aplikaciju koja je razvijena za avionski taksi.Iako uslovi transakcije nisu objavljeni, Uber je kako se navodi pristao da investira 75 miliona dolara u Joby Aviation, pored 50 miliona koji su već uloženi ove godine, kao deo finansiranja kompanije Series C."Bili smo ponosni na naše partnerstvo sa Uber Elevate prošle godine, a još smo ponosniji što smo ih danas dočekali u Joby timu“, izjavio je Joe Ben Bevirt.Transakcija dolazi samo dan nakon što je Uber prodao svoj Advanced Technologies Group, kompaniji Aurora, koja razvija autonomne automobile.POTPREDSEDNIK ERBASA ZA JIE: BUDUĆNOST GRADSKOG PREVOZA JE LETEĆI TAKSI Rastankom sa Advanced Technologies Group-om i Uber Elevate, Uber narednih godina neće morati da ulaže stotine miliona dolara u razvoj usluge "autonomnog" prevoza i vazdušnog taksija.Za kompaniju Joby Aviation, Uber Elevate mogao bi da znači da će njihovi budući korisnici moći jenodstavno da koriste i usluge avio-taksija i usluge Uberovog običnog gradskog taksija.Kompanija je napravila i testira potpuno električni avion koji može da prevozi četiri putnika i pilota na rastojanju do 150 milja pri maksimalnoj brzini od 200 milja na sat. Cene korišćenja avio-taksija još nisu poznate, ali kada budu objavljene biće jasno da li će on moći masovno da se koristi.

2020

Proglašeni pobednici ekološkog konkursa rEKOnstrukcija

Veliki nagradni konkurs SBB fondacije rEKOnstrukcija završen je 24. novembra, a nakon mesec dana prijavljivanja i izuzetno kreativnih ekoloških rešenja, žiri je imao veoma težak zadatak.Na adresu neprljajnemasizgovor.rs pristiglo je 510 predloga, među kojima se kao najbolji izdvojio Pošumljavanje kako bi nadoknadili za svoju emisiju ugljenika. Realizatori pobedničkog rešenja na 37 ari zemljišta u blizini Kruševca sade šumu i doprinose borbi protiv klimatskih promena. Drugo mesto osvojio je predlog Oživljavanje sela Pakleštica u okolini Pirota, a treće Ulepšaj svet oko sebe. Četvrto mesto osvojilo je pet rešenja, a zbog velikog broja izuzetnih ekoloških projekata žiri SBB fondacije je odlučio da dodeli još 10 specijalnih nagrada. Sve ostale učesnike obradovaće i mali znak pažnje.Konkurs rEKOnstrukcija, koji je deo inicijative Ne prljaj. Nemaš izgovor!, počeo je 23. oktobra a učesnici su slali snimke ili fotografije u kojima se vidi na koji način oni brinu o svojoj okolini svakodnevnim životnim navikama. Rekonstrukciju su podržali i brojni saradnici i javne ličnosti među kojima su poznati glumci, voditelji, ekološki aktivisti i mnogi drugi koji su prepoznali značaj ovakve akcije čiji su prioritet i misija borba za očuvanje životne sredine.

Srbija

Fond za razvoj odobrio gotovo milijardu dinara kredita

Državni Fond za razvoj odobrio je ukupno 195 zahteva za kredite u ukupnom iznosu od 968,6 miliona dinara, objavio je Fond na svojoj internet stranici.Prema njihovim podacima, odobreno je 16 zahteva za investicione kredite u iznosu od 299,2 miliona dinara kreditnih i 63,9 miliona dinara bespovratnih sredstava.Pored toga, odobreno je 112 kredita za likvidnost pravnim licima i preduzetnicima kao finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom kovid-19 u iznosu od 355,3 miliona dinara.Turističkim, ugostiteljskim i putničkim delatnostima  odobreno je 53 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 253,4 miliona dinara.S druge strane, Fond za razvoj je odbio 83 zahteva za kredite, od kojih je polovina bila za likvidnost, odnosno za finansijsku podršku u uslovima pandemije.Fond je odobrio dva dugoročna kredita za investicije u iznosu od 37,5 miliona dinara, i jedan za trajna obrtna sredstva u iznosu od 4 miliona dinara.Odobreno je i 11 zahteva u iznosu od 19,1 miliona dinara kreditnih i 9,2 miliona dinara bespovratnih sredstava za startap kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.Kako je Fond naglasio na svojoj internet stranici prijem zahteva će se vršiti dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 10. decembra 2020. godine, a nakon naznačenog datuma zahtevi po ovom programu se neće razmatrati.

Srbija

Share fondacija pokrenula kampanju protiv biometrijskog nadzora

Inicijativa #hiljadekamera koju zastupa Share fondacija pozvala je građane i organizacije da učestvuju u zajedničkom finansiranju pravne i građanske borbe za zabranu biometrijskog nadzora u Srbiji. Svi zainteresovani građani mogu da doniraju novac putem internet stranice Doniraj.rs. Za finansiranje kampanje do sada je prikupljeno više od 500.000 dinara, a cilj je da se skupi milion dinara. Sva prikupljena sredstva koristiće se za analizu tehnologije i pokretanje pravnih mehanizama protiv masovnog nadzora, a nastaviće se i sa mapiranjem i obeležavanjem kamera u javnom prostoru, a sprovodiće se i druge građanske akcije, edukacija i informisanje šire javnosti o tim problemima."Pametne kamere za biometrijski nadzor postavljaju se u javnim prostorima Beograda, čak i u vreme pandemije, najavljujući vreme "nove normalnosti" svakodnevnog kršenja prava građana zaštićenih Ustavom i zakonima", navodi se u saopštenju inicijative #hiljadekamera.Prema rečima njenih predstavnika, sistem koji omogućava prepoznavanje lica i analizu kretanja na osnovu masovnog, neselektivnog prikupljanja ličnih podataka, u Srbiji se uvodi putem procesa koji nije transparentan.  Naglašavaju da je javnost do danas ostala uskraćena za informacije o ceni tog sistema, lokacijama kamera i rizicima po privatnost građana.Sve dosadašnje aktivnosti na tom polju finansirane su isključivo resursima aktivista i organizacija okupljenih u pomenutoj inicijativi, a građani se sada pozivaju da učestvuju u izgradnji informisanog, otvorenog društva koje će upotrebljavati korisne i kontrolisane tehnologije. To će, kako objašnjavaju doprineti da se ne plati previsoka cena građanskim slobodama. Prikupljanje donacija trajaće do 5. januara, a za podršku od 1000 i više dinara predviđeni su paketi zahvalnosti koji obuhvataju informativne sadržaje o digitalnim pravima i bezbednosti na internetu, stikere za obeležavanje kamera, ali i odevne predmete koji su dizajnirani da zbunjuju sistem za prepoznavanje lica.POKRENUTA PETICIJA PROTIV MASOVNOG NADZORA "NE SNIMAJ MI LICE!" REAKCIJA NA IZOSTANAK DRUŠTVENE DEBATEPlatforma hiljade.kamera.rs nastala je kao reakcija na izostanak društvene debate i informacija od javnog značaja, a građani su  počeli sami da mapiraju sistem za nadzor.  Do danas je kako je naglašeno, na ovaj način verifikovano gotovo trostruko više kamera sa biometrijskim karakteristikama u odnosu na broj koji je objavio MUP. Prema toj mapi, Beograd trenutno ima 1001 kameru na 469 lokacija, a otkrivene su i brojne neusaglašenosti sa važećim zakonima, izostanak analize rizika i potreba.Takođe dodaje se da je utvrđeno i da ne postoji unapred definisan plan lokacija predviđenih za kamere, koji bi bio baziran na detaljnoj analizi krivičnih dela, kako je ranije najavljeno iz policije. Prošlog meseca, inicijativa je pokrenula i peticiju za zabranu biometrijskog nadzora, u okviru kampanje koja se vodi širom Evrope.