Najnovije

Srbija

Ugostitelji pozdravljaju otvaranje bašta, ali traže pomoć od države

Najnoviju odluku da se kafićima i restoranima dozvoli da otvore bašte, privrednici vide kao pozitivan korak ka potpunom ukidanju mera ograničenja za ugostitelje, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. To udruženje je pozvalo nadležne da po hitnom postupku usvoje poseban paket ekonomske pomoći i pomognu privrednicima da saniraju štetu nastalu zbog pandemije."Smatramo problematičnim što se odluka opet donosi bez učešća onih na koje se odnosi i bez pratećeg ekonomskog paketa", stoji u saopštenju Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije.Udruženje podseća da su iz te odluke su izuzeti oni koji nemaju bašte, kojima takože stiže na naplatu 100% nameta.Za saniranje štete koja je nastala u prethodnih godinu dana potrebno je, kako tvrde da se otpišu porezi i doprinosi, ukinu parafiskalni nameti, smanji PDV na 5% u naredne 2 godine.Pored toga neophodno je da se umanje sve lokalne takse i dažbine srazmerno ograničenjima, kao i da se hitno započne sa primenom uredbe koja je na snazi i koja je namenjena ugroženim delatnostima.Tom uredbom predviđeno je pokriće fiksnih troškova i bruto zarada slično kao u većini zemalja Evropske unije. "Dok poreska uprava obračunava kamate i izbacuje iz reprograma one (privrednike) koji su merama onemogućeni da rade naša država subvencioniše strane 'investicije' sa 56,000 evra po radnom mestu", napominje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. Kako dodaju, neki ugostitelji se žale da im se seče struja koju nemaju odakle da plate, jer uglavnom ne rade ili im je rad ograničen.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KROZNOG ŠTABA ZA PRIVREDUPrema najnovijim merama koje je usvojila Vlada Srbije svi objekti i ustanove kojime je rad dozvoljen imaju jedinstveno dozvoljeno radno vreme od šest časova ujutro do 22 sata uveče.Ugostiteljskim objektima sa baštom dozvoljen je rad isključivo na otvorenom, uz poštovanje svih epidemioloških mera, a u baštama je zabranjeno izvođenje scensko-muzičkih programa.Dok dostava hrane ostaje dozvoljena 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, dok tržni centri, kao i kafići i restorani koji nemaju baštu ostaju zatvoreni.I dalje je na snazi mera da svi objekti moraju da obezbede poštovanje mere od minimum devet kvadratnih metara po osobi ili posetiocu, osim u fitnes klubovima, spa-centrima, kao i teretanama gde je potrebno 16 kvadratnih metara po jednom čoveku.Vakcinacija protiv zarazne bilesti kovid-19 odvijaće se bez prekida po unapred utvrđenom planu i u narednim danima.

Srbija

Webiz konferencija 2021: Innovation & Women empowerment

Webiz online konferencija Innovation & Women empowerment biće održana 8. i 9. aprila ove godine. Organizatori  najavljuju pravi virtuelni spektakl jer učesnici mogu da prate konferencije preko live stream-a i to produkcijski unapređene.Tema ovogodišnje konferencije je inovacija i osnaživanje žena, a u dva dana programa stalo je 14 panela sa preko 40 učesnika. Ono što učesnicima obećava dobar provod na Webiz konferenciji jeste interaktivna platforma za praćenje programa putem koje mogu da se uključe u panel i postave pitanje gostima.Na konferenciji će učestvovati predstavnici kompanija Microsoft, Centili, TeleGroup, SAGA, PwC Serbia, ali i osnivači uspešnih startapa: 60seconds, Bitebell, PygmyTITAN.Među domaćim govornicima koji će učestvovati na Webiz konferenciji su i Borislav Miljanović, Founder & CEO Represent System-a, Nebojša Đurđević, generalni direktor Inicijativa “Digitalna Srbija”, Zoran Vasiljev, Group CEO Centili, Branislava Antović Founder & Editor-in-Chief, Brana’s Divine World, Biljana Ždrale, CEO startapa Boostowski i mnogi drugi.Pored stručnjaka sa domaće scene, Webiz konferenciji će se pridružiti i svetska imena, kao što su Stefan Kauster, Partner & Head of Ecosystem Consulting globalne istraživačke organizacije Startup Genome, Jan Kobler, Managing Partner velikog investicionog fonda South Central Ventures, Richard Andemark, Founder & CEO škole primenjene informacione tehnologije Salt.Više o Webiz konferenciji programu možete saznati  ovde.

Deac u skoli

Srbija

Kako pomiriti šefa i Gugl učionicu (ANKETA)

Već godinu dana u kući nam je nezvani podstanar -  škola nam se uselila u kuhinju, spavaće i dnevne sobe i ne planira da ide. Kablovi, kompjuteri, viber grupe, deca koja po ceo dan sede ispred računara...Sa druge strane, moramo i da radimo. Kako ste uskladili posao i školu? Ukoliko ste zaposleni, molimo Vas da izdvojite dva minuta i popunite našu anketu. Anketa je anonimna.

Svet

Globalna potražnja za brodskim kontejnerima obara rekorde

Pogoršana nedavnom blokadom Sueckog kanala, globalna potražnja za kontejnerima mogla bi ove godine dostići istorijski maksimum, što će dodatno povećati troškove otpreme, navodi najveći svetski proizvođač kontejnera, javlja South China Morning Post.Kompanija China International Marine Containers (CIMC), najveći proizvođač brodskih kontejnera, kaže da je zabeležila rast cena njihovog standardnog kontejnera od šest metara (TEU). Cena je skočila praktično dvostruko u odnosu na godinu ranije, pa je sada više od 3.500 dolara.Suecki kanal, glavni plovni put za globalnu trgovinu koji povezuje Sredozemno more i Crveno more, ponovo je otvoren u ponedeljak nakon blokade od skoro nedelju dana.Ali mogli bi potrajati dani ili nedelje da se reguliše zaostatak koji nastao blokadom, a analitičari su zabrinuti da bi kašnjenja mogla usporiti rukovanje praznim kontejnerima u lukama i dodatno pogoršati nestašicu.CIMC radi punim kapacitetom od kraja prošle godine, jer su neravnomerni oporavci od pandemije ubrzali kineski izvoz u ostatak sveta i prouzrokovali nedostatak kontejnera kada su porasle pošiljke iz Kine i drugih azijskih zemalja u SAD i Evropu.Osim rastuće potražnje, još jedan ključni razlog visokih cena kontejnera povezan je sa cenama čelika.Nedeljne cene proizvoda od čelika u Kini naglo su porasle na sličan nivo iz 2011. godine, prema podacima kineskog Udruženja za gvožđe i čelik.Prošle godine se neto dobit CIMC-a više nego udvostručila i popela na 806 miliona dolara, uglavnom zahvaljujući unosnom poslu sa kontejnerima koji je prihodima činio oko 23 odsto poslovanja.

Konferencije Srbija konferencije

Srbija 2030: Mediji i demokratija

Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske u Beogradu, u sredu 7. aprila, u 11 časova, organizuje okrugli sto pod nazivom "Srbija 2030: Mediji i demokratija".Okrugli sto se održava u Envoy center Gospodar Jevremova 47, Beograd. Događaj se organizuje uz poštovanje svih epidemioloških mera, a biće organizovan i strim preko kanala Nove ekonomije.Okrugli sto ima za cilj da podstakne dijalog o strateški važnoj temi za budući razvoj demokratije u Srbiji, a to je položaj i uloga medija u Srbiji. Srbiji je izuzetno potreban slobodan i otvoren dijalog i razmena mišljenja, uz tačne i pravovremene informacije, čije faktičko ukidanje pravi dugoročnu štetu društvu. Zato se nadamo da ćete dati doprinos pokušaju da se uspostavlji dijalog i sučele različita mišljenja u cilju smanjivanja polarizacije kako u medijskoj sferi tako I u celom društvu, što nikako nije korisna ni u jednoj zemlji koja teži da bude demokratska.Neke od tema koje želimo da pokrenemo:• Kako vratiti odgovornost medija za ono što kažu i napišu• Kako smanjiti kontrolni uticaj vlasti, partija I interesnih grupa na rad medija• Atmosfera u društvu i sigurnost novinara i medija• Kako se može obezbediti transparentno vlasništvo u medijima, kao i transparentno finansiranje• Kako vratiti poverenje građana u medije• Kako se boriti protiv poplave lažnih vesti – ko ih fabrikujeSagovornici:• HE Jan Lundin, Ambasador Švedske u Srbiji (Potvrđen)• Slavica Trifunović,Pomoćnik ministra kulture i informisanja Vlade Srbije (TBC)• Robert Čoban, direktor, Color Press Group (Potvrđen)• Zoran Sekulić, direktor, FoNet (Potvrđen)• Igor Božić, Izvršni producent, N1 (Potvrđen)• Vesna Radojević, KRIK (Potvrđena)• Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik, Vreme (Potvrđen)• Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti (Potvrđen)• Željko Bodrožić, predsednik, NUNS (Potvrđen)• Vladomir Radomirović, predsednik, UNS (Potvrđen)Moderator: Jelena Obućina, novinarka Newsmax AdriaOvo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva. Pogledajte izveštaje sa prethodnih panela:Umiremo od zagađenja koje može da se sprečiObrazovanje kao ključni resurs budućnosti

2021

Mozzart i heroj vatrogasac rasplamsali nadu za Gavrilovu pobedu!

Pobedniku licitacije uručena Ronaldova traka, u fond ide 7,5 miliona dinara. Generalni direktor kompanije Mozzart, Slobodan Prodanović: Lečenje dece nikako ne sme biti „najvažnija sporedna stvar na svetu“. Đorđe Vukićević: Hvala Mozzartu i Ministarstvu unutrašnjih poslova što su podržali akcijuIz Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd poslat je dimni signal na gorući problem u lečenju spinalne mišićne atrofije – kakav je ovo svet kada lek za jedno dete košta više od dva miliona dolara? Vatrogasac Đorđe Vukićević i Mozzart rasplamsali su nadu za pobedu malog Gavrila, a na terenu humanosti spojio ih je nefudbalski potez Kristijana Ronalda. Njegova kapitenska traka, bačena u revoltu posle nepriznatog gola na meču Srbija – Portugal, završila je u rukama heroja sa Marakane, potom na licitaciji, a onda i kod predstavnika kompanije Mozzart koja je dala najveću ponudu na aukciji preko Limunda – 7,5 miliona dinara.U kvalifikacijama za Mundijal nema VAR-a, pa je sudbina bila glavni sudija ovog meča. I odredila je da pobednik može biti samo Gavrilo Đurđević, beba koja vodi najtežu bitku. Za nekoliko godina niko se neće sećati rezultata 2:2, a ni Kristijanovog gola. Pamtiće se samo ako taj poništen pogodak na kraju bude značio Gavrilovu pobedu.Najbolji igrač sveta, kapiten prvaka Evrope, odbacio je traku u 93. minutu na našem najvećem stadionu, verovatno u poslednjim bitnim utakmicama bez VAR-a, ali je ona dospela u prave ruke. Kod lidera u igri na humanost, kod kompanije koja već godinama pomaže u prikupljanju sredstava za lečenje dece.- Mozzart je želeo da pošalje poruku da lečenje dece nikako ne sme biti „najvažnija sporedna stvar na svetu“. Drago nam je da se u svetskim medijima o ovoj humanitarnoj aukciji pisalo više nego o tome da li je lopta kod Ronaldovog gola prešla liniju ili ne. Ponudama na Limundu smo, ujedno, želeli da skrenemo pažnju na velike probleme sa kojima se susreću roditelji u prikupljanju sredstava za lečenje svoje dece. Konačan rezultat meča Srbija – Portugal više nije bitan, sada su sve oči usmerene na konačan ishod Gavrilove borbe. Hvala vatrogascu Đorđu koji je plemenitim gestom zasenio sve Ronaldove poteze te večeri, kao i organizaciji „Zajedno za život“ i Jovanu Simiću koji su sproveli aukciju – istakao je generalni direktor kompanije Mozzart, Slobodan Prodanović, koji je primio traku od mladog vatrogasca.Uručenju trake Mozzartu prisustvovao je deo brigade na čelu sa Milošem Majstorovićem, komandantom Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, kao i vršilac dužnosti pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić. Oni su odali priznaje Đorđu na plemenitoj ideji, a vatrogasac o kome je pisao Rojters i čija je priča osvanula u vodećim svetskim medijima, podsetio je da se novac i dalje prikuplja.- Hvala Mozzartu i Ministarstvu unutrašnjih poslova što su nam pružili veliku podršku u ovoj važnoj akciji. Pokušavamo da spasimo život jednog deteta i nadam se da ćemo uspeti u tome. Od ponedeljka Sektor za vanredne situacije pokreće svoju akciju, koju je odobrio i ministar, nadamo se da će biti prikupljeno dosta novca. Još jednom pozivam sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu, da pošalju SMS sadržine 973 na broj 3030 i da pomognu malom Gavrilu u što većem broju – istakao je Đorđe Vukićević. 

Srbija

Izazov 2021: Make It Bigger

Sedmi regionalni forum komunikacionih lidera Izazov 2021, pod sloganom “Make It Bigger” održaće se 6. i 7. aprila u online hibridnom formatu, navodi se u saopštenju. Organizator događaja je Marketing mreža, a svoje učešće na forumu potvrdilo je preko 500 kompanija i agencija iz celog regiona.Glavne teme foruma odnosiće se na izazove sa kojima se susreće komunikacijska industrija, kako ih prevazići da bi PR industrija uspela, kako obezbediti nezavisnost od velikih klijenata, ko preuzima odgovornost za oglašavanje neetičnih brednova i slično.Poseban segment foruma biće posvećen podsticanju dijaloga između agencija i kompanija, kroz različite tipove interaktivnih radionica.Kao i prethodnih godina, biće predstavljeno i najnovije istraživanje stanja struke u regionu, a biće organizovani i speed dating sastanci kompanija i agencija. Organizatori navode da je deset najvećih kompanija u Srbiji otvoreno za sastanke sa predstavnicima agencija.

Srbija

Nove navike potrošača

U razgovoru sa Dušanom Čolovićem, direktorom prodaje i dostave robe, METRO Cash & Carry Srbija• U kojoj meri su se za vreme pandemije navike kupaca promenile?Sa pojavom pandemije virusa COVID-19 kupci su svakako počeli da obraćaju više pažnje kada je u pitanju bezbedna kupovina. Takođe, ponašaju se opreznije prilikom utroška svog budžeta, ali su povremeno spremni da sebi priušte i sitne luksuze u smislu kupovine kvalitetnih namirnica viših cena. Naravno, kao i do sada za svoj novac zahtevaju, ali i vrlo cene, kvalitetnu uslugu u radnjama. Primećuje se i da su potrošači veoma zainteresovani kada je u pitanju poseta novih objekata kako bi se upoznali sa ponudom i cenama i samim tim ih uporedili sa radnjama gde inače obavljaju kupovinu.• Nakon više od godinu dana od početka pandemije, da li je moguće imati jasan uvid u nove trendove na tržištu? Nakon nekoliko godina rasta BDP-a, broja turista, otvaranja novih objekata, investiranja u hotelski turizam, HoReCa tržište prošle godine beleži značajan pad, upravo zbog situacije izazvane virusom COVID-19. Svakako su najviše pogođeni hoteli u gradskim sredinama, restorani i ketering firme. Kada govorimo o trgovinama, primećen je rast uticaja lokalnih trgovinskih lanaca, dok nema većih promena kada govorimo o vrednosti potrošačke korpe. Procene za 2021. godinu variraju u zavisnosti od mera koje su u određenim periodima na snazi, odnosno radnog vremena ugostiteljskih objekata, ukidanja zabrane organizacije većih okupljanja i slobodnih putovanja. Ali iskustvo nam govori da sa ublažavanjem mera dolazi do brzog oporavka, jer su ljudi željni da se vrate druženju i opuštanju u restoranima i kafićima, kao i da naravno putuju bez ograničenja. • Kako je METRO Cash & Carry prilagodio svoje poslovanje novoj situaciji, a s obzirom na vaš fokus na profesionalne kupce? Adaptacija je ključna za svaku granu privrede, pa tako i za trgovinu, odnosno veleprodaju u kojoj i mi poslujemo. Na samom početku pandemije prilagodili smo sve zahtevima kupaca – obezbedivši im uvek dovoljne količine robe, bogat asortiman, posebno svežih namirnica, bez promena cena, ali i poboljšali uslugu dostave robe, pa se tako kupci uvek mogu odlučiti za online naručivanje i dostavu robe na adresu. Ovakav vid kupovine ujedno štedi vreme i garantuje efikasnost nabavke, ali za mnoge kupce pruža i osećaj komfora i bezbednosti u okolnostima u kojima svi moramo da vodimo računa o neprestanom držanju distance i pojačanim higijenskim merama zaštite. Zbog toga je METRO omogućio uslugu dostave i za krajnje kupce, pet dana u nedelji, od ponedeljka do petka, u periodu od 17:00 do 21:00 – kada se vrši isporuka robe na užoj teritoriji grada Beograda. Naravno, za sve one koji preferiraju kupovinu u našim distributivnim centrima, omogućen je visok nivo bezbednosti, stroge preventivne mere, briga o broju ljudi u objektima, redovna higijena i dezinfekcija. • Da li je online kupovina definitivno budućnost?Digitalizacija poslovanja i online prodaja svakako će biti prioritet i budućnost poslovanja. Ovaj način kupovine beleži značajne procente rasta tokom pandemije, ali i u periodu njenog smirivanja. Ipak, ukupna vrednost online trgovine još uvek nije dostigla visok nivo, ukoliko je poredimo sa ukupnim prihodima od trgovine. Naručivanje hrane iz ugostiteljskih objekata je trend koji će definitivno ostati vrlo uticajan i u narednom periodu, bez obzira na razvoj pandemije. Mali proizvođači hrane, trgovci tekstilom i tehničkom robom ulažu značajna sredstva u razvoj online prodaje i definitivno na to računaju kao dominantan kanal prodaje u budućnosti. Što se tiče tržišta moderne trgovine, razvijaju se i različite aplikacije za online prodaju, uz odgovarajuće servise za dostavu.

Srbija

Ministarstvo hitno kupilo vitaminske pakete za 9,4 miliona evra

Vitaminski paketi koji su namenjeni starijim građanima, zdravstvenim radnicima i hroničnim bolesnicima plaćeni su 7,8 miliona evra bez PDV-a, odnosno 9,4 miliona evra sa PDV-om, pokazuju javno objavljeni podaci o sprovednoj javnoj nabavci. Nabavka je označena kao hitna i zbog toga je sprovedena po najnetransparentnijem obliku javne nabavke, pregovararčkom postupku bez objavljivanja poziva.To znači da je naručilac, u ovom slučaju Ministarstvo zdravlja, pozvalo pet firmi da dostave svoje ponude i onda izabralo odgovarajuću, umesto da je objavilo javni poziv na koji bi mogle da se prijave sve zainteresovane firme. Pozvane firme bile su Max Medica, Ervamatin, Slaviamed, Proton System i Goodwill Pharma.I svi osim Max Medice su posao i dobile. Ovlašćeni ponuđač te zajedničke ponude je firma Goodwill Pharma iz Subotice. To je ujedno bila i jedina dostavljena ponuda, navodi se u odluci o dodeli ugovora koja je doneta 12. marta ove godine. Ugovor je sklopljen tri dana kasnije, 15. marta.Osim firmi Slaviamed, Proton system,  Ervamatin koje su se nalazile i u pozivu, u zajedničkoj ponudi učestvovale su i Par Pak doo, Pharmanova doo, Esensa doo, Galenika AD i V&B doo.Nabavka hitna zbog prevencije zarazeRazlog zbog čega je nabavka bila sprovedena po ovom postupku je to što je ocenjena kao hitna.„Imajući u vidu aktuelnu epidemilošku situaciju, po preporukama Kriznog štaba i drugih nadležnih institucija, potrebno je da se u najkraćem roku sprovede javna nabavka vitaminskih paketa, radi prevencije od zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2“, navodi se u tekstu odluke o dodeli ugovora.U odluci se kao opravdanje za hitnost javne nabavke navodi član zakona koji se odnosi na situaciju kada je došlo do nekog nepredvidivog događaja koji naručilac nije mogao da predvidi, pa je u tim slučajevima dozvoljeno da se ne sprovodi neki drugi, transparentniji vid nabavke. Dalje piše da je razlog za hitnu nabavku elementarna nepogoda, odnosno epidemija korona virusa koja ugrožava zdravlje i živote ljudi.Ono što nije naznačeno je da je ta ista epidemija proglašena pre više od godinu dana, a da je Ministarstvo zdravlja u međuvremenu pravilo novi plan javnih nabavki za 2021. godinu u kome se najpre nisu našli vitaminski paketi već su oni dodati neposredno pre raspisivanja same nabavke.Prevencijom, odnosno uzimanjem ovih vitamina, trebalo bi da se smanji zaraženost najugorženijih, a tako i ostalog dela stanovništva, piše u odluci.Pola meseca nakon dodele ugovora formirana je i radna grupa čiji je zadatak da „usmerava i usklađuje organizaciju skladištenja i distribuciju vitamnskog paketa u Republici Srbiji“, o čemu je Nova ekonomija pisala. Ona bi takođe trebalo da vodi računa i o tome da se paketi tako upakuju tako da jedan sadrži tri proizvoda u dozama koje su dovoljne za dva meseca.Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom Instagram profilu postavio snimak u kome otvara paket sa vitaminima i kaže da su oni namenjeni penzionerima."Svi dobri vitamini i minerali za jačanje imunoloških funkcija, za snaženje vašeg organizma. To je još jedan mali poklon države, ne računajući onih dva puta po 30 evra, plus 50 evra koji će biti samo za penzionere. Ukupno 110 evra", rekao je Vučić.Dok ovo izgovara predsednik ispred sebe drži kutiju C vitamina, minerala cinka i vitamina D3 i to upravo proizvođača Goodwill Pharma, što se može videti i na njihovom sajtu. Vlasnik Goodwill Pharme, "dobar poznanik" predsednikaOva kompanija sa sedištem u Subotici je u većinskom vlasništvu istoimene firme iz Mađarske, 20 odsto vlasništva pripada Ferenec Jojartu takođe iz Mađarske, dok je 29 odsto udela u rukama Zoltana Tamaša iz Subotice, koji je ujedno i njen direktor. Tamaš se, baš kao i vitamnski paketi njegove firme našao na predsednikovom Instagram profilu. Vučić je krajem decembra prošle godine objavio svoju fotografiju sa ukrasom u obliku motora sa objašnjenjem da je to poklon od Tamaša.„Divan poklon od dobrog poznanika iz Subotice Zoltana Tamaša. Još samo da retro flašicu Coca Cole uspem da zamenim dobrom bocom vina i dobio sam najoriginalniji poklon za Novu godinu“, napisao je predsednik ispod fotografije.Malo više od godinu dana pre ove objave, u novembru 2019, Aleksandar Vučić je objavio i fotografiju koja je nastala kada je obilazio ovu kompaniju zajedno sa predsednikom AP Vojvodine Ištvanom Pastorom. Goodwill Pharma u Srbiji posluje od 2003. godine, a sa izgradnjom proizvodnog pogona je počela 2017. godine, uz novčanu pomoć Vlade Mađarske, navodi se na njihovom sajtu.

Srbija

Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mlada i obrazovana radna snaga

Ovo je obećavajući period u ekonomskim odnosima SAD i Srbije. Srbija pravi korake ka proširenju ekonomske saradnje sa susedima na Zapadnom Balkanu i sa EU. Srpska inicijativa „mali Šengen“ i zajedničko regionalno tržište koje promoviše EU nude nove prilike da se olakšaju trgovina i ekonomska saradnja na Balkanu. Ako region može da se pomeri ka funkcionisanju kao jedinstven ekonomski prostor - sa manje prepreka kretanju robe, usluga i ljudi – američkim, ali i drugim investitorima biće atraktivnije da postave svoje lokalne habove ovde. Srbija, kao ekonomski centar Zapadnog Balkana bi imala disproporcionalno više koristi od te integracije, kaže za „Novu ekonomiju“ Beron Lobstajn, šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD u Beogradu.Kako vidite razvoj ekonomskih odnosa Srbije i SAD, posebno imajući u vidu sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa potpisan 2020. u Vašingtonu u kom se spominje više značajnih projekata?Upravljanje javnim finansijama i planiranje Srbije omogućilo je i prilike za saradnju sa Sjedinjenim Državama. Pre pandemije koronavirusa srpska vlada je imala četiri uzastopne godine sa suficitom budžeta i uspela je da smanji teret javnog duga na podnošljiv nivo. Istovremeno, vlada je postavila snažnu agendu ulaganja u infrastrukturne projekte u oblastima transporta, upravljanja otpadom i obnovljive energije. Ne samo da vlada može da priušti te projekte zbog fiskalne odgovornosti, već su ti projekti kritični za trajni i održiv ekonomski rast u budućnosti. Ovi projekti nude više nego dovoljno prilika i za američke kompanije da učestvuju u proširenju srpske infrastrukture.SAD donirale Srbiji blizu milijardu dolara od 2000.godine Koja će biti uloga novootvorene kancelarije DFC u Beogradu?U poslednjih 20 godina SAD su obezbedile oko milijardu dolara ekonomske pomoći Srbiji u različitim oblastima, od poljoprivrede do pomoći malim i srednjim preduzećima. Srbija je postala bogatija zemlja u te poslednje dve decenije i sada je prikladno da se naša saradnja proširi na pomoć investicijama u privatnom sektoru.Tu DFC stupa na scenu. DFC donosi niz alata ekonomskoj saradnji Srbije i SAD, uključujući osiguranje od rizika, garancije za zajmove, pa čak i direktne zajmove i druge oblike finansiranja.DFC će moći da ih koristi u Srbiji zahvaljujući novom Sporazumu o podsticanju investicija, koji su potpisali ambasador SAD i ministar finansija Siniša Mali u januaru. Nadamo se da će DFC ohrabriti više američkih kompanija da investiraju u Srbiji, ali i da će pomoći da se stvore uslovi da srpske kompanije rastu i razvijaju se.Gde vidite najviše prostora za unapređenje trgovine i investicija između srpske ekonomije i ekonomije SAD?Poslovna klima u Srbiji je u velikoj meri unapređena u poslednjih nekoliko godina. Ekonomska i fiskalna stabilnost su pomogli i vlada je privatizovala mnoge bivše državne kompanije. Taj posao treba i nastaviti. Najvažnije, investitori treba da mogu da se oslone na okruženje gde se vladavina zakona poštuje stalno, gde se ugovori sprovode, i gde sudovi pošteno i efikasno rešavaju sporove. Evropska komisija je istakla ovo u svojim izveštajima o procesu pristupanja Srbije EU, a i mi to čujemo od američkih kompanija. Vlada bi mogla dalje da unapredi poslovno okruženje sprovođenjem reformi u Zakonu o deviznom plaćanju, koji i dalje postavlja tehnička i birokratska opterećenja na prekogranične transakcije međunarodnih kompanija koje posluju ovde.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Da li su neke američke kompanije pokazale interesovanje za ulaganje u Srbiju? U koje sektore?Mnoge američke kompanije već posluju ovde, zapošljavajući preko 20.000 ljudi u različitim sektorima, uključujući hranu i piće (Koka-Kola i Pepsiko), ambalažu i logistiku (Bol pekedžing), digitalne usluge (NCR, Orakl i Majkrosoft), automobilsku industriju (Kuper tajr), razvoj infrastrukturnih projekata (Behtel), rudarstvu i mnogim drugim. Mi mislimo da ima prostora za rast, a tako misle i druge američke kompanije. Razgovarali smo skoro sa nekoliko kompanija o ulaganjima u energetski sektor, uključujući i potencijalno snabdevanje prirodnim gasom kroz nove gasovode, kao i u obnovljive izvore energije. Prethodnih godina američke tehnološke kompanije kupile su nekoliko srpskih startapa. Da li vidite prostor da se ta saradnja nastavi i to na strateškom nivou, kao na primer osnivanjem centara za istraživanje i razvoj ovde?Vidim. Jedna od najvećih prednosti Srbije je njena mlada i veoma obrazovana radna snaga. Mnogi od tih mladih ljudi su zainteresovani za rad u tehnološkom sektoru. Da bi se ti ljudi zadržali u Srbiji zemlja mora da im obezbedi prilike za karijeru. Ovo počinje sa stvaranjem okruženja koje podstiče i prihvata tehnološke startape. Takođe je važno obezbediti izvore finansiranja kako bi se te kompanije mogle razvijati. Mi radimo sa partnerima u Srbiji već dosta godina na programima koji se bave tim prioritetima i Srbija je tu napravila važan napredak.Nadamo se da će DFC ohrabriti više američkih kompanija da investiraju u SrbijiSrbija i SAD popravljaju ekonomske odnose, ali SAD i dalje nisu među najvećim trgovinskim partnerima Srbije. Da li vidite mogućnost da proizvodi i usluge kompanije iz Srbije imaju veće prisustvo na tržištu SAD?Iako Srbija nije jedan od glavnih trgovinskih partnera SAD u pogledu direktne trgovine, ne zaboravite da se mnogi srpski proizvodi mogu naći na američkom tržištu kroz lance snabdevanja trgovinskih partnera iz EU, pre svega Italije i Nemačke - kao dobavljači automobilskih delova, na primer. Ali kako Srbija bude dalje razvijala ključne oblasti svoje ekonomije - ovde mislim na digitalne usluge i proizvodnju hrane - postoje obećavajuće mogućnosti da se proširi i direktna saradnja sa američkim kupcima.SAD su uložile značajna sredstva u projekte koji se odnose na vladavinu prava i medijske slobode poslednjih 20 godina. Da li vidite napredak u toj oblasti?Poboljšanja u vladavini prava i medijskim slobodama su dve najznačajnije oblasti koje je i Evropska komisija označila kao esencijalne za ubrzanje pristupanja Srbije Uniji. Mi se slažemo. Ove oblasti su kritične za svaku liberalnu demokratiju, esencijalne za obezbeđenje održivog dugoročnog ekonomskog rasta. One pomažu da vlasti budu odgovorne za svoje politike i delovanje. One su zato prirodna tačka fokusa naših programa podrške. Videli smo važan napredak. U Srbiji postoje istraživački novinari koji obavljaju dobar posao. Videli smo i veliku otvorenost za naš rad na vladavini prava. Različite zakonske reforme donele su poboljšanje poslovne klime. Ali naravno, i dalje ima puno posla da se uradi.Šta mislite o poslovnom okruženju u Srbiji? Koje su prednosti poslovanja ovde?Srbija je napravila veliki napredak u poboljšanju poslovne klime. Vlada očigledno vodi računa o tome. Napravila je značajne pozitivne promene u pravnom okviru za poslovanje i investicije. Ponudila je direktno stranim kompanijama velikodušne podsticaje da investiraju u Srbiji. Ovi potezi otvorili su nova radna mesta u zemlji i Srbija je sada rangirana kao 44. u svetu po lakoći poslovanja, prema godišnjem istraživanju Svetske banke Duing biznis. Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Video

Od rijalitija napravio društvenu igru (VIDEO)

Predragu Plavšiću oduvek su zanimljive društvene igre. Kada je “prešao” sve koje postoje, odlučio je da napravi svoju. I tako je nastala firma “Kockica je bačena” koja stvara društvene igre.“Pored igre “Prodato!”, napravio sam još nekoliko, a za sada su u fazi ‘testiranja’ kako budući igrači ne bi mogli brzo da pronađu strategiju za pobedu. Ako se to desi, onda igra ubrzo postaje besmislena”, objašnjava Predrag.On je po zanimanju profesor fizičkog, ali ga edukacija kroz društvene igre ipak više zanima. Da je u ovom biznisu ozbiljan, govori i to da je nedavno registrovao i firmu. Zanimalo nas je kako uopšte nastaju društvene igre, a njegovu biznis priču pogledajte ovde:VIDEOPredrag nam je rekao da uskoro planira da ponudi kompanijama u Srbiji da se reklamiraju pomoću društvene igre inspirisane delatnošću kojom se bave, što predstavlja jedinstveni vid reklame. Ovo je još jedan primer kako je hobi postao biznis i to u jako kratkom toku jer, prema Predragovim rečima, na ideju da osnuje firmu i napravi prvu igricu došao je pre svega sedam meseci. 

Srbija

Vlada Srbije napravila radnu grupu za podelu vitamina

Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za organizaciju skladištenja i distribuciju vitaminskog paketa u Srbiji, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Zadatak Radne grupe je da usmerava i usklađuje organizaciju skladištenja i distribuciju vitaminskog paketa.To  podrazumeva organizaciju isporuke u centralni magacin, organizaciju skladištenja i nadgledanje uparivanja proizvoda po mesečnim dozama u odnosu na pakovanje proizvoda i pakovanje doze gde bi u svakom paketu bile upakovane količine tri proizvoda u dozi za dva meseca. Predsednik je dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.Na društvenim mrežama pojavio se snimak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojem najavljuje da će penzioneri dobiti vrećicu sa vitaminima.hahahahahahahaha... ja jednostavno nemam kapacitet da shvatim ovog coveka... pic.twitter.com/E9g39qvB5e— lollydop (@sikofitol) April 4, 2021

Video

Ne treba da odustajemo od starih navika (VIDEO)

Da bismo se u pandemiji što lakše izborili sa stresom treba da se vratimo bazičnim stvarima koje su nam ranije pomagale kao što su čitanje, održavanje fizičke aktivnosti ili druženje sa prijateljima, pa makar ono bilo i onlajn, objašnjava psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar u razgovoru za Novu ekonomiju. Ne treba umesto toga insistrati na prekomernom usavršvanju jer ovo nije prilika za to.“Mnogo je stresa okolo i mislim da je naš zadatak samo da što manje povreda prođemo, a ne znam da bude ne znam kako uspešni u nečemu”, kaže Glušac Draslar.

Video

Strah slabi imunitet (VIDEO)

Kako bi primorali građane da poštuju epidemijske mere, države često pribegavaju tome da ih uplaše. Međutim, to zapravo može da bude još opasnije po zdravlje jer je telu potrebno više energije da bi se izborilo sa stresom i preduzelo akciju, objašnjava za Novu ekonomiju psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar.“Da bi se bilo energije za to, telo isključuje sve sisteme koji troše puno energije. Znači, da bismo mogli da trčimo, pa pobegnemo, moraju da se isključe različiti sistemi. Prvi se isključuje imunološki. Znači strah, jednako isključivanje imunološkog sistema”, objašnjava Glušac Draslar.

Svet

Ryanair ima velike planove u Zagrebu

Avio kompanija Rajaner (Ryanair), planira da otvori svoju bazu u Zagrebu i uvede 12 novih letova iz glavnog grada Hrvatske ka destinacijama u drugim zemaljama, prenosi portal Exyuaviation.com.  Irska niskotarifna avio-kompanija na taj način bi znatno proširila broj linija sa zagrebačkog aerodromaPutnici iz Zagreba moći će da lete Rajanerom do Brisela, Dortmunda, Frankfurta, Milana, Rima, Podgorice, Osla, Pariza, London i drugih gradova, a letovi ka Briselu i Milanu biće uspostavljeni već od jula.Komerijalni direkotr Rajanera, Džejson Mekginis rekao je da kompanija planira da ponudi do 40 novih linija i tako postane najveći avioprevoznik u Zagrebu, ali i Hrvatskoj."Cilj nam je da prevozimo dva do tri miliona putnika, naveo je Mekginis.Generalni direktor Zagrebačkog aerodroma, Husein Bahadir Bedir rekao je da je privlačenje Rajanera da otvori bazu u Zagrebu strateška odluka."Cilj je da zagrebački aerodrom postane regionalno čvorište i da se ubrza oporavak od pandemije koronavirusa", rekao je Bedir.Novu liniju Rajaner je najavio i na Banjalučkom aerodromu, takođe od jula i ona bi trebalo da povezuje glavni grad Republike Srpske sa Milanom u Italiji.RYANAIR OBUSTAVLJA SVE LETOVE U ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE

Svet

Skaču cene polovnih automobila u Nemačkoj

Cene polovnih automobila neprestalno rastu od jula prošle godine i sada su čak premašile one cene koje su bile aktuelne tokom 2019. godine, kada nije bilo ni krize ni pandemije, prenosi hrvatski portal Revijahak.Portal se poziva na informcaije o prodaji polivnih automobila koje je objavio nemački portal Mobile.de, inače specijalizovan za prodaju automobila.Taj portal, čiji vlasnici posluju u Nemačkoj, zemlji koja važi za najpoznatijeg proizvođača automobila u svetu, navodi da su cene polovnih automobila nastavile su da rastu, uprkos pandemiji.Kako se navodi, u odnosi na februar prošle godine u istom mesecu 2021. one su porasle za jedan odsto i oborile su rekord sa prosekom od 24.793 evra po automobilu.Portal je analizirao cene za ukupno 720 hiljada automobila koji su bili u prodaji ili se još prodaju. Razlog za porast cene polovnjaka vidi se u činjenici da ljudi u krizno vreme radije putuju sopstvenim nego javnim prevozom.U Nemačkoj se najavljuje i smanjenje prodaje starijih polovnjaka zbog novog Zakona o garanciji robe koji se nalazi u pripremi i koji nemačko zakonodavstvo usklađuje sa Evropskom direktivom o prodaju robe."Pretpostavlja se da je svaka neusklađenost koja postane očigledna u roku od godinu dana od trenutka isporuke neke robe postojala i u trenutku njene isporuke, osim ako se dokaže suprotno ili ako ta pretpostavka nije spojiva sa prirodom robe ili sa prirodom njene neusklađenosti", piše u Evropskoj Direktivi o prodaju robe.OD JULA NOVA EKOLOŠKA PRAVILA ZA REGISTRACIJU VOZILA Prodavci automobila u Nemačkoj smatraju da bi primena tih propisa mogla da im donese kratkoročnu korist, ali bi sa druge strane dugoročno mogla da im nanase štetu jer je dosadašnji rok koji se odnosio na tu vrste garancije bio šest meseci.Prodavci automobila smtraju da bi produžetak garantnog roka mogao da im donese veće troškove za popravku starijih automobila, pa se postavlja pitanje da li će im njihova prodaja biti isplativa.Prema poslednjim podacima prosečna starost automobila u Srbiji je 17 godina i tu se poslednjih godina skoro ništa ne menja.Ipak, najavlju se promene u pravilima za registraciju vozila, koje će biti restriktivne prema vlasnicima starijih automobila.

Srbija

„Odbranimo reke“ u subotu organizuje „Ekološki ustanak“

Pokret Odbranimo reke Stare Planine (ORSP) najavio je protest Ekološki ustanak. Protest će se održati u subotu 10. aprila, u Beogradu i počeće u 13 časova, ispred Narodne skupštine. Kao glavni cilj protesta navodi se zaštita prirode i već su ga podržale mnoge organizacije i građani."Glavni ciljevi protesta su da oni koji su zamislili da nam reke guraju u cevi, to za sva vremena izbace iz glave", kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Jovanović Ćuta, iz pokreta Odbranimo reke stare planine.ORSP je poznat kao pokret koji je među prvima u Srbiji počeo da se bori protiv derivacionih MHE, koje su postale "ozloglašene" i u zemljama regiona zbog devastacije korita mali planinskih reka i potoka.Prema Jovanovićevim rečima, ORSP zahteva brisanje svih derivacionih malih hidroelektrana (MHE) sa teritorije cele Srbije."To smo uspeli da uradimo u Pirotu, poznato je Pirot prošlog leta brisao sve MHE iz prostornog plana, to su uradili Arilje, Brus, Vlasotince i sigurno još desetak lokalnih samouprava i opština", kaže predstavnik ORSP-a.Foto: Nova ekonomijaJovanović je podsetio da je u pripremi novi zakon koji prepoznaje zabranu gradnje MHE u zaštićenim područjima.Međutim, praksa je pokazala da nema zaštićenih i nezaštićenih područja i reka, pa je jedan od glavnih ciljeva protesta da se tom problemu ozbiljnije pristupi od strane države.Predstavnik ORSP-a kaže da su mnogi ljudi u Srbiji več ostali bez vode, zdravog vazduha i zemljišta, zbog neodgovornog ponašanja raznih investitora. "Oni koji to rade i truju moraće da slušaju pre svega struku, ako ih ne budu slušali desiće im se isto ono što se desilo u Toplom dolu, Rakiti, na Rudinskoj reci", kaže Jovanović.U tim mestima građani su uspešno protestovali protiv izgradnje derivacionih MHE, a iz Toplog dola investitor je oteran nakon fizičkog sukoba sa meštanima.On naglašava da je jedino što ORSP traži poštovanje zakona o zaštiti prirode i svih zakona koji se odnose na prirodu, kao i da od države nema više ništa da s ezahteva."Ako mene pitate, ORSP neće više zahtevati ništa, postavlja se pitanje zašto onaj ko je doneo zakone njih ne sprovodi. Ko će to da radi (umesto njih)?", kaže Jovanović.Dodaje da građanima jedino preostaje da zakone počnu da sprovode samo, sve dok se ne uspostavi "pravno stanje", kao i da investicije mogu da se sprovode, ali pod uslovom da nema trovanja i čerupanja prirode.Protest Ekološki ustanak do sada su podržali brojni građani i javne ličnosti, a hrvatski muzičar Darko Rundek pozvao je građane da se pridruže ekološkom ustanku putem svog zvaničnog naloga na društvenim mrežama.Čedomir Savković