Najnovije

Srbija

Danas: Državi nije poznato koliko je smanjena siva ekonomija

U Ministarstvu finansija ocenjuju da je potpuno ili delimično sprovedeno 71,2% mera iz nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije tokom 2019. i 2020. godine, piše list Danas. Postignut je napredak u nadzoru onlajn trgovine, ali u usavršavanju sudija za borbu protiv sive ekonomije, kako se navodi, nije urađeno ništa.Sa druge strane, mnogi podaci i činjenice dovode u sumnju mogućnost da je dosta toga urađeno na suzbijanju sive ekonomije i da se sada u državni budžet zbog toga sliva više novca.Minstar finansija Siniša Mali tvrdi da je zadovoljan ispunjenošću plana za borbu protiv sive ekonomije, pa je najavio i sprovođenje novog programa u toj oblasti.U prethdnom planu za borbu protiv sive ekonomije najviše se uradilo kod podsticanja fer konkurencije, legalnog preduzetništva i zapošljavanja, gde je u potpunosti ili delimično realizovano 78,9% planiranih aktivnosti, skoro isto toliko aktivnosti 78,8% sprovedeno je kod podizanja svesti građana o štetnosti sive ekonomije.S druge strane, najmanje od planiranog je urađeno kod reforme Poreske uprave, tek 61,1%.Prethodne brojke, kako se napominje, govore o realizaciji planiranih mera, ali ne i o prisutnosti korupcije u ekonomiji.Prvi program za suzbijanje sive ekonomije napravljen je 2015. godine i tada su korišeći podaci iz 2013. godine o učešću sive ekonomije od 30% u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP).Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, koja je član Koordinacionog tela 2017. godine je sprovela istraživanje po kome je utvrđen prilično veliki pad sive ekonomije.Oni su utvrdili da je obim sive ekonomije kod registrovanih preduzeća, kod prometa i isplate zarada, smanjen sa 21,2% BDP-a u 2012. na 15,4 % BDP-a tokom 2017. godine, a procenjeno je da siva ekonomija čini 14,9% BDP-a.ALTIPARMAKOV: MANJI POREZ NE ZNAČI MANJE SIVE EKONOMIJE GLAVNI CILJEVI U SUZBIJANJU SIVE EKONOMIJECiljevi programa za suzbijanje sive ekonomije bili su da se smanji učešće sive ekonomije u registrovanim preduzećima sa 14,9 na 14,5% BDP-a.Drugi cilj je bio smanjenje učešća neregistrovanih firmi na tržištu 17,2 na 15%.Treći cilj je smanjenje PDV jaza za dva procentna poena i na kraju smanjenje učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti sa 19,5% u 2018. na 17,5% u 2020. godini.Kako se navodi u analizi efekata programa koji je uradio NALED, istraživanja za prva dva cilja nisu mogla da budu sprovedena, odnosno ne zna se koliko je učešće sive ekonomije u BDP-u.Ne zna se ni da li je ispunjen i treći cilj, smanjenje PDV jaza, odnosno razlike između naplaćenog i potencijalno mogućeg PDV-a za naplatu.Navodi se i da podaci za period januar-oktobar pokazuju da su ukupni javni prihodi niži za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je naplata prihoda od PDV-a zabeležila rast od 0,4%.Napominje se da je to uz prisutnu situaciju sa koronavirusom, pozitivno.Jedini konkretan pokazatelj koji postoji je udeo neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti koji je iznosio 17,3% prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje prošle godine.U tom periodu zabeležena veoma niska nezaposlenost od devet odsto, ali i visok nivo neaktivnosti stanovništva.Napominje se da se najviše uradilo kod efikasnijeg nadzora nad sivom ekonomijom, poboljšao se rad inspekcija, suzbijano je oglašavanje i prodaja robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata.Jedna od najvažnijih mera koja je tu sprovedena je da pošiljalac paketa mora da pokaže ličnu kartu, a uspostavljen je i informacioni sistem gde građani onlajn putem mogu da podnesu predstavke nadležnim inspektorima.S druge strane, što tiče specijalizacije sudija za predmete vezane za sivu ekonomiju kao i mera za suzbijanje nelegalne gradnje nije urađeno ništa.Kod reforme Poreske uprave, godinu dana se kasnilo sa zakonom o fiskalizaciji koji je donet u decembru 2020. pa se dalje nije daleko stiglo u realizaciji planiranih aktivnosti.Kod parafiskalnih nameta, nije formirana jedinstvena baza službenih mišljenja koja je bila planirana. Takođe nije uspostavljen ni javni registar neporeskih nameta, mada su analize završene.Ministar finansija najavio je donošenje novog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u junu, dok bi nacrt trebalo da bude predstavljen u aprilu ove godine.ŠTA POKAZUJU ANKETE NALEDA O SIVOJ EKONOMIJI?Najveći broj ispitanika u anketi koju je sproveo NALED (16,7% od ukupno 42 preduzeća) smatra da je u njihovoj delatnosti barem 20% preduzeća neregistrovano, dok oko dva odsto ispitanika smatra da je  procenat nelegalnih  privrednih  subjekata čak oko 70%.Petina ispitanih preduzeća misli da je se 10 do 30% prometa obavi bez plaćanja poreza, a 28,6% njih ocenjuje da se porez i doprinosi na zarade ne uplaćuju svim radnicima u njihovoj delatnosti.Zanimljivo je da svaki drugi građanin (51%) veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana.Ovo takođe znači i da polovina građana misli da se siva ekonomija nije smanjila, a od toga 28% njih misli da se obim sive ekonomije povećao.

Srbija

Patrik Schober otvara forum IZAZOV 2021

Sedmi po redu regionalni forum komunikacionih lidera IZAZOV 2021 biće održan 6. i 7. aprila u Beogradu, pod sloganom "MAKE IT BIGGER", saopštili su organizatori. Reč je o interaktivnom poslovnom događ...

Srbija

U obnovu zgrade BIGZ-a novi vlasnici ulažu 40 miliona evra

Novi vlasnici zgrade nekadašnje državne štamparije Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ) u Beogradu, uložiće u taj objakat 40 miliona evra, prenela je agencija Beta. Novi vlasnici nameravaju da ga pretvore u kancelarijski prostor, kao i u druge "prilagodljive" vrste poslovnog prostora koje će zakupci moći sami da dizajniraju.Jedna polovina zgrade bivšeg BIGZ-a je u vlasništvu kompanije Marera Real Estate Partners, a druga je u vlasništvu Aleksandar gradnje i oni su investitori u njenu rekostrukciju. "U prvom partnerskom projektu Marera je kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu", stoji u saopštenju te kompanije.Rekonstrukcija zgrade, koja je nekada bila najveća štamparia na Balkanu trajaće 18 meseci, uz saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.Cilj je kako se navodi da se očuva autentični izgled projekta Dragiše Brašovana."Ovo monumentalno zdanje ima preko 40 hiljada kvadratnih metara, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona", izjavila je direktorka kompanije Milana Srećkov.Dodala je da je na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski prostor daleko od zasićenog, pa tu prema njenim rečima postoji prostor za nove investicije.NOVI VLASNIK BEOGRAĐANKE KUPUJE I NEKRETNINE BIGZA? Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će, kako se navodi, kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija i "open space koncepta" i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama.Marera Properties se bavi investiranjem u nekretnine koje nakon akvizicije razvija i iznajmljuje, a raspolaže sa 190 hiljada kvadrata.Zgrada BIGZ-a je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Građena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana s tlocrtom u obliku ćiriličnog slova "P" i po obliku nalik na štamparsku mašinu iz tog doba.Tada je četvrta štamparija po veličini u Evropi, a najveći objekat u Jugoslaviji, jedan je od najvećih na Balkanu, sa visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. Prvi put je pri njenoj izgradnji primenjena tehnika postavljanja temelja na ploču od armiranog betona.Zgrada je napuštena 1990-ih i prepuštena nemaru, ali ju je poslednjih godina ipak koristilo nekoliko firmi i nešto umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara.

Svet

Energetska zajednica protiv subvencija termoelektranama

Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je vlasti država članica, među kojima je i Srbija, da detaljno preispitaju, odnosno ograniče subvencije sektoru uglja. Prema Ugovoru o EZ, kako stoji na njihovom sajtu, strane moraju osigurati zabranu svake državne pomoći koja narušava ili preti da će narušiti konkurenciju tako što će favorizovati određena preduzeća ili energetske izvore, piše Politika.Takođe, EZ upozorava da državna pomoć može narušiti konkurenciju i uticati na prekograničnu trgovinu energijom, zbog čega je kontrola pomoći koju dodeljuje država od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog energetskog tržišta.Najveći deo pomoći na koje ukazuje EZ tiče se rudnika Resavica, koji zbog velike pomoći države ugrožava druga preduzeća jer ne plaća struju EPS-u i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.Srbija je u 2018. imala direktnih subvencija u iznosu od 47,4 miliona evra, dok je 2019. taj iznos bio 41,36 miliona evra, dakle ukupno 88,76 miliona evra. Subvencije u vidu fiskalne podrške čine više od polovine iznosa – 45,03 miliona evra, subvencije za podršku javnim finansijama su u iznosu od 40,5 miliona evra, dok su subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima u iznosu od 3,23 miliona evra.Subvencije za fiskalnu podršku sastojale su se od direktnih budžetskih transfera, vladinog zajma za rudnike uglja i neplaćanja poreza i doprinosa od strane Resavice, kao i direktnih budžetskih transfera EPS-u. Magistar Željko Marković, konsultant za energetiku u Diloitu, potvrđuje za Politiku da država pomaže rad termoelektrana na ugalj.Ta podrška se u najvećem delu zasniva na državnim garancijama za kredite koje Elektroprivreda Srbije potražuje od inostranih finansijskih institucija. To su uglavnom krediti za projekte odsumporavanja i prečišćavanja štetnih gasova u TENT-u i Kostolcu, kao i za druge značajne projekte u ovom sektoru.Na pitanje da li ta pomoć na bilo koji način ugrožava druge i narušava konkurenciju, budući da se iz uglja dobija više od 70 odsto struje, Marković kaže da u nekim slučajevima ta pomoć ugrožava druga preduzeća, kao što je primer neplaćenog duga za električnu energiju Javnog preduzeća Resavica EPS-u, koji se tretira kao „pravo da ne plate” i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.Što se tiče samog EPS-a, dodaje, on bi svakako mogao bez pomoći države ukoliko bi cena na garantovanom snabdevanju bila na tržišnom nivou, odnosno kada ona ne bi bila jedan od instrumenata socijalne politike.Cene po kojima EPS posluje na unutrašnjem komercijalnom tržištu električne energije i plasmanima na regionalnom energetskom tržištu sasvim su dovoljne za održivo poslovanje ovog preduzeća. Što se tiče same EPS-ove proizvodnje iz uglja, na regionalnom tržištu električne energije ona je u ovom trenutku konkurentna jer Srbija nije u sistemu trgovine emisijama štetnih gasova (ETS sistem), pa cena električne energije nije opterećena taksom za emisije, za razliku od drugih proizvođača električne energije iz uglja, koji dolaze iz zemalja EU.

Srbija

Gorivo u Srbiji poskupelo za oko dinar po litru

Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS), saopštilo je da tokom poslednjih šesnaest nedelja cena sirove nafte raste. Iako su cene naftnih derivata od početka pandemije beležile trend pada, benzin i autogas su od novembra do februara, na primer, skuplji za šest dinara po litru.Dizel je u Srbiji od novembra poskupeo osam dinara po litru, što predstavlja povećanje od pet do osam odsto.Prema podacima UNKS, barel nafte BRENT koji se 30. oktobra prodavao za 37,46 dolara sada prodaje po ceni od gotovo 65 dolara i to predstavlja povećanje od 72 odsto.Takođe, od 15. februara primenjuju se novi iznosi akciza, usklađeni sa rastom potrošačkih cena u prethodnoj godini. Budući da akcize ulaze u osnovicu za obracun PDV-a, ukupno povećanje dažbina na benzin iznosi 0,89 dinara po litru, na dizel 0,91 i na tečni naftni gas (TNG) 0,7 dinara po kilogramu.Iz UNKS navode da cene goriva rastu i u svim zemljama u okruženju i dodaju da brzinu promene odreduju tržišni uslovi, ali se u svim zemljama beleži trend rasta cena goriva.SAUDIJSKA ARABIJA POVEĆAVA PROIZVODNJU NAFTE ZBOG OPRAVKA CENA

Srbija

Roditelji potrošili i do 500 evra za onlajn nastavu

Skoro 60 odsto roditelja i nastavnika bilo je prinuđeno da kupi dodatnu opremu kako bi bez smetnji organizovalo onlajn nastavu tokom pandemije koronavirusa, ukazuje anketa koju je sprovela Nova ekonomija. Od tog broja, više četvrtine je potrošilo preko 500 evra na osposobljavaje svojih "kućnih učionica".Do 500 evra je potrošilo 23,4 odsto ljudi koji su vršili nabavku opreme, do 300 oko 30,1 odsto, dok je do 100 evra u obrazovanje uložio nešto više od 19 odsto njih.Od dodatne opreme, najviše su se nabavljali računari (30,1 odsto), veb-kamere (oko 16 odsto), dodatni kablovi (13,7 odsto), štampači (10,2 odsto) i radni stolovi ili stolice (8,3 odsto).KOLIKO VAS KOŠTA ONLAJN ŠKOLA? (ANKETA) Preko 70 odsto ispitanika lično poznaje dete koje nije moglo da prati onlajn nastavu jer nije imalo Internet, računar ili televizor.Skoro 41 odsto ispitanika je zbog održavanja onlajn nastave uplatilo veći paket interneta, a približno 20 odsto roditelja je deci dozvolilo da za onlajn nastavu i učenje koriste njihov službeni računar.Kompanije u najvećem ,broju slučajeva nisu pitale svoje zaposlene da li im potrebno nešto od opreme za onlajn nastavu. Škole i opštine su nastavnike ponudile laptop ili dodatni internet za održavanje onlajn nastave u 33,1 odsto slučajeva.Na pitanje "Da li ste na nečemu uštedeli od kada su škole prešle na novi način rada?", samo jedna četvrtina ispitanika je odgovorilo potvrdno.U anketi je učestvovalo skoro 900 ljudi, među kojima je bilo 30,5 odsto nastavnika, 37,1 roditelja i nastavnika i 32,4 odsto roditelja.Među roditeljima, tačno trećina njih ima jedno dete, 30 odsto ima dvoje, a 5,6 troje i više. 

Srbija

Mitropolit Porfirije izabran za novog patrijarha SPC

Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je da je njen Sveti Arhijerejski Sabor za novog 46. Patrijarha srpskog izabrao Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski Porfirije Perić rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju.Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Kako se navodi zamonašen je od strane svog duhovnog oca, tada jeromonaha Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.Patrijarh sroski Porfirije diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine.Na poslediplomskim studijama u Atini boravio je od 1986. do 1990. godine.Nakon toga dolazi u manastir Svetih arhangela u Кovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana, a kasnije je postao episkop.Sa te dužnosti postao je Mitropolit zagrebačko-ljubljanski.Doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.Patrijarh Porfirije u Kovilju se angažovao i na lečenju ljudi koji su oboleli od bolesti zavisnosti.Čuvenog psihijatra, akademika  Vladetu Jerotića, nasledio je na Bogoslovskom fakultetu na katedri Pastirske psihologije.

Srbija

Srbija među zemljama sa najblažim protivepidemijskim merama

Naučnici sa Oksforda osmisilili su indeks rigoroznosti koji im omogućava da porede ograničenja u pojedinim evropskim državama. U ovom trenutku po oštrini lokdauna prednjači Irska, dok Srbija spada u red zemalja sa blažim ograničenjima, piše Euractiv.U indeksu su mere ograničenja ocenjene od 0 do 100, pri čemu 100 označava gotovo potpuno zatvaranje države.Prema kriterijumima na osnovu kojih je indeks sastavljen, do sada je samo Srbija u jednom periodu, od kraja marta do kraja aprila 2020. godine, dostigla najviši stepen lokdauna.U tom periodu u Srbiji je bila na snazi potpuna zabrana izlaska ljudi starijih od 65 godina, a i za veliku većinu ostalih građana je važila zabrana izlaska tokom vikenda.Međutim, oštrina mera koje su trenutno na snazi u Srbiji na indeksu britanskih naučnika ocenjena je sa 59, čime spada među zemlje sa blažim ograničenjima javnog života.Oštrina lokdauna u indeksu je ocenjena na osnovu devet kriterijuma, a to su između ostalih rad škola, ograničenja u kontaktu građana, zabrane ili ograničenja okupljanja i javnih manifestacija, ograničenja putovanja unutar zemlje i putovanja u inostranstvo.Zbir ocena za mere u pojedinim sferama života čini ukupnu vrednost indeksa. Autori indeksa su, međutim, naglasili da veći ukupan broj poena ne znači da su mere u nekoj nekoj zemlji bolje nego u drugoj, nego samo da je lokdaun stroži, preneo je Euractiv.Indeks pokazuje da su u ovom trenutku najrigoroznije mere ograničenja na snazi u Irskoj, i one su ocenjene ukupnom ocenom 88.

Video

Lutke koje liče na svoje vlasnike (VIDEO)

Još od 1959. kada je nastala čuvena Barbi, lutke su uglavnom pravljene naglašenih atributa, manekenske građe, kao nasmejane dugokose lepotice.Jedna mama iz Beograda odlučila se da napravi lutku bukvalno po svačijoj meri.Ana je menadžerka prodaje u jednom beogradskom hotelu, a svoju kreativnost ispoljila je dizajnirajući jedinstvenu lutku “Ivku”, nazvanu upravo po ćerkama Ivi I Kaji. Svaka Ivka ima frizuru i stajling ponosnog vlasnika, a nijedna nema usta. Zašto objašnjava u videu idejni tvorac Ivke Ana Jovićević:Ivka dol obučena je slično onome kome je i namenjena, a na vlasnika liči i po frizuri. Ana objašnjava kako Ivka nastaje:“Prikupljanje materijala, izrada komada odeće, obuće, kose traje i po nekoliko dana. Svaki komad je autentičan i originalan. Najteže je pogoditi frizuru i nijansu boje kose budućeg vlasnika Ivke. Trudim se da koristim prirodne materijale kad god je moguće, a uz lutku se dobija i sertifikat o autentičnosti”.Ana dodaje da čak ni njen suprug, uprkos podršci koju joj je pružio, nije verovao da će Ivku iko hteti da kupi. Za sada, ovo je samo hobi, ali Ana planira da pomogne Ivki da osvoji svet jer veruje da ona to može. 

Srbija

Radnici Fijat plastike započeli generalni štrajk

Jutros u 6 sati započet je generalni štrajk zaposlenih u kragujevačkoj fabrici Fijat plastik zbog smanjenja plata. Kako je rečeno agenciji Beta u štrajkačkom odboru, radnici štrajkuju na svojim radnim mestima zbog poštovanja distance i protivepidemijskih mera, prenose mediji.Predstavnik štrajkačkog odbora Bojan Božović je rekao da će proizvodnja u obe smene biti obustavljena sve dok ne budu ispunjeni zahtevi radnika.Prema rečima Božovića, od poslodavca se traži da vrati iznos regresa od pre 1. januara 2021. godine, kao i da se za plaćeno odsustvo isplaćuje 65 odsto umesto dosadašnjih 60.Božović je rekao da su radnici Fijat plastik u stvari kažnjeni umanjenjem zarada pošto je Samostalni sindikat te fabrike ranije odbio da potpiše „nezakoniti“ Kolektivni ugovor sa poslodavcem, budući da je neprihvatljiva stavka o odricanju od prava na štrajk.Posle toga je poslodavac, kako je kazao Božović, jednostrano izmenio važeći Pravilnik o radu.Zaposleni su 12. januara počeli s jednočasovnim štrajkovima upozorenja, a u međuvremenu nije postignut dogovor sa poslodavcem u pregovorima koji su vođeni.Božović očekuje da će se obustava proizvodnje branika za 500L odraziti i na rad fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA).Na osnovu njegovih saznanja, u sestrinskoj firmi FCA u Kragujevcu su zbog najavljenog štrajka za današnju proizvodnju obezbedili veću količinu branika nego što je to uobičajeno.Božović je rekao da se te dodatne količine branika drže na podu umesto na predviđenim mestima i da je to suprotno protokolu, jer mogu da se oštete.

Srbija

Paušal.rs: Dva nedostatka u predlogu države za oporezivanje frilensera

Prema mišljenju autorke teksta objavljenog na portalu blog.pausal.rs, Mine Simić u predlogu Vlade Srbije za naplatu poreza frilenserima nedostaje mogućnost da se do određenog iznosa frilenseri oslobode plaćanja poreza i doprinosa. Drugi bitan nedostatak, kako se navodi, je naplata zdravstvenog osiguranja za pet godina unazad.Mina Simić naglašava da se njene primedbe posebno odnose na činjenicu da država nije omogućila da se do određene visine prihoda frilenseri oslobode obaveza plaćanja poreza i doprinosa. "Sve zarade do 40.000 dinara koje se oporezuju po principu koje predlaže država (u ovom slučaju), kada se obračunaju porez i doprinosi budu manje od minimalne zarade u Srbiji", napominje Mina Simić.Ona smatra da to predstavlja direktno ugrožavanje egzistencije građana Srbije i podseća na treći deo Ustava Republike Srbije koji se odnosi na ekonomsko uređenje i javne finansije.ŠIKANIRANJE FRILENSERA, MALA KORIST Član 91. tog dela ustava, kako se napominje, objašnjava da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta, kao i da se zasniva na ekonomskoj moći poreskog nekog obveznika. "Predloženom primenom poreza i doprinosa za lica koja zarade 40.000 dinara ili manje država bi od ovih fizičkih lica stvorila socijalne slučajeve", kaže Mina Stanić.Ona naglašava i da bi država takvim postupkom prekršila odredbu Ustava Republike Srbije, pa bi neto zarada frilensera tada bila manja od minimalca. Mina Simić svoju tvrdnju potkrepljuje primerom u kome objašnjava kako izgleda naplata poreza i doprinosa za frilensere na primeru zarade od 40 hiljada dinara mesečno:- Porez na dohodak iznosio bi 4.560,00 dinara.- Penziono osiguranje bilo bi 5814,00 dinara.- Zdravstveno osiguranje prema aktuelnom vladinom predlogu je 2348,4 dinara.Kada se sve ove obaveze odbiju od bruto iznosa, neto prihod frilensera bio bi 27.277,6 dinara, što je, kako se navodi manje od prosečne minimalne zarade u Srbiji za 2020. godinu, koja iznosi 30.136,98 dinara."Oporezivanjem ovako niskih prihoda država direktno od ovih građana pravi socijalne slučajeve", napominje Mina Simić.Prema njenom mišljenju dodatni argument njenoj tvrdnji je i činjenica da su mnoge evropske zemlje zakonski uredivši poslovanje frilensera, odlučile da postoje i prihodi na koje se stope poreza i doprinosa ne primenjuju.Navodi primer Velike Britanije u kojoj je prihod od 1170 evra mesečno oslobođen plaćanja poreza na dohodak. U Nemačkoj je nešto manji prag besteretnog iznosa, i podrazumeva da oni koji ostvare do 780 evra mesečno budu oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. Jedan od primera je i Austrija gde ste ako zaradite manje od 916 evra mesečno oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. U Austriji je i zarada koja je manja od 438 evra mesečno olobođena od plaćanja i doprinosa.DRUGI NEDOSTATAK VLADINOG PREDLOGADrugi nedostatak državne ponude je prema mišljenju Mine Simć naplata zdravstvenog osiguranja za pet godina unazad.Ona smatra da je ta naplata neosnovana jer frilenseri tokom tog perioda nisu mogli da se leče u državnim bolnicama, zato što nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu.Mina Simić smatra da bi ustupcima države koji bi išli u navedenim smerovima veliki broj frilensera lakše prihvatio njenu ponudu za oporezivanje. Ona smatra  da država nije na vreme prepoznala fizička lica koja prihoduju preko interneta, niti ih je informisala o načinima registracije koja su im dostupna. Ustupcima bi država pokazala da je ozbiljno pristupila analizi problema frilensera u Srbiji, pa bi uz određenu dozu solidarnosti mogla da omogući kompromisno rešenje problema.ŠTA JE DRŽAVA PREDLOŽILA FRILENSERIMA?- Da se visina obaveze koju fizičko lice treba da plati utvrđuje Poreskim rešenjem i plaća se u ratama na period od 10 godina.- Da se normirani troškovi se priznaju u visini od 43%.- Da se kamata na prethodno nastale obaveze ne obračunava za period do donošenja rešenja Poreske uprave, odnosno da se otpišu kamate za obaveze koje su dospele za pet godina unazad.

Svet

Platformu DaiBau podržali Henkel i South Central Ventures fond

Kompanija Henkel i fond South Central Ventures finansijski su podržali regionalni razvoj internet platforme DaiBau, koja spaja investitore sa izvođačima građevinskih radova, uloživši značajan milionski iznos u evrima, navodi se u saopštenju ove kompanije.Henkelova poslovna jedinica Adhesive Technologies prepoznala je potencijal platforme koja okuplja više od 65.000 građevinskih preduzeća, arhitekata i drugih stručnjaka za izgradnju i obnovu nekretnina na sedam različitih tržišta u regiji.DaiBau je od lokalne platforme, koju su 2014. godine u Sloveniji pokrenuli Martin Pelcl i Gregor Černelč, izrastao u vodeću regionalnu platformu, koja na tržištima Slovenije, Hrvatske, Austrije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovačke i Rumunije okuplja 65.000 dobavljača i 260.000 aktivnih korisnika. Osim što korisnicima znatno olakšava sve poslove vezane za izgradnju i renoviranje nekretnina, izvođačima radova pomaže u pronalaženju novih klijenata.Svaki profil izvođača sadrži recenzije i ocene korisnika, portfolio odrađenih projekata, a korisnicima pomaže u kalkulaciji troškova radova. Osim u izboru optimalnog izvođača radova, DaiBau korisnicima pomaže u planiranju i budžetiranju radova, što znatno pojednostavljuje proces izgradnje ili renoviranja nekretnine. „DaiBau posebno vodi računa o srednje velikim ili malim izvođačima radova, kojima pruža priliku da plasiraju svoje usluge i proizvode, i optimizuju svoje poslovanje, posebno na tržištima jugoistočne Europe, na kojima je DaiBau, uz naglu ekspanziju u vrlo kratkom vremenu, snažno uticao i na regulaciju sektora građevinskih usluga“, navodi se u saopštenju.DaiBau je u Srbiji dostupan od 2018. godine i na stranici www.daibau.rs nudi više od 17.000 proverenih izvođača radova, koji su dostupni u 13 kategorija i čak više od 250 potkategorija. Taj specijalizovani sistem za izgradnju pruža i brojne savete i alate koji investitorima bilo koji građevinski zahvat na nekretnini i oko nje bitno olakšavaju i optimizuju cene. U Srbiji je od pokretanja platforme realizovano gotovo 25.000 projekata.

Srbija

Udruženje Pravo na grad pokrenulo kampanju za čistiji vazduh

Udruženje Pravo na grad saopštilo je da je pokrenulo kampanju pod nazivom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh. Pravo na grad je pozvalo sve građane Zapadnog Balkana da se uključe u borbu za čistiji vazduh, jer kako navode, njegovo zagađenje skraćuje životni vek kod ljudi."Kampanjom Ujedinjeni Balkan za čist vazduh zahtevamo da se smanjenje zagađenja vazduha definiše kao nacionalni, regionalni i međunarodni prioritet i da se integriše u sve procese planiranja", navodi se u saopštenju Udruženja Pravo na grad. Udruženje, kako se navodi u saopštenju smatra da je potrebno da se povećaju sredstva u državnom budžetu koja bi se koristila za kontrolu zagađenja, a neophodno je i da se uspostavi sistem za praćenje zagađenja i njegovih zdravstvenih efekata."Kako bi se unapredio nadzor nad zagađivačima i poboljšao kvalitet vazduha potrebno je izgraditi multisektorska partnerstva na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou", kažu u Udruženju Pravo na grad. Naglašava se da prevencija nezaraznih bolesti koje su posledica lošeg kvaliteta vazduha mora da bude integrisana među prioritete ekoloških i zdravstvenih politika.NALED: ZAGAĐENJE VAZDUHA JE I 20 PUTA VEĆE NEGO U ČLANICAMA EU ŠTA KAŽE STATISTIKA?Udruženje Pravo na grad podseća da je loš kvalitet vazduha jedan od uzroka smrtnosti, skraćenja životnog veka i povećanih zdravstvenih troškova na Zapadnom Balkanu. "Zagađenje vazduha nam skraćuje i oduzima živote, zbog posledica istog smo sve češće kod lekara lečeći se od raznih respiratornih bolesti", navodi se u saopštenju tog udruženja.Prema njihovim rečima, podaci Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije govore da zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prosečno doprinosi smanjenju očekivanog životnog veka ljudi između 0,4 i 1,3 godine . Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, loš kvalitet vazduha u regionu Zapadnog Balkana godišnje pre vremena oduzme čak oko 13.500 života.Udruženje naglašava da zdravstveni troškovi koji nastaju zbog rada termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu doprinose troškovima koji se procenjuju na 1,2-3,4 milijardi EUR godišnje. Podsećaju i da posledice zagađenja najviše pogađaju građane nižeg ekonomskog i socijalnog statusa, jer oni žive u područjima većeg intenziteta saobraćaja i blizu izvora zagađenja, poput elektrana i industrijskih objekata. Naglašava se i da u većini slučajeva siromašni ljudi rade na "prljavim" poslovima gde su izloženi isparenjima, praškastim materijama, gasovima i teškim metalima. "Kada se na ovakve uslove života dodaju i promene klime koje dodatno doprinose rastu zagađenja, rezultat je skraćeni životni vek, posebno starijih ljudi i dece mlađe od pet godina", dodaje se u saopštenju Udruženja Pravo na grad.

Srbija

Moramo biti spremni da se menjamo

Globalno posmatrano, aktuelna pandemija sve nas je naučila fleksibilnosti u radu, ali je nažalost mnogima oduzela sigurnost zaposlenja. U Hemofarmu ona nikada nije bila upitna i naši zaposleni svesni su toga. Oni su i ranije, baš kao i tokom pandemije, mogli da računaju na zarade koje su uporedno više nego u većini industrija u Srbiji i u dan tačne, na 13. platu, regres, privatno zdravstveno osiguranje i druge beneficije. To su samo neki od razloga zašto je perspektiva u Hemofarmu uvek bila dobra.________________________________________________________________________„Jasno je da se današnji Hemofarm ne može porediti sa onom kompanijom iz prošlog veka, jer su vremena drugačija. Da se Hemofarm na svom putu nije menjao, ne bi ni bio ovo što je danas, jedna od najuspešnijih kompanija na ovim prostorima. Kao i u drugim branšama, ako nisi otvoren za promene, završiš na groblju istorije. Upravo nas je održala ta spremnost da se menjamo, učimo i stalno unapređujemo, i sebe i svoje proizvode“, kaže u intervjuu za Novu ekonomiju direktorka ljudskih resursa u ovoj kompaniji Tatjana Jovanović.Hemofarm postoji šest decenija i od kompanije sa 30 zaposlenih došao je do 3.500 radnika koliko broji u ovom trenutku. Od 2006. godine deo je Štada grupe, a prema rečima direktorke ljudskih resursa, ova internacionalna kompanija svojim članicama ostavlja prostor za individualnost. „S jedne strane, deo smo velikog sistema koji nudi mnogo prilika za napredovanje, ali smo zadržali tu svoju lokalnu specifičnost i lični identitet. Današnji Hemofarm je dobro mesto za sve koji žele da se pokažu i napreduju“. Da li to znači da je današnji Hemofarm bliži mlađoj generaciji? Ili je, pak, ugodnije mesto za rad ljudima u srednjoj ili poznijoj dobi?Upravo smo tu negde na sredini, prosek godina u našoj kompaniji je 41. Ona je ugodna sredina za ljude koji već imaju određenu ekspertizu, ali je dovoljno otvorena i za mlade ljude koji nam donose nešto novo, tu različitu perspektivu. Mislim da smo uspeli da napravimo dobar spoj iskustva i mladosti, a zajednički činilac je da ova kompanija traži ljude sa određenim stavom. Znanje i iskustvo su važni, veštine ćete steći ili ispolirati, ali ako nemate dobar odnos prema radu i stav generalno, onda ćete štrčati.Mislim da mladi ljudi koji nam se pridruže budu veoma iznenađeni onim što im se ovde pruža: od rada u velikom sistemu, brojnih edukacija, prilika za napredovanje koje su gotovo  beskrajne. Naši ljudi su kvalitetni i dobro obrazovani, a kada steknu tu praktičnu školu unutar Hemofarma, oni postaju visoko poželjni i prepoznati i na internacionalnom nivou. Primera radi, u ovom trenutku 85 kolega i koleginica u Srbiji radi na globalnim pozicijama za Štadu.Koliko se oseća nasleđe tog starog Hemofarma, jer vi ipak trajete duže od šest decenija?Oseća se, ali u pozitivnom smislu. Hemofarm je jako ponosan na svoju tradiciju, ne zaboravlja šta je urađeno, vrednuje stvari koje je ostavio iza sebe, a na nekima još uvek zasniva svoj rad. To je uspeh svih onih koji su veliki, bilo da pričamo o nacijama ili korporacijama – da ne zaboravljaju sopstvenu prošlost i da na njoj grade budućnost. Rekla bih da smo uspeli da napravimo lep spoj između onoga što donosi moderna kompanija i duha tradicije, stabilnosti.Kada je reč o menjanju kompanije kroz vreme, sigurno da je drugačija, ali to je neminovnost. I svet je drugačiji sada u odnosu na nekada. Da li znate šta je nama nudio Tito, da li znate šta je nama nudila Jugoslavija? Mi sada možemo da žalimo ili ne za tim vremenima i da kažemo da je danas bolje ili lošije, ali suština je da je sve drugačije. Ima stvari koje su bolje, ima i onih koje su lošije. Sigurno smo nešto izgubili u odnosu na ranije, ali smo na drugoj strani nešto i dobili. Na primeru Hemofarma, dobili smo u smislu bezbednosti na radu, kvaliteta proizvoda i dugoročnosti - da je sve ostalo kako je bilo, naši proizvodi ne bi bili konkurentni i ne bi opstali. To je, nažalost, priča mnogih kompanija na prostoru bivše Jugoslavije, onih koje su bile jako uspešne, a danas ne postoje. Jednostavno, platile su cenu jer nisu uspele da se prilagode trenutku. Ova kompanija je opstala, održala se i postala jedna od najuspešnijih na ovim prostorima i to nije mala stvar.  Svedoci smo da se poslodavci van Beograda često žale da teško pronalaze kadrove, posebno ove visokostručne jer ih u manjim sredinama nema dovoljno. Kakav je trend trenutno, da li su naši ljudi postali mobilniji poslednjih godina i spremni da putuju na posao van mesta prebivališta?Ukoliko govorimo o mobilnosti unutar granica zemlje, naši ljudi generalno nisu mnogo mobilni. Međutim, zaboravljamo da je ovo dvosmeran odnos, jer su poslodavci donedavno bili vrlo tvrdi  i insistirali su da vi radite na određenom lokalitetu. Pandemija nas je naterala da shvatimo da se mnogo toga može raditi od kuće i da je nebitno gde sedite. Naravno, ovde ne govorimo o poslovima u proizvodnim pogonima, kontroli kvaliteta ili sličnim službama jer za njih morate biti na svom radnom mestu, ali nam se perspektiva dramatično promenila za mnoge druge pozicije. To je, svakako, jedna od dobrih stvari koje nam je ova kriza donela, uz gomilu onih loših. Kad već pominjemo pandemiju, koje su još lekcije naučene? I šta će biti najveće posledice ove krize koje je počela kao zdravstvena i prerasla u privrednu?Kao što sam rekla, najveća naučena lekcija je fleksibilnost, fleksibilnost i fleksibilnost u radu. Upravo ta fleksibilnost biće ključ uspeha u budućnosti, i pojedinačno i na kompanijskom nivou. Da predvidimo šta će se desiti i da se prilagodimo promeni, prestrojimo u drugu traku na vreme.U trenucima kada je ceo svet zbog aktuelne pandemije postao neizvestan i kada brojne kompanije propadaju i otpuštaju radnike, imati siguran posao i raditi u jednom okruženju koje pruža izvesnost, postala je posebna beneficija, da ne kažem luksuz koji nažalost mnogo ljudi na svetu danas nema. U Hemofarmu to nije upitno i naši zaposleni su svesni toga. Kad na to dodate činjenicu da unapred znate kada ćete i u kakvim uslovima raditi, da vam zarada ne kasni ni dan, da imate 13. platu i regres, da vam je sve plaćeno u skladu sa zakonom i mnogo preko toga, da radite u dobro organizovanoj  sa visokim higijenskim sredinama pa da je veća šansa da se, recimo, inficirate koronavirusom bilo gde drugde nego u kompanijskom prostoru, sve su to stvari koje ne smemo zaboraviti. U Hemofarmu je perspektiva više nego pozitivna.Naši ljudi su kvalitetni i dobro obrazovani, a kada steknu tu praktičnu školu unutar Hemofarma, oni postaju visoko poželjni i prepoznati i na internacionalnom nivou. U ovom trenutku 85 kolega i koleginica u Srbiji radi na globalnim pozicijama za Štadu. Kako kao neko ko se bavi ljudima vidite deceniju u kojoj živimo, šta će nam ona doneti kao najveću novinu?Kad govorimo o ljudima, biće važno da ispratimo promene koje se dešavaju u industriji i tehnologiji, da budemo dovoljno brzi i spretni da se prilagodimo novim uslovima na način koji je za nas najbolji. Da imamo tu neku agilnost odnosno visprenost da prepoznamo prave prilike, da budemo prilagodljivi vremenu u kojem živimo a da ostanemo svoji. To u suštini znači da kao pojedinci moramo da budemo spremni da se stalno menjamo, da budemo otvoreni za učenje novog kako bismo pratili taj ritam promena. Ta neka organizacija koja raste i uči od ključnog je značaja u svetu koji se menja, to važi za svakog od nas i za kompanije. Hemofarm je rastao stalno se menjajući, te je spreman za novo doba koje je došlo, a svako od nas pojedinačno treba da shvati da bez prihvatanja promena nema napretka. 

Svet

Prevoznici zbog testiranja na koronu satima čekaju na nemačkim granicama

Prevoznici iz Srbije i ostlih delova Evrope imaju velike probleme na ulasku Nemačku, jer zbog obaveznog PCR testa satima čekaju u redu, na snegu i hladnoći, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Zbog toga je predsednik PKS Marko Čadež zatražio od nemačkog ministrarstva saobraćaja da razreši tu situaciju i olakša im ulaz u tu zemlju.Prema rečima predsednika PKS, poslednja mera koju je uvela Nemačka odnosi se na sve ljude koji ulaze u Nemačku, uključujući i profesionalne vozače koji su prolazili kroz Slovačku, Češku i deo Austrije.Oni su u obavezi da se registruju i dostave negativan PCR test, a u nekim slučajevima ih upute i u karantin.Čadež je istakao da su "slike sa granica, redovi u kojima stotine vozača stoje više sati po izuzetno lošem vremenu, čekajući na testiranje zaista zabrinjavajuće".Čadež smatra da su vozači koji čekaju na testiranje u redovima izloženi većem riziku od zaraze, nego u kabinama svojih kamiona."Transport robe, kao žila kucavica svake privrede, ne sme stati, i on se odvijao u svim uslovima", navodi Čadež.Predsednik PKS podsetio je i na preporuke Saveta EU koje se odnose na izuzimanje transportnih radnika od zahteva koji se odnose na karantin i obavezan negativni PCR test.PREVOZNICI IZ SRBIJE NEĆE IZDRŽATI BEZ REPROGRAMA KREDITA Prema toj preporuci, jedini dokaz koji bi od njih trebalo da se traži je o negativni brzi antigen test. "Na ovaj način dodatno bi se osnažilo neometano funkcionisanje Zelenih koridora EU i snabdevanje jedinstvenog tržišta EU", naveo je Čadež.Takva praksa do sada se nije primenjivala, čak ni tokom vanrednog stanja u martu prošle godine. O uslovima na granici sa Nemačkom, kako navodi PKS, najbolje ilustruje primer vozača iz Srbije sa slovačko-nemačke granice koji je u utorak u 14 sati stao u red za testiranje i završio ga posle gotovo 15 sati.Nove mere koje je uvela Nemačka, kako objašnjavaju u PKS prete da blokiraju transport iz Srbije i čitave Evrope.Predsednik PKS inače je uputio pismo nemačkom državnom sekretaru u Ministarstvu saobraćaja i digitalne infrastrukture Štefanu Bilgeru u kome je zatražio razrešenje ove situacije na nemačkim granicama.