Najnovije

Srbija

Krizni štab nije preporučio nove mere, stare važe do utorka

Krizni štab za borbu protiv covida 19 je razmatrao epidmiološku situaciju i eventualno uvođenje novih mera u Srbiji, ali su one za sada izostale, javio je RTS.Prema saznanjima Javnog servisa, uvođenje novih mera se i dalje razmatra, dok će postojeće ostati na snazi do utorka 15. decembra.Dodaje se i da eventualni razog za uvođenje novih mera leži u činjenici zbog toga što se 19. decembra slavi Sveti Nikola, a kasnije stižu novogodišnji i božićni praznici.Razgovaralo se o meri uvođenja obaveznog karantina i PCR testa za državljane Srbije koji bi došli iz inostranstva, ali odluka o tome još nije doneta.Nova sednica Kriznog štaba zakazana je za ponedeljak, nakon čega bi trebalo da se zna koje mere će važiti nakon utorka.Radio televizija Srbije navodi da su u Beogradu već izašle i ponude za doček Nove godine na dvadesetak različitih lokacija, u zatvorenom prostoru, iako lekari upozoravaju da na takvim mestima postoji najveći rizik od zaražavanja.KRIZNI ŠTAB: MASKE OBAVEZNE ZA SVE I NA OTVORENOM PROSTORU

Svet

Borel: Nove tehnologije mogu da štite ali i da ugrožavaju ljudska prava

Nove tehnologije su doprinele razvoju civilnog društva, ali i omogućile vladama da "zbog bezbednosti" pojačaju kontrolu, rekao je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borel na godišnjem forumu o ljudskim pravima EU-Nevladine organizacije, piše Euractiv.Otvarajući skup kojim se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, Borel je podsetio da je njegovo prvo pojavljivanje u mandatu visokog predstavnika pre godinu dana bilo upravo na forumu EU-NVO o ljudskim pravima.Borel je rekao da je protekla godina bila teška širom sveta, da je bilo više kršenja, više zloupotreba i više ograničavanja  ljudskih prava, da je uhapšeno ili ubijeno više branilaca ljudskih prava, čime je samo naglašen značaj rada civilnog društva.Tema ovogodišnjeg foruma je uticaj tehnologije na ljudska prava i Borel je rekao da je potreban evropski i prema ljudskim pravima okrenut pristup digitalnom svetu zbog sve više represivnih zakona, "onlajn i oflajn" restrikcija i  pritisaka na civilni sektor.Prema njegovim rečima, nove tehnologije su pomogle mrežama civilnog društva da porastu ali su i omogućile vladama da pojačaju nadzor i kontrolu, često pod izgovorom bezbednosti.Borel je ukazao na napade na aktiviste NVO, ali i novinare i blogere u Hongkongu, Egiptu, Belorusiji, Kini, dodajući da jeZahvaljujući civilnom društvu, i uz pomoć društvenih mreža, svet saznao za kršenja ljudskih prava i zloupotrebe, saopštio je EEAS.Borel je istovremeno upozorio da nove tehnologije predstavljaju i opasnost jer se preko njih branioci ljudskih prava često proizvoljno proglašavaju za mete, šire se govor mržnje i lažne vesti.Takođe se zahvaljujući novim tehnologijama masovno prikupljaju i analiziraju podaci građana bez adekvatnih mera zaštite, rekao je Borel.EU, istakao je Borel, namerava da smanji sve te rizike a da istovremeno maksimizuje mogućnosti koje pružaju nove tehnologije i to je ključni cilj Akcionog plana za ljudska prava i demokratiju usvojenog u novembru.Narednih dana, najavio je Borel, biće objavljeni i Evropska digitalna strategija, paket zakona o digitalnim uslugama i zatim predstoje zakoni o veštačkoj inteligenciji."To su mere EU za odgovor na nove pretnje i zaštitu naših prava", rekao je potpredsednik Evropske komisije predstavnicima NVO u onlajn obraćanju.

Svet

Od početka pandemije hrvatskim ugostiteljima prihodi manji za 39%

Navodi se da je prijavljeni promet u kafićima i restoranima od marta do kraja novembra dostigao 8,74 milijarde kuna (1.15 milijardi evra), što je u poređenju sa prošlom godinom manje za 5,58 milijardi kuna (739 miliona evra), odnosno za 39%, piše Poslovni.hr.Neki u toj olasti su potonuli mnogo više, a neki manje od prosečnog pada fiskalizovanog prometa, a kada se sageda situacija od početka godine pad je nešto manji jer su neki ugostitelji pre padndemije beležili rast.Navodi se da su na negatvni trend najvše uticale mere protiv pandemije kojima je naloženo zatvaranje kafića i restorana, a sa tim su morali da se pomire i vlasnici teretana.Na alarmantnu situaciju zbog uvedenih ograničenja ovih dana upozorava i event industrija u Hrvatskoj.Sa druge strane, dodatna ograničenja očekuju se i u radu trgovaca.Predsednik Nacionalnog udruženja ugostitelja Marin Medak procenio je da  bi zabrana rada mogla da bude produžena do kraja januara.Kako se navodi, neki od ugostitelja i dalje pokušavaju da pregovaraju sa Nacionalnim stožerom za zaštitu od pandemije, jer žele da im se dozvoli da barem organizuju služenje kafu napolju, ne u zatvorenom prostoru.NEKE DELATNOSTI PROŠLE BOLJEFrizerski saloni i saloni za ulepšavanje tokom drugog talasa pandemije kako se navodi, jer su za razliku od prvo talasa izbegli zaključavanje.Oni prema najnovijim podacima u odnosu na prošlu godinu beleže manji pad u iznosu od 185 miliona kuna (24,5 miliona evra), odnosno za 22%.

Srbija

Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda

Naredne nedelje pred narodnim poslanicima će se naći Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, putem koje će država garantovati vraćanje kredita koje će banke izdavati za likvidnost ili obrtna sredstva. Primenom tog propisa bi olakšao malim i srednjim preduzećima pristup neophodnim sredstvima, ali i smanjila cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.U obrazloženju zakona se navodi da je garnatna šema "neohodan nastavak preduzetih mera za podršku privredi", a da je cilj da se kroz mehanizam garantovanja države poveća likvidnost privrednih subjekata za kredite koje odobravaju banke, te da će garancija koju izdaje Republika Srbija u korist banaka biti "bezuslovna, bez prava na prigovor i naplativa na prvi poziv".Da bi banke bile osigurane, Srbija se obavezuje da će za tu namenu obezbediti sredstva u budžetu, a maksimalni iznos garnacije na nivou osiguranog portfolija biće 480 miliona evra.Izdavaće se pojedinačne garancije po portfoliju svake pojedinačne banke, sa stopom pokrića 80 odsto i stopom maksimalne garancije 30 odsto.Početkom otplate kredita, pojedinačna garancija će se sukcesivno i automatski umanjivati, srazmerno umanjenju iznosa glavnice.Kamatne stope će uređivati banke u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope belibora, uvećane za 2,50 odsto odsto za kredite odobrene u dinarima, ičo u iznosu koji nije veći od tromesečne stope euribora uvećane za 3 odsto, za kredite u evrima.Ukupna naknada po kreditu ne može biti veća od 0,5 odsto od iznosa odobrenog kredita, instrument obezbedjenja kredita su dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika (jednako ili veće od 25 odsto), korisnik kredita ne može isplaćivati dividendu ni povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana po zaključenju ugovora o kreditu, a korisnik kredita neće vršiti u toku grejs-perioda privremenu otplatu nekih drugih i postojećih zajmova kod banaka.Iznos po pojedinačnoj garanciji neće biti obnovljiv, zbog efikasnosti mehanizma garantovanja i da bi se smanjila mogućnost da se garancijama obuhvataju revolving krediti i kratkoročni krediti, perioda otplate do 12 meseci. Namena kredita je isključivo za finsiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, isključena je mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka.Iznos realizacije kredita od strane banaka je regulisan Predlogom zakona i pratećom uredbom, na iznose do 2 milijarde eura.Ko sve može da koristi kredite koje garantuje i država?preduzeće sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, a koje je registrovano u APR-u i klasifikoano kao preduzetnik, mikro, malo ili srednje privredno društvo, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice koje nije registrovano u APR-u, ali ima zvanično objavljene finansijske izveštaje i klasifikovano je kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi, ili zanavljanje postojećeg kredita, za koji Republika Srbija može garantovati banci, u skladu sa uredbom.Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su 2019. godine bila u teškoćama, koja imaju dospele a neizmirene poreske obaveze, u kojima republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50 odsto.Dodatno, iz novih mera biće isključeni korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza prema propisima NBS ili prema kojima je banka preduzela mere restrukturiranja u period od 12 meseci pre kraja februara 2020. godine, kao i privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, stečaj ili likvidacija.Srbija će izdavati Pojedinačnu garanciju isključivo ako je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. jula 2021. godine, da je rok otplate kredita do 36 meseci (od puštanja u tečaj), a u ovaj rok je uračunat i grejs period od devet do 12 meseci, osim u slučajevima primene moratorijuma navedenog propisima NBS zbog ublažavanja pandemije.Ugovor o kreditu mora biti zaključen do 30. juna 2021. godine i pušten u tečaj do 31. jula 2021. godine.

Video

Hoće li pandemija doneti trgovcima nedelju kao neradni dan?

Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije za serijal #KomeJeTeže govori o mogućnosti zabrane rada nedeljom u trgovini."Mi smo tu inicijativu pokrenuli još pre četiri godine... Niko od nadležnih nije bio eksplicitno ni za ni protiv", naveo je Topalović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.

Srbija

„Putevi Srbije“ za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra

Subvencije javnim preduzećima "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" su rebalansom budžeta za ovu godinu povećane sa 9,7 na čak 25 milijardi dinara. Ova sredstva se koriste za izdržavanje i izgradnju puteva, pa bi ovo trebalo da je dobra vest, jer se povećavaju ulaganja u infrastrukturu koja je kod nas i dalje prilično zapuštena. Međutim, kada se tome dodaju nalazi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o javnim nabavkama u JP "Putevi Srbije" za 2018. i 2019. godinu, onda stvari i ne izgledaju tako dobro.Inače su javne nabavke u Srbiji crna rupa u kojoj nestaje značajan deo javnog novca. Prema izveštaju DRI o poslovanju za 2019. godinu, utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, "što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen".Revizija JP "Putevi Srbije" urađena je ove godine pa se nije našla u ovom izveštaju, ali da jeste stvari bi izgledale još mnogo lošije. Naime, prema nalazima DRI, JP "Putevi Srbije" su skoro pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošili sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama.Na primer, preduzeće uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrđivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbeđuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude.Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena.U JP "Putevi" su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali kako se navodi u izveštaju, ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani. Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu urađeni po zakonu.Recimo, u planu nabavki stoji jedna stavka, a u tenderu druga. U preduzeću su objasnili da se ne radi o drugačijem predmetu nabavki, već o preciziranju istog predmeta nabavki, ali državni revizori ne prihvataju objašnjenje "jer se kod navedenih javnih nabavki radi o očigledno drugačijim predmetima javnih nabavki od onih koji su navedeni u Planu nabavki i Odluci o pokretanju postupka, sa drugačijim radovima i drugačijim deonicama puta na kojima se izvode radovi".Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke sa drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana. Dalje, za posao vredan 1,3 milijardi dinara "Putevi", iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili. Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i DRI tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.Na kraju, u 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. Naime, JP Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje "Putevi" od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode.Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para "za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi" i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce. Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.Šlag na tortu je što je DRI utvrdila da je direktor JP Putevi Srbije više od šest godina u v. d. stanju, što je protivzakonito i preporučio Nadzornom odboru da izabere direktora po zakonu. Ipak, ovo nije pitanje za preduzeće već za Vladu, koja već godinama održava v. d. stanje u javnim preduzećima.U takvim okolnostima zanimljivo je videti koje vrednosti JP "Putevi Srbije" neguju, bar u svojim godišnjim izveštajima. Na vrhu su zakonitost u radu i vršenju usluga, kompetentnost, profesionalizam, etičnost i odgovornost, efikasnost i efektivnost.Nekako baš u vreme kada je izveštaj o reviziji trošenja novca JP "Putevi Srbije" objavljen, v. d. direktora Zoran Drobnjak je najavio da će tražiti od Vlade poskupljenje putarina za pet do šest odsto. Inače, ove godine skoro ne postoji tranzitni saobraćaj koji je donosio značajna sredstva od putarina.Prema ranijoj izjavi Drobnjaka, do kraja avgusta je gubitak na putarinama bio 40 miliona evra. Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je ocenio da "građane Srbije u ovom trenutku ne možemo da opterećujemo novim nametima. Smatramo da pre svega moramo da radimo na podizanju unutrašnje efikasnosti u javnim preduzećima".Istovremeno, odnosno u poslednje dve godine, JP "Putevi Srbije" napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao celih 16,8 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. "Putevi" su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara.Istovremeno troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara. Treba reći i da su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća.Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu "Puteva" kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća.S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik JP "Putevi Srbije", to je ravno otpisu duga.Ipak, jasno je i da prihodi od putarine ne pokrivaju ni blizu troškove održavanja puteva. U prošloj godini prihodi su iznosili 22,3 milijarde dinara, a održavanje 10 milijardi više. S druge strane, uporedne analize sa okolnim zemljama pokazuju da su naše putarine među skupljima u regionu.Dakle, sva je prilika, a i izveštaj DRI pokazuje, da ima dosta prostora za "povećanje unutrašnje efikasnosti". Inače, JP "Putevi Srbije" upravljaju državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra. Kako upravljaju, pokazuje i podatak iz njihovog finansijskog izveštaja za 2019. godinu, da su na 100 dinara poslovnog prihoda ostvarili 45,5 dinara poslovnog gubitka.Prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, da ima države - tužilaštva i sudova - to bi bilo procesuirano."Izveštaj najvažnije državne institucije koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava objavljen je pre više od mesec dana i bilo je dovoljno vremena do sada da se pokrenu procesi. Kod nas nema pravnih posledica, niti sankcija za zloupotrebe. Tamo se ne radi o malim, administrativnim greškama, već se radi o grubim kršenjima zakona. Radi se o skoro 500 miliona evra", smatra on, dodajući da za razliku od pravnih, ekonomskih posledica ima.Prema njegovim rečima, jasno je da bi manje novca bilo potrošeno da je urađeno sve po zakonu."To je tako i rađeno da bi neko zaradio. Cilj je da se istisne konkurencija i pošto im je komplikovano bilo da to rade kroz procedure javnih nabavki i tehničku dokumentaciju, pretpostavljajući da se time niko neće baviti, odlučili su da ne primenjuju zakon. A jasni su i strogo propisani izuzeci kada se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama", ističe Dobrašinović uz komentar da se i u postupcima javnih nabavki potiskuje konkurencija, dok se u slučajevima kada se postupak i ne sprovodi, konkurencija automatski briše."Nekoliko dana posle objavljivanja izveštaja, traže povećanje putarine. Od naših sredstava, jer dobijaju i pare iz budžeta, rade ovako i još preko traže još novca. I te subvencije se prelivaju poslovnim partnerima. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju", rezigniran je Dobrašinović.Prema istraživanju Koalicije za nadzor nad javnim finansijama od 100 najvećih ugovora koje je država potpisala u okviru javno-privatnih partnerstava, javnih nabavki i međudržavnih sporazuma prošle godine u 72 nema konkurencije, odnosno nema drugog ponuđača.U narednih 19 su samo dve ponude, ali može se, ocenjuje Dobrašinović, pretpostaviti da je u dosta slučajeva reč o fiktivnim, simulovanim ponudama da se prikaže da ima konkurencije. Samo u devet ugovora ima tri i više ponuđača.U suzbijanju konkurencije veliku ulogu igraju međudržavni sporazumi."Međudržavni sporazumi direktno suspenduju konkurenciju i oni i služe da bi vrh vlasti direktno skapao poslove. Tako se ugovaraju ne samo poslovi već i krediti", napominje naš sagovornik.Gradnja puteva u Srbiji iz godine u godinu postaje sve skuplja, a Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da nije problem samo u zaobilaženju javnih nabavki već i da je problem što je deo troškova potpuno neopravdan.On podseća na izveštaj komisije za izgradnju istočnog kraka Koridora 10 gde je nađeno da je uplaćeno 24 miliona evra, ali ne zna se za šta. Kasnije je taj izveštaj netragom nestao.Miloš ObradovićProjekat "Javna preduzeća u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.

Srbija

Marka Žvaka dobitnik nagrade Novog optimizma

Dušanu Čaviću i Dušanu Šaponji, autorima emisije "Marka žvaka", danas je na Međunarodni dan ljudskih prava uručena nagrada "Dobar primer novog optimizma", koju dodeljuje pokret Novi optimizam.Osnivač pokreta Novi optimizam Branislav Guta Grubački, izjavio je da je, "sada više nego ikad važno da zadržimo veru u bolje društvo i u bolje sutra u Srbiji"."Ekipa 'Marka Žvaka' je u svojim emisijama na autentičan način stavljala fokus na ono ljudsko u čoveku, na onaj nukleus čovečnosti i plamen koji nas, sve dok tinja, tera da verujemo da nada i dalje postoji. Upravo zbog toga se ceo njihov angažman uklapa u koncept novog optimizma koji mi negujemo", naveo je Grubački.Laureat Dušan Šaponja je istakao da mu nagrada veoma znači, jer mu u porodici stalno govore da je preterani optimista, te da nagrada svemu tome daje smisla."Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. Često smo pod utiskom ljudi koje snimamo. Jedna od priča koje smo nedavno radili je ona o socijalnim stanovima u naselju Kamendin. To su ljudi koji su dobili te stanove kao socijalni slučajevi. Masa njih danas živi bez struje, pod pretnjom izvršitelja. Bilo bi super kada bi se neko sem nevladinih organizacija koje se bave takvim pričama, iz samog Grada pozabavio time", rekao je Šaponja.Uz dodelu nagrada, simbolično je na otvorenom obeležen i 16. rođendan pokreta Novi optimizam, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Svet

Europol upozorava: Velika tražnja donosi i lažne vakcine protiv COVID-19

Tokom drugog talasa pandemije korona virusa, članice Europola i treće zemlje pozivaju se na veću budnost u vezi sa mogućim učešćem kriminalaca u procesu razvoja i distribucije vakcina. Europol ukazuje na činjenicu da je potražnja za lekovima protiv gripa bila veća nego što je uobičajeno, pa u mnogim zemljama postoji rizik od njihove nestašice.Opasnost kako se naglašava dolazi od velike tražnje koja se očekuje onda kada se pojavi nova vakcina. Do prevara može da dođe i onda kada neke zemlje usled nestašice koja bi mogla da bude prouzrokovana velikom tražnjom, odluče da potraže vakcinu na "nekim drugim" mestima.Kako se naglašava, sumnja se i da će kriminalci deliti razne dezinformacije kako bi prevarili pojedince i kompanije. Naglašava se i da je već bilo slučajeva gde su se na raznim "crnim" internet platformama oglašavali "originalni" brendovi farmaceutskih kompanija koji su u navodnoj završnoj fazi testiranja.Upozorava se da te falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju značajan rizik za javno zdravlje, jer mogu da budu neefikasne ili toksične, zbog proizvodnje u laboratorijama bez neophodnih higijenskih standarda. Napominje se i da one mogu da cirkulišu na ilegalnim tržištima, ali da mogu i da se uvedu na legalno tržište.BRITANCI OBJAVILI KO NE SME DA KORISTI PFIZER/BIONTECH  VAKCINU Europol podeća i da je u aprilu ukazao na moguće prevare putem društvenih mreža na kojima su se nudile navodne verzije vakcine protiv Covida-19. Kako se navodi, sumnje u razne kriminalne aktivnosti kasnije su potvrđene i u njihovom novembarskom izveštaju, gde je navedeno da je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i navodne vakcine protiv Covida-19 i dalje jedna od kriminalnih aktivnosti koja je u uskoj vezi sa aktuelnom pandemijom.

Svet

Pronađena „Inina“ gasna platforma koja je nestala tokom oluje

Gasna platforma hrvatske naftne kompanije "Ina", "Ivana D", koja je tokom subote nestala u oluji na severnom delu Jadrana, pronađena je na dnu mora, javio je N1."O uzrocima puknuća i o početku akcije izvlačenja ostataka (platforme) još je prerano govoriti", izjavio je Ivan Šantić, predstavnik Nacionalne središnjice za nadzor pomorskog prometa.Brod "Junak" koji ima robotsku dizalicu jutros je stigao na poziciju gde se nalazila Inina gasna platforma "Ivana D" kako kako bi pronašao platformu koja je izgubljena uslijed jakog juga i nevremena na moru.Kompanije "Ina" saopštila je da je gasna platforma "Ivana D" prestala da šalje signal u subotu, kao i da se nije videla sa obližnje platforme "Ivane A".ININA GASNA PLATFORMA NESTALA U OLUJI NA SEVERU JADRANA "Na dnevnoj bazi radimo preglede i održavanja, zatim imamo godišnje sertifikovanje, dvoipogodišnje preglede i petogodišnje dubinske preglede kada se kontroliše kompletna podmorska struktura. Na platformi "Ivana D" to je izvršeno 2018. godine, relativno nedavno i nije ustanovljena nikakva teškoća", izjavio je nedavno operativni direktor "Ine", Tvrtko Perković.Prema njegovim rečima kompanija je sigurna da održavanje nije uzrok te nesreće."PANDEMIJSKI" GUBICI PRIMORALI HRVATSKU INA GRUPU DA OTPUŠTA RADNIKE

Svet

Vlada Crne Gore novim zaduživanjem vraća stare dugove

Crna Gora je uspešno završila emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona evra po kamatnoj stopi od 2,95 odsto, a veći deo ovog iznosa najavljuje se za otplatu starih nepovoljnih dugova, koji uključuju ranije obveznice i skupe komercijalne zajmove, dok se ostatak planira za rast i oporavak privrede, što bi trebalo da uključuje pomoć privredi, piše portal Bankar.Iako je rejting zemlje B + (S&P) sa negativnim izgledima (tzv. junk), interesovanje stranih investitora bilo je iznenađujuće veliko. Potražnja je bila skoro 2,5 milijardi evra, odnosno tri puta više od ukupnog iznosa emisije, prenose crnogorski portali.Ovo zaduženje je najverovatnije omogućilo plaćanje obaveza po osnovu evroobveznica koje dospevaju 2021. godine u iznosu od 227 miliona evra (plus kamate).Postignuta cena od 2,95 odsto, međutim, nije najniža postignuta, imajući u vidu da je prošlogodišnja evroobveznica od 500 miliona evra izdata sa kamatom od 2,55 odsto.Mandatar Zdravko Krivokapić najavio je u svom izlaganju da će za normalno funkcionisanje državne kase sledeće godine nedostajati 500 miliona evra, ali o ovoj emisiji nije bilo zvaničnih najava, niti najava Ministarstva finansija.Na naplatu u narednoj godini državi stiže oko 400 miliona evra starih dugova, od čega 240 miliona treba isplatiti u martu.Koliko će tačno novca od ove emisije otići na vraćanje dugova biće poznato nakon što nova izvršna vlast Crne Gore obavi razgovore sa stranim kreditorima kod kojih ima skupe kredite i napravi računicu šta će sve platiti.Jedan od tih kredita je uzet kod Kredit Svis banke i za njega su založene i državne zlatne rezerve. Na ovaj kredit je ukazivala Državna revizorska institicija (DRI) u jednom od ranijih izveštaja, upozoravajući na ogromne izdatke koji idu na kamate.Saldiranje ove emisije biće 16. decembra, a do tada se i dalje može obavljati trgovina.“Crna Gora je danas dobila ekonomsku budućnost. Masovna otpuštanja, smanjivanje plata i penzija i drugi scenariji koji su bili predviđeni za novu vladu su izbegnuti na najbolji način po Crnu Goru. Obezbeđen je novac za vraćanje nepovoljnih starih kredita i investiranje u naš rast i oporavak”, objavio je ministar finansija Milojko Spajić, a očekuje se da javnosti objasne na šta će se konketno odnositi dobar deo pozajmice koji se ne odnosi na stari dug.Funkcioneri Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP) – bivši ministri, Damir Šehović i Raško Konjević kritikovali su novo zaduženje, pitajući da li je to prvi “reformski potez”, gde će ići dobar deo pozajmice.Crna Gora je dosad već zadužena 3,7 milijardi evra.

Srbija

DRI: Agencija za lekove platila milione dinara neprihvatljivim ponuđačima

Agencija za lekove zaključivala je ugovore sa neprihvatljivim ponudama, pronađena je nejasna i neprecizna konkursna dokumentacija u kontrolisanim postupcima nabavke, kao i neusaglašenost oglasa o nabavci sa zakonom, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI),  prenosi portal Tenderilive.Kako se navodi jednoj od kontrolisanih nabavki Agencija za lekove nije precizirala broj potrebnih radno angažovanih lica, u drugoj nije precizirala posebne dozvole koje ponuđač mora da ima kako bi ispunio uslove, u trećoj nije navedeno vreme trajanja okvirnog sporazuma.Dodaje se da se stiče utisak da bi se u svakoj nabavci Agencije za lekove mogla da nađe određena nepravilnost.Tenderilive podseća i da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da svaki ponuđač može da podnese ispravnu ponudu.Kako se navodi zahtevi i uslovi iz konkursne dokumentacije moraju da budu određeni ili bar odredivi. Tako bi kako se objašnjava ponuđači sa jedne strane znali tačno šta se od njih očekuje i šta bi bio njihov posao. To na primer, kako se objašnjava znači da ako Agencija za lekove (ili bilo koji drugi naručilac) u konkursnoj dokumentaciji traži da ponuđač mora da ima dovoljan broj zaposlenih, a da pritom ne navede koji je to broj, ponuđač treba da koristi svoja prava i da postavi pitanje "koji je to dovoljan broj zaposlenih?".Ukoliko naručilac napiše da radnici ponuđča moraju da budu zaposleni po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme, pitanje ponuđača bi bilo "zašto kada Zakon o radu poznaje i druge oblike radnog angažovanja?".Za navedene manjkavosti dokumentacije koje je DRI pronašla kod Agencije za lekove ocenjuje se da je kriva komisija koja je sprovodila postupak nabavke.Međutim, kako se dodaje postavlja se i pitanje gde su tu ponuđači i zašto oni nisu reagovali i postavili pitanje, ili se na drugi način bavili zaštitom svojih prava.Kako se naglađava to se posebno odnosi na situaciju da je Agencija za nabavku laboratorijskog materijala, koja je bila oblikovana u šest partija čak četiri partije dodelila ponuđačima koji nisu ispunjavali sve uslove iz konkursne dokumentacije i nisu dostavili odgovarajuća sredstva obezbeđenja.Dodaje se i da je uvidom u portal Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon izvršene pretrage donetih odluka utvrđeno da samo taj naručilac u 2019. i 2020. godini nije imao nijedan uložen zahtev za zaštitu pravaNaglašava se i da se poređenjem podataka DRI i Republičke komisije stekao utisak da bi samo u kontrolisanim postupcima nabavki bilo više od deset potpuno osnovanih zahteva za zaštitu prava, pa je zbog toga nejasno zašto su ti zahtevi izostali.

Srbija

Građani Srbije nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da se bore protiv korupcije

Pored niskih plata i nezaposlenosti, građani Srbije vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji, pokazuju podaci istraživanja “Percepcije građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu koje su predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.Čak 12 odsto ispitanika vidi korupciju kao jedan od tri najveća problema, 15 odsto njih navelo je niske plate i 15 odsto nezaposlenost.Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, na politiku njih 50 odsto, a na poslovno okruženje 34 odsto ispitanika, međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik, tačnije 19 odsto."Većina gradjana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu (83 odsto), inspekcije (82 odsto) i sudovi (80 odsto) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto jer 78 odsto gradjana veruje da u toj službi postoji korupcija", rekao je programski direktor CeSID-a Ivo Čolović.Čolović je takođe naveo da su gradjani iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je opalo poverenje gradjana u te institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji.Najefikasnijom merom u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46 odsto ispitanika smatra izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije."Gradjani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji i prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo", rekla je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a Šenli Pinčoti.Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i prethodne dve, istaklo da su za smanjenje korupcije od ključnog značaja veća transparentnost u radu državnih institucija, bolja zaštita uzbunjivača, i jačanje nezavisnih nadzornih institucija uz unapredjen pristup informacijama od javnog značaja.Građani smatraju da institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije svoj posao ne obavljaju kako treba.Ni lokalne samouprave ne ulivaju poverenje građanima Srbije, pa tako gotovo polovina svih ispitanika smatra da one nisu dovoljno otvorene niti transparentne, da ne uključuju građane u donošenje odluka i da budžet ne koriste odgovorno i racionalno.U poredjenju s prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta gradjana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom, tačnije 41 odsto ispitanika ove godine, dok je prethodne godine taj postotak bio 36 odsto.Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, rekao je da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake, ali da ne pruža osnova za optimizam.To što se značajno smanjio broj gradjana koji su rekli da su dali mito lekarima ili saobraćajnoj policiji, "predstavlja ohrabrenje, ali ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica pandemije", rekao je Nenadić.

Srbija

Novi zakon omogućava svim ministarstvima zaduživanje radi finansiranja projekata

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, o kom će Narodna skupština raspravljati u sklopu predloga budžeta za 2021. godinu, predviđa mogućnost Srbije da finansira projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Opcija se odnosi na projekte koji su prethodno predviđeni Zakonom o budžetu Republike Srbije, i to u iznosima definisanim tim dokumentom.Zakonom o javnom dugu je već predviđena mogućnost zaduživanja Republike Srbije emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i medjunarodnom finansijskom tržištu radi finansiranja projekata, ali se izmenama se razrađuju postojeća rešenja i istovremeno otklanjanju uočeni nedostaci njegove primene.Tako će novim zakonom biti omogućeno i drugim ministrima, ne samo Ministarstvu finansija, da zaključuje ugovor o kreditu, u slučajevima da "postoje opravdani razlozi da to".Dodaju se i tačke koje Upravi za javni dug daju obavezu praćenja i analiziranja stanja na berzanskom i na regulisanom tržištu državnih hartija od vrednosti, ali i ovlašćenja da ukoliko primete neku nepravilnost u postupanju učesnika na primarnom tržištu, to prijave institucijama koje su nadležne za nadzor.Ovaj zakon stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Svet

Fejsbuk bi zbog optužbi za monopol mogao da ostane bez WhatsApp-a i Instagram-a

Nakon odluke Savezne američke komisija za trgovinu i gotovo svih američkih saveznih država da tuže Fejsbuk zbog kršenja zakona o konkurenciji WhatsApp i Instagramm mogli bi po "sili zakona" da dobiju nove vlasnike, prenosi Euractiv.Podnošenjem tužbi u 9. decembra Facebook postaje druga velika tehnološka kompanija koja se u poslednje vreme suočila sa tom vrstom pravnog izazova.Pre dva meseca američko Ministarstvo pravde je pokrenulo sudski postupak i protiv Google Alphabet-a, optužujući je za korišćenje monopolskog položaja u odbrani od konkurencije.Tužbe ukazuju i na raspuđi konsenzus između republikanaca i demokrata da Big Tech (grupa kojom se označavaju najveće i najdominantnije tehnološke kompanije u SAD, poput Amazona, Apple-a, Google, Facebook-a i Microsoft-a) odgovara za svoje poslovne prakse.Facebook se tužbama tereti za otkup konkurentskih kompanija, posenbo se fokusirajući na kupovinu Instagrama 2012. godine za milijardu dolara, kao i aplikacije WhatsApp za19 milijardi dolara 2014. godine."Gotovo čitavu deceniju Facebook je koristio svoju dominaciju i monopol da uništi manje rivale, uguši konkurenciju, a sve na štetu svakodnevnih korisnika", izjavila je njujorška državna tužiteljka Letitia James u ime koalicije koju čini 46 saveznih država.Navodi se da Vašington, Guam, Alabama, Džordžija, Južna Karolina i Južna Dakota nisu učestvovali u tužbi.Tužiteljka je izjavila i da je kompanija stekla rivale na tržištu pre nego što oni su mogli da ugroze dominaciju kompanije.Predstavnica Facebooka Dženifer Nevsted nazvala je tužbe "revizionističkom istorijom“ i rekla da svrha zakona na čije se navodno kršenje ukazuje, nije kažnjavanje uspešnih kompanija.Prema njenim rečima WhatsUpp i Instagram su nakon Fejsbukovih ulaganja koja se mere milijardama dolara, doživeli uspeh.Ona takođe izražava sumnju da je Facebook naneo štetu WhatsApp-u jer ga je učinio besplatnim za korisnike, dok se rivali poput YouTube-a, Twitter-a i WeChat-a bolje tretiraju iako nisu dozvolili pristup svojim razvojnim platformama.Vlasnik Facebook-a Mark Zuckerberg izjavio je u svom internom postu zaposlenima da povodom najnovijih tužbi kako ne smatra da će zbog njih doći do bilo kakvog uticaja na pojedine timove i uloge u kompaniji. Takođe je ocenio i da su tužbe samo korak u procesu koji bi mogao da traje godinama.Tužbe, koje se u SAD oficijalno označavaju kao antitrust cases, predstavljaju najveće slučajeve tog tipa u novijoj istoriji, a porede se i sa tužbom protiv Microsofta iz 1998. godine.Savezna vlada SAD tada je nakon dugogodišnjeg spora, kako se podseća postigla nagodbu, a često se ističe i značaj tog postupka u "čišćenju" puta za kasniji vrtoglavi razvoj interneta vrtoglavom razvoju interneta.Kao glavni državni doprinos navedna je činjenica da je Microsoft zbog dugogodišnjeg sudskog postupka osujećen u nekim  namerama kojima bi kupovinom rivalskih kompanija narušio konkurenciju na tržištu.Prošlog meseca, Facebook je inače saopštio da kupuje novoosnovani uslužni servis Customer, dok je u maju kupio Giphi, popularnu veb stranicu za razmenu animiranih sadržaja Gif-ova.

2020

Vreme darivanja stiže, a ove godine, najlepši poklon si ti!

Dolazak novogodišnjih praznika budi one najlepše emocije koje pokreću prazničnu čaroliju. Coca-Cola novogodišnje kampanje, već tradicionalno, deo su praznične magije i svake godine nas podsećaju da vreme darivanja stiže. I ove godine, kada je pandemija sa kojom se suočio ceo svet donela puno neizvesnosti i teških trenutaka, Coca-Cola poručuje da je najvažnije da budemo zahvalni na vremenu koje provodimo sa svojim najdražima. I zato: Ove godine, najlepši poklon si ti! Nakon, po mnogima, najemotivnijeg TV spota koji govori o ljubavi između oca i ćerke, i  podseća nas da vreme provedeno sa najdražima treba uvek da nam bude na prvom mestu, Coca-Cola je lansirala nagradnu igru pod nazivom “Igraj za 1000 poklona svakoga dana” koja traje do 30.12.2020. godine. Potrebno je samo kupiti jedan od promo proizvoda, pronaći kod ispod čepa, ulogovati se na www.coca-cola.rs i dobijate mogućnost da osvojite neku od 1000 nagrada. Kao i svake godine do sada, novogodišnja Coca-Cola kampanja, ima i humanitarni karakter. Ove godine donacija je usmerena ka deci i mladima bez roditeljskog staranja u SOS dečijim selima u Srbiji u vidu neophodne opreme koja će omogućiti da više od 200 dece unaprede svoje školovanje. Međutim, to nije sve. Sa željom da podseti i inspiriše ljude da stvaraju one male dragocene trenutke sa dragim osobama, za koje nam nije potreban razlog, već vreme, Coca-Cola poziva sve građane da 27. decembra odlože svoj telefon, tablet ili kompjuter, jer #idemoOFFline. “Novogodišnja Coca-Cola kampanja stavlja vreme i zahvalnost na svemu što imamo u prvi plan i poručuje nam da se čarolija praznika krije u nama, bez obzira na to gde se nalazimo. Usled ubrzanog tempa života, sve manje vremena provodimo sa dragim osobama, i zato je potrebno da izdvojimo vreme za one koje volimo, jer su zajednički trenuci koje stvaramo ono najdragocenije što imamo. Zato ove godine, izdvojite vreme za svoje najmilije, jer najlepši poklon koji nekome možete da date ste upravo vi.“, rekla je Andreea Dragan, direktorka marketinga kompanije Coca-Cola. Coca-Cola, novogodišnjom kampanjom, želi da pokrene praznično raspoloženje i pruži ljudima da i u ovim izazovnim vremenima osete čaroliju praznika i bezbedno provedu zajedničke trenutke sa dragim osobama, jer novogodišnji praznici nas upravo podsećaju na radost i vreme provedeno u krugu najmilijih. 

Svet

Puna pažnja čovečanstva usmerena je na farmaceutsku industriju

Pandemija koronavirusa više nego ikada usmerila je pažnju javnosti ka zdravstvenim radnicima, ustanovama, kao i farmaceutskoj industriji. Samim tim, strateška komunikacija u zdravstvu, oblast sa dugim razvojem koja je ili uglavnom nepoznata široj javnosti ili dolazi do izražaja tek kada dođe do ovakvih situacija, ključna je za kreiranje komunikacije u domenu javnog zdravlja, zdravstvenih usluga i farmaceutske industrije.Agencija McCann Health Nordic, koja posluje u okviru I&F Grupe, pripremila je izveštaj WeCann Point of View o važnosti komunikacije u zdravstvu, kao i jačanju saradnje između privatnog i javnog sektora. Direktor McCann Health za nordijski region Murat Zubčević objašnjava šta se sve menja i šta trenutno najviše pogađa farmaceutsku industriju, i izazove koje pandemija virusa Covid-19 stavlja pred agencije koje se bave komunikacijom u zdravstvu: „Uobičajen način komunikacije preko noći se promenio – svi smo mi, kao profesionalci i kao potrošači, zainteresovani za to što farmaceutska industrija ima da kaže o problemu u kojem se sada nalazimo. Covid-19 je stavio apsolutni fokus na ovu industriju, i sada prvi put imamo atmosferu u kojoj ljudi žele da je saslušaju.“Kao deo I&F Grupe, McCann Health Nordic okuplja marketinške profesionalce fokusirane na probleme u zdravstvu, radeći kako sa javnim sektorom tako i sa farmaceutskim, medicinskim i biotehnološkim kompanijama. U timovima ove agencije od ključnog značaja je naučno i medicinsko osoblje, koje formira izuzetno jaku globalnu mrežu informisanja i znanja. Izazovi sa kojima se McCann Health susreće u svom globalnom radu drastično se razlikuju u zavisnosti od geografije. Mogu se, takođe, primetiti i sličnosti, od kojih Zubčević izdvaja „da se u nekim zemljama desilo veliko ubrzanje u saradnji između javnog i privatnog sektora“. „Dakle, privatni koji predstavljaju farmaceutske kompanije sa jedne strane, i sa druge državni koji u nekim zemljama igraju veoma važnu ulogu u rešavanju zdravstvenih problema. Mi kao agencija koja pre svega sarađuje sa komercijalnim sektorom, takođe moramo znati kako da pomažemo i sektoru javnog zdravlja“, objašnjava Zubčević. Kao i svi ostali, McCann Health se takođe susreo sa izazovima pandemije virusa Covid-19. Pored transformacije radnog okruženja prelaskom na rad od kuće, iznenađenja su u delatnosti ove agencije zapravo bila pozitivna – klijenata je sve više, i spremniji su nego ikada da slušaju, kao i da razbijaju mitove o digitalizaciji kao nečemu opcionalnom: „U jednom trenutku preovladala je lažna istina da se digitalizacija ne odnosi na zdravstvo. Ovaj mit je pandemija dovela „do ivice“ – sada imate digitalizovane konsultacije sa lekarima, „Digital Health“ i „Tele-Health“ su pojmovi odavno poznati od dalekog Istoka do privatnog sektora SAD, i to je nešto što apsolutno menja način na koji idemo kod doktora i komuniciramo sa njim. Sa druge strane, farmaceutske kompanije i svi oni koji se bave zdravljem su shvatili do koje mere im digitalne komunikacije pružaju neiscrpni izvor informacija i u biti olakšavaju komunikaciju i poslovanje.“ Ako ste ranije sumnjali da je digitalna komunikacija budućnost, sada ste svakako ubeđeni“, zaključuje Zubčević.Novi izveštaj I&F WeCann Point of View „Komunikacija farmaceutske industrije u COVID svetu“ možete naći na LINKU.