Najnovije

Srbija

Država će ubuduće poreska dugovanja namirivati i imovinom

Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, dužnici će svoje obaveze, ukoliko one premašuju 50 miliona dinara, moći će da namire i davanjem imovine. Kako i pod kojim uslovima, Vlada Srbije će tek definisati, pišu Večernje novosti.Građani će svoje poreze moći da namire samo u slučajevima u kojima država proceni da za to ima interesa."Namera je, verovatno, da se olakša naplata poredeskih obaveza od velikih dužnika, tako da se izmirenje može vršiti preuzimanjem njegove imovine. Ovako bi se skratio postupak namirenja obaveza, izbegli dugotrajni procesi prinudne naplate i prodaje imovine", kazao je član UO Udruženja poreskih savetnika Aleksandar Vasić.Večernje novosti ocenjuju i da prema "ustaljenoj, lošoj praksi", veoma važne odredbe ostaju nejasne u zakonu, a ovlašćenja se prenose na Vladu Srbije, iako u postupku javne rasprave o predlozima za izmenu zakona "nije dat bar okvir u kom će ta pitanja biti uređena podzakonskim aktima".U predlogu se navodi da se za dan namirenja poreske obaveze putem davanja umesto plaćanja smatra dan overe sporazuma kojim je realizovan akt Vlade o prenosu imovine u svojinu Republike.

Srbija

Stranih investicija u Srbiji tokom prvih osam meseci manje za petinu

Za prvih osam meseci priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je 1,6 milijardi dolara što je dvadesetak odsto manje nego u istom periodu prošle godine, koja je inače bila rekordna sa 4,3 milijarde dolara, piše list Danas.Prema predviđanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ukupni prilivi iznosiće do dve milijarde evra do kraja godine.Prema podacima UNCTAD-a pandemija je u velikoj meri pogodila tokove investicija na globalnom nivou, pa je prema podacima za prvu polovinu godine njihov iznos smanjen za čak 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Izvoz je u prvih osam meseci manji za šest odsto u odnosu na prošlu godinu.Nedavnim rebalansom budžeta za ovu godinu povećana su izdvajanja za subvencije investitorima za 50 miliona dinara na ukupno 9,8 milijardi dinara, odnosno oko 83 miliona evra.Iako trenutna situacija deluje nepovoljno za investiranje profesor na Ekonomskog fakultetu Ljubodrag Savić ističe da je sve pitanje procene i isplativosti.„Ako nekom date dovoljno podsticaja koji će mu omogućiti zaradu on će doći. Nije problem nedostatak sredstava ili investitora, problem je rizik. Međutim, kada imate dogovor sa vladom neke zemlje onda je i rizik manji, jer možete očekivati pomoć ako stvari krenu loše“, rekao je Savić za Danas.Savić je dodao da se Srbija pokazala kao kredibilna u ispunjavanju obaveza prema investitorima.Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu smatra da, iako će zbog izazovnih uslova za investiranje, posebno u Evropi, moći da se održi visok nivo priliva stranih direktnih investicija od pet do sedam odsto BDP-a.„Gledano sa platnobilansnog aspekta, ukoliko se projektuje manji izvoz, onda je najbolje rešenje da se manji prihodi nadomeste stranim direktnim investicijama. Iako je smanjen nivo investicija ove godine one i dalje pokrivaju deficit tekućeg računa“, kazao je Nikolić.Nikolić je dodao da svaka podrška, a pogotovo kvalitetnijim investicijama sa višim nivoom vrednosti je opravdana i da investicije treba privlačiti.U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Razvojne agencije Srbije zaključeno je 19 ugovora sa stranim investitorima vrednih 1,1 milijardi evra.

Srbija

CINS: Let koji je ugrozio beloglave supove možda nije bio prijavljen

Ni nakon inspekcijskog nadzora Direktorat civilnog vazduhoplovstva nije utvrdio ko je 24. jula helikopterom leteo iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac i ugrozio mladunce beloglavog supa, piše CINS. Sa druge strane, kako se dodaje u Direktoratu i Kontroli letenja nisu isključili mogućnost da taj let možda nije bio ni prijavljen.Helikopter je krajem jula je preletao iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac (SRP Uvac) i uznemirio mladunce beloglavog supa, pa je njih sedam ispalo iz svojih gnezda. Dva meseca nakon tog događaja nije bilo poznato ko je tada leteo iznad Uvca, a pitanje je i da li će nadležne sužbe uopšte moći da utvrde ko je upravljao letelicom.„Uzimajući u obzir i mogućnost da se niski let iznad SRP Uvac mogao odvijati i od strane pilota koji nije podneo plan letenja ili nije pilot civilnog vazduhoplova (hipotetički može biti i pilot vojnog vazduhoplova, prim.nov), nije bilo moguće izvršiti identifikaciju vazduhoplova i utvrditi identitet pilota koji su prekršili pravila letenja i time ugrozili staništa zaštićenih životinjskih vrsta“, piše u odgovoru Direktorata civilnog vazduhoplovstva.HRONIKA DOGAĐAJANakon što im je SRP Uvac 4. avgusta prijavio slučaj, Direktorat civilnog vazduhoplovstva je započeo vanredni inspekcijski nadzor, navodi se u odgovoru te agencije.  Dostavljena im je izjava rukovodioca čuvarske službe rezervata u kojoj je stajalo da se let helikoptera dogodio 24. jula posle 18 časova. Inspektori Direktorata su od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) tražili sve neophodne podatke, a uzete su i izjave od kontrolora letenja i pilota helikoptera čije su rute letenja bile najbliže SRP Uvac.Ipak, kako navode iz Direktorata, na osnovu raspoloživih podataka nije bilo moguće utvrditi koji vazduhoplov je u navedeno vreme nisko leteo iznad SRP Uvac.CINS inače tvrdi da je pokušao da dobije više podataka o tom slučaju i od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA-e kao i da su oni odgovorili da je na dan spornog leta iz okoline Beograda u pravcu jugozapadne Srbije poletela dva helikoptera.„Uvidom u planove leta za ova dva helikoptera utvrđeno je da nijedna od njihovih ruta ne prolazi kroz Specijalni rezervat prirode Uvac“, navodi se u odgovoru SMATSA-e.SREĆAN EPILOG DRAME BELOGLAVIH SUPOVA: DVE OPORAVLJENJE ŽENKE USPEŠNO POLETELE, TREĆI SE JOŠ OPORAVLJA Oni takođe u odgovoru ističu da ne isključuju mogućnost da je neko bez obaveštavanja Kontrole letenja i bez podnetog plana leta leteo u rejonu rezervata Uvac, na visinama ispod kojih ne postoji prekrivanje radarima SMATSA-e.Prelet preko Uvca i ugrožavanje beloglavih supova izazvalo je veliku pažnju u javnosti pa je krajem oktobra doneta, a početkom novembra i stupila na snagu, Naredba o određivanju uslovno zabranjenih zona letenja iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke, staništa beloglavih supova. KONTROLA LETENJA NIJE DALA PODATKECINS dodaje i da se Kontrola letenja SMATSA na početku odgovora na njihova pitanja ogradila da nije u obavezi da podatke o pruženim uslugama u vazdušnoj plovidbi čuva duže od 30 dana od dana kada je usluga pružena. Međutim, rekli su da je u periodu od 20. jula do 4. avgusta ove godine podneto više planova leta u rejonu rezervata Uvac. Ipak, SMATSA podatke o kome se radi nije dostavila zbog čega je CINS uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Srbija

Ofinger.rs: Startap koji želi da produži rok trajanja garderobe

Ofinger.rs biće sajt za kupovinu, prodaju, razmenu i iznajmljivanje garderobe, obuće, nakita i drugih aksesoara na kojem će korisnici moći da naprave besplatan profil i virutelni garderober, a zatim kroz interakciju sa ostalim korisnicima sakupljaće bodove koje će moći da koriste za usluge produžavanja roka trajanja robe, kao što su krojači, obućari ili hemijsko čišćenje.U razgovoru za Novu ekonomiju, Marija Stojanović i Milena Petrović, inicijatorke startapa, objasnile su da je njihov cilj bio stvaranje kružne ekonomije koja će imati pozitivne ekološke uticaje.„Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača na planeti. Nama je cilj da skinemo tabu sa polovne garderobe, jer je masovna proizvodnja nešto što ne podstiče kvalitet, već konzumerizam“, započele su razgovor sagovornice Nove ekonomije.„Ofinger.rs biće specijalizovan sajt koji se bavi isključivo garderobom, obućom i aksesoarima i biće prilagođen korisnicima za što lakše korišćenje“, dodaju one.Ideja je, kako sagovornice objašnjavaju, da se stvori mesto gde će garderoba kružiti koliko god bude mogla, kako bi se smanjilo bacanje robe i zagađivanje okoline. „Greenwashing“ kampanje postaju sve veći problemMarija i Milena istakle su ekomanipulaciju, odnosno „greenwashing“ kampanje kao jedan od većih problema sa kojima se susreće ekologija.Termin „greenwashing“ ili eko-manipulacija koristi se za prakse kompanija ili organizacija koje više novčanih sredstava i vremena utroše na ubeđivanje javnosti da su ekološki nastrojene, kroz reklamne i marketinške kampanje, nego na sprovođenje aktivnosti za smanjenje negativnog uticaja po životnu sredinu u okviru svog poslovanja. „Kompanije se sve više farbaju u zelenu boju, koja često simboliše očuvanje prirode, iako u realnosti to nije slučaj“, kažu one.Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji, čemu najviše doprinose veliki proizvođači tekstila.Prema istraživanju o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.Startap je nedavno osvojio Social Impact Award i trenutno je u fazi razvoja i traži programere za rad na sajtu.Nikola Momčilović

Srbija

Nove mere, prodavnice i ugostiteljski objekti rade do 21 sat

Vlada Srbije donela je odluku da se od utorka ograniči radno vreme većine objekata do 21 čas. Većina objekata će raditi do 21 čas, a izuzetak su benzinske pumpe i apoteke. Prodavnice, tržni centri i ugostiteljski objekti neće raditi od 21 do 5 sati ujutru sledečeg dana, a u tom periodu će biće moguća samo dostava hrane. Škole za sada nastavljaju da rade normalno, navela je premijerka Ana Brnabić na konferencij za štampu danas i dodala da se razmišlja o obaveznom uvođenju nošenja maski na otvorenom. Ona je navela da oni koji rade treću smenu u privredi, takođe nastavljaju da rade normalno, kao i da je zabrana kretanja sledeća mera ukoliko se ne popravi situacija, ali da Vlada nije za takvu meru, koja će se doneti ukoliko bude neophodno. Nove mere počinju da se primenjuju od utorka 17. decembra, a trajaće narednih 15 dana, do 1. decembra.  

Srbija

Građani do 28. novembra mogu da predlažu stavke u budžetu Grada Beograda

Građani Beograda će moći od do 28. novembra da glasaju, daju svoje predloge i tako učestvuju u kreiranju budžeta grada za 2021. godinu, javlja portal Beoinfo.Glavni grad je time postao prva lokalna samouprava u Srbiji koja je nacrt budžeta, koji se nalazi na sajtu Skupštine grada, stavila na glasanje građanima.Na zvaničnom sajtu građani će putem formulara moći da upišu svoje predloge i navedu šta oni smatraju da je važno da se uradi za njih.Zatim će narednih sedam dana predlozi biti razmatrani, objaviće se koji su predlozi prihvaćeni, a nacrt budžeta početkom decembra naći će se pred gradskim odbornicima.Predlozi građana koji su prihvaćeni biće objavljeni i oni će tačno znati koliko su uticali na ovaj budžet. "Građani će na ovaj način moći da predlože nove parkove, vrtiće ili škole, domove zdravlja, dečja igrališta, kao i sve ono što misle da je važno da se uradi u njihovom kraju. Neki predlozi će se odmah uvrstiti u budžet, neki će biti stavljeni u plan za projektovanje kako bi se realizovali u budućnosti, a oni predlozi za koje Grad Beograd nije nadležan biće prosleđeni drugim institucijama", navodi se u saopštenju. 

Lifestyle

Da li nas sputava korona ili naša sopstvena glava?

Specijalno za Novu ekonomiju Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nlSada već skoro godinu dana ceo svet živi sa fenomenom korone. Na neki način smo počeli i da se navikavamo na našeg novog mikroskopskog sugrađanina. Mere zaštite od zaraze nekim ljudima padaju teže nego drugima. Takođe je činjenica da svakom od nas različite stvari u vezi sa ogranišenjima i promenama životnih rutina, u različitoj meri teško padaju. Ima čak i takvih promena koje neki ljudi primaju sa olakšanjem. Na primer, ako se sada zahteva da radimo od kuće, ponekada (nekim ljudima) to može i da prija, jer ne moraju da se probijaju kroz saobraćajnu gužvu ne bi li stigli na posao na vreme. Na početku epidemije najviše su nas mučile nepoznanice oko samog virusa i strahovi da ćemo se mi ili naši bližnji zaraziti. Sada je virus poznatiji i u većoj meri pod kontrolom i počinjemo sve više da primećujemo psihološke posledice koje je ovaj promenjen način života ostavio na nas. Ljudi se sve češće pitaju: Da li ćemo pretrpeti neke trajne negativne psihološke posledice? da li će se naš život za sva vremena promeniti? Kave će efekte ostaviti izolacija na decu i njihov razvoj? Da li će doći do porasta PTSP-a (traume) u društvu? Šta će biti sa ekonomijom i da li ćemo uskoro izgubiti posao i materijalnu sigurnost i izvesnost?Možda primećujete da se sve gore navedene brige odnose na budućnost. Drugim rečima, kada razmišljamo i brinemo se oko gore navedenih eventualnih posledica korone, mi u stvari u ovom trenutku kreiramo brige oko stvari koje trenutno nisu prisutne.Poslužiću se ovde jednom duhovitom opaskom jednog poznatog psihoterapeuta koji je svojim pacijentima govorio sledeće: Kada se brineš oko budućnosti, svakako se barem jedanput bespotrebno brineš. Jer ako se zaista desi to oko čega se brineš, onda si se brinuo dva puta, umesto samo jednom (kada se to desi). A ako se to ne desi, onda si se takođe jednom bespotrebno brinuo (u sadašnjosti).  Pored briga oko neizvesne budućnosti, druga grupa briga koje ljude često muče u doba korone su praktični problemi, kao na pr: Dugotrajna zatvorenost u malom stanu, sa možda većim brojem ukućana i povrh toga eventualno kućnim ljubimcima, izostanak škole ili vrtića i veće opterećenje roditelja konstantnom brigom o deci, frustriranost zbog sprečenosti da radimo stvari koje nam pružaju zadovoljstvo, kao na pr. bavljenje sportom, odlazak u pozorište/bioskop, druženja, okupljanja itd. Krenimo redom:Briga "unapred"Naravno, da bi bilo poželjno da se ne brinemo unapred i naravno da znamo da čista zabrinutost u našoj glavi ništa praktično neće rešiti. Toga smo skoro svi svesni. Ali onda ćemo (opravdano) konstatovati da je to lako reći, ali je teško sprovesti. I to je tačno.Ljudi su verovatno jedina živa bića na planeti koja imaju imaginaciju, što znači koja zamišljaju stvari koje se nisu zaista dogodile. Ova sposobnost ili odlika našeg uma nam često koristi. Na primer, zahvaljujući imaginaciji i zamišljanju nečeg što nikada u stvarnosti nismo videli, mi rešavamo probleme, kreiramo izume, umetnička dela i sl. Međutim, osim zamišljanjem konstruktivnih rešenja, naša imaginacija ume da se zaokupi i zamišljanjem nesreća i katastrofa i da nas tako baci u brige i očajavanje. Ovde treba naglasiti da "crne" ili neprijatne misli, naravno nisu same po sebi nepoželjne ili štetne. Na isti način ni prijatne i lepršave misli nisu uvek i nužno korisne, tj poželjne i dobre. Kako onda da procenimo i znamo da li neku misao koja nam se spontano javi u glavi treba da "shvatimo ozbiljno"? Najbolji način je da zastanemo i registrujemo (ili još bolje da zapišemo) misli koje nam se javljaju u glavi i čine nas uznemirenim. Kada na taj način "uhvatimo" ili "fiksiramo" misao, onda možemo da se zapitamo da li nam ta misao u ovom trenutku koristi ili šteti. Na primer, ako primetimo da se beskrajno "žderemo" zabrinjavajućim mislima kao, na primer, "Da li ću posle korone još uvek imati posao? ili Šta će biti sa decom zbog ove korone? Da li će svi da se zombiraju od buljenja u telefone i izgube kontakte sa vršnjacima? itd., onda možemo da se zapitamo par pitanja:1. Da li mi ova moja misao koristi u ovom trenutku? Da li mi rešava neki konkretni problem?2. To što se brinem za posao i decu jasno govori da su mi oni važni (posao i deca). To je u principu pozitivna stvar. Sve do čega nam je stalo je izvor životne energije, volje da ulažemo trud i vreme u te vrednosti. Zato, možemo da se zapitamo: Šta je to što u ovom trenutku mogu da uradim da bih se barem malo pomerio/la u željenom pravcu što se tiče mog posla i/ili moje dece i njihove dobrobiti? Šta, ja lično, sada i ovde, praktično mogu da učinim po tom pitanju? Realna ograničenja i uskraćenostiŠto se druge grupe problema tiče, a to su praktične neprijatnosti, ograničenja i sl., tu najviše pomaže deljenje praktičnih iskustava sa drugim ljudima. Razgovor sa drugima, "kopanje" rešenja i ideja po internetu. Od drugih možemo da dobijemo nove ideje o tome kako su se oni uhvatili u koštac sa tim problemom i šta su preduzeli. Pri tome je poželjno da čak i ako nam se neka praktična ideja na prvi pogled ne svidi, da joj ipak damo šansu i probamo. Naime, ljudi su bića navika. Mi po pravilu volimo rutinu i automatiku u ponašanju. Rutina košta manje svesnog napora. Ona se odvija sama od sebe, polusvesno ili čak nesvesno (automatski). Svaka nova akcija zato često izaziva zazor i otpor. Često nam se javlja i misao tipa "uh, baš me mrzi" ili "sutra ću" i sl. Učinićemo sebi dobro ako takve misli "uhvatimo u letu", osvestimo ih i ipak ne dozvolimo da nas vode u tom trenutku. Jer, kao što je napred rečeno, misli koje nam nisu od koristi, ne moramo da "poslušamo" niti da ih se držimo "kao pijan plota". 

Svet

Uvoz fitnes opreme oborio sve rekordne

Protivepidemiološke mere negativno su uticale na uvoz velikog broja proizvoda, ali su istovremeno dovele do naglog skoka potražnje za fitnes opremom, budući da su uvedene mere znatno uticale na dostupnost teretana u većini zemalja.Prvi talas infekcija koronavirusom znatno je poremetio međunarodnu trgovinu tokom početka ove godine, pa je tako opao i uvoz fitnes opreme u Evropsku uniju.Međutim, u narednim mesecima došlo je do naglog oporavka, kada je u junu i julu uvezeno 44 i 42 odsto više opreme u poređenju sa istim mesecima tokom 2019. godine, javlja Eurostat.U prethodnim godinama je uvoz fitnes opreme uglavnom bio najveći tokom zime, na kraju tekuće i na početkom naredne kalendarske godine.Glavni partner za uvoz te opreme u EU je Kina, koja je ove godine bila zaslužna za 73 odsto dodatnog uvoza u periodu od januara do jula.Drugi glavni uvoznici bili su Tajvan sa 9 odsto udela u dodatnom uvozu, SAD sa 8 odsto i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 5 odsto.Ove četiri zemlje činile su 95 odsto svih dodatnih uvoza fitnes opreme na teritoriju EU u ovoj godini.

Svet

Pet država čije su privrede izbegle korona-krizu

Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će ove godine svetski BDP opasti za 4,4 odsto usled pandemije. Najprimetniji izuzetak biće privreda Kine, koja ima procenjeni rast realnog BDP-a od 1,9 odsto tokom godine korona-krize, dok se predvođa da će kisneksa ekonomija porasti za 8,2 odsto u 2022. godini, prenosi fDi Intelligence.Očekuje se da će Kina ući u narednu godinu sa stopama rasta sličnim onim prepandemije, a otpornost Kine takođe će dovesti do rasta u regionu, posebno u Vijetnamu i Bagladešu.Rast će zabeležiti i Gvineja, gde kineska potražnja za rudarskim proizvodima omogućava pozitivne stope rasta.Kako u nedavnom izveštaju navodi Leri Hu, ekonomista za investicionu banku Macquarie Capital, postoje dva glavna faktora u načinu na koji se Peking izborio sa krizom.Kao prvo, Kina je uvela verovatno najstrožije mere bezbednosti na svetu, što je dovelo do naglog pada privredne aktivnosti. Međutim, te mere pomogle su da se pandemija suzbije dovoljno da se stanovništvo vrati u normalu, nakon čega se potrošnja oporavila istovremeno kad i proizvodnja.Peking je takođe umesto davanja novca domaćinstvima naterao banke da pozajmice izdaju uglavnom privredi, dok jetargetirala  Narodna banka Kine obezbedila likvidnost bankarskog sistema, ali i ciljala oporavak mala i srednja preduzeća.Nakon naglog ekonomskog rasta zemlje u poslednjih 40 godina, predsednik Kine Si Đinping izjavio je početkom novembra da je sasvim moguće da se ekonomija ponovo duplira od 2020. do 2035. godine.Očekuje se da će rast BDP-a susednog Vijetnama usporiti na (pozitivnih) 1,9 odsto u ovoj godini, a zatim dostići 6,7 odsto u narednoj.Za Bangladeš se predviđa smanjenje stope rasta na 3,8 odsto, manje od pola stope u prethodnoj godini prema podacima MMF, dok se očekuje da će blagi oporavak dovesti do stope od 4,4 u narednoj fiskalnoj godini.Peking je proglasio u julu da će 97 odsto uvoza iz Bangladeša primenjivati nulta stopa carine.Gvajana će u ovoj godini imati najveći rast BDP-a od oko 26 odsto, ali se smatra da takav rast nije održiv za tu južnoameričku zemlju, zbog čega se očekuje znatni pad u narednoj godini.ž

Srbija

Antić novi direktor „Koridora Srbije“, Babić smenjen

Vlada Srbije je na lični zahtev razrešila vršioca dužnosti direktora "Koridora Srbije", navodi se u Službenom glasniku.Na tu v.d. funkciju na sednici Vlade Srbije izabran je Aleksandar Antić, funkcioner Socijalističke partije Srbije, koji je u prethodnoj sazivu bio ministar energetike.Rešenje o njegovom postavljenju na direktorsku poziciju takođe je objavljeno u Službenom glasniku.Babić je na funkciji v.d. direktora bio pune tri godine, iako Zakon o javnim preduzećima predviđa da u statusu vršioca dužnosti neko može da ostane najduže godinu dana, podseća Nova.rs.

Lifestyle

Krug uticaja: Kako da pomognemo sebi da budemo efikasniji i zadovoljniji

Često se u praksi susrećemo sa time da ljudi dođu po pomoć, i navode mnogo svojih životnih problema čiji izvor leži negde izvan njih samih, ali ima veliki uticaj na to kako se osećaju I koliko su zadovoljni svojim životom.Na primer, muči ih što im dete ima probleme u školi, ili ih partner ne razume, ili imaju finansijske probleme, nezaposlenost, neku fizičku bolest i slično. Naravno da svi mi jako patimo i zbog dešavanja čiji je izvor izvan nas samih i van naše direktne kontrole. Čak I neki problem koji su "u nama", kao na primer napad panike ili depresivno stanje, iako su, formalno gledano u nama, ipak očigledno nisu sasvim u našoj kontroli (barem ne u ovom trenutku), jer ih inače ne bismo imali, tj. Mogli bismo voljno da ih kontrolišemo. A to zaključujemo po tome što, kada bismo imali potpunu kontrolu, onda bi bismo te probleme već rešili.Sledeća tehnika može da nam pomogne da, najpre jasno, taksativno uvidimo šta nas sve muči, a zatim da jasnije i konkretnije razlučimo koliki stepen uticaja imamo nad tim i u kojim aspektima. Nakon toga, možemo eventualno da razmislimo o nekim novim idejama koje bi nam pomogle da steknemo još više kontrole nad našim problemima. Jer ako se problem u ovom trenutku nalazi izvan našeg polja kontrole, to ne isključuje mogućnost da problem dođe u polje kontrole, ukoliko uradimo nešto drugačije nego do sada.Postupak/vežba:Uzmite papir i olovku i nacrtajte tri koncentrična kruga kao na slici ispod. Veliki krug obuhvata sve one stvari koje nas se tiču, koje nas tangiraju, koje su nam bitne u životu. To je krug ticanja. U nešto manji krug spadaju stvari koje nas se naravno takođe tiču, ali na koje uz to imamo izvestan, ali ne potpun uticaj. Dakle stvari nad kojima imamo delimičnu kontrolu (krug uticaja). Najmanji krug su stvari koje su nam bitne i koje možemo da kontrolišemo (krug kontrole).Krenimo od velikog kruga, kruga ticanja:Zapitajte se, koje tri stvari, koje sada nemam, a kada bih ih imala, bi mi najviše koristile da dostignem svoju dugoročnu dobrobit? Drugim rečima, koje tri stvari, koje sada nemam, bi mi dugorošno najviše koristile kada bih ih imala? Na primer: U dugoročnoj perspektivi, mnogo bi mi značilo da radim posao za koji sam se školovala. Zapišite te tri stvari, tj cilja.Zatim se zapitajte: Koje tri stvari koje sada imam, a koje mi štete dugoročno, kada bi se ublažile ili nestale bi mi dugorošno donele najviše benefita? Tj, koje tri štetne stvari, bi mi najviše koristilo da nestanu ili da se smanje? Na primer, U životu bi mi mnogo značilo da prestanem da pušim. Zapišite i ove tri stvari tj cilja.Sada imate šest stvari koje su vam bitne, koje najviše utiču na vaš život i za vas su od najvećeg interesa, dugoročno. Drugim rečima, ako poradite na tih šest ciljeva i rešite ih, delimično ili u potpunosti, to će u ogromnoj meri promeniti kvalitet vašeg života.Zatim se zapitajte za svaku od tih šest stvari, u koju oblast krugova spade u ovom trenutku, tj koliko kontrole i uticaja imate nad time sada trenutno? Ima stvari nad kojima imamo malo direktne kontrole. Na primer ne možemo da kontrolišemo da li će sutra sijati sunce ili će padati kiša. Ili možda aktuelnije za Beograd, lično ne možemo direktno da utičemo na to da li će vazduh biti zagađen i koliko. Na fizičku pojavu zagađenja vazduha nemamo direktan lični uticaj.Međutim, možda možemo imati neki uticaj dugoročno, ako preduzmemo neke akcije. Takođe kratkoročno, možemo da prilagodimo svoje ponašanje toj pojavi. Ako smo najmanje efikasni, onda ćemo se strašno brinuti i “žderati” oko toga i ostati pasivni u svemu. Ta treća taktika je dakle najmanje produktivna.Ako ipak rešimo da izanaliziramo taj problem i potražimo načine kako da pomerimo svoje ponašanje u pravcu unutrašnjeg kruga (kruga uticaja, ili još dalje ka krugu kontrole) onda možda možemo na primer da izaberemo da se detaljno informišemo, da se društveno angažujemo, da sledećeg dana ako moramo da izađemo napolje barem pokušamo da se skoncentrišemo na konstruktivne stvari koje radimo, umesto da vrtimo po glavi crne misli koje ništa ne rešavaju, a čine nas očajnim i sl.Ovo je naravno samo primer i ne tvrdim da je ispravan način da se konkretni problem zagađenja vazduha sagleda i reši. Samo je ovde upotrebljen kao ilustraciju za ovu tehniku.Kada ste sami dobro razmislili i izanalizirali šta sve možete da preduzmete da biste se približili unutrašnjem krugu, možete pitati i prijatelje da vam pomognu u brejn-stormingu, tj da vam možda i sami predlože neke nove načine rešavanja i nošenja sa za vama bitnim problemima i temama u vašem životu.Lana Engel, WWW.DIAID.NL

Nova Ekonomija

Podkast „Neću da ćutim“ – Biljana Stepanović i Zoran Radosavljević

U novom podkastu Nove ekonomije "Neću da ćutim" gost Biljane Stepanović bio je Zoran Radosavljević, suvlasnik firme Bike Adventure Belgrade koja klijentima nudi odlazak na biciklističke ture po Srbiji, po sistemu "all inclusive". Ponuda uklučuje odlazak do destinacije, iznajmljivanje bicikla i opreme, kao i povratak do kuće ili smeštaja, pa je po tome jedinstvena u Srbiji."Niko nije mogao da predvidi koronu ali mi smo u ovoj trećoj godini našeg poslovanja trebalo je da dostignemo tu prelomnu tačku i da počnemo da zarađujemo. Sve pre toga smo bili na nekoj nuli", kaže Zoran kome ovo nije osnovna delatnost, ali je u taj posao uložio određena sredstva. Sa urednicom Nove ekonomije on je razgovarao o temi kome je teže tokom pandemije, zaposlenima ili poslodavcima.

Srbija

Na Kopaoniku niče valjkasta vikendica

Valjkasta vikendica je osmišljena sa ciljem da može da se sagradi od materijala koji su dostupni na lokalnom stovarištu, a u vreme kada je potražnja za vikendicama sve veća i cena je pristupačna, piše Gradnja.rs.U osmišljavanju porodičnih kuća i vikendica uglavnom preovladavaju motivi tradicionalne arhitekture i kuće sa dvovodnim krovom, a smelih iskoraka kako se dodaje uglavnom nema.„Jedini decidni zahtev klijenta na samom početku bio je da objekat bude projektovan u sistemu geodezijske kupole. Nakon analiza lokacije, uspeli smo da prepoznamo šta je to što je klijentu kod kupole bilo interesantno i da to pretočimo u cilindričnu formu objekta“, kaže Nikola Stevanović iz Studija Metar.Ovaj ekscentrični zahtev opredelio je arhitekturu vikendice na Kopaoniku u svakom smislu i pogledu – od gabarita, do detalja i materijalizacije fasade.Foto: Uz dozvolu Gradnja.rsPOSEBNI ZAHTEVISpecifičnost objekta se ogleda u originalnoj formi gornje smeštajne jedinice. S druge strane, vikendica je značajno manjeg volumena od maksimuma koji lokacijski uslovi to dozvoljavaju. Ta jedinica za odmor i rekreaciju ima 120 m2 površine, mada na pogled deluje kao značajno manji objekat. „Ono što čini okosnicu projektnog zadatka je da objekat mora u što većoj meri da koristi lokalne materijale da ispunjava programske zahteve i da je nenametljiv ako ga posmatramo sa prilazne saobraćajnice“, objašnjava Nikola. Upravo ta nenametljivost došla je iz potrebe da se okruženje uvaži, da se objektom u što manjoj meri remeti vizura planine.MONTAŽNA NADOGRADNJA„Kroz razvoj projektnog zadatka došli smo do toga da treba projektovati objekat koji sadrži dve nezavisne celine predviđene za privremeni boravak. To je i ispunjeno razdvajanjem po vertikali i uvođenjem stepeništa po obodu objekta”, dodaje arhitekta Stevanović. Prizemlje se sastoji od drvenog skeletnog sistema, dok je ispuna od kamene vune koja ima ulogu termičke i zvučne izolacije. U prizemnom delu predviđena je terasa, tri prostorije za boravak, ali i parking na otvorenom za dva automobila. S druge strane, suteren je prostraniji i sa značajno boljom organizacijom, bolje dimenzionisanim sobama i većim prozorskim otvorima. Korisnicima su na raspolaganju dve spavaće sobe, dnevni boravak sa kuhinjom, prostrano kupatilo, ostava i terasa sa usmerenim pogledom na predeo.Izgradnja jedne “valjkaste” vikendice košta oko 500 evra po jednom kvadratu.

Srbija

Bivša fabrika tekstila u Užicu postaje stambeno-poslovni kompleks

Od stare užičke tekstilne fabrike "Cveta Dabić" koja je nekada zapošljavala  tri hiljade radnika ostao je samo visoki dimnjak koji će biti srušen do kraja godine, a investitor preduzeće MPP "Jedinstvo" iz Sevojna radi na dokumentaciji za novu stambeno-poslovnu zgradu koja će se tu uskoro graditi.Prostor nekadašnje fabrike u centru Užica ima površinu od oko jednog hekatara i planom je predviđeno da se tu izgradi stambeno-poslovni objekat sa galerijom. Često se navodi i dobra lokacija koja je uz samu gradsku plažu, a grad Užice objavio je na svom sajtu javnu prezentaciju urbanističkog projekta te zgrade, koju je stručno obradio AG biro Užice.Novi objekat trebalo bi da ima površinu od 9.897 kvadrata i kako se navodi pet spratova i galeriju, kao i garažu sa 96 parking mesta. U prizemlju je planiran prostor za 12 lokala, a zgrada će imati 90 stambenih jedinica.Rok za planirani završetak radova je avgust 2021. godine, a javna prezentacija novog objekta je završena 5. novembra.Bivša fabrika je počela rad kao Tkačka radionica, simbolično u godini koja je označavala ulazak u dvadeseti vek, 1901. kada je u Užicu počela da radi i prva hidrocentrala na Teslinim principima.Posle Drugog svetskog rata fabrika dobija ime po narodnoj heroini i njenoj bivšoj radnici Cveti Dabić, koja je kao član KPJ streljana u logoru "Banjica" u Beogradu. Cveta Dabić je inače sa svojih 13 godina pronašla posao u staroj tkačnici.Foto: Aleksandar TošićŠTA KAŽU NEKADAŠNJI RADNICI?Sedamdesetih i osamdesetih godina u fabrici je bilo oko 3.000 zaposlenih, ali kako napominju bivši radnici tu treba brojati i ljude koji su radili u OUR-u iz Arilju gde se radilo savremenijom tehnologijom."U Arilju je bila pletionica za trikotažu i konfekciju, dok je Užicu je bila predionica i priprema za tkanje", objašnjava za Novu ekonomiju Olivera Beganović-Rogić, nekadašnji tekstilni inženjer "Cvete Dabić".Prema njenim rečima, u okviru cele fabrike neki objekti su dograđivani i oni su mogli da se sruše, ali najstariji deo fabrike gde su se nalazile stare mašine za tkanje koje su počele da rade na struju 1901. godine mogao je da se sačuva."Deo je mogao da ostane kao tip muzeja, tkačka radionica je bila raritet, sve ostalo je moglo da se sruši, onaj deo gde su razboji radili na struju. To je velika šteta", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Dodaje i da je odmah nakon diplome na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu decembra 1979. počela da radi u toj desetak dana kasnije, odmah posle novogodišnjih praznika."Prethodno je “Cveta Dabić” meni i jednoj koleginici davala stipendiju, nakon druge godine Tehlnološko-metalurškog fakulteta, kada smo izabrale tekstilni smer i to je trajalo tri godine", kaže Olivera.Ipak podseća i da su u nekadašnjem tekstilnom gigantu “glavnu reč” vodili majstori i da se inženjeri nisu mnogo pitali za ključne stvari u poslovanju. Foto: Aleksandar TošićTRANZICIJSKA SUDBINAFabrika koja je proizvodila odlične peškire, bademantile, pokrivače poznate širom nekadašnje Jugoslavije zbog lošeg poslovanja i propadanja tokom devedesetih, 2006. godine je otišla u stečaj. "Froteks", kako joj je bio poslednji naziv je posle stečaja i neuspele reorganizacije, bankrotirao, a celokupna imovina preduzeća ponuđena je na prodaju sa ciljem da se namire poverioci, radnici njih 180 su otišli na biro, a dug je dostigao 290 miliona dinara.Po sprovedenom procesu privatitzacije, vlasnik nekadašnjih tkačkih pogona postaje firma MPP Jedinstvo iz Užica. Danas su od fabrike ostale i stare spomen ploče posvećene radnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, tabla posvećena jedinici 1300 kaplara i ona na kojoj piše da je fabrika 1950. godine predata radnicima na upravljanje. One se čuvaju u muzeju i biće ponovo vraćene na mesto koje im pripada, kada se za to ispune uslovi.Čedomir Savković

Srbija

Striming servisi: Spas ili propast za muzičku industriju?

Poboljšanjem interneta poslednjih godina, striming je postao dominantni oblik distribucije multimedijskog sadržaja, a u razgovoru za Biznis.rs Ognjen Uzelac, jedini registrovani sudski veštak specijalizovan za diskografiju i medijator za sporove u oblasti autorskog i srodnih prava u srpskoj muzičkoj industriji rekao je da smatra da će striming usluga vremenom doneti dobre promene.„Ne slažem se sa čestim viđenjem da besplatno postavljanje autorske muzike na internet nije opravdano iz tržišne perspektive. Naprotiv, to je sasvim legitiman marketinški potez“, rekao je Uzelac.Dodao je da pojedina istraživanja pokazuju da u muzičkoj industriji postoji približno 40 različitih izvora prihoda, pa muzičari često ostvaruju veće prihode po drugim osnovama.Najpopularnije globalne platforme za preuzimanje muzičkog sadržaja su Jutjub i Spotifaj (Youtube i Spotify), za koje je poznato da obračunavaju različite koeficijente za ostvaren broj pregleda u odnosu na veličinu tržišta sa koga su ti pregledi ostvareni.Uzelac smatra da su njihovi tržišni mehanizmi veoma logično i precizno ustanovljeni, jer direktno preslikavaju ponudu i potražnju za reklamnim prostorom.U periodu između 2015. i 2019. američke diskografske kuće beležile su rast zarada u proseku od 13 procenata godišnje. Prošle godine zarada od njihove prodaje nosača zvuka premašila je 11,1 milijardi dolara, ali rekordnih 80 odsto udela u tom iznosu ostvarili su prihodi od preuzimanja muzičkog sadržaja putem striming servisa.„Naravno da je višestruko vrednije tržište u SAD nego u Srbiji, ali to ne bi trebalo da sprečava domaće autore da plasiraju svoj sadržaj u razvijene zemlje“, objašnjava Uzelac.Prema njegovim rečima, problem domaće muzičke industrije nije tehnološke prirode, već upravo u nedostatku uređenih tržišnih mehanizama koji bi pravično nagradili kvalitet."Striming ponuda će vremenom doneti pozitivne promene, ali baš zato što kao tržište nastupamo mali i nerazvijeni, na kraju ćemo ostvarivati manje ukupne prihode“, zaključuje Ognjen Uzelac.

Svet

Ekonomski oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Oporavak istočnoevropskih ekonomija biće spor i zavisiće od uspeha u suzbijanju pandemije, pod uslovom da ne budu neophodne drastičnije mere protiv širenja virusa, kao i od nastavljenih mera vladine podrške, pokazuju nove projekcije koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW), piše portal Bankar.To su glavne tačke jesenje ekonomske prognoze za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CESEE).Većina zemalja CESEE-a podnele su prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali mnoge ekonomije u regionu i dalje ozbiljno trpe posledice, posebno one koje se oslanjaju na turizam, kao što su Hrvatska i Crna Gora i one koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine, kao Slovenija.Intervencije vlada širom regiona pomogle su delimično pri ublažavanju najgorih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao je ponovnim uvođenjem ozbiljnih ograničenja, a to bi moglo da se pojača u narednim mesecima, čineći ponovni pad ekonomske aktivnosti gotovo izvesnim.Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni. Nakon procenjenog smanjenja od 4,5 odsto ove godine, očekuje se da će region porasti za 3,1 odsto 2021. i 3,3 odsto 2022. godine. Hrvatska i Crna Gora imaće najbolji rezultat 2021. godine, dok će oporavak biti znatno prigušeniji u Bugarskoj i Ukrajini. Belorusija će zabeležiti još jednu godinu recesije.Samo će se Litvanija, Srbija i Turska vratiti na nivo ekonomske aktivnosti od 2019. pre 2022. godine.Pored mogućnosti oštrijih mera zabrane u zimskim mesecima, pandemija će ostaviti trajne posledice u vidu pada potražnje za mnogim uslugama, poput vazduhoplovne industrije, ugostiteljstva i rekreacije.Značajna vladina podrška i dalje će biti potrebna u čitavom regionu.„Ovo bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u državama članicama EU centralne i istočne Evrope, ali bi moglo biti problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u ili koje su u velikoj meri zavisne od strane pomoći“, zaključuje Bečki institut.

Svet

Gugl ukida besplatno neograničeno skladištenje fotografija

Gugl (Google) je u sredu najavio da će prestati da nudi neograničeno besplatno skladištenje fotografija od 1. juna 2021. godine, međutim, fotografije otpremljene pre toga neće se uračunati u novo ograničenje od 15 GB, piše Axios.Zahvaljujući svom besplatnom skladišnom prostoru, kao i odličnoj pretrazi i jednostavnosti korišćenja, Gugl Fotos (Google Photos) bila je idealna opcija za mnoge korisnike, pobedivši razne konkurente.U objavi na svom blogu, Gugl je rekao da je taj potez potreban kako bi se osiguralo da proizvod ima održivu budućnost.„Budući da se toliko vas oslanja na Gugl Fotos za čuvanje uspomena, važno je da to nije samo sjajan proizvod, već i da dugoročno zadovoljava vaše potrebe“, rekao je tehnološki gigant.Gugl je uvek ograničavao koliko fotografija i video zapisa u punoj rezoluciji mogu da dodaju besplatni korisnici, ali je oterao veći deo konkurencije nudeći neograničeno skladištenje fotografija donekle kompresovanih, ali i dalje pristojno visoke rezolucije.