Najnovije

Svet

Uberov rival Bolt prikupio 150 miliona evra za razvoj veštačke inteligencije

Uberov evropski konkurent Bolt saopštio je danas da je prikupio 150 miliona evra koje će uložiti u jačanje sigurnost svoje platforme kroz softver za prepoznavanje lica i veštačku inteligenciju, piše CNBC.Kompanija sa sedištem u Estoniji odbila je da objavi svoju procenu, ali je rekla da je porasla sa 1,9 milijardi dolara koliko je vredela nakon izdavanja konvertibilnih novčanica u maju.Poslednju rundu finansiranja Bolta vodili su D1 Capital Partners, hedž fond koji je vodio američki milijarder Danijel Sundhaim. Takođe je investirao i Darsana Capital Partners, još jedan hedž fond.Bolt je rekao da će novac iskoristiti za poboljšanje svojih sigurnosnih karakteristika i pomoć u širenju programa za iznajmljivanje automobila, iznajmljivanje električnih bicikala i skutera i dostavu hrane. Aplikacija kompanije sada broji više od 50 miliona korisnika u preko 40 zemalja širom Evrope i Afrike.Pandemija korona virusa ove godine je teško pogodila servise za deljenje vožnji, Uber je do sada prijavio dva uzastopna kvartala pada prihoda i kumulativnih gubitaka od 5,8 milijardi dolara za ovu godinu.Međutim, Uber je imao koristi od sve veće potražnje za uslugama dostave hrane.Bolt, iza kojeg stoje nemački proizvođač automobila Daimler i kineski Didi Chuxing, takođe je zabeležio pad prihoda usled pandemije, ali su tvrdili da su imali dobru godinu zahvaljujući električnim trotinetima i dostavi hrane.Kompanija je početkom ovog meseca lansirala novi model električnog trotineta i obavezala se da će uložiti 100 miliona evra za lansiranje ovih trotineta na više tržišta.

Srbija

Šta znači smena na čelu Telekoma Srbije?

Predrag Ćulibrk, dugogodišnji direktor Telekoma Srbija smenjen je sa te pozicije, a na njegovo mesto je postavljen dosadašnji koordinator za internet i multimediju Vladimir Lučič, prenose mediji uz napomenu da je to upravo potvrđeno na Sednici Vlade Srbije. Kako se navodi Lučić je time konačno ostvario svoju dugogodišnju ambiciju, još sa početka 2000-tih godina, da postane prvi čovek Telekoma Srbija.Ovu smenu je prva najavila Marinika Tepić prošlog vikenda, ali mediji koji su upućeni tu zamenu očekuju je još od letos, kada je navodno Lučić faktički već preuzeo rukovođenje kompanijom. Lučić inače važi za čoveka koji je idejni tvorac stvaranja multimedije u Telekomu Srbija, kupovinu sportskih kanala i Kopernikusa, kao i pokretanje TV kanala Željka Joksimovića na Telekomovoj platformi.  Upućeni izvori kažu da dugo traje borba suprotstavljenih lobija oko Telekoma i interesnih grupa koje zarađuju na saradnji sa ovim preduzećem. Lučić, navodno, predstavlja novu "struju" koja je ojačala poslednjim akvizicijama.Predrag Ćulibrk je pre postavljanja na mesto direktora Telekoma Srbija bio direktor Telekoma Republike Srpske M:tel, a Lučić je bio drugi čovek Telekoma Srbija dok je direktor bio Branko Radujko do 2012. godine i dolaska naprednjaka na vlast. Bio je i direktor MTS-a i to smatra "najvećim uspehom u karijeri". I tada se špekulisalo da Lučić pokušava da bude postavljen za prvog čoveka, ali ga je Radujko poslao da vodi ispostavu Telekoma u Crnoj Gori. Posle smene vlasti vratio se u Beograd i tada se spekulisalo da je viđen za novog generalnog direktora, ali je ipak iz Banja Luke doveden Ćulibrk.

2020

Za novorođene bebe više od 5 miliona dinara

I u godini obeleženoj pandemijom koronavirusa, nastavlja se tradicionalna akcija „Podrška porodici” u okviru koje MK Group dodeljuje novčane subvencije zaposlenima u sistemu koji su tokom godine postali roditelji. Za 146 novorođeih beba u 2020. u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, čiji je jedan od roditelja zaposlen u MK Group, obezbeđeno je više od pet miliona dinara.Na događaju u Hotelu Sheraton, na kome su se na video konferenciji okupili novi roditelji iz kompanije, Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group, rekao je da je kroz akciju „Podrška porodici“ u protekle četiri godine nagrađeno 620 porodica i više od 1 000 dece ukupnom sumom u iznosu od više od 31 milion dinara. „Strateška opredeljenost MK Group jeste negovanje pravih vrednosti, pre svega porodičnih vrednosti i zato sam ponosan što i ovu godinu završavamo sa podrškom porodicama koje su postale bogatije za novog člana“, istakao je Kostić i dodao da je svima  jasno da živimo u vremenu kada je neizvesnost postala svakodnevica, ali ono što MK Group ne prepušta okolnostima jeste podrška svojim zaposlenima i društvenoj zajednici u kojoj posluje.Kompaniji MK Group je prošle godine za ovu akciju uručeno i priznanje Privredne komore Srbije, „Prijatelj porodice”, a ove godine je na događaju prisustvovao i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.  „Akcijom “Podrška porodici” i današnjim događajem kompanija MK Group, prvi laureat priznanja “Prijatelj porodice”, koje dodeljuju Privredna komora Srbije i Vlada Srbije,  slavi život, nešto što je najvažnije za svakog roditelja, slavi decu i budućnost. MK Group je kompanija koja 35 godina neguje vrednosti stvaranja, odgovornosti i održivosti“, ocenio je Marko Čadež, predsednik PKS. On je roditeljima poručio da svoju decu uče onako kako i sami rade u ovoj kompaniji – da  budu vredni, istrajni, borci, kakvi su i osnivač kompanije Miodrag Kostić i potpredsednik Aleksandar Kostić.Koliko je važna podrška poslodavca, naglasila je i Ana Micić, zaposlena u MK Group. „Drago mi je što je akcija kompanije MK Group „Podrška porodici“ postala jedna lepa tradicija. Sad kada se završio jedan deo briga i poteškoća sa kojima smo se mi, koji smo dobili bebu ove godine suočavali, mnogo nam znači ovakav gest poslodavca“, rekla je Micić.MK Group je jedna od najuspešnijih regionalnih grupacija, koja posluje u domenu agrara, finansija i turizma. Kroz brojne aktivnosti i društveno odgovorne projekte kompanija nastoji da pruži adekvatan doprinos lokalnoj zajednici i podršku zaposlenima u sistemu. U 2020. godini fokus kompanije je bio na pomoći zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi protiv pandemije COVID-19, u koju svrhu je donirano preko milion evra za nabavku respiratora, medicinsku opremu, hranu i drugu pomoć ugroženim grupama stanovništva i medicinskim radnicima. 

Svet

Sedmina zaposlenih u EU zarađuje „minimalac“

U 2018. godini 15,3 odsto zaposlenih u Evropskoj uniji zarađivalo je niske plate, odnosno zarađivali su dve trećine ili manje od svoje nacionalne srednje bruto zarade po satu, ukazala je statistička služba EU, Eurostat.Kada se govori o zaposlenim ženama, njih 18,2 odsto zarađivalo je niske plate, u poređenju sa 12,5 odsto zaposlenih muškaraca. Udeo zaposlenih koji zarađuju ispod nacionalnog nivoa značajno se razlikovao među državama članicama, pa je tako najveći udeo radnika zabeležen u Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj i Bugarskoj, a najmanji u Švedskoj, Portugalu, Finskoj, Italiji, Francuskoj i Danskoj.Više od četvrtina ovih zaposlenih su u starosnoj dobi mlađoj od 30 godina.Što je niži nivo obrazovanja osobe, to je veća verovatnoća da će zarađivati ispod nacionalnog proseka. Više od četvrtine (27,1%) zaposlenih u EU sa niskim nivoom obrazovanja bili su ljudi sa niskim platama. Za zaposlene čiji je ugovor o radu bio ograničen, 28,1 odsto su zarađivali ispod nivoa, u poređenju sa 12,8 odsto onih koji imaju ugovor na neodređeno.Podaci Eurostata pokazuju da je najveći udeo zaposlenih koji zarađuju ispod nacionalnog nivoa u sektoru prehrane i smeštaja.

Srbija

GRAWE polise putnog osiguranja uključuju rizik za kovid-19

GRAWE osiguranje proširilo je paket putnog zdravstvenog osiguranja za pokriće rizika oboljevanja od virusa COVID 19, kao dodatno osiguravajuće pokriće tokom boravka u inostranstvu, saopštila je kompanija. Kako se navodi,  pandemija se posmatra u širem smislu i ne odnosi se samo na trenutno aktuelnu pandemiju SARS-CoV-2/COVID 19, već na sve eventualne buduće pandemije.U slučaju pandemije ne postoji ograničenje u teritorijalnom niti vremenskom smislu, što znači da ugovorena pokrića važe za ceo svet i da su bez vremenskog ograničenja, odnosno važe do daljnjeg. Cena je jedinstvena za sve destinacije sveta, a dodatna prednost za skijaše je što premija osiguranja nema doplatu za skijanje, navodi se u saopštenju.Ukoliko se ugovori dodatno pokriće za slučaj pandemije, pokriće obuhvata naknadu troškova ambulantnog i stacionarnog lečenja i hospitalizacije u iznosu do 10% od osnovne sume osiguranja, troškove boravka u hotelu u karantinskoj izolaciji do 1.000 EUR po osobi, kao i 100% pokriće u slučaju otkaza ili prekida putovanja.„Tokom pripreme ovog programa imali smo širu sliku, pa se u ovom slučaju dodatni rizik pandemija ne odnosi samo na trenutnu, aktuelnu situaciju i širenje virusa COVID 19, već je program putnog zdravstvenog osiguranja proširen i na eventualne buduće pandemije koje se mogu desiti. Kao i do sada, GRAWE se prilagođava potrebama ljudi, trenutno onima koji žele i imaju mogućnosti ili moraju da putuju u inostranstvo. Ipak, želimo da budemo spremni dugoročno, iako se nadamo da pandemija više neće biti i kao odgovorno osiguravajuće društvo znamo da uvek moramo biti u korak sa vremenom.“ – rekao je predsednik Izvršnog odbora, gospodin Christoph Czettl.Detaljne informacije građani mogu da dobiju od zastupnika GRAWE osiguranja, a svi koji žele da uštede vreme, olakšaju kupovinu i ujedno izbegnu fizički kontakt,programe putnog osiguranja mogu kupiti putem online shop-a na adresi webshop.grawe.rs.

Srbija

„Vlast građanima uskratila prisustvo na javnoj raspravi o Makišu“

Organizacija "Ne davimo Beograd" (NDMBG) upozorila je građane  Beograda da se najveće vodoizvorište Beograda Makiško polje, iza leđa, svesno i bez prisustva javnosti žrtvuje zbog koristi investitora bliskim vlastima. Reakcija je usledila nakon što je gradska vlast onemogućila građane da učestvuju na javnom uvidu planova o detaljnoj regulaciji tog dela Beograda."Na današnjoj javnoj raspravi, gradska vlast je onemogućila javnost da učestvuje i iznese argumente koji upravo govore o tome da se ovim štetnim i protivzakonitim planom dovodi u opasnost pijaća voda svih građana Beograda", izjavio je Dobrica Veselinović iz "Ne davimo Beograd".Prema njegovim rečima, Grad Beograd je uskratio zakonom garantovana prava građanima da učestvuju u procesu donošenja odluka o planskim i urbanističkim aktima, kao i da je obezbeđenje onemogućilo okupljene građane da učestvuju na javnoj raspravi o tome.NDMBG podseća i da su zajedno sa stručnnjacima i organizacijama poput "Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu" (RERI) više puta zahtevali da se u toku pandemije COVID-19 obustavi sprovođenje javnih rasprava.Kako dodaju, smatraju da se zbog opravdnog rizika od zaraze učesnika, ne sme odstupiti od  zakonom zagarantovanog prava javnosti da učestvuje u donošenju odluka. Foto: Ne davimo Beograd"Upravo se to danas desilo kada je gradska vlast pokušala da tumači situaciju tako da ograniči i onemogući javnost da u javnoj raspravi učestvuje", navodi se u njihovom saopštenju.Ne davimo Beograd smatra i da nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, sa "Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu", koji su danas bili na javnom uvidu, žrtvuje budućnost prostora na kojem se nalazi najveće vodoizvorište Beograda."Javnost do sada nije imala ni jednu priliku da od nadležnih institucija čuje argumentaciju opravdanosti kako plana za Makiško polje", navodi se između ostalog na portalu organizacije RERI."Podsetimo i da je sa druge strane reke, vodoizvorište Savski nasip, već dovedeno u opasnost divljom gradnjom i odbijanjem države da ga zaštiti", naglašavaju u "Ne davimo Beograd".RERI takođe smatra da moguća intenzivna izgradnja na Makiškom polju u neposrednoj zoni zaštite vodoizvorišta "predstavlja izrazit ekološki rizik i preti narušavanju javnog zdravlja i kvaliteta života u Beogradu".

Srbija

Nove mere: PCR obavezan za strance, povećava se cena testiranja na lični zahtev

Strani državljani koji ulaze u Srbiju obavezni su da se testiraju na korona virus, poslednja je odluka Kriznog štaba, dok će građani Srbije koji se vraćaju u svoju zemlju, morati da budu u karantinu 10 dana, ukoliko ne dostave negativan PCR test, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.Restriktivne mere ostaće na snazi do 18. decembra, nakon čega će se razmatrati da li će se one menjati ili će se dodati neke nove.Cena testiranja na lični zahtev za strane državljane od danas iznosi 18.000 dinara, dok je za državljane Srbije cena do kraja godine nepromenjena i ona iznosi 6.000 dinara. Od 1. januara 2021. godine, cena testiranja na lični zahtev za domaće državljane iznosiće 9.000 dinara.Zabrana rada svih objekata od 17 sati, a koja se ne odnosi na prehrambene objekte, apoteke i pumpe produžena je za još 3 dana, a kako je nakon sastanka Kriznog štaba rekla ministarka Darija Kisić Tepavčević, restriktivne mere su dale neke rezultate.

Svet

Indijski poljoprivrednici zaoštravaju proteste zbog niže cene useva

Vođe protesta poljoprivrednika u Indiji održali su u ponedeljak jednodnevni štrajk glađu i ponovili svoje pozive na proteste širom zemlje zbog novih zakona o deregulaciji indijske poljoprivrede, piše Axios.Farmeri kažu da će zakoni sniziti cene useva i doneti korist velikim korporacijama i zahtevaju od vlade da opozove zakone i vrati stare najniže cene za useve poput žita.Iznenadili su vladu velikim demonstracijama u Nju Delhiju, koje traju već 19 dana, a hiljade demonstranata je kampovalo na periferiji Nju Delhija i blokirale najmanje pet glavnih autoputeva u gradu.Poljoprivreda čini 15 odsto indijske ekonomije i zapošljava skoro 60 odsto od 1,4 milijarde ljudi.Ali mnogi indijski farmeri se bore da zarade za život ili da pobegnu od svojih dugova, posebno tokom pandemije. Broj samoubistava među poljoprivrednicima je porastao.Tri zakona usvojena u septembru imala su za cilj da pojačaju sektor i uklone potrebu za posrednicima, rekao je premijer Narendra Modi.„Omogućavaju poljoprivrednicima da proizvode prodaju privatnim kupcima, a ne samo tržištima kojima upravlja država gde im je zagarantovana minimalna cena“ rekao je Modi.Ali kritičari kažu da su zakoni manjkavi. „Naše poljoprivredne propise treba promeniti, ali novi zakoni će na kraju služiti korporativnim interesima više od poljoprivrednika“, tvrdio je Kašik Basu, bivši glavni ekonomista Svetske banke i glavni ekonomski savetnik prethodne indijske vlade.Razgovori poljoprivrednika i vlade nisu uspeli. Sindikati poljoprivrednika odbacili su izmenjeni vladin predlog prošle sedmice.Ovo je možda najveći pojedinačni protest u istoriji čovečanstva, dok je desetine hiljada poljoprivrednika marširalo do prestonice u znak protesta zbog predloženog novog zakona i više od 250 miliona ljudi širom potkontinenta učestvovalo je u 24-časovnom štrajku u znak solidarnosti.

Srbija

Kampanja Vojvođanske banke „Krug podrške“ u konkurenciji za najbolju u Evropi

Kampanja Vojvođanske banke i Olimpijskog komiteta Srbije za podršku društvenoj zajednici pod nazivom "Krug podrške" proglašena je za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji u 2020. u izboru regionalne organizacije SPORTO. Reč je o projektu koji je nastao u jeku pandemije, tokom dana kada je sve bilo zatvoreno, kada su i otkazane Olimpijske igre, baš kao i mnoga druga sportska takmičenja."Potreba za podrškom tada je bila veća nego ikada, usled čega je i nastala kampanja sa porukama sportista koji ohrabruju jedni druge i čitavu zajednicu, ističući jedinstvo i solidarnost. Nastao je krug podrške koji je priznat i na nivou cele Jugoistočne Evrope", navodi se u saopštenju banke.Na ovaj način Vojvođanska banka je ujedno ostvarila plasman na međunarodno takmičenje, ušavši u konkurenciju za prestižnu nagradu "Best of Europe", koju svake godine u Londonu dodeljuje Evropska sponzorska asocijacija (ESA).Vojvođanska banka će tako, kao jedini predstavnik iz Srbije, celoj Evropi prikazati kampanju "Krug podrške", gde se u glavnoj ulozi nalaze najuspešniji sportisti Srbije - tekvondistkinja Tijana Bogdanović, džudista Nemanja Majdov, kajakašica Milica Starović, plivač Čaba Silađi, strelkinja Zorana Arunović, džudista Aleksandar Kukolj, plivačica Anja Crevar, rvač Davor Štefanek, atletičar Mihail Dudaš, veslač Miloš Vasić, i drugi."Ponosni smo što smo tokom deset meseci pandemije učvrstili poziciju Vojvođanske banke kao lidera u sponzorstvu u sportu i društveno odgovornom ponašanju. Koliko je pomoć u novčanim sredstvima važna, toliko je i sistemska podrška neophodna kada se susrećemo sa velikim životnim izazovima poput borbe sa COVID-19... SPORTO priznanje nam daje dodatni podstrek da još jače nastavimo da pomažemo najugroženijima, kao i da pružamo podršku Olimpijskom komitetu Srbije i našim uspešnim olimpijcima. Jedva čekamo da najsjajnije medalje iz Tokija proslavljamo zajedno", izjavila je Milena Mićanović, direktorka za marketing i PR Vojvođanske banke.SPORTO je vodeća regionalna sportsko-marketinška platforma iz Ljubljane koja organizuje događaje već 16 godina za redom, a tradicionalno dodeljuje i nagrade najboljima, kako sportistima, tako i kompanijama koje podržavaju sport.ESA takmičenje organizuje u saradnji sa nacionalnim sponzorskim udruženjima i organizatorima nagrada iz Belgije, Hrvatske, Danske, Francuske, Mađarske, Irske, Norveške, Rusije, Slovenije i Švedske, i okuplja samu elitu kada je reč o kompanijama iz sveta sporta i marketinga.

Srbija

AmCham: Naše članice nastavljaju sa investicijama u Srbiji uprkos krizi

I pored pandemije korona virusa dve trećine kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Serbia) nastaviće sa investicijama u našoj zemlji, o čemu govore i rezultati njenog godišnjeg istraživanja o poverenju i zadovoljstvu investitora."Više od polovine kompanija, 56 odsto, očekuje u 2021. godini povećanje obima poslovanja i rast, dok 30 procenata planira nova zapošljavanja", kažu u Američkoj privrednoj komori Srbije.Zaposlenost u ovoj godini, kako se navodi, nije smanjena zahvaljujući pomoći Vlade Srbije, a najveći izazov 70% kompanija vidi u nepredvidivosti pandemije. Čak 82% njih misli da će pomoć države biti potrebna i u 2021. godini i naglašavaju da ta podrška treba da bude usmerena ka sektorima koji su najviše pogođeni.Privrednici su ocenjivali i efikasnost Vlade Srbije u pomoći privredi za vreme pandemije, a najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, kao sveobuhvatan i pravovremen. AMERIČKE TEHNOLOŠKE AKCIJE VREDE VIŠE NEGO SVE EVROPSKE AKCIJE ZAJEDNO Iako se taj paket mera pozdravlja, većina kompanija članica AmCham-a (59%) nije ga koristila, a one koje su ih iskoristile uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć u vidu minimalne zarade za zaposlene, kao i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.Napominje se i da su institucionalne reforme i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a.Kao se podseća, tu spadaju unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.Američka privredna komora predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju više od 100.000 građana Srbije, a rezultati istraživanja predtavljeni su u okviru onlajn konferencije "Osmo prolazno vreme: e-progres".

Srbija

Data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada

Prema nekim procenama, trenutno na svetu ima oko 44 miliona servera i rok trajanja ovih servera je samo pet godina, iako veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi, data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada, piše portal Biznis i Finansije.Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.Često isticanje digitalizacije poslovanja kao izuzetno efikasnog rešenja za očuvanje životne sredine, stvorilo je ubeđenje u javnosti da nam tehnologija donosi potpuno ekološka rešenja, bez negativnih uticaja na okolinu.Međutim, svako poslovanje, pa i ono elektronsko, podrazumeva čuvanje velike količine podataka, bilo da su oni u opipljivom, papirnom formatu, ili rezultat binarne aritmetike. Za čuvanje digitalizovanih podataka najčešće se koriste cloud servisi, ali se ti podaci zapravo „arhiviraju“ u data centrima.Data centri se popularno nazivaju farmama servera. To su poslovne zgrade ili čitavi blokovi zgrada u kojima se nalaze moćni kompjuteri i serveri. Oni za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, jer u data centrima obično radi između 50.000 i 80.000 servera.Osim velike potrošnje struje, industrija servera je daleko od „zelene“ iz još jednog razloga. Prema podacima tehnološke kompanije Supermicro, svake godine data centri generišu oko dva miliona tona elektronskog otpada. Od tog broja, samo 20 odsto otpada se reciklira. Veliku količinu nagomilanog otpada čine upravo serveri.Odlaganje servera predstavlja ozbiljan ekološki problem, jer osim što zauzimaju prostor, oni mogu zagaditi životnu sredinu. Iz tog razloga, sve je više globalnih inicijativa da se serveri recikliraju, ali to nije jednostavan proces. On zahteva stručno rastavljanje njihovih hardvera i izdvajanje onih delova koji mogu i dalje da se koriste, poput kablova, adaptera za kartice i slično.Praktičnije je, kažu stručnjaci, izvršiti prenamenu servera u manje centre za bekap, podršku novim serverima ili u računare koji omogućavaju druge operacije. I koristiti ih dokle god je to moguće.„Preporučeni upotrebni vek servera je tri do pet godina. Međutim, malo je korisnika, posebno u Srbiji, koji mogu da priušte poštovanje ovih preporuka. Zato se serveri često koriste duže od pet godina, pa čak i u sistemima od posebnog značaja – kritičnoj infrastrukturi. Tako se zbog nepovoljne ekonomske situacije njihov rok upotrebe produžava, pa firme na otpade uglavnom odlažu oštećene ili pokvarene uređaje“, kaže Žarko Kecić, rukovodilac sektora za IKT u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) za BiF.U Srbiji je, prema rečima Kecića, veoma aktivno tržište starih servera i komponenti, i to ne samo „domaćih“, već i onih uvezenih sa Zapada. Kupci starih servera iz njih izdvajaju upotrebljive delove i vrše njihovu prenamenu, ili ih jednostavno ponovo stavljaju u funkciju. Međutim, ovaj proces ne može da ispoštuje principe, moderno rečeno, „zero waste“ ekonomije.Kecić podseća da su odlaganje i reciklaža elektronskog otpada u Srbiji regulisani zakonima i uredbama koje prate trendove evropske regulative. Ipak, dodaje, ako želimo da dostignemo nivo razvijenih zemalja mora se još raditi na razvoju ove delatnosti, „ali i na razvoju svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine.Svake godine količina elektronskog otpada u svetu poraste za 2,5 miliona tona, dok količina recikliranog otpada na godišnjem nivou raste za 1,8 miliona tona, dakle sporije od rasta njegove proizvodnje. Samo u prošloj godini, odbačeni gedžeti, mašine i drugi elektronski aparati „težili“ su čak 53,6 miliona tona. Najviše ovog otpada proizvedeno je u Aziji, a sledile su je obe Amerike, Evropa, te Afrika i Okeanija. S druge strane, u 2019. godini je reciklirano svega 17,4 odsto elektronskog otpada, najviše u Evropi (42,5 odsto), objavilo je Globalno partnerstvo za statistiku o elektronskom otpadu, koje su osnovali Međunarodna telekomunikaciona unija, Univerzitet Ujedinjenih nacija i Međunarodno udruženje za čvrsti otpad.

Srbija

Novi generalni direktor kompanije PepsiCo Srbija

Na čelo kompanije PepsiCo za južna tržišta Centralne Evrope i Baltičke zemlje došao je Nuno Pinto Leite, koji preuzima funkciju generalnog direktora u Srbiji. Ova promena je rezultat nove organizacije i ambicioznih planova kompanije PepsiCo za tržište Zapadnog Balkana i Baltika. Svojim izuzetno bogatim profesionalnim i međunarodnim iskustvom, Pinto Leite će doprineti jačanju liderske pozicije kompanije i daljoj poslovnoj ekspanziji.Nuno Pinto Leite se pridružio kompaniji PepsiCo 2017. godine preuzevši rukovodeću poziciju u Velikoj Britaniji, a zatim se pridružio timu u Centralnoj Evropi kao vodeći čovek jednog od najbrže rastućih biznisa u Evropi, a to su zemlje Litvanija, Letonija i Estonija. Prema njegovim rečima, prihvatanje nove pozicije za njega predstavlja veliku čast. „Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobio priliku da budem na čelu tržišta u kojima prepoznajem veliki potencijal za rast. Tokom ovog izazovnog perioda prioriteti će nam biti razumevanje novih potreba potrošača, jačanje odnosa sa kupcima, ubrzavanje inovacija i ulaganja u najviše standarde kvaliteta u svakom segmentu poslovanja. Kompanija PepsiCo je jedan od lidera industrije, a Srbija predstavlja proizvodni hub jer pored tržišta bivše Jugoslavije, svojom ekspertizom podržava i tržišta Baltika i Centralne Evrope.  Nastavićemo sa poslovanjem zasnovanim na poštovanju najviših principa i globalnih PepsiCo praksi, ali sa posebnim fokusom i osetljivošću na potrebe lokalnih tržišta“, izjavio je Nuno Pinto Leite.Kako čvrsto veruje da su ljudi glavni pokretač svakog biznisa, njegov fokus će takođe biti na unapređenju korporativne kulture kroz različite segmente kao što su razvoj zaposlenih, novi načini rada u promenjenim uslovima i njihova dobrobit.Svoje dugogodišnje iskustvo sticao je na menadžerskim pozicijama u multinacionalnim kompanijama L’Oreal, Bain & Company, Amazon UK. Po obrazovanju je pravnik, a poseduje i MBA diplomu prestižne London Business School (LBS).

Svet

Apple predstavio nove oznake za zaštitu privatnosti na svojim aplikacijama

Kompanija Apple objavila je koje su nove oznake za svoje aplikacije na njenoj onlajn prodavnici App Store, prenosi portal Axios. Oznake će služiti korisnicima da se informišu o vrsti, načinu i svrsi prikupljanja njihovih podataka prilikom instalacije neke aplikacije.Kako se navodi oznake će korisnicima koristiti pre nego što se odluče da li će instalirati neku aplikaciju na svoj uređaj. Ipak, neki programeri smatraju da su sažeci u kojima se to objašnjava preširoki i da tekstovi mogu da zavaraju korisnike, koji bi pomislili da se o njima skuplja mnogo više informacija, nego što je potrebno.Apple je tokom velike konferencije svtskih programera održane tokom juna najavio da će do januara početi sa praksom kojom od programera zahteva da javno dostavljaju informacije u kojima se precizno navodi koje vrste podataka se sakupljaju o korisnicima aplikacija.Prošle nedelje taj rok je istekao, a Apple kaže da su svi programeri koji izrađuju aplikacije, uključujući i njihove morali odgovore na listu pitanja o podacima koje se prikupljaju.Apple inače na svoje uređaje unapred instalira neke aplikacije, poput Messages-a, a neke od njihe se i ne nalaze na njenoj onlajn prodavnici, jer ni ne mogu da se obrišu sa telefona (na primer).Kompanija je saopštila i da će nove oznake za aplikacije biti objavljene na internet stranicama, što prema nekim njenim kritičarima nije u redu, jer se na taj način, kako smatraju, favorizuju njeni proizvodi.KAKO FUNKCIONIŠE NOVO REŠENJE?Kada korisnik poseti stranicu proizvoda za aplikaciju u Apple prodavnici, stranica mu pokazuje vrste podataka koje neka aplikacija može da prikupi i da li će se i kako oni koristiti.Kako se naglašava podaci koji se sakupljaju i o kojima će korisnici aplikacija biti unapred obavešteni, biće podeljeni u tri kategorije: podaci koji se koriste za praćenje korisnika, podaci o korisniku i podaci koji nemaju veze sa korisnikom.Nova oznaka nutricionističkih sastojaka deo je napora kompanije Apple da zadrži prvo mesto u zaštiti privatnosti svojih korisnika, jer je to kako se ističe "osnovno ljudsko pravo". 

Srbija

Počinje kampanja „Novinari su #Neophodni radnici“

Evropska federacija novinara (EFJ) pokrenula je, u partnerstvu sa svojim podružnicama u regionu i u Turskoj, kampanju na društvenim mrežama, radi podizanja svesti o potrebi da se novinari smatraju neophodnim radnicima.Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da je pandemija COVID-19 mnogim novinarima značila duže radno vreme, niže plate, ograničenja putovanja, nedostatak zaštitne opreme i zdravstveno osiguranje, što ih dodatno izlaže virusu."Iako su neke vlade odlučile da kategorizuju novinare kao ključne radnike, zajedno sa radnicima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, prehrambenoj industriji ili nastavnicima, druge to nisu  učinile. Ovaj status 'neophodnog radnika' omogućava im pristup brojnim pogodnostima kao što su sloboda kretanja, plaćeno bolovanje, zaštitna oprema, novčana naknada ili pristup brizi o deci", dodaje se u saopštenju.NUNS navodi i da ovom kampanjom novinarska udruženja i sindikati podsećaju nas da "iza ekrana ljudi i vesti koje konzumiramo nekoliko puta dnevno, novinari i medijski radnici vredno rade u teškim uslovima kako bi na najbolji mogući način informisali javnost".Generalni sekretar EFJ Rikardo Gutierez pozvao je sve evropske vlade da novinare smatraju neophodnim radnicima i pruže im odgovarajuću nadoknadu."Novinari su bili kritični prema vladinom odgovoru na COVID-19. Oni su verifikovali informacije, držali odgovornim zvaničnike, istraživali mnoge uglove pandemije, intervjuisali stručnjake. Informativni mediji su postali suštinski javni servis, doživeli smo ogroman porast konzumacije vesti. To bi trebalo nekako da se odrazi", kazao je Gutierez.Kampanju koordinira Evropska federacija novinara (EFJ) u okviru projekta koji je finansirao UNESCO "Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj" u partnerstvu sa podružnicama u Albaniji (APJA), Bosni i Hercegovini (BH Novinari), Kosovo (AJK), Crna Gora (SMCG), Severna Makedonija (SSNM), Srbija (SINOS i NUNS) i Turska (TGS).

Svet

Google odlaže povratak u kancelarije, ali ipak odbija trajni rad od kuće

Gugl (Google) odlaže povratak zaposlenih u kancelarije do 1. septembra, a od zaposlenih će se očekivati da se lično pojave na poslu najmanje tri dana u nedelji, navodi se u imejlu izvršnog direktora Sundara Pičaija, piše CNBC.„Kada smo u martu zatvorili većinu kancelarija, nismo znali kojim će tokom krenuti pandemija“, rekao je Pičai u imejlu zaposlenima u nedelju uveče. „Prilagodili smo se. Nastavili smo da inoviramo. A sa novim vakcinama na pomolu, zahvaljujući neverovatnoj domišljatosti naše medicinske i naučne zajednice, sada se nazire povratak u normalu“, dodao je on.U julu je Gugl postao prva velika kompanija koja je objavila da će zaposlenima omogućiti opciju da rade od kuće do sredine 2021. godine.U septembru je Gugl rekao da je počeo da radi na „hibridnom“ modelu rada, jer je većina zaposlenih rekla da žele da se vrate u kancelariju u nekom trenutku, ali ne puno radno vreme.Druge konkurentne tehnološke kompanije, poput Tvitera i Fejsbuka, rekle su da zaposleni mogu raditi na daljinu „zauvek“ ili tokom naredne decenije, omogućavajući zaposlenima da se presele u druge regione ako to žele.Zaposleni u Guglu nadali su se sličnoj fleksibilnosti, ali Pičaijev imejl sugeriše da će Gugl imati strože zahteve od svojih konkurenata.Očekuje se da će zaposleni u regionima koji nisu na visokom nivou rizika provesti najmanje tri dana u kancelariji i dva dana kod kuće.„Moraćete da radite iz kancelarije i očekuje se da živite blizu vašeg radnog mesta“, pisalo je u mejlu.Tehnološki gigant je takođe rekao da planira da promeni dizajn kancelarija kako bi smanjili rizik od zaraze.Planira da zaposlenima ponudi opcije kao što su rezervacija mesta za saradnju do desetak ljudi i obezbeđivanje otvorenih prostora za veća okupljanja.Google razmatra trajno uvođenje fleksibilne radne nedelje

Srbija

Uprava za veterinu apeluje na oprez, virus ptičjeg gripa potvrđen u Hrvatskoj

Visoko patogeni soj virusa ptičjeg gripa (Avijarne influence, HPAI) tokom ove godine potvrđen je u populaciji domaće živine i ptica u 20 evropskih zemalja, saopštila je Uprava za veterinu. Naglašava se da je samo tokom novembra od tog virusa obolela živina na farmama u devet zemalja, među kojima je i susedna Hrvatska."S obzirom na to da je uzročnik prisutan u divljoj i domaćoj populaciji različiti su mogući načini nastanka infekcije koja može biti izazvana neposrednim ili posrednim kontaktom sa divljim pticama ili putem prometa i ljudi koji mogu mehanički preneti virus", navodi se u saopštenju Uprave za veterinu.Kako se objašnjava, poslednja prijava žarišta HPAI evidentirana je 25. novembra u Francuskoj i Belgiji.Hrvatska je lokacija koja je najbliža Srbiji i u toj zemlji virus je potvrđen u Koprivničko-Križevačkoj županiji 21. novembra.Ministarstvo poljoprivrede je u cilju sprečavanja unošenja i širenja zarazne bolesti naredbu kojom se zabranjuje ili ograničava unos pošiljki živine, ptica i proizvoda živinskog porekla iz zemalja i regiona koji su zahvaćeni tom bolešću.Objašnjava se da se u slučaju pojave HPAI u Srbiji propisane mere koje se primenjuju na zaraženom gazdinstvu, kao i u zaraženom i ugroženom području, čije se granice određuju posebnim rešenjem.POLJSKA PROIZVELA NAJVIŠE ŽIVINSKOG MESA U EVROPSKOJ UNIJI ZVATI VETERINARA ČIJM SE POJAVI SUMNJANapominje se da Avijarna influenca spada u naročito opasne bolesti životinja koje se obavezno i hitno prijavljuju čak i u slučaju sumnje na njenu pojavu. Svaka promena opšteg zdravstvenog stanja živine na farmama i gazdinstvima praćene iznenadnim uginućima i respiratornim simptomima ili dijarejom predstavljaju prvi pokazatelj da se radi o pojavi zarazne bolesti koja se mora odmah prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.Kada se prijavi sumnja napominje se da je neophodno da se dekontaminiraju radnici, odeća, obuća i oprema u živinarniku.Živinarnik treba napustiti i ne smeju se posećivati druge farme sa živinom i pticama.Živinu ne treba premeštati, prodavati, niti jesti meso i jaja od živine sa farme i mora se voditi evidenciju o bolesnim i mrtvim jedinkama.

Svet

Američka Uprava za hranu i lekove odobrila uzgoj GMO svinja

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je genetski modifikovane svinje za upotrebu u ishrani i medicinskim proizvodima, piše CNBC.Svinje, koje je razvila medicinska kompanija Revivicor, mogle bi se koristiti u proizvodnji lekova, za obezbeđivanje organa i tkiva za transplantaciju i za proizvodnju mesa koje je bezbedno za ljude sa alergijama na meso.„Odobrenje životinjskog biotehnološkog proizvoda za hranu i kao potencijalni izvor za biomedicinsku upotrebu predstavlja ogromnu prekretnicu za naučne inovacije“, rekao je komesar FDA Stiven M. Han u saopštenju za štampu.Svinje se zovu GalSafe svinje jer im nedostaje molekul koji se naziva alfa-gal šećer, što može izazvati alergijske reakcije. Alfa-gal šećer nalazi se kod mnogih sisara, ali obično ne i kod ljudi. Alfa-gal sindrom (AGS), koji uzrokuje ozbiljnu alergiju na meso, može se desiti nakon ujeda krpelja. Iako još uvek nije posebno testiran za ljude sa AGS-om, FDA je utvrdila da su svinjski proizvodi GalSafe sigurni za jelo za opštu populaciju.Pored njihovog potencijala za sigurniju konzumaciju, postoji nekoliko potencijalnih medicinskih upotreba svinja GalSafe. Od njih bi se mogli napraviti lekovi poput heparina, uobičajenog razređivača krvi izvedenog iz životinjskog tkiva, sigurnijim za ljude sa AGS-om. Svinje GalSafe takođe mogu biti korisne u transplantaciji organa, jer alfa-gal šećer može biti uzrok odbacivanja organa. Svinje još nisu testirane na potencijal za transplantaciju, pa su potrebna dalja istraživanja.Ovo nije prvi put da FDA odobrava genetski modifikovane životinje. FDA je 2009. odobrila genetski izmenjene koze, a 2015. godine i piliće koji su se koristili u proizvodnji lekova, ali svinje GalSafe označavaju prvi put da je FDA odobrila genetski izmenjenu životinju i za ljudsku i za medicinsku upotrebu.

Srbija

Lađari: Godinama upozoravamo da je plovidba kod Smedereva nebezbedna

U Udruženju profesionalnih lađara Srbije (UPLS) kažu za Novu ekonomiju da su zajedno sa svojim poslodavcima apelovali kod nadležnih institucija da se plovidba Dunavom kod Smedereva učini bezbednijom. Naglašavaju i da su zbog čestih neprijatnosti i pljački  u tom području tražili sastanak sa novim ministrom policije."Ukoliko problemi ne počnu ozbiljno da se rešavaju bićemo prinuđeni da ovaj problem podignemo na međunarodni nivo, jer sve je više stranih brodova koji doživljavaju neprijatnosti i pljačke", kaže za Novu ekonomiju kapetan Branislav Vajda iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije.Prema njegovim rečima, policija nema adekvatnu opremu, niti sa trenutnim resursima može da se izbori sa tim problemom. Kaže i da su dobili obećanja da će se problem rešiti, pa sada prate situaciju. "Tražili smo razgovor sa novim ministrom policije po ovom i drugim pitanjima vezanim za bezbednost plovidbe te ćemo se nakon obavljenog sastanka izjasniti do kraja po ovom pitanju", rekao je Vajda.UPLS je tokom vikenda saopštio i da je na Adi Huji koja se nalazi blizu Pančevačkog mosta u Beogradu potonuo brod koji je bio ostavljen bez posade.Tada su napomenuli i da je reč o trećem potonuću jednog broda za samo mesec dana, kao i da je u poslednje dve godine potonulo čak 11 brodova na našim rekama.Lađari u Srbiji često ukazuju i na druge probleme koji se javljaju u bezbednosti plovidbe, a kao jedan od razloga za to navode dugogodišnju nebrigu države u toj oblasti saobraćaja.Čedomir Savković

Srbija

Rok bendovi bez pomoći države, za razliku od estradnih izvođača

Muzičari ne mogu da rade na crno, svi oni, po odluci Vlade Srbije od pre par godina, moraju da imaju ugovor sa klubom u kom nastupaju, u kome će jasno biti navedeno koliko su plaćeni. Svaki poslodavac, vlasnik kluba ili kafića, imaće obavezu da im uplati minimalac - za mesec dana 22.000, a ako rade jedan dan - imaće oko 1000 dinara. To znači da se porez koji poslodavac treba da plati odbija od novca namenjenog muzičaru.Iako je ovaj zakon zamišljen da brani interese kako muzičara tako i poslodavaca, u praksi to nije slučaj i zato mnogi muzičari pronalaze „rupe“ i dogovaraju se sa vlasnicima klubova kod kojih sviraju, rekao je za Novu ekonomiju Aleksandar Mihajlović, bubnjar benda Efekat.„Bendovi sklapaju posebne ugovore sa ugostiteljima koji su tu prisutni samo u slučaju da dodje inspekcija, u slučaju da inspekcije ne bude taj ugovor se cepa i baca“, objašnjava on."Licencirani smo svi, svake godine vadimo licence koje nisu jeftine, jer je država takav sistem napravila da ovim poslom ne mogu da se bave svi, već samo licencirani muzičari koji su deo nekog muzičkog udruženja, ali ovaj sistem definitivno nije na strani muzičara, već na strani države", dodaje sagovornik Nove ekonomije.Nakon izbijanja pandemije, muzičari zajedno sa ugostiteljima našli su se u problemima, pa su tako primorani da rade druge poslove kako bi preživeli."Država nije davala nikakvu pomoć i po svemu sudeći muzičari je ne interesuju. Nisu dovoljno „zvučni“ kao recimo penzioneri. A kako većina njih ne plaća porez i doprinose to je samo još jedan razlog da se država „pravi luda“ na probleme u kojima se trenutno nalaze", rekao je Mihajlović i dodao da su članovi njegovog benda sada primorani da se bave drugim stvarima, jer muzikom ne mogu.

Srbija

Kreditni rejting Srbije na nivou BB+

Rejting agencija Standard and Poor's je u poslednjem izveštaju potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije.Standard and Poor's očekuje privredni pad od 1,5 odsto ove godine, u odnosu na prethodno projektovanih negativnih 3,5 procenata u maju mesecu, kao i da će Srbija naredne godine stvariti privredni rast od 4,50 odsto.Dodaje se i da je smanjenjem javnog duga u prethodnom periodu stvoreno dovoljno fiskalnog prostora da se u uslovima krize podrži dodatno zaduživanje za paket mera podrške privredi, što je ujedno usporilo ekonomski pad srpske privrede, navedeno je na sajtu Ministartsva finansija.U izveštaju se navodi da je potencijalna ekonomska šteta od šoka izazvanog pandemijom koronavirusa ublažena zahvaljujući zajedničkom paketu mera podrške Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koji iznosi skoro 13 odsto BDP-a.Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu za kumulativnih 100 baznih poena na 1,25% tokom 2020. godine i povećala likvidnost bankarskog sektora putem svop i repo-transakcija."Usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize u 2020. godini, došlo je samo do privremenog blagog porasta učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i već u narednoj godini očekuje se da će se javni dug vrati na prethodni opadajući trend", dodaje se u saopštenju.Agencija navodi da su bankarski sistem i kurs dinara ostali stabilni, da su devizne rezerve na rekordnom nivou i da je nivo problematičnih kredita značajno smanjen sa 22,4 odsto koliko je iznosio u 2015. godini na 3,40% od ukupnog iznosa na kraju septembra 2020. godine.