Najnovije

Srbija

Policijski pritvor nije razlog za otkaz

Pored odmora, bolovanja i brojnih drugih razloga zbog kojih neko odsustvuje sa posla, zaštitu od otkaza zakon garantuje i u slučaju određivanja pritvora, piše portal Unija.Kako se objašnjava pritvor treba razlikovati od izdržavanja zatvorske kazne jer je to mera koja se okrivljenom određuje rešenjem nadležnog suda sa ciljem da se obezbedi njegovo prisustvo i nesmetano vođenje krivičnog postupka dok se ne donese pravnosnažna presuda. Zaposlenom kojem je određen pritvor ne prestaje radni odnos i u skladu sa odredbom člana 166. Zakona o radu zaposleni se udaljava sa posla i to od prvog dana pritvora, sve dok on traje. Poslodavac u tom slučaju, kako se dodaje donosi i rešenje o udaljenju zaposlenog sa rada koje počinje od prvog dana određivanja pritvora. Kako se podseća, u skladu sa mišljenjem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, određivanje pritvora zaposlenom prema važećem zakonu ne može da bude razlog za otkaz ugovora o radu, niti razlog za odjavljivanje sa obaveznog socijalnog osiguranja. Napominje se i da zaposlenom po sili zakona prestaje radni odnos samo ako je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.ZARADA TOKOM PRITVORAZa vreme pritvora zaposleni ima pravo na naknadu zarade i ona mora da bude u visini jedne četvrtine osnovne zarade. U slučaju da zaposleni izdržava porodicu, on ima pravo na jednu trećinu osnovne zarade. Napominje se da se isto kao kod obračuna zarade plaćaju porez i doprinosi.Osnovica za obračun poreza na zarade umanjuje se za neoporezivi iznos poreza i u ovom slučaju ne postoji ograničenje da ona ne može biti niža od minimalne zarade određene za taj mesec.Napominje se da naknada zarade tokom pritvora pada na teret organa koji ga je odredio, ali je prvo plaća poslodavac, pa se posle refundira.U slučaju da je protiv zaposlenog pravosnažno obustavljen krivični postupak, ili je oslobođen optužbe, ili je ona odbijena (osim u slučaju da je odbijena zbog nenadležnosti), pripada mu razlika između iznosa naknade zarade (koju je primio za vreme privremenog udaljenja) i punog iznosa osnovne zarade.U SLUČAJU KAZNE ZATVORA DO ŠEST MESECIUkoliko zaposleni odsustvuje sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci, miruju mu prava i obaveze, osim u slučaju da je to drukčije određeno.U tom slučaju, poslodavac donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa i odjavljuje zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja i zaposleni nema pravo na naknadu zarade.Nakon izdržane kazne zaposleni ima pravo da se u roku od 15 dana vrati na posao, dok mu u suprotnom poslodavac mu otkazuje ugovor o radu.U SLUČAJU KAZNE ZATVORA PREKO ŠEST MESECIU ovom slučaju kako se napominje radni odnos zaposlenom prestaje onog dana kada počinje sa izdržavanjem kazne zatvora. To pravilo važi u slučaju da je on pravosnažno osuđen na kaznu zatvora duže od šest meseci i to se dešava po sili zakona, nezavisno od njegove volje ili volje poslodavca, bez mogućnosti da mu miruju prava i obaveze.

Svet

Dojče banka: Dodatno oporezivati zaposlene koji rade od kuće

Najnovije istraživanje nemačke Dojče banke sugeriše da rad od kuće treba da se oporezuje kako bi se pomoglo radnicima čiji su poslovi ugroženi, piše BBC.Istraživanje predlaže porez od 5 odsto na platu radnika ako radnici odluče da rade od kuće kad ih trenutna pandemija na to ne primorava.Prema predlogu, porez bi plaćali poslodavci, a generisani prihod bio bi isplaćen ljudima koji svoje poslove ne mogu da obavljaju iz svojih kuća.Potencijalna vrednost tog oporezivanja bila bi 48 milijardi dolara (36 milijardi funti) ako se uvede u SAD-u i pomoglo bi u popravljanju stanja, kaže banka.Banka tu meru opravdava time da je to jedino pošteno, jer oni koji rade od kuće štede novac i ne plaćaju u sistem kao oni koji izlaze iz kuće da bi otišli na posao.Radeći od kuće, ljudi ne plaćaju javni prevoz ili jedu u restoranima u blizini svojih radnih mesta, dok skupe kancelarije ostaju praktično prazne.Postoje milioni radnika koji ne mogu da rade od kuće, poput medicinskih sestara i radnika u fabrici, na primer, a porez bi mogao da pomogne u podršci ovih poslova, tvrdi Dojče banka.Dojče banka računa da bi u Velikoj Britaniji porez stvorio pot od 6,9 milijardi funti godišnje, što bi moglo isplatiti dotacije u iznosu od 2.000 funti godišnje radnicima sa niskim primanjima i onima pod pretnjom viška radnika."Već godinama nam je potreban porez na radnike na daljinu. Pandemija je to učinila očiglednim" rekao je strateg Dojče banke Luk Templmen.On je dodao da oni koji rade od kuće imaju direktne i indirektne finansijske koristi i trebalo bi da plate porez kako bi se olakšao tranzicioni proces za one koji su iznenada dislocirani.Od početka pandemije korona virusa veliki broj radnika preusmeren je na rad od kuće.

E-biznis

Kešom plaća tek svaki peti stanovnik Srbije

9 od 10 korisnika u Srbiji ima debitnu karticu, dok su pijace i kurirske službe prepoznate kao lokacije gde je potrebno omogućiti plaćanje karticamaU skoro svakom novčaniku naših građana nalazi se po jedna debitna kartica, rezultati su najnovijeg MasterIndex Srbija istraživanja koje je danas objavila kompanija Mastercard. Pored 91% ispitanika koji imaju debitnu karticu, 27% ispitanika poseduje kreditnu karticu, dok 22% njih ima obe vrste platnih kartica.Da se kartice redovno i koriste govore podaci da je svaka treća kartica u upotrebi svakog dana, a još 35% njih se koristi par puta nedeljno. Debitne kartice kao jednostavna, brza i sigurnija alternativa gotovini najviše se koriste za kupovinu hrane i kućnih potrepština (65%), odeće i obuće (42%) i goriva (33%), dok kreditne kartice kao praktičan način za pristup dodatnim sredstvima kada je korisniku to potrebno se najčešće koriste prilikom kupovine odeće i obuće (53%) i nameštaja i kućnih aparata (51%). Zanimljivo je i da su platne kartice sve češći izbor prilikom različitih kupovina, plaćanja i rezervacija na internetu, što je izjavilo 30% korisnika debitnih i 48% korisnika kreditnih kartica.Rezultati MasterIndex istraživanja pokazali su da građani kao najveću prednost kartičnih plaćanja vide jednostavnost korišćenja i mogućnost da svojim sredstvima pristupe bilo kada i bilo gde, dok se petina korisnika odlučuje za konkretnu platnu karticu ukoliko je ona objedinjeno rešenje koje će im omogućiti da plaćaju i u zemlji i inostranstvu, kako na fizičkim lokacijama, tako i na internetu i naravno, pri čemu im je bitno da kartica ima opciju za beskontaktna plaćanja. Imajući u vidu da se 71% ispitanika odlučuje za standardna i beskontaktna kartična plaćanja za iznose preko 4.000 dinara naspram 20% njih koji preferiraju keš, nema sumnje da je razvoj bezgotovinskog društva u Srbiji na pravom putu i da ćemo se u narednom periodu još snažnije oslanjati na savremene platne tehnologije kao način da svim učesnicima u platnom procesu obezbedimo sigurno i besprekorno korisničko iskustvo, izjavila je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard. MasterIndex Srbija istraživanje pokazalo je i koje su to inicijative koje bi podstakle korisnike da češće koriste kartice i to su pre svega popusti kod trgovaca (59%), šira dostupnost kartičnih plaćanja (43%), kao i omogućavanje usluge podizanja gotovine prilikom plaćanja karticama (38%) koju je kompanija Mastercard 2019. godine po prvi put predstavila u Srbiji. Čak 48% ispitanika bi želelo da koristi ovu uslugu i da prilikom plaćanja platnom karticom na POS terminalu, sa svog računa podigne i gotovinu u iznosu do 5.000 dinara.Na kraju, pijace su istaknute kao lokacije na kojima bi korisnici voleli da imaju opciju za plaćanje karticama (30%), a među najčešćim odgovorima našle su se i male lokalne radnje (29%), kiosci (27%), javne ustanove i komunalne kompanije (25%) i kurirske službe (24%).O MasterIndex istraživanjuMasterIndex Srbija istraživanje je tradicionalno godišnje ispitivanje navika i potreba aktivnih korisnika platnih kartica u Srbiji. Istraživanje je ove godine sprovedeno po 11. put i obavljeno je tokom septembra i oktobra na reprezentativnom uzorku građana iz cele Srbije starijih od 18 godina.

Svet

Erste dobitnik nagrade „Najbolja privatna banka u centralnoj i istočnoj Evropi“

Erste Group Bank AG (Erste Grupa) dobitnik je nagrade „Najbolja banka u centralnoj i istočnoj Evropi” za 2020. godinu, u okviru godišnje dodele nagrada za privatno bankarstvo koje su zajednički organizovale finansijske publikacije The Banker i PWM, navodi se u saopštenju ove banke.Erste Privatno Bankarstvo je takođe dobilo nagradu „Najbolja privatna banka u Austriji 2020“ od ova dva časopisa, koja su podružnice Fajnenšal tajmsa.Erste privatno bankarstvo nudi čitav spektar usluga upravljanja bogatstvom kroz široki regionalni otisak koji posluje u šest zemalja (Austrija, Češka, Slovačka, Rumunija, Mađarska i Hrvatska) i pozajmljuje, ulaže i štiti novac u ime 20.000 klijenata u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE), kao i širom sveta.U svim zemljama CIE fokus Erste Private Banking-a u 2019. godini bio je na daljem rebalansiranju portfelja, a investicioni proizvodi ukupno generišu snažan međugodišnji rast od 10,3 odsto imovine pod upravljanjem.„Proširili smo svoj portfelj novim investicionim proizvodima i strukturama razvijenim isključivo za privatno bankarstvo, sa posebnim fokusom na diskreciono upravljanje portfeljem i ESG rešenja“, objašnjava Majkl Trothan, šef maloprodaje i poslovnog razvoja CIE.Ovo je takođe peta pobeda zaredom za Erste Privatno Bankarstvo u Austriji.

Srbija

Pokrenuta peticija protiv biometrijskog nadzora „Ne snimaj mi lice!“

SHARE Fondacija je zajedno sa Evropskom mrežom za digitalna prava "EDRi" i više evropskih i svetskih organizacija pokrenula kampanju za zabranu masovnog biometrijskog nadzora u javnim prostorima evropskih gradova, i pozvala građane da je potpišu na sajtu hiljade.kamera.rs.U saopštenju te organizacije se ocenjuje da sve više država eksperimentiše sa tehnologijama za neselektivni, masovni nadzor građana u javnom prostoru, "iako je njihova primena u suprotnosti sa nacionalnim zakonima i međunarodnim konvencijama"."Biometrijski sistemi kao što su pametne kamere za prepoznavanje lica teško ugrožavaju temeljne vrednosti savremenog društva - pravo na privatnost, slobodu udruživanja i izražavanja. Evropska komisija trenutno razmatra mogućnosti za zaštitu ljudi od štetne upotrebe biometrijske tehnologije za nadzor, uključujući zabranu. Beograd je prvi grad na Balkanu koji planira da sve svoje stanovnike tretira kao potencijalne osumnjičene: kamere za pametni nadzor postavljaju se ubrzano po beogradskim ulicama, suprotno Ustavu i zakonima Srbije", navodi se u saopštenju.SHARE Fondacija dodaje da se postupak nabavke i cena čitavog sistema krije od javnosti, kao i lokacije pokrivene ovim kamerama.Od maja 2020, građanska inicijativa #hiljadekamera do sada je identifikovala 1.001 kameru sa biometrijskim karakteristikama na 469 lokacija u Beogradu, a istovremeno na sajtu hiljade.kamera.rs i preko društvenih mreža sprovode stalnu kampanja informisanja građana o biometrijskim tehnologijama i njihovim rizicima po demokratsko društvo.Poziv na mobilizaciju građana u odbranu prava i sloboda, ujedno je i zahtev nadležnim vlastima u evropskim državama unutar i izvan Unije, da odustanu od invazivnih tehnologija koje imaju nesagledive posledice na demokratsko društvo.Kampanja "Ne snimaj mi lice" istovremeno se obraća Evropskoj komisiji koja trenutno razmatra sve mogućnosti za zaštitu ljudi od štetne upotrebe tehnologije za biometrijski nadzor, uključujući zabranu, sa zahtevom da ovu nesrazmernu pretnju po prava i slobode ljudi stavi van zakona.Koalicija građanskih i ekspertskih organizacija Hermes Center (Italija), Homo Digitalis (Grčka), Bits of Freedom (Holandija), Iuridicum Remedium (Češka), SHARE Fondacija (Srbija) i evropska mreža za digitalna prava EDRi, danas pokreću panevropsku javnu kampanju "Ne snimaj mi lice: za zabranu biometrijskog nadzora".U kampanji između ostalih učestvuju i organizacije Access Now, Privacy International, ARTICLE 19, Chaos Computer Club (Nemačka), Panoptykon Foundation (Poljska) i La Quadrature du Net (Francuska). 

Srbija

Vlada predložila uzimanje novih zajmova vrednih 580 miliona evra

Novi sastav Vlade Srbije saopštila je da je predložila zakone za ukupno pet zajmova kod nemačke KfW banke iz Frankfurta na Majni, Banke za razvoj Saveta Evrope i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Zajmovima se predviđa sprovođenje projekata zaštite životne sredine, kao i onih koji se odnose na otklanjanje posledica aktuelne pandemije.Zajam u iznosu od 20 miliona evra Vlada Srbije trebalo bi da dobije od nemačke KfW banke, za projekat pod nazivom "Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza II".Uslovi tog zajma su kako se dodaje usklađeni sa zahtevima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a svrha kako se naglašava da se on u celosti prenese jedincama lokalne samouprave u cilju podsticanja energetske efikasnosti u objektima javne namene.Kamata na zajam plaćaće se po stopi od 0,9% godišnje („Fiksna kamatna stopa”) dok ne bude primljena poslednja rata otplate u skladu sa planom. КfW kako se dodaje subvencioniše kamatnu stopu iz budžetskih sredstava Savezne Republike Nemačke za projekte koji ispunjavaju kriterijum politike razvoja. Za projekat pod nazivom "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza V" dogovoreno je da iznos zajma kod iste banke bude 30 miliona evra kao i da period njegove raspoloživosti bude do kraja 2024. godine. Period otplate je 15 godina, prva rata dospeva 15. novembra 2024. godine a poslednja 15. novembra 2034. godine.  Ugovorena fiksna kamata je po stopi od 0,9% godišnje, a naknada za organiovanje posla plaća se jednokratno u iznosu od 0,50% iznosa zajma. Provizija na nepovučena sredstva obračunavaće se po stopi od 0,25% godišnje na neiskorišćeni iznos zajma.BANKE POOŠTRILE USLOVE ZA IZDAVANJE KREDITA ZAJAM ZA ENERGETSKU EFIKASNOST U ZGRADAMA CENTRALNE VLASTIDonošenje Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, kako se navodi predviđa se sprovođenje programa "Energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti", u iznosu zajma od 40 miliona evra.Sredstva su odobrena 21. novembra 2019. godine, a Srbija može da bira između godišnje, polugodišnje i tromesečne otplate kredita, kao i period otplate do 20 godina za svaku tranšu sa periodom počeka do pet godina.Krajnji datum raspoloživosti sredstava je, kako se navodi je 30. jun 2025. godine, a zajam se realizuje u najmanje 2 tranše. Predviđeno da se program realizuje do 31. decembra 2024. godine.Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu i biće određena prilikom povlačenja svake nove tranše, dok je varijabilna kamatna stopa jednaka tromesečnom ili šestomesečnom EURIBOR-u kao referentnoj stopi, uvećanoj za određeni procentni raspon koji Banka određuje pri povlaćenju tranše.GARANTOVANI KREDITI DRŽAVE POGURALI KREDITNU AKTIVNOST BANAKA ZAJAM ZA VODOSNABDEVANJE I POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODAU okviru programskog zajma predviđeno je dobijanje zajma za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, takođe kod Banke za razvoj Saveta Evrope i to u iznosu od 200 miliona evra. Zajmom bi se finansirale prioritetne mere za unapređenje vodovodne mreže u oko 60 opština u Srbiji, kao i izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Fiksna kamatna stopa označava godišnju kamatnu stopu, određenu od strane Banke u skladu sa kriterijumima koje periodično definišu upravna tela banke.Maksimalni period otplate zajma je do 20 godina, uključujući i period počeka do 5 godina, koji se precizira prilikom povlačenja svake kreditne tranše.  Кrajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2026. godine, jer je predviđeno da se program realizuje u periodu od 01. septembra 2020. godine do 30. juna 2026. godine.NBS USVOJILA PROPISE ZA DUŽU OTPLATU KREDITA ODOBRENIH PRE VANREDNOG STANJA ZAJMOVI ZA OTKLANJANJE POSLEDICA PANDEMIJEOd strane Vlade predložen je i sporazum o zajmu u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj.   Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu predviđeno je zaduživanje kod te banke u iznosu do 100 miliona američkih dolara,odnosno 92 miliona evra. Cilj je dopunjavanje aktivnosti i investicija, kupovina opreme, izgradnja kapaciteta za nadzor i tehničku podršku, obuka i komunikacijsku podršku za nefarmaceutske intervencije i podrška implementaciji. Rok dospeća je 12 godina, uključujući period počeka od 3 godine, uz otplatu glavnice u jednakim ratama. Prva rata dospeva 15. juna 2023. godine, a poslednja 15. decembra 2031. Pristupna naknada je 0,25% na ukupnu glavnicu od 230.000 evra, dok naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,25% na godišnjem nivou. Kamata se plaća kako se dodaje polugodišnje po Referentnoj stopi za valutu zajma uvećanoj za fiksnu maržu od 0,50%, uz mogućnost različitih vrsta konverzije, ako se proceni da je povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom.Na osnovu Zaključka Vlade od 16. aprila 2020. godine, Banci za razvoj Saveta Evrope upućen je i zahtev za odobrenje delimičnog finansiranja zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u odabranim zdravstvenim institucijama širom Srbije, u iznosu od 200 miliona evra.Sredstva tog zajma su odobrena sa rokom dospeća do 15 godina, uključujući 5 godina perioda počeka, dok će se kamatna stopa određivati posebno za svaku tranšu. Кvalifikovani troškovi za ovu vrstu zajma kako se naglašava pokriće sve usluge vezane za reagovanje na COVID situacije, hitne slučajeve i rani oporavak.  Кrajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2021. godine.

Srbija

„Matorci“ stigli na Instagram, mladi otišli na TikTok

Ocena medijske i digitalne pismenosti građana Srbije je relativno dobra, pokazuje najnovije istraživanje CeSID-a. Najveći broj mladih vreme provodi na društevnim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržajaIstraživač i izvršni direktor Centra za istraživanje i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar rekao je da rezultati istraživanja nisu doneli velika iznenađenja:“Ono što mi volimo da istaknemo jesu promene koje se dešavaju između generacija. Imamo mlade ljude koji dnevno provode u proseku oko 2 sata na društvenim mrežama i starije od 50 godina koji su isto toliko vremena uz televiziju. U ciljnoj grupi građana do 60 godina starosti, 60% njih je tokom dana barem jednom na Fejsbuku i Jutjubu, a 54% na Instagramu. Među decom između 12 i 18 godina imamo 44% korisnika Tik Toka. Ta društvna mreže je tinejdžerima sada mnogo atraktvnija od Instagrama.”Prema njegovim rečima, Fejsbuk je u jednom momentu imao mlađe ljude kao dominantnu grupu korisnika, a sada se smatra "televizijom među društvenim mrežama”. Mlađa populacija se sa Fejsbuka preselila na Instagram koji je vrlo atraktivan:“Međutim kada je Instagram prošrio ciljnu grupu, mladi su počeli da se okreću Tik Toku. To je kao kada smo mi ranije izlazili u neke klubove i kada tu počnu da dolaze, kako se tada govorilo, matorci, onda se mi mlađi povlačimo na druga mesta. Dakle ovo o čemu govorimo je naše okruženje i mi treba da ga razumemo kako bismo dali odgovore na pitanje kako unaprediti digitalnu pismenost.”Na skali od 0 do 1, ispitanici starosti od 12 do 60 godina ocenili su svoju medijsku pismenost sa 0,68."Ocena medijske i digitalne pismenosti je relativno dobra. To je onaj utisak koji građani imaju sami o sebi. Međutim kada se uđe u finese, vidi se i bolne tačke. Jedna od njih je neproveravanje izvora medijskog sadržaja. Svaka druga osoba to čini retko ili nikada. Zatim, ljudi često ne upoređuju da li ono što piše u naslovu odgovara sadržaju teksta. Oni ne stižu to da urade ili ne prepoznaju kao važno”, rekao je naš sagovornik.Klačar navodi i da je za istraživače bilo iznenađenje to što se ljudi relativno loše snalaze u elektronskom bankarstvu – svega 38% odsto ispitanika koristi e-banking. Digitalna pismenost je, po definiciji, snalaženja u digitalnom svetu, mogućnost reprodukcije i mogućnost kreacije, a kod nas je najlošija u onom delu koji se odnosi na kreaciju:“Lošije nam je, na primer, znanje potrebno za podizanje klipova na Jutjub ili znanje o pripremi bloga. Visoka je percepcija u delu koji zovemo orijentisanje u digitalnom prostoru i relativno visoka u reprodukciji, ali kada se dođe do kreacije, vidi se nedostatak tog finijeg znanja. Ono što nas definiše kao digitalno pismene jeste sposobnost da se snalazimo u sve tri navedene sfere. Jako je važno da razumemo šta se dešava sa našimo podacima kada ih negde ostavimo, kako funkcioniše algoritam društvenih mreža koji nas dovodi do određenih sadržaja i kakav trag ostavljamo u digitalnom prostoru”, dodaje Bojan Klačar.Ističe da to istraživanje treba da ohrabri obrazovne instucije u kreiranju odgovarajućih programa, ali i roditelje da sebe opismene kako bi znanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti mogli da prenesu na svoju decu.

Srbija

Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava 20 godina rada

Od 20. do 22. novembra Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava dvadesetogodišnjicu postojanja i delovanja, uz podršku i u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert i Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), te podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Norveške i Britanske ambasade, navodi se u saopštenju te organizacije.Jubilarno okupljanje biće decentralizovano održano u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i u Mionici. U skladu sa propisanim merama zaštite od virusa Covid-19, konferencija će biti istovremeno uživo i onlajn. Očekuje se da u rad konferencije na ovaj način bude uključeno blizu 200 učesnica i učesnika.Naziv konferencije „FEMINIZAM.POBUNA.PROMENA.“ inspirisan je tekstovima nedavno preminule naučnice i sociološkinje Marine Blagojević-Hjuson „Poluperiferija i rod: pobuna konteksta“. Biranjem ovog citata, njene saborkinje i saborci u borbi za rodnu ravnopravnost i razvoj joj još jednom odaju počast i šalju poruku da njene ideje nastavljaju da žive.Ovogodišnja konferencija nove strateške ciljeve postaviće u četiri ključna stuba: - Temelji, - Zelena ekonomija i odgovornost za razvoj, - Socijalna sigurnost i blagostanje i - StvaranjeNeka od pitanja kojima će se baviti biće vladavina prava, antidiskriminacija, decentralizacija i organizacija države i društva, izgradnjom saradničkih i solidarnih sistema u društvu, kao i ljudskom bezbednošću.Konferencija će biti završena usvajanjem dokumenta koji će biti osnova za budući rad aktivistkinja i aktivista Ženske platforme za razvoj Srbije, a koji će ih voditi do 2025. godine. 

Srbija

Sremci žale za stočnom proizvodnjom zbog viška kukuruza

Poljoprivrednici u Sremu ove godine mogu dobro da zarade od prodaje kukuruza, ali žale za vremenima kada su tu žitaricu uzgajali za prehranu životinja i bavili se stočarstvom koga u tom regionu više gotovo i nema, piše poral Agroklub."Nekada je bilo nezamislivo da nemamo krave u štali. Prodavali smo mleko, sir. Sada mleko kupujemo u prodavnici kao da ne živimo na selu. Ali zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba", kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca.Sremci su zadovoljni ovogodišnjim prinosom. Kažu da je rodilo više od šest tona kukuruza po jutru, a i trenutna cena je dobra. Od prodaje kukuruza mnogi su već nabavili repromaterijal za sledeću proizvodnu godinu, a značajne količine su i lagerovane. Sada kada ga ima dosta šteta je, kažu paori, što u Sremu više nije razvijeno stočarstvo i što je uzgoj svinja skoro ugašen.Bez svinja nekada nije bilo skoro nijedno domaćinstvo u Sremu. Tada se na njivama najviše gajio kukuruz, kao i sada, s tim što su se najveće količine koristile kao stočna hrana. Od prodaje stoke se mnogo više zarađivalo nego od prodaje kukuruza.Mnoga sela u Sremu, a i širom nekadašnje Jugoslavije, bila su poznata po kvalitetnim tovljenicima, a bilo je i više prerađivačkih kapaciteta, pa se nije previše brinulo za prodaju. Pored uzgoja svinja, razvijeno je bilo i govedarstvo.VLADA RASPOREDILA 36,7 MILIJARDI ZA POMOĆ POLJOPRIVREDI Bilo je to, kažu paori u Sremu, srećno vreme, kada su nakupci su iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije dolazili na kućnu adresu i otkupljivali stoku."Sada imamo kukuruza, ali nemamo stoke, a sa ovolikim rodom se nešto mora uraditi. Ja sam obrao deo u klipu i prodaću ga na proleće, ako 'usfali' novca za prolećnu setvu, ostalo je ovršeno", kaže Jovica Petrović.Kako se dodaje, stočni fond u Srbiji se godinama smanjivao, ali se situacija poboljšava u zadnje vreme poboljšava. Prošle godine u decembru, u odnosu na decembar 2018, bio je veći ukupan broj goveda za 2 odsto i svinja za 4 odsto.Ukupan broj ovaca, kako se objašnjava manji je za 4 odsto, koza za 2 odsto i živine za skoro 3 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek 2009. - 2018, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 9 odsto, koza za 12 odsto i živine za 13 odsto.

Svet

Oporavak turizma očekuje se za četiri godine

U prvih osam meseci ove godine Evropu je posetilo 68 odsto manje međunarodnih turista nego u istom periodu prošle godine, a prema novom izveštaju Evropske komisije za putovanja (ETC) povratak obima putovanja na nivo pre pandemije predviđa se do 2024. godine.Ublažavanje ograničenja širom Evrope dovelo je do blagog pojačanja putovanja u julu i avgustu 2020. godine, signalizirajući entuzijazam i želju ljudi da ponovo putuju. Međutim, nove mere protiv širenja pandemije i ograničenja putovanja brzo su zaustavili svaku šansu za rani oporavak.Uz to, potrošači imaju sve manje poverenja u turističke agencije, a ekonomska recesija dodatno umanjuje šanse za brz oporavak evropskog turizma.Izveštaj takođe ukazuje da su efekti pandemije na turizam u Evropi „bez presedana po obimu i trajanju“, jer sve evropske destinacije imaju pad dolazaka turista iznad 50 odsto, a Kipar i Crna Gora su u najgoroj situaciji.Kipar je zabeležio 85 odsto manje turista ove godine, dok je Crna Gora imala pad od 84 odsto.Pored njih Rumunija je zableželila pad od 80 odsto, a Turska nešto manje – 77 odsto. Srbija je prošla nešto bolje sa 74 odsto manje međunarodnih turista ove godine. Suprotno tome, Austrija je zabeležila pad od samo 44 odsto do septembra 2020. godine, pa je tako sada u snažnoj poziciji da postigne nešto brži oporavak jer su ograničenja u toj zemlji znatno brže ublažena nego u ostalim članicama.Pritom, kao zimska destinacija, Austrija je imala koristi od uobičajenih trendova putovanja na početku godine mnogo više od ostalih evropskih destinacija.„U periodu kada novi talas pandemije razara Evropu, pogotovu uoči zimske sezone, sada je važnije nego ikada da se evropske zemlje udruže radi postizanja zajedničkih rešenja za borbu protiv virusa, ali i radi održivog oporavka turizma“, rekao je izvršni direktor ETC-a Eduardo Santander.Turistički sektor jedan je od najteže pogođenih zbog pandemije.Važnost domaćih i unutarevropskih putovanja ne može se potceniti u smislu uloge koju će igrati u oporavku turističkog sektora tokom narednih meseci.

Srbija

Vrednost građevinskih radova u Srbiji opala skoro za petinu

U trećem kvartalu 2020. godine, vrednost izvedenih radova u Srbiji opala je za 18,9 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 17,2 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Posmatrano prema regionima u Srbiji, u trećem kvartalu vrednost izvedenih radova povećana je u Beogradskom regionu i to 2,8 odsto, dok je vrednost opala za 6,3 odsto u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini je opala za 22,1 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 47,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom prošle godine.Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Republike Srbije izvedeno je 95,8 odsto, dok je preostalih 4,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Ukupna vrednost radova izvođača iz Srbije, za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, opala je za 17,6 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 15,8 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Svet

Brazilske firme odbile zahteve Vašingtona da zabrane Huawei 5G opreme

Četiri glavne telekomunikacione kompanije u Brazilu odbile su poziv da se sastanu sa visokim američkim zvaničnikom, koji lobira za isključenje kineske kompanije Huawei iz razvoja brazilske 5G mreže, piše Rojters (Reuters).Kako navode brazilski mediji, sastanak u Sao Paulu je bio zakazan sa američkim podsekretarom za ekonomski rast i energetiku Kitom Kračom, čime su se kompanije  direktno suprotstavile pritisku vlade SAD. Krač prethodno je izjavio da američka vlada i njeni partneri povećavaju napore za "zaštitu svetske ekonomske strukture", time što će ograničiti udeo Huawei opreme u 5G mrežama.Vašington tvrdi da Huawei oprema može biti korišćena za špijuniranje i da predstavlja rizik po državnu bezbednost, što je Huawei više puta dp sada odlučno negirao.Kompanije koje su pozvane na sastanak bile su Telefonica Brasil, Grupo Oi, TIM Participacoes, u vlasništvu Telekom Italije, i Claro, čiji je vlasnik meksički America Movil.Te kompanije već koriste Huawei opremu u pripremi za izdavanje koncesija na 5G sprektar naredne godine u Brazilu.

Srbija

Milione sudskih izvršnih predmeta preuzimaju javni izvršitelji

U naredne dve godine skoro milion starih izvršnih predmeta biće prebačeno javnim izvršiteljima, a neki od tih predmeta su stariji od 15 pa i 20 godina, prenele su Večernje novosti. Kako se dodaje, većina tih predmeta odnosi se na komunalne usluge, čija se kamata tokom godina nagomilala, pa se postavlja i pitanje da li građani treba da je plate zbog toga što su sudovi radili sporo."Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)", izavila je Bojana Stanković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.Poverioci su najčešće kako se dodaje "Infostan", "Parking servis", "Vodovod", "Beogradske elektrane", Javni servis RTS (za TV pretplatu), kao i jedna banka u stečaju.Taj sud inače, kako se dodaje važi za najopterećeniji sud u izvršnoj materiji. U 2020. godini, od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu su ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još njih 174.487.Kako je Novostima izjavilo nekoliko izvršitelja, oni imaju najavu da će u naredne dve godine dobijati po sto predmeta mesečno po čoveku, samo iz Prvog osnovnog suda u Beogradu. Da je problem zamršen smatraju u Udruženju za zaštitu portrošača "Efektva".RAZVEZIVANJE "GODRIJEVOG ČVORA"Prema mišljenju pravnika Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Jovana Ristića u ovom slučaju je veliki problem što se javnost obaveštava o prebacivanju starih predmeta na izvršitelje, što je kako smatra trebalo da se desi još od stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju."To prebacivanje starih predmeta sa sudija na izvršitelje nije laka operacija, lakše je reći nego učiniti i zato to verovatno mora da se radi po nekim fazama i ima svoja određena pravila. Mora da se izvrši trijaža tih predmeta", kaže za sagovornik Nove ekonomije.  On podseća da prema zakonu uslove za prebacivanje na izvršitelje ispunjavaju samo oni predmeti u pogledu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Podseća i da kod donošenja tog rešenja postoji i uslov da iznos potraživanja mora da bude veći od dve hiljade dinara, da bi uopšte mogao da pređe kod izvršitelja. U slučaju da su potraživanja manja, onda ne mogu kod izvršitelja i ne sprovode se. Prema Ristićevom mišljenju tu fali i jedna jako važna "priča" koja se u javnosti nije vodila, a to je "kršenje prava na suđenje u razumnom roku". Ono je kako podseća počelo da se razvija pod uticajem prakse Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu i potom ušlo u zakonodavstvo evropskih država. PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE "U ovom slučaju kada sud toliko dugo ne postupa po predmetima a dužan je da postupa, a izvršni postupak je po zakonu sitan postupak, onda se zaista postavlja pitanje kršenja prava na suđenje u razumnom roku", napominje sagovornik Nove ekonomije. Ristić kaže da to pitanje mogu da postave i poverilac i dužnik, jer poverilac, na primer 15 godina nije došao do svojih sredstava, a dužniku su se nagomilavale kamate koje su postale astronomski velike, pa nastaje svojevrsni "Gordijev čvor" koji je teško razmrsiti. "Ima i jedna stvar koja se dešavala u poslednjih godinu dana. Mogli ste da je vidite kada su komunalna preduzeća počela da nude reprograme dugova. Vrlo je zanimljivo što je obavezni deo reprograma bio otpis kamate", podseća pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, niko nije pričao zašto se u tom slučaju kamata otpisuje, nego su potrošačima samo ponuđeni ti reprogrami. To je kako kaže bio jedan elegantan način da se izađe iz problema, ali nikada nije rečeno zašto. "Ponuđen je reprogram ali je zapravo problem ležao u tome što, kada se prenesu ti predmeti od pre 15 ili 20 godina, kamate padaju na leđa potrošača", dodaje Ristić.OTPISIVANJE KAMATADug kako objašnjava treba da se plati, ali su kamate koje su nastale krivicom sudova treba da se otpišu, jer se u suprotnom sudovi kako napominje "izlažu nekim neprijatnim opasnostima da ljudi zatraže svoje pravo po pitanju kršenja prava na suđenje u razumnom roku"."Ne može da se dešava da neko ne radi 10 ili 15  godina, pa da onda samo slegne ramenima i nekom drugom prebaci vruć krompir. Meni je to zapravo crvena lampica koja onako već duže vreme bljesne", kaže pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, o "milionima" nerešenih sudskih predmeta koji su se nagomilali iz raznih razloga govori se i uvek kada se dolazi do izmena Zakon o izvršenju i obezbeđenju.Kako su prenele Večernje novosti i neki izvršitelji smatraju da bi otpis kamata građanima mogao da bude doboro rešenje za rešavanje zaostalih predmeta čiji broj, kako se napominje ide i do jednog miliona.Čedomir Savković

2020

Korak ispred održive kupovine – Green Friday

Kompanija IKEA danas najavljuje pokretanje Green Friday kampanje u Srbiji, kao deo svoje nove globalne inicijative sa ciljem promovisanja i razvoja kružnog poslovanja, kao i održive potrošnje.Tokom kampanje, od 24. novembra do 03. decembra, IKEA će otkupiti hiljade komada IKEA nameštaja, plaćajući dvostruku cenu otkupa u odnosu na njegovu procenjenu vrednost. Ova ponuda dostupna je samo za kupce koji su deo IKEA Family programa lojalnosti, a sav vraćeni nameštaj tokom ovog perioda biće doniran projektima zajednice, kao pomoć́ onima koji su najviše pogođeni pandemijom COVID-19.Svoj polovni nameštaj kupci mogu doneti tokom radnog vremena robne kuće IKEA Beograd od 24. novembra pa sve do kraja godine, dok obavezna online procena nameštaja putem IKEA internet stranice treba biti obavljena tokom 10 dana trajanja kampanje Green Friday. U zamenu za svoj nameštaj, kupci će dobiti kartice za povraćaj novca koje mogu potrošiti u IKEA robnoj kući, a vrednost kartica za povraćaj zavisiće od stanja u kojem se nalazi nameštaj koji vraćaju.Nakon ove kampanje, usluga otkupa nameštaja kompanije IKEA – Druga šansa, biće i dalje dostupna, a otkupljeni nameštaj će se prodavati na odeljenju „To je što je", u robnoj kući IKEA Beograd.„Radi dobrobiti našeg društva i planete, sada moramo biti odgovorniji nego ikada. Kompanije poput naše su odgovorne da u saradnji s kupcima, drugim kompanijama, lokalnim zajednicama i vladom ponovo izgrade održivi model ekonomije i pokrenu promene u svakodnevnim ponašanjima i aktivnostima. Svi smo zajedno u ovome. Hajde da na Black Friday postignemo dobar i siguran dogovor “, kaže Aldo Lele, menadžer za održivost u kompaniji IKEA Jugoistočna Evropa.Posao sklopljen za dobrobit zajednice Da bi se priključili inicijativi u Srbiji, kupci moraju da isprate nekoliko jednostavnih koraka, dok će se IKEA pobrinuti da budu sprovedene sve preventivne mere. Prvo, savetujemo kupcima da procenu vrednosti svog nameštaja obave kod kuće, koristeći alatku za otkup koja koristi posebnu cenovnu matricu na osnovu fizičkog stanja proizvoda. Oni će potom dobiti QR kod, procenjenu vrednost i aplikacioni broj za konkretan artikal. Sve proizvode je potrebno doneti potpuno sastavljene, na odeljenje Službe za kupce, od 24. novembra  do kraja godine. IKEA zaposleni na odeljenju Službe za kupce će proveriti fizičko stanje nameštaja i ponuditi kupcu finalnu cenu proizvoda. Ukoliko je kupac prihvati, IKEA će izdati vrednosnu karticu sa  dogovorenim iznosom, dok će nameštaj biti doniran ili ponovo prodat. Svi vraćeni proizvodi biće dezinfikovani u okviru sanitarnog postupka uz mere zaštite za COVID-19, u zavisnosti od vrste materijala i stanja proizvoda.IKEA kupci će za proizvode koji su u stanju „kao novo", bez oštećenja, dobiti 50 odsto inicijalne cene proizvoda, dok će za nameštaj u „veoma dobrom stanju", sa manjim oštećenjima, dobiti 40 odsto inicijalne vrednosti. Konačno proizvodi koji su „dosta korišćeni", sa više oštećenja, biće otkupljeni za 30 odsto od prvobitne vrednosti.Dugoročna posvećenost kružnoj ekonomiji Transformacija maloprodajnih procesa je značajan segment kružnog poslovanja Ingka Grupe, a ova kampanja je deo celokupnog napora kompanije IKEA ka stvaranju kružnog i klimatski pozitivnog poslovanja do 2030. godine, što podrazumeva  da će svi IKEA proizvodi biti izrađeni od obnovljivih ili recikliranih materijala. Trenutno, čak 45 odsto ukupnih globalnih emisija ugljenika potiče od proizvodnje i korišćenja proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo, te ova kampanja predstavlja priliku za rešavanje neodržive potrošnje i njenog uticaja na klimatske promene, tokom perioda najveće kupovine u godini.

Svet

EU ograničava prodaju opreme za nadzor nedemokratskim režimima

Pregovarači iz Evropskog saveta i Parlamenta potpisali su nova izvozna pravila koja će ograničiti prodaju opreme za internet nadzor državama koje često vrše represiju nad ljudskim pravima, piše Euractiv.Države članice moraće da odluče da li bi nova ograničenja mogla da uključuju izvoz proizvoda kao što su tehnologije prepoznavanja lica, koje određene totalitarijanske države koriste za ograničavanje ljudskih prava.Parlamentarni i savetnički pregovarači složili su se da bi oprema za internet nadzor koja omogućava „tajni nadzor fizičkih lica praćenjem, izvlačenjem, prikupljanjem ili analizom podataka, uključujući podatke o biometriji“ trebalo da potpada pod nova izvozna ograničenja.Oprema koja spada u ovaj opseg neće ispuniti nove kriterijume za dobijanje izvozne dozvole, ukoliko bi bili namenjeni lokacijama van EU na kojima se procenjuje da se dešavaju kršenja ljudskih prava.Pored toga, uredba takođe uključuje mehanizam koordinacije na nivou EU, koji omogućava bolju razmenu informacija između država članica u vezi sa izvozom opreme za onlajn nadzor.Ovim sporazumom završava se četvorogodišnja saga koja je neprestano odlagana zbog protivljenja Nemačke, s obzirom da je država bila zaslužna za 50 do 60 odsto izvoza opreme za internet nadzor.Međutim, nakon što je nemački predsedavajući preuzeo mesto na čelu Evropskog saveta došlo je do promene u pregovorima.

Srbija

Udruženje radnika na internetu predalo zahteve Ministarstvu finansija

Udruženje radnika na internetu podnelo je danas svoje zahteve Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, koji se tiču obustave postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja nad frilenserima. Udruženje takođe traži početak dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa za obračunavanje njihovog poreza i doprinosa.Podsećamo, Poreska uprava je sredinom oktobra objavila da će oporezivati fizička lica sa primanjima iz inostranstva za period od proteklih pet godina.Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar izjavio je da frilenseri žele da plaćaju porez, ali da je pitanje "kako i koliko", kao i da retroaktivna naplata petogodišnjeg poreza podrazumeva "enormne cifre". Obzirom da poreznici na trenutnu visinu poreske stope nameravaju da računaju i kamatu, to bi značilo da bi morali da daju do 80 odsto svih prihoda koje su ostvarili u tom periodu, kaže Pogačar.Dodaje i da su poreznici, prema informacijama koje imaju, obaveze obračunavala "protivzakonito i protiv načela same Poreske uprave" i da su sva ta rešenja "ništava". "Osnovni zahtevi tiču se obustava naplate i postupcima poreske uprave do početka pregovora (sa Vladom Srbije). Mi smo došli pre svega da razgovaramo i da se dogovorimo. (Slobodno mogu da kažem) za sve iz Udruženja i van njega da žele da uđu u legalne tokove, ali se nikako to ne može raditi na ovaj načnin", kaže Pogačar.On smatra da je mnogo ljudi trenutno pod udarom "i zdravstvene krize i Poreske", što može da se manifestuje "i na ekonomske i na socijalne načine", kao i da Vlada Srbije ove mere ne može da sprovede. Pogačar navodi i podatak da je preko 100.000 obuhvaćeno ovim merama, da je broj verovatno i veći, a da su do sada imali uvid u šest ili sedam problematičnih poreskih rešenja."U okviru  prihoda su računati i neki troškovi koje su dobijali za putovanja... Računali su bukvalno sve što ste dobijali na devizni račun, i to su smatrali za prihode. Nikakve pravne argumentacije nisu uvažavali niti obrazlagali i to tako nameravaju da sprovode", rekao je Pogačar.Katarina Pavlović iz stručnog tima Udruženja radnika na internetu navodi da Poreska uprava u postupcima kontrole kršila osnovna poreska i upravna načela, a da verovatno rade po nekom modelu, što se vidi iz nelogičnosti u rešenjima."Nisu se obazirali na činjenice koje bi išle u korist poreskih obveznika, pogrešno su obračunavali kamate, nekad od datuma kada se primi novac umesto od datuma kada dug dospeva (30 dana), vrlo često se dešavalo da lica primaju novac u dolarima, a da u zaključcima stoje evri"... nabraja Pavlović.Ona navodi da su žalbe na rešenja tek nedavno podnete i da još uvek nemaju informacije kako će drugostepeni organi po njima odlučivati, kao i da države u Evropi različito rešavaju ovo pitanje."Vladi Srbije ćemo prezentovati sve modele koje postoje u drugim zemljama i obrazloženja zašto, na primer, (paušalni sistem oporezivanja) nije primenjiv za ovu kategoriju radnika", kaže Pavlović.Na pitanje da li mogu da dokažu navode pojedinih članova udruženja, da su pokušavali da plate porez, ali da ni sama Poreska uprava  njihovom mestu stanovanja nije znala kako se on obračunava, Pavlović dodaje da država mora da se zapita zašto 97,7 odsto frilensera nije plaćalo namete."Ne mogu da tvrdim odgovorno da sva lica nisu znala, ali je većina pokušavala od Poreske da dobije informacije. Čak i kada su ih dobijali, one često nisu bile tačne. Ne može se reći da je 99 odsto građana svesno želelo da da čini prekršaj - to je onda i problem edukacije stanovništva i rada Poreske uprave. Znamo da (Poreska uprava) ima mogućnost, u skladu sa zakonom, da šalje opomene obveznicima, što vrlo često čini kada je u pitanju porez na imovinu, ali ih nikada do sad, po našim saznanjima, nije poslala fizičkim licima koje ostvaruju prihod iz inostranstva", kaže Pavlović.Ona je ocenila i da problem za frilensere ne predstavlja samo porez, već i doprinosi koje država pokušava da naplati za petogodišnji period, tokom kog oni nisu imali nikakvu socijalnu zaštitu."Frilenseri sve do decembra prošle godine nisu imali mogućnost ni da im se prizna staž, a ni to sada nije rešeno na adekvatan način. Znamo za slučaj jednog poreskog obveznika, koji je redovno uplaćivao (porez), koji nam se javio, ne zato što je imao problem, već zato što je tri godine pokušavao da izvuče zdravstvenu knjižicu i da mu se prizna staž. Ako država misli da je sistemski rešila pitanje tako što svaki radnik na internetu treba da izgubi tri godine i da ide od institucije do institucije moli, šalje dopise, sastanči... to znači da sistem ne postoji", zaključila je Pavović.

Srbija

Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata pravilno odlaže otpad od hrane

U Srbiji veoma mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane, pa tako NALED sa državnim institucijama radi na regulisanju sistema pravilnog odvajanja i odlaganja ove vrste otpada koji, navodi se u saopštenju. Početkom novembra je pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.Objekti iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje, ali i domaćinstva, su najveći generatori otpada od hrane u Srbiji.„Iz ugostiteljskog sektora čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji, gde proizvodi ogromnu količinu opasnih gasova koji zagađuju okolinu“, objašnjava Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a.Istraživanja pokazuju da samo 13 odsto ugostiteljskih objekata koristi usluge operatera za sakupljanje i pravilan tretman otpada od hrane. Zato NALED kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ predlaže rešenja među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje potrebne infrastrukture, kao što su kante za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, kao i zbrinjavanje otpada u saradnji sa operaterom. A pored ovih rešenja, potrebno je poboljšati i sistem inspekcijskog nadzora.NALED je pozvao sve organizacije i kompanije koje pripremaju ili služe hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada da daju svoj doprinos ovom cilju, tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, koja će po promotivnim uslovima zbrinuti otpad na neškodljiv način.Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.