Najnovije

Srbija

Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike

Patent profesora Kavčića, čitač magnetskih memorija, nezakonito je koristila globalna kompanija "Marvel“ i nakon višegodišnjeg suđenja dobio je spor i odštetu od 750 miliona dolara. Od dela novca želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji, piše RTS.Fondacija "Alek Kavčić" već godinama donira računare Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a sada planiraju besplatne udžbenike za sve školarce širom Srbije."Udžbenici moraju biti besplatni, to je tako u svim zemljama, čak i u zemljama zapada. Čak ni u Americi – bastionu liberalnog kapitalizma, ne postoji slobodno tržište udžbenika. Mi smo od tržišta udžbenika, od jedne obaveze, napravili slobodno tržište gde se sada nadmeću razni izdavači, ko će više udžbenika da proda za osnovce“, ističe Aleksandar Kavčić, inženjer i naučnik.„Pošto su svi ti udžbenici isti, generalno isti, odobreni od Ministarstva, jedini način da dođe do diferencijacije nekog udžbenika u odnosu na drugi je korupcija", dodao je Kavčić.Na tržištu udžbenika, tvrdi, obrće se veliki novac i to oko sto miliona evra godišnje. Nnapraviti udžbenike za celu osnovnu školu košta najviše milion evra od naknade autorima udžbenika, do odobrenja ministarstva.Ako sve bude po planu, kompleti knjiga za osnovnu školu, koji se već pišu, biće dostupni na internetu sledeće školske godine.Profesor Kavčić smatra da će uz podršku roditelja, nastavnika i sindikata ovaj cilj ostvariti.

Srbija

Digitalna Srbija: Kreće upis na prvi gejming master program

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Univerzitet u Kragujevcu najavljuju konkurs za upis na Master 4.0 program pod nazivom Razvoj kompjuterskih igara, navodi se u saopštenju.Ovo su prve master studije iz oblasti gejminga u Srbiji nastale kroz saradnju državnih univerziteta i nekih od najpoznatijih domaćih gejming studija. Prijavljivanje zainteresovanih kandidata trajaće od 12. do 19. novembra.„Gejming, kao atraktivna i konstantno rastuća grana privrede, izazov je za mnoge mlade ljude i zahteva sve veći priliv stručnjaka koji digitalne umetnosti vide kao svoju karijeru“, rekao je rektor kragujevačkog univerziteta prof. dr Nenad Filipović.Tokom trosemestralnog programa, budući studenti će biti u prilici da slušaju predmete kao što su digitalna animacija, 3D modelovanje, principi zvuka i muzike u kompjuterskim igrama i sistemi virtualne realnosti.Akcenat će biti stavljen i na poslovne veštine potrebne za uspeh na globalnom gejming tržištu, a posebno na preduzetništvo, čiju važnost naglašava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja je pokrenula projekat Master 4.0.„Srpski gejming sektor je već prepoznat kao izuzetno perspektivan i za dalje jačanje ovog sektora važno je osigurati ne samo da postojeće kompanije mogu da zaposle kadrove sa relevantnim znanjima, već i da izgradimo ljude koji će biti spremni da pokrenu nove kompanije, probiju se na globalnom tržištu i nastave da stvaraju nove poslove“, rekao je Đurđević.Program je okupio predavače sa Fakulteta inženjerskih nauka, Filološko-umetničkog fakulteta, Instituta za informacione tehnologije i Prirodno-matematičkog fakulteta, ali i predavače iz inostranstva i predstavnike softverskih kompanija među kojima su 3Lateral, Playrix RS i Ubisoft, kao i Steinbeis institut, Comtrade Digital Services i Propter.Program podrazumeva obaveznu stručnu praksu od najmanje osam nedelja u nekoj od uključenih kompanija.Pravo na upis imaju svi studenti koji su stekli visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB na srodnim umetničkim ili studijskim programima iz polja tehničko-tehnoloških nauka. Kandidati neće polagati prijemni ispit, već će se rang lista utvrđivati na osnovu rezultata prethodno završenog školovanja.Planirano je da se na program upiše najviše 35 studenata – 15 školarina obezbediće Ministarstvo prosvete, pet Inicijativa „Digitalna Srbija“ (bez obaveze prakse ili zaposlenja u kompanijama koje okuplja ova organizacija), pet Univerzitet u Kragujevcu, dok će najviše deset studenata samostalno finansirati školovanje.Pored Univerziteta u Kragujevcu, na osnovu uslova Javnog poziva Ministarstva prosvete koje su ranije ove godine definisali predstavnici Inicijative „Digitalna Srbija“, Asocijacije industrije video-igara Srbije, Kabineta predsednice Vlade Srbije i nacionalne platforme „Srbija stvara“, sredstva za realizaciju dobio je i beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom. Upis studenata na ovaj program planiran je za početak naredne školske godine.

Srbija

Ribarstvo u Srbiji: Pada domaća proizvodnja, raste konkurencija iz uvoza

Većina ribnjaka koji su u Srbiji radili u velikim sistemima polako se gasi, prethodnih godina iz pogona je izbačeno i do 3.500 hektara ribnjaka, pa se u otežanim usloima poslovanja koje nameće pandemija smanjuje i njena proizvodnja, piše Dnevnik.rs."Svetski trendovi su da se riba iz akvakulture sve više konzumira i subvencioniše proizvodnja, da bi se podmladio riblji fond u velikim svetskim vodama", kaže direktor ribnjaka Kapetanski rit kod Кanjiže Krum Anastasov.Prema njegovim rečima, Imamo veliki potencijal za razvoj ribarstva, ali moramo učiniti sve da bar postojeće sačuvamo i bude u funkciji. Kako dodaje, u podsticajima za ribarstvo naša država treba samo da prati zemlje u okruženju, gde je konkurencija. "Uglavnom svi su oslobođeni vodoprivrednih obaveza, postoje njihovi nacionalni fondovi koji su pomešani interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i subvencije za izvoz ribe, što nama stvara ogromne poteškoće", objašnjava Anastasov.Na ribnjaku Kapetanski rit u toku je izlov, a on se prostire na površini od 685 hektara. Od toga je 580 hektara pod vodom i u funkciji proizvodnje. Prošle godine to preduzeće je kupilo ribnjak u Srpskom Miletiću. Proizvodnja je prošle godine samo na ribnjaku kod Kanjiže iznosila 1.150 tona, a ove godine očekuje se oko 600 tona više."Mislim da cela ova priča u vezi sa pandemijom mora nekako da se razreši za ribarstvo. Na godišnjem nivou u Srbiju se uvozi oko 80% ribe. Zaista, pored svih potencijala koje imamo izuzetno će biti velika šteta", ukazuje Krum Anastasov.Prema njegovim rečima proizvodnja ribe u Srbiji već godinama opada, a uzrok su pre svega virusi koji se pojavljuju u ribarstvu i oni kako upozorava mogu da destkuju proizvodnju.Srbija kako se dodaje ima mogućnost da ribarstvo razvija na preko 150.000 hektara, ali prošle godine je ugašen ribnjak Svilojevo, pre toga u Novom Kneževcu, ne radi se ni u Barandi. Pre šest godina se proizvodilo i do 12.000 tona, prošle godine upola manje."Nameću se novi problemi zbog toga što je epidemija korone zaustavila prodaju, jer nema slava, svadbi i drugih skupova na kojima se konzumira riba, ljudi su uplašeni, zatvoreni u porodični krug i potrošnja ribe je veoma mala", kaže glavni tehnolog u Kapetanskom ritu, Željko Đanić.On podseća da je ova sezona jedna od težih godina koje prate ribarstvo jer je bilo hladno proleće, pa je to rezultiralo bolestima ribe početkom leta. Ribu je zakačio jedan od tri virusa, koji se javljaju poslednjih godina i napravio znatne."Jednostavno neće biti prostora za novi proizvodni ciklus, jer ga je zauzela riba koju smo već proizveli, a nismo prodali. Znači, mi idemo u jedan negativan ciklus, tako da gledajući kompletnu proizvodnju u Srbiji, rapidno će padati svake godine, ako ne nađemo neki izlaz da ribu plasiramo", upozorava Đanić.U Mađarskoj su, kako dodaje Đanić uradili dobar potez, otkupili oko 200 tona ribe od ribnjaka i jednostavno je pustili u Dunav kojem je preko potrebno obnavljanje ribljeg fonda.KOLIKE SU CENE?Tokom novembra i decembra, kada je najviše porodičnih slava, prodaja ribe bi mogla biti manja i 50%, što će prema procenama Anastasova, u ribnjacima izazvati višak od 2.500 do 3.000 tona ribe.Kilogram šarana u maloprodaji je oko 400 dinara, dok iz "Кapetanskog rita" kilogram isporučuju za 300 dinara. Riba koja dolazi iz okolnih zemalja iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, gde proizvođači dobijaju određenu pomoć države kroz evropske i nacionalne fondove, znatno je jeftinija, pa domaći proizvođači pored svih ostalih nevolja imaju i veliku konkurenciju.

Srbija

Da li će poskupeti putarine?

Dugugodišnji vršilac dužnosti direktora preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak rekao je da će od Vlade Srbije tražiti da se poveća cenu putarina za pet ili šest odsto."Putevi Srbije bi mogli više da pomognu u održavanju saobraćajnica koje su u nadležnosti lokalnih samouprava", izjavio je Drobnjak gostujući na TV Prva.  Prema njegovim rečima, to poskupljenje putarina za vozače ne bi bilo veliko, a Putevi Srbije bi imali na raspolaganju više novca za održavanje i obnovu putne mreže.  Кomentarišući izveštaj Državne revizorske institucije, u kojme je navedeno da on ne može da bude šest godina u statusu v.d. direktora, Drobnjak je rekao da je na Vladi da pokrene proceduru za izbor novog direktora. On je dodao da je već 13 godina na čelu Puteva Srbije, kao i da je imao odličnu saradnju sa svim dosadašnjim ministrima u tom resoru. Istakao je da je tokom tih 13 godina obnovljeno ili izgrađeno oko 10.000 kilometara puteva, ne računajući izgradnju novih auto-puteva. I PRIPEJD I POSTPEJD ELEKTRONSKA NAPLATA PUTARINE

Svet

Turski ministar finansija podneo ostavku putem Instagrama

Turski ministar finansija i trezora Berat Albajrak, koji je ujedno i zet predsednika Erdogana, objavio je u objavi na Instagramu da se povlači sa te pozicije kako bi proveo više vremena sa porodicom, javlja Axios.Predsednik Turske Erdogan prihvatio je odluku svog zeta da podnese ostavku na mesto ministra finansija i ministra finansija nakon meseci rastućih kritika zbog njegovog upravljanja turskom ekonomijom i pada vrednosti lire.Ni bivši ministar finansija i trezora Berat Albajrak ni bivši guverner centralne banke Murat Ujsal nikada nisu imali ozbiljan kredibilitet u očima američkih bankara.Albajrak je predsedavao sastankom iza zatvorenih vrata sa investitorima na sastancima MMF-a i Svetske banke 2019. godine, za koje su mi višestruki izvori koji su prisustvovali rekli da je najgori sastanak koji su ikad imali sa visokim državnim zvaničnikom.Erdogan je zatim imenovao je Lutfija Elvana, bivšeg potpredsednika vlade i ministra razvoja koji je studirao ekonomiju, za novog upravnika privrede u zemlji.Ukoliko se Albajrak udalji od politike u potpunosti, to bi moglo bi pokrenuti značajan pomak u dinamici moći unutar turske države, zaključuje Fajnenšal tajms.Mnogi u stranci pravde i razvoja (AKP) Erdogana verovali su da 66-godišnji turski predsednik, koji je nacionalnu vlast preuzeo 2002. godine, svog zeta planira kao svog političkog naslednika.Ipak, čini se da su napetosti unutar AKP-a oko stanja ekonomije izazvale nemir unutar najmoćnije turske dinastije.Pod rukovodstvom Albajraka, centralna banka je sagorela 140 milijardi dolara u pokušaju da podrži tursku liru tokom poslednje dve godine, prema proceni Goldman Sachs-a.Valutna intervencija, koja je teško pogodila devizne rezerve Turske, nije uspela da spreči pad lire.

Svet

Zajedničko regionalno tržište povećava BDP za 6,7 odsto

Na Samitu u Sofiji šest lidera Zapadnog Balkana usvojilo je plan za formiranje Zajedničkog regionalnog tržišta (ZRT), koji se održava  u okviru Berlinskog procesa, a CEFTA je saopštila ona će direktno sprovoditi ključne aktivnosti iz tog plana."Zajedničko regionalno tržište će dodatno stimulisati aktivnosti u CEFTA-i i CEFTA stranama. Želimo da regionalno tržište dovedemo do svih kompanija i privrednika kroz internet prodaju i da promovišemo trgovinu "bez papira"", rekao je ovim povodom Emir Đikić, direktor CEFTA (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) sekretarijata. Prema njegovim rečima cilj je da se regionu pomogne da uhvati korak sa usvajanjem EU standarda i približili tom tržištu. Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište koji je predložila zapadnobalkanska šestorka inače treba da se sprovede do kraja 2024. godine. Kako se dodaje u saopštenju CEFTE taj ambiciozni plan se sastoji od aktivnosti koje su podeljene u četiri glavne oblasti. Prva je regionalna trgovinska oblast koja uključuje slobodan protok robe, usluga, kapitala i ljudi.Druga je regionalna investiciona oblast, za usklađivanje investicione politike sa EU standardima i najboljom međunarodnom praksom i promociju regiona stranim i međuregionalnim investitorima.Treća je kako se dodaje rad na regionalnoj digitalnoj oblasti za integraciju Zapadnog Balkana u pan-evropsko digitalno tržište.U okviru četvrte je regionalna industrijska i inovaciona oblast, za transformaciju industrijskih sektora, oblikovanje lanaca vrednosti kojima pripadaju i njihova priprema za aktuelnu sadašnjost i izazove budućnosti."EKONOMSKA INTEGRACIJA ZAPADNOG BALKANA NE SME BITI ZAMENA ZA ČLANSTVO U EU" CEFTA će kako piše u saopštenju direktno sprovoditi glavne aktivnosti u regionalnoj trgovinskoj oblasti, kao i u drugim oblastima obuhvaćenim tim planom, a to će raditi zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju, Transportnom zajednicom i drugim partnerima. Glavni cilj biće kako se naglašava jačanje trgovinske saradnje, stvaranje privlačne investicione klime i doprinos ekonomskom razvoju i saradnji između članica. Kako se naglašava radiće se na unapređenju i proširenju sistema zelenih koridora i očekuje se da će vreme čekanja na granicama biti skraćeno za 30%.Radiće se i na programima uzajamnog priznavanja koji će kako se dodaje omogućiti da se proizvodi i usluge stavljaju u promet na celom CEFTA tržištu sa dokumentom koji priznaju sve članice.Među prioritetima biće i uspostavljanje regionalnog tržišta elektronske trgovine usvajanjem usaglašenih pravila, pojednostavljenjem carinskih procedura i obezbeđivanjem efikasne isporuke CEFTA tržištu, kao i sistematska razmena elektronskih podataka (SEED+). Ocenjuje se da će veće regionalno tržište biti prekretnica za firme iz regiona koje će se bolje integrisati u evropske lance vrednosti i ojačati svoju konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu, a Evropska unija će, kako se naglađava nastaviti da bude ključni partner regiona u tom poduhvatu.

Svet

Akcije Zoom-a naglo opale nakon pozitivnih vesti o razvoju vakcine

Akcije Zuma (Zoom) i ostalih kompanija koje nude opcije za rad od kuće izgubile su privlačnost nakon objavljivanja pozitivnih podataka o vakcini protiv korona virusa, javlja CNBC.Akcije Zuma opale su za 17,4 odsto, pored toga Amazon je opao za 5,1 odsto, Netfliks za 8,6 i akcije Šopifaja (Shopify), kompanije za internet trgovinu, opale su za 13,6 odsto.Vrednosti ovih akcija opale su nakon što su Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) izvestili da je njihov kandidat za vakcinu protiv korona virusa pokazao stopu efikasnosti od 90 odsto u sprečavanju infekcija tokom testiranja u finalnoj fazi.Prva efektivna vakcina protiv korone obezbeđuje "90 odsto zaštite" „Mislim da možemo videti svetlost na kraju tunela“, rekao je predsednik i izvršni direktor Fajzera doktor Albert Burla za CNBC.Trgovci su ove godine nagomilavali akcije Zuma, Amazona, Netfliksa i Šopifaja, dok je pandemija besnela i sprečavala većinu ljudi da napuste domove.Pre vesti o vakcini, akcije Zuma tokom godine skočile su rekordnih 635 odsto.Nedavno, bezbednosne prakse Zuma našle su se pod lupom saveznih i državnih zvaničnika u Americi dok je njegova upotreba eksplodirala tokom pandemije. FTC je glasao za nagodbu, koja zahteva od Zuma da: - Uspostavi sveobuhvatan program bezbednosti koji uključuje procenu potencijalnih rizika i razvijanje zaštitnih mera protiv tih rizika na godišnjoj osnovi,- Da se zaštiti od neovlašćenog pristupa svojoj mreži zaštitnim merama kao što je višefaktorska autentifikacija i- Ažurira softver radi rešavanja sigurnosnih nedostataka.Zum se složio da pojača svoju bezbednosnu praksu kako bi rešio navode Federalne komisije za trgovinu (FTC) da je kompanija za video konferencije zavarala potrošače u vezi sa zaštitom koju nudi, javlja Axios.

Svet

Netflix pokreće klasični TV kanal

Striming servis Netflix u Francuskoj testira novu uslugu pod nazivom Netflix Direct, koja radi po principu klasičnih televizijskih programa, prenosi portal The Verge.Nova usluga biće dostupna svim pretplatnicima servisa, a pružaće sadržaj iz postojeće selekcije u linearnom formatu, kao što to rade kablovske i terestrijalne stanice.Kompanija navodi da je Francuska izabrana za ovaj pilot-projekat jer je tradicionalna televizija tamo veoma popularna, kao i zbog toga što ljudi žele još komotnije iskustvo, gde neće morati da biraju šta im se gleda.Netflix Direct je 5. novembra uveden u nekim delovima Francuske, dok će sledećeg meseca servis biti proširen u druge delove zemlje. Kako se dodaje, Netlfix u Francuskoj ima oko 9 miliona pretplatnika.Kompanija je prethodno testirala druge alternative svog standarnog poslovnog modela, poput uvođenja shuffle opcije u avgustu koja korisnicima dozvoljava nasumično biranje preporučenih opcija za gledanje.Striming servis je usled početka trenutne pandemije doživeo nagli porast korisnika, pa je tako u prva dva kvartala 2020. godine dobio 26 miliona novih korisnika, što je blizu broja dostignutog tokom cele 2019. godine

Srbija

Mozzartu dodeljen sertifikat Poslodavac Partner

Kompanija Mozzart po prvi put je dobitnik sertifikata Poslodavac Partner, prestižnog sertifikata kojeg konsultantska kuća SELECTIO od 2005. godine dodeljuje organizacijama koje u svom poslovanju dostižu visoke standarde kvaliteta u upravljanja zaposlenima.Tokom 15 godina postojanja Sertifikata, postupak sertifikacije prošlo je više od 100 kompanija na 10 evropskih tržišta. Kako bi stekle status Poslodavca Partnera, kompanije prolaze kroz nezavisno ocenjivanje razvijenosti praksa upravljanja zaposlenima u pet glavnih područja – Strategija, Regrutacija i selekcija, Upravljanje učinkom, Usavršavanje i razvoj kao i Odnos prema zaposlenima, pri čemu samo organizacije koje ostvare barem 75% od ukupno mogućih bodova, ali i najmanje 70% bodova u svakom od ocenjenih područja postaju nosioci sertifikata Poslodavac Partner.Mozzart se u postupku sertifikacije istaknuo mnogobrojnim prilikama za usavršavanje koje nudi svojim zaposlenima, kao i brigom za njihovo zdravlje te aktivnostima društveno odgovornog poslovanja. Zaposleni Mozzarta imaju priliku usavršavati se putem različitih stručnih seminara te internih i eksternih edukacija, a u sklopu sektora ljudskih resursa postoji i centar za obuku s pet zaposlenih internih trenera za stručna znanja i soft veštine. Zaposleni imaju priliku koristiti teretanu u okviru poslovne zgrade, ali i dve eksterne teretane. Kompanija je angažiovana i oko društveno odgovornih aktivnosti, pa su u 2019. godini zaposleni učestvovali  u ozelenjavanju glavnog grada, igrali su košarku na UNICEF Fair Play turniru s ciljem izgradnje inkluzivnih igrališta i trčali su Mozzart Happy Run za fondaciju „Srce“.Tokom procesa sertifikacije, kompanija Mozzart posebne je pohvale dobila i za transparentno i kvalitetno vođene procesa regrutacije i selekcije. Također, sarađuju s različitim institucijama i učestvuju na manifestacijama kako bi svoje benefite i organizacionu kulturu približili kvalitetnim kandidatima na tržištu. Tako su u 2019. godini kao Platinum partner podržali evropsku konferenciju umetne inteligencije Wonderland AI Summit, a uspostavili su i saradnju s fakultetima i studentskim organizacijama kroz sponzorstvo na projektu „Case study Show“ te različite studentske prakse u dogovoru s Računarskim fakultetom Univerziteta Union u Beogradu i Filozofskim fakultetom u Beogradu.„HR sektor u kompaniji Mozzart je strateški partner biznisu. U realizaciji naše vizije i organizacionih ciljeva, zaposleni igraju ključnu ulogu i upravo nam oni obezbeđuju lidersku poziciju.  Usmereni smo ka zadržavanju najboljih zaposlenih i privlačenju novih talenata u čemu nam dodatnu vrednost svakako daje sertifikat Poslodavac Partner. Okolnosti na tržištu se sve ubrzanije menjaju, ovo je bila odlična prilika da preispitamo našu praksu. Nastavićemo sa prilagođavanjem i daljim razvojem HR procesa, kako bismo našim zaposlenima pružili ono što im je potrebno i motivisali ih da daju najbolje od sebe“, istakla je Marija Božović, Direktor sektora ljudskih resursa „Sertifikat Poslodavac Partner je samo još jedna u nizu potvrda da je Mozzart na dobrom putu jačanja reputacije poželjnog poslodavca. Svesni izazova koji na tržištu rada u današnje vreme stoje pred onima kojima žele da privuku i zadrže kvalitetan kadar, kontinuirano se trudimo da svojim zaposlenima omogućimo najbolje uslove rada i okruženje. Osim mogućnosti napredovanja i brojnih beneficija, zaposlenje u našoj kompaniji podrazumeva i rad na izazovnim projektima koji na planu njihovog profesionalnog usavršavanja predstavljaju dodatnu vrednost, a za mlade talente i naše buduće kolege ovaj sertifikat će biti dragocena smernica o tome kakvo radno okruženje nudimo“, istakla je Nataša Šaponjić Jakšić, Menadžer organizacionog razvoja „Dobijanje sertifikata govori da je naš proces regrutacije i selekcije uređen, jasan i trasparentan. Svi imaju jednake mogućnosti zapošljavanja, vrednujemo stručnosti i iskustvo, a ulaskom u proces selekcije svi kandidatu dobijaju povratne informacije. Posebnu pažnju posvećiujemo zaštiti podataka dobijenih u procesu regrutacije i selekcije, kojim upravljamo sa visokim stepenom odgovornosti i profesionalnosti“, istakla je Milica Plavšić, Menadžer za regrutaciju i selekciju Trenutno je 59 nosioca Sertifikata u Hrvatskoj, Austriji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Sloveniji i Srbiji. Projekt podržavaju generalni pokrovitelj portal MojPosao i poslovni nedeljnik Lider kao medijski pokrovitelj, te Poslovi Infostud kao partner projekta. Više o projektu Sertifikat Poslodavac Partner možete doznati na stranici projekta www.poslodavacpartner.org.

Srbija Moja prva plata

Moja prva plata ne sme da bude džeparac

Prijavljivanje kandidata u okviru Projekta "Moja prva plata" završeno je tokom vikenda, a 17.081 kandidat uspešno se prijavio za neku od 12.559 pozicija koju je ponudilo 7.524 poslodavca, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).Poslodavci iz privatnog sektora sada imaju rok za selekciju i povezivanje sa kandidatima do 15. novembra, do ponoći.NSZ je pozvala sve poslodavce koji još uvek nisu završili proces selekcije i poslali ponude kandidatima da to učine što pre, kako bi se povezivanje uspešno završilo u predviđenom roku.Poslodavci iz javnog sektora će dobiti obaveštenje o daljim aktivnostima nakon 16. novembra.Jelena Žarković, profesorka Ekonoskog fakulteta, za serijal Nove ekonomije #KomeJeTeže kaže da velika odgovornost sada leži na Nacionalnoj službi za zapošljavanje."(NSZ je odgovona) da ti mladi ljudi, koji su tek izašli iz sistema obrazovanja, dođu kod pravih poslodavaca. Dakle, da to ne budu samo, da kažem, potrošene pare, džeparac, za ljude koji će ići na bilo kakav posao i prosto, eto, neće sedeti kod kuće", ocenila je Žarković.Ona je dodala i da, pored NSZ, veliku ulogu i odgovornost ima i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Više snimaka iz serijala #KomeJeTeže možete pogledati na našem YouTube kanalu.

Svet

Trampu se ukidaju privilegije na Tviteru

Američki predsednik Donald Tramp od januara sledeće godine gubi privilegije koje je na tviteru imao kao aktuelni lider, kojima se na određene objave stavlja obaveštenje o zaštiti javnog interesa, dok se običnim korisnicima objave takvog tipa najčešće uklanjaju, piše portal The Verge.Od trenutka kada izabrani predsednik SAD Džo Bajden zvanično preuzme dužnosti 20. januara 2021. godine, nalog @realDonaldTrump se više neće smatrati nalogom državnog službenika, pa će se na njega primenjivati ista pravila kao bilo kom drugom korisniku te usluge, potvrdio je Tviter.Tviter primenjuje posebne polise na naloge svetskih lidera i određenih zvaničnika, kojima se objave koje krše pravila platforme ne brišu ukoliko postoji jasna vrednost ka zaštiti javnog interesa time što će objava ostati na platformi.Polisa za javni interes zvanično je stupila na snagu u 2019. godini, dok se pre toga već neko vreme neformalno primenjivala.Ove promene primeniće se za Trampov privatni nalog, dok će oni koji su specifičnu za pozicije poput @WhiteHouse, @POTUS i @FLOTUS biti prebačeni novoj administraciji.Platforma je prethodno primenjivala upozorenja na objave predsednika Trampa, poput pretne u maju koja je prekršila zabranu protiv veličanja nasilja, kao i raznih neutemeljenih tvrdnji o izbornoj prevari, ali ih nije uklanjala.I WON THIS ELECTION, BY A LOT!— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 7, 2020Društvene mreže poput Tvitera i Fejsbuka stavljaje su upozorenja na mnoge nedavne objave Trampa koje se tiču neutemeljenih tvrdnji o glasanju i raznih tema, dok jedna od skorijih objava predsednika glasi, netačno, da je pobedio na izborima.Tviter navodi da objave svetskih lidera i dalje mogu biti uklonjene ukoliko promovišu terorizam, direktno prete nasiljem nekom pojedincu, objavljuju privatne informacije bez pristanka, se bave seksualnom eksploatacijom dece ili podržavaju samopovređivanje.Ova pravila se primenjuju bez obzira na vrednost objave za javni interes.

Srbija

Fiskalni savet: Deficit republičkog budžeta rekordno visok

Zdravstvena kriza pogodila je bužet Srbije znatno više nego što se očekivalo, pa će zbog toga biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi u svojoj analizi Fiskalni savet Srbije. Fiskalni savet tvrdi da je rebalansom previđen rekordno visok deficit republičkog budžeta u iznosu od 483 milijardi dinara (8,8% bruto domaćeg proizvoda). Sa druge strane, kako se navodi na nivou opšte države planiran je deficit od 492 milijardi dinara, odnosno 8,9% BDP-a.“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine”, piše između ostalog u analizi.Prema njoj dobar deo deficita nastao je jer je zdravstvena kriza ogolila probleme gurane pod tepih, pa je tokom krize Srbija za taj sektor morala da izdvoji znatno više novca od zemalja koje sa njom mogu da se porede.“Ni problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče. Кriza je zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize”, navode članovi Fiskalnog saveta.Drugi problem prema njihovim rečima je i taj što će se godina završiti sa neodrživo velikim izdacima za plate u javnom sektoru, a BDP će najverovatnije pasti za oko 1,5%, što se kako objašnjavaju razlikuje od prognoze od 1% koju nje napravilo Ministarstvo finansija. “Ova razlika nije preterano velika, a u vremenu povećanih neizvesnosti određena odstupanja u prognozama su. Slično tome i ukupni prihodi i rashodi budžeta Republike rebalansom su kredibilno planirani,” ocenjuje Fiskalni savet.Dodaje se i da je dobro što u krizi nisu smanjene investicije u infrastrukturu, koje su rebalansom veće u odnosu na april i to za oko 27 milijardi dinara (230 miliona evra), za nabavku medicinskih aparata i opremanje kovid-bolnica (procenjeno na oko 200 miliona evra). Sa druge strane Fiskalni savet smatra i da je predloženi rebalans budžeta napravio veliki korak unazad u pogledu detaljnog i jasnog prikazivanja rashoda. Kao primer se navodi povećanje deficita Republike u odnosu na april za 850 miliona evra. Namena tih rashoda, kako kažu nije dovoljno jasna.“Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica (pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju). Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra,” kaže Fiskalni savet. Podseća se i da je Кancelarija za javna ulaganja dobila novih 100 miliona evra bez bilo kakvog objašnjenja namene tih sredstava, što je neočekivano jer se sa druge strane transparentno pokazuju investicioni projekti Ministarstva građevinarstva.SRBIJA INVESTIRA I PREKO DRINEU rebalansu se prema tumačenju Fiskalnog saveta pojavljuju nove budžetske stavke od 40 miliona evra za subvencije u elektro-energetskom sektoru, koje kako se ocenjuje najverovatnije odlaze u EPS.Subvencije za aviosaobraćaj od 35 miliona evra najverovatnije odlaze na izgradnju aerodroma u Trebinju (Republika Srpska) i druge aktivnosti, smatraju ekonomisti te instituicije i naglašavaju da bi poreski obveznici morali da imaju mnogo detaljniji uvid u trošenje njihovih sredstava.Ipak njihov stav je i da će Srbija u 2020. imati osetno veći budžetski deficit u odnosu na prosek zemalja CIE (zemalja Centralne i Istočne Evrope, 8,9% BDP-a u odnosu na 7,5% BDP-a). To je kažu neočekivano jer je naša privreda znatno manje pogođena pandemijom, ali je sa druge strane pojašnjava skupa mera isplate 100 evra svim punoletnim građanima. “Javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53% BDP-a na oko 60% BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju…u 2021. potrebno je planirati fiskalni deficit u narednoj godini od oko 2% BDP-a,” predložio je u svojoj analizi Fiskalni savet.

Nova Ekonomija

Podkast „Neću da ćutim“ – Biljana Stepanović i Diana Raščanin Kraus

U novom pokastu “Neću da ćutim” Nove ekonomije urednica Bilajna Stepanović razgovara sa stomatologom Dijanom Raščanin Kraus, koja zajedno sa svojim ocem drži malu privatnu ordinaciju.“Veće zubarske ordinacije u Beogradu su lošije prošle tokom pandemije, postoje i one sa po 10 stolica, lakše je isplatiti zaradu u doba korone, ako je firma porodična”, kaže Dijana odgovarajući na glavno pitanje našeg podkasta “Kome je teže tokom korone, zaposlenima ili poslodavcima?”

Srbija

Osnovano Udruženje uvoznika i distributera vina

Osnovano je Udruženje uvoznika i distributera vina koje će biti posvećeno borbi protiv monopola i obezbeđivanju pravednih uslova za tržišnu borbu, javlja portal eKapija.Pored toga, Udruženje će se baviti i zaštitom interesa domaćih vinara, organizacijom marketinških i promotivnih aktivnosti, kao i predlaganjem zakonske regulative u oblasti uvoza i distribucije vina. Jedan od ciljeva je i uvođenje evropskih i globalnih standarda trgovine vinom u Srbiji.Udruženje uvoznika i distributera vina u ovom trenutku broji 26 članova, što je više od 90 odsto svih učesnika na tržištu. Sonja Stojić (105paopet i Volver), jedan od utemeljivača ovog udruženja, kaže za Vino & Fino da za njegovo osnivanje postoji sasvim konkretan razlog.„Iako se sporadično tokom godina pominjala ideja udruženja, ove godine nas je "stisnula" zajednička muka da se konačno stvarno i udružimo. Naime, jedan učesnik na tržištu je gotovo samostalno zauzeo propisanu kvotu i tako praktično eliminisao konkurenciju. Na taj način ostalim učesnicima na tržištu je onemogućio da nastave uvoz vina, čineći njihove proizvode nekonkurentnima", objašnjava Stojić."Tako se tržište vina svelo na jednog konkurenta, što mu faktički dođe monopol, koji će imati ceo asortiman proizvoda, tokom cele godine, koji je uvezen bez 30 odsto carine“, dodaje Sonja Stojić.Obezbeđivanje jednakih uslova za sve aktere na tržištu vina biće prvi prioritet Udruženja.„To je naš prvi korak: institucionalno sređivanje pitanja kvota, poštovanje SSP-a i njegova puna primena, fer tržišna utakmica za sve učesnike trzišta, odnosno zaštita konkurencije“, zaključuje Stojić.

Svet

Prva efektivna vakcina protiv korone obezbeđuje „90 odsto zaštite“

Prva efikasna vakcina protiv korona virusa može da spreči da više od 90 odsto ljudi dobiju Kovid-19, pokazuje preliminarna analiza, piše BBC.Saopštenje dolazi iz kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) koje proizvode ovu vakcinu uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo“. Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.Kompanije planiraju da podnesu zahtev za hitno odobrenje za upotrebu vakcine do kraja meseca.Ova vakcina ima eksperimentalni pristup, odnosno ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem.Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze.Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde.Međutim, postoje logistički izazovi jer se vakcina mora čuvati u vrlo hladnom skladištu na temperaturi ispod minus 80 stepeni Celzijusovih.Postoje i pitanja o tome koliko traje imunitet.Vakcina se smatra najboljim načinom borbe protiv pandemije i izlaska iz nametnutih ograničenja. Trenutno je u trećoj i finalnoj fazi testiranja desetak vakcina, a ova je prva koja je dala neke rezultate.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je krajem oktobra da se u narednih dva do tri dana očekuje potpisivanje ugovora o nemačko-američkoj vakcini.On je tada rekao je da će do marta Srbija dobiti 350.000 doza američko-nemačke „Fajzer" vakcine i da će to biti tek dovoljno da pokrije zdravstveni sistem i veći deo policije i vojske.Dodao je da će najviši predstavnici vlasti primiti vakcinu kako bi građanima pokazali da je važno da ih prime i da je ona dobra.

Srbija

N1 osuđuje govor mržnje prema novinarki Žaklini Tatalović

Televizija N1, osudila je govor mržnje i uvrede upućene novinarki Žaklini Tatalović u emisiji „Hit Tvit“ na televiziji Pink. Reagovali su i Udruženje novinara Srbije (UNS), kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).U emisiji koja se u nedelju u večernjem terminu emitovala na televiziji Pink, pevač Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, nekoliko puta je u toku emisije govorio o novinarki N1 i vređao je. Sa N1 navode da je „Neshvatljivo da jedan nacionalni kanal dopusti gotovo jednočasovno prostačko i prmitivno vređanje u svom programu i da ne prekine emisiju koja se u potpunosti pretvorila u obračun sa jednom novinarkom.“ U saopštenju televizije N1 kažu da je utisak da je cela emisija smišljeno realizovana sa ciljem da se obračuna sa novinarkom N1 Žaklinom Tatalović, a u napad na N1 se spremno uključio i drugi gost Zoran Ćirijaković, dok je lider SPAS-a Aleksandar Šapić upadljivo ćutao. Dodaju da je pevač Aca Lukas pogodio ton svakodnevnih napada na televiziju N1 i njene novinare, koji dolaze od strane vlasti i provladinih tabloida. N1 zahteva od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da osudi ovakvu zloupotrebu nacionalne frekvencije i poziva Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da raspravlja o ovom slučaju. O ovom događaju biće obaveštene sve međunarodne organizacije, koje se bave medijima, uključujući Međunarodne federacije novinara, OEBS, kao i nadležna tela Evropske unije, navodi se u saopštenju televizije N1.    Napad na novinarku N1 su osudili i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i Udruženje novinara Srbije (UNS). NUNS navodi da je, bez obzira što se radi o tabloidnom televizijskom formatu, urednica i voditeljka emisije Verica Bradić morala već nakon prve rečenice Ace Lukasa da ga prekine i udalji iz studija."Žalosna je činjenica da ostali gosti nisu reagovali i ogradili se od bestijalnih izjava njihovog sagovornika", ocenjuju u NUNS-u. Iz UNS-a su naveli da se ovakvo vređanje ne može opravdati slobodom govora, kao i da televizija Pink snosi deo odgovornosti za ono što se desilo u emisiji. 

Srbija

Kreni-promeni: Stari savski most da ostane, da služi pešacima i biciklistima

Rušenje Starog savskog mosta u Beogradu predstavlja i rušenje veze čoveka sa čovekom i spada u red najvećih civilizacijskih tragedija, ocenjuje Udruženje “Kreni promeni”, koje je na internetu oglasilo peticiju "Sačuvajmo stari savski most".Kako se navodi u tekstu peticije, Stari savski most je jedini most koji nije srušen tokom Drugog svetskom ratu i bio je miniran prilikom povlačenja nacista u Drugom svetskom ratu. Podseća se i da je za njegovo spašavanje zaslužan jedan hrabar Beograđanin,  učitelj Miladin Zarić, koji je rizikujući sopstveni život demontirao eksploziv koji je trebalo da most digne u vazduh. Podseća se da on tada nije bio vojnik, niti neko ko je otišao u šumu da se bori protiv nacista, da je običan čovek u ozbiljnim godinama, koji je tokom okupacije bio u Beogradu sa porodicom i da se najveći heroji kriju upravo takvim ljudima.SPREČITI SAOBRAĆAJNI HAOSUdruženje smatra i da se uklanjanje mosta opravdava zbog toga što stanovnicima Beograda na vodi smeta buka, kao i da je kampanja uveliko u toku. “Ne postoji međutim nijedan racionalan razlog zašto bi se most uklonio. Radi se o mostu koji je i dalje ispravan i funkcionalan”, navodi se u tekstu peticije. Prema stavu udruženja suludo je sklanjati most, pre postavljanja novog mosta, jer bi to dovelo do saobraćajnog kolapsa, a u slučaju izgradnje novog mosta, stari može da ostane na istom mestu i da služi za prelaz pešaka i biciklista. “Idealno bi bilo proglasiti ga za kulturno-istorijsko dobro”, dodaje se u tekstu peticije.Kao autori peticije potpisani su Bojana Novaković, Luka Tripković, Savo Manojlović i Tim “Kreni-Promeni”, a takođe se naglašava da su građani već nekoliko uspešno delovali kroz inicijativu Sačuvajmo naš parkić odbranimo Parkić na Banovom brdu.Kako su preneli mediji, nnakon samo dva dana peticiju „Sačuvajmo stari savski most“ je potpisalo preko 3.800 građana.

Svet

Hrvatska će uložiti preko 132 miliona evra u razvoj svojih aerodroma

Hrvatska planira da uloži preko 132,3 miliona evra u razvoj svoje aerodromske infrastrukture, koja će se u velikoj meri finansirati sredstvima Evropske unije dodeljenim zemlji kako bi se ublažile posledice pandemije koronavirusa, piše Exyuaviation. Ukupna pomoć Evropske unije iznosi 22 milijarde evra.„Većina sredstava biće upotrebljena za remont i proširenje piste aerodroma Zadar, kao i za modernizaciju aerodroma Osijek i Rijeka i proširenje aerodroma Mali Lošinj “, rečeno je u Ministarstvu za more, promet i infrastrukturu.Prošle godine je aerodrom u Zadru predstavio svoje planove proširenja koji predviđaju novi terminal i produženje piste za 700 metara.Terminal bi trebalo da ima devet kapija, objekat za razvrstavanje prtljaga, dve vrteške za prtljag i kapacitet za 1.479 ljudi. Aerodrom Osijek predviđa rekonstrukciju svog terminala reorganizacijom postojećeg objekta, poboljšanjem energetske efikasnosti kako bi se smanjili troškovi održavanja, razdvajanjem domaćih i međunarodnih putnika, kao i kupovinom opreme za odleđivanje piste.S druge strane, aerodrom Rijeka planira da proširi površinu zgrade terminala i tehničkog bloka.Prema Oksford Ekonomiksu, aviokompanije, aerodromski operateri, preduzeća na aerodromima (restorani i maloprodaja), proizvođači aviona i pružaoci usluga u vazdušnoj navigaciji zapošljavaju 10.000 ljudi u Hrvatskoj.Pored toga, kupujući robu i usluge od lokalnih dobavljača, sektor podržava još 3.000 radnih mesta.Procenjuje se da će strani turisti koji avionom dolaze u Hrvatsku, a koji novac troše u lokalnoj ekonomiji, podržati dodatnih 19.000 radnih mesta. Ukupno 35.000 radnih mesta podržava vazdušni prevoz i turisti koji dolaze vazdušnim putem. Ukupno je 2,2 odsto BDP-a zemlje bilo podržano ulaganjima u sektor vazdušnog saobraćaja i stranim turistima koji su stizali vazduhom pre pandemije koronavirusa.