Najnovije

Svet

SZO: Teško do kolektivnog imuniteta od korona virusa tokom 2021.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da masovna vakcinacija protiv novog koronavirusa neće dovesti do kolektivnog imuniteta u svetu tokom 2021. godine, javio je Glas Amerike. Vodeći naučnik SZO dr Sumja Svaminatan izjavila je da treba vremena da se proizvede i distribuira dovoljno doza vakcine kako bi se konačno zaustavilo širenje Kovida 19. Svaminatan je naglasila i potrebu da zemlje nastave sa merama za suzbijanje širenja virusa, kao što su nošenje maski, socijalna distanca i pranje ruku.Istovremeno, kako je preneo Rojters, farmaceutska kompanija "Moderna" saopštila je da bi njena vakcina protiv Kovida 19 trebalo da pruži imunitet bar na godinu dana.Kako se naglašava, "Moderna"  je uverena da je tehnologija koju je koristila u izradi vakcije i u kojoj se upotrebljava ribonukleinska kiselina (RNK) pogodna za razvijan je vakcine zasnovane na novom obliku koronavirusa, koji se pojavio u nekoliko zemalja.Doktor Brus Ajlvord, visoki savetnik SZO, izrazio je nadu da će se tokom februara početi sa snabdevanjem najsiromašnijih zemalja sveta vakcinama protiv Kovida 19.On je pozvao proizvođače vakcina da stave prioritet na isporuke vakcina Ustanovi za globlani pristup vakcinama protiv Kovida 19 (COVAX).COVAX predstavlja udruženi projekat SZO, Koalicije za inovacije u pripremljenosti za epidemije (CEPI) i Gavi, Alijanse za vakcinisanje, organizacije koju su osnovali Bil i Melinda Gejts, kako bi se vakcinisala deca u najsiromašnijim zemljama na svetu.

Svet

MOR: Zaposleni koji rade od kuće moraju imati bolju zaštitu

Međunarodna organizacija rada (MOR) smatra da zaposleni koji svoj posao trenutno obavljaju od kuće moraju imati bolju zakonsku zaštitu, piše Al Jazeera.Agencija Ujedinjenih nacija procenila je u izveštaju da je 20 odsto radnika u svetu bilo primorano da radi od kuće na prvom vrhuncu pandemije u prvim mesecima prošle godine.Pre pandemije, oko 260 miliona ljudi radilo je od kuće, što je 7,9 odsto globalne radne snage.Gotovo 166 miliona tih ljudi bilo je u Aziji, prenosi agencija Hina.U Evropi države sa najvećim brojem radnika koji rade od kuće su Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Finska i Austrija.MOR  je u izveštaju upozorila da radnici koji rade od kuće imaju slabiju socijalnu sigurnost.Propisi o socijalnom osiguranju često se ne sprovode pravilno, a mnogi takvi radnici ih nemaju ni jer su klasifikovani kao samozaposleni.ILO je utvrdila da radnici koji rade od kuće zarađuju znatno manje od ostalih, čak i kada su isključeni faktori kao što su starost, obrazovanje i posao.Ovim radnicima treba obezbediti poštene zarade, socijalnu sigurnost i regulisano radno vreme, zaključila je MOR.

Srbija

Novi finansijski direktor na čelu kompanije Siemens d.o.o. Beograd

Pavle Knežević imenovan je za novog finansijskog direktora kompanije Siemens d.o.o. Beograd, počev od 01. januara 2021. godine, navodi se u saopštenju ove kompanije.Pavle Knežević ima skoro 10 godina iskustva na različitim pozicijama u kompaniji Siemens, a na mesto finansijskog direktora kompanije dolazi sa funkcije finansijskog direktora Smart Infrastructure odeljenja kompanije Siemens d.o.o. Beograd, koju je obavljao prethodne tri godine.Siemens se u Srbiji bavi proizvodnjom, prenosom i distribucijom energije, automatizacijom i digitalizacijom u procesnoj i proizvodnoj industriji, transportnim rešenjima za železnički i drumski saobraćaj, time dajući svoj doprinos realizaciji kapitalnih investicija u Srbiji.

Srbija

WizzAir otkazuje većinu novih linija sa Beogradom

Aviokompanija Viz Er (Wizz Air) otkazala je većinu planiranih proširenja letova iz beogradske baze za sledeću letnju sezonu i obustavila planove za povećanje broja aviona koje ima u Beogradu, piše portal Exyuaviation.Od devet novih ruta koje je kompanija planirala da pokrene, samo dve su ostale još uvek aktivne i to Sandefjord i Hamburg. Aviokompanija je otkazala letove za Barselonu, Lisabon, Milan, Šarlroa, Keln, Fridrihshafen i finski grad Turku.Dalje, prevoznik je odložio nastavak svojih letova iz Salzburga, koji je bio dostupan tokom kratkog perioda prošlog leta, pre nego što je suspendovan zbog ograničenja putovanja.Viz Er je prvobitno planirao da proširi svoju beogradsku bazu tokom letnje sezone 2020. sa deset novih ruta, dodatnim avionom i nadogradnjom svoja dva postojeća aviona Airbus A320 na A321.Niskotarifna aviokompanija najavila je proširenje sredinom juna prošle godine, jer su zemlje širom Evrope počele da ublažavaju stroge mere protiv širenja virusa.Međutim, njeni planovi su izbačeni iz koloseka jer je Srbija uklonjena sa spiska zemalja koje EU smatra epidemiološki sigurnim, zabranjujući ulazak većini srpskih državljana u evropske zemlje. 

Srbija

Alek Kavčić: Prvog dana preuzeto više od 8.000 besplatnih udžbenika

Prvog dana sa portala Besplatne bibilioteke Fondacije Alek Kavčić skinuto je 8670 udžbenika, saopštio je na svom tviter nalogu osnivač te fondacije, profesor na Karnegi Melon Univerzitetu u Pitsburgu Aleksandar-Alek Kavčić."U knjižari bi to koštalo oko 60.000 evra", naveo je Kavčić.Naglasio je da je 55% pristupa toj platformi bilo sa mobilnih telefona, kao i da je najpopularniji udžbenik Matematika 7, skinut 2.000 puta. "Ponosni smo! Sedmaci vole matematiku! Nastavite da pristupate sajtu besplatnabiblioteka.com", poručio je Kavčić.Kavčić je svoju ideju da osnovcima u Srbiji omogući besplatan pristup školskim udžbenicima počeo da realizuje nedavno.U novembru je izjavio za TVN1 da je obrazovanje u Srbiji u krizi, jer je institucija prosvetnog radnika srozana, kao i da mala zemlja kao Srbija mora da ima potpuno besplatno obrazovanje da bi ostala konkurentna. PROFESOR PLANIRA DA SVIM OSNOVCIMA U SRBIJI OBEZBEDI BESPLATNE UDŽBENIKE

Svet

Oborena jedna od najvećih „darknet“ pijaca

DarkMarket, jedan od najvećih svetskih internet foruma za kriminalnu aktivnost je oboren, a vlasti su uhapsile čoveka za kojeg veruju da je bio iza sajta, saopštile su u utorak evropske vlasti, javlja Gizmodo.Do ove nedelje, sajt DarkMarket se mogao pohvaliti sa skoro pola miliona korisnika, preko 200.000 preprodavaca, i smatrao se jednim od najpopularnijih utočišta kriminalaca koji razmenjuju drogu, malver, ukradene podatke o kreditnim karticama i SIM kartice, između ostalog.Vlasti, predvođene nemačkim agencijama za sprovođenje zakona uspešno su oborile sajt, zaplenivši preko 20 servera u Ukrajini i Moldaviji, gde se operacija očigledno nalazila.Zvaničnici nisu otkrili identitet uhapšene osobe, rekavši samo da se radi o 34-godišnjem muškarcu koji je državljanin Australije.Ova akcija je bila deo veće inicijative za sprovođenje zakona usmerenu na „darknet“ aktivnost, koja je započela 2019. godine uklanjanjem hosting usluge CyberBunker-a.CyberBunker pružao je usluge veb hostinga iz bivših NATO vonjih bunkera u Nemačkoj i Holandiji, a služio je kao dom za servere na kojima su se nalazili ilegalni ili kontroverzni sajtovi poput PirateBay i WikiLeaks-a. Zvaničnici su u utorak rekli da će informacije prikupljene prilikom zaplene DarkMarket-a voditi ka daljim istragama.

Srbija

Stanovnici Gornjomatejevačke nastavljaju borbu za zelenije naselje

Članovi udruženja "Stop neplaniranoj gradnji" iz Gornjomatejevačke ulice u Nišu, odlučili su da stanu na put neplaniranoj gradnji, i da urede ovo “mlado” naselje u Nišu. Kako kažu u udruženju, borbu nastavljaju kroz institucije, jer su prethodno uspeli da u saradnji sa gradom i opštinom zaustave gradnju u svom kraju, nakon duge borbe i protesta, prenosi Media & reform centar Niš.Jedan od članova udruženja, Milorad Mikuljanac, kaže da su sve dozvole za gradnju bile ispravne, ali da je nehumano bilo da se gradi zgrada do zgrade.“Taj prostor gde je trebalo da se gradi bio je namenjen meštanima ovog dela grada, da bude deo zelenila. Okupio sam stanare zgrada, obratio sam se Upravi za planiranje, gradonačelniku, i angažovao advokate da provere dozvole. Videli smo da je dozvola u skladu sa svim propisima koji su opšti uslovi koje je grad prepisao još 2012. godine, i uvideli da je dozvola zakonska. Onda smo mi videli da ne možemo da vodimo sudski spor… Ona jeste zakonska, ali nije ljudska, jer bi stanovi bili osam metara udaljeni od drugih”, kaže Mikuljanac.Foto: Udruženje "Stop neplaniranoj gradnji" Trenutno su u kontaktu sa gradskim rukovodiocima, a sve u cilju nastavka ozelenjavanja naselja.“Sve ostale inicijative u narednom periodu biće vezane za okupljanja radi obaveštavanja građana o daljim koracima za sređivanje naselja. Pored toga, bice organizovane i akcije cišćenja”, kaže Mikuljanac.Do sada su se okupljali na protestnim šetnjama do crkve Svetog Pantelejmona i u samom naselju. “Takođe, inicijativa je počela štampanjem transparenata i njihovim postavljanjem na terase okolnih zgrada kako bi se privukla pažnja građana i medija. Isti transparenti su korišćeni i za protesne šetnje. Delili smo flajere i organizovali muzički koncert grupe ‘Zvezdana noć’ na jednom od okupljanja”, ističe Mikuljanac.Inicijativa je bila usmerena prema gradu i investitoru. “Postigli smo dogovor sa obe strane. Uz pomoć grada postignut je dogovor sa investitorom o zamenskoj parceli”, dodaje Mikuljanac, dok je na parceli gde je trebalo da bude gradnja zasađeno 170 sadnica jelki.Kažu da ih je povezao isti cilj - sređivanje naselja i stopiranje neplanske gradnje. Kontaktirali su i platili arhitektu koji je nacrtao predlog naselja. 

Svet

Prošle godine preuzet rekordan broj mobilnih aplikacija

Preuzimanja mobilnih aplikacija porasla su za 7 odsto u odnosu na prošlu godinu, na rekordnih 218 milijardi dolara u 2020. godini. U međuvremenu, potrošnja potrošača porasla je za 20 odsto i takođe dostigla novi rekord od 143 milijarde dolara, predvođena tržištima koja su uključivala Kinu, Sjedinjene Američke Države, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju, piše Tech Crunch.Potrošači su takođe proveli 3,5 biliona minuta koristeći aplikacije samo na Android uređajima, navodi se u godišnjem izveštaju o industriji analitičarske kompanije App Annie.U Americi, prosečni čovek sada više vremena provodi koristeći aplikacije na telefonu nego gledajući televiziju. Ovaj trend nije jedinstven za SAD, može se uočiti u nekoliko drugih zemalja, uključujući tržišta u razvoju kao što su Indonezija, Brazil i Indija, ali i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, UK, Nemačkoj, Francuskoj i drugde.Ovaj trend nije izolovan u jednoj demografskoj kategoriji, već se primećuje u svim starosnim grupama.Pandemija nije nužno promenila način na koji potrošači koriste aplikacije, već je ubrzala usvajanje mobilnih uređaja kao osnovne potrepštine za dve do tri godine, navodi se u izveštaju.Investitori su takođe bili željni da podstaknu industriju mobilnih aplikacija, ulivajući 73 milijarde dolara kapitala u mobilne kompanije - brojka koja je u odnosu na prošlu godinu veća za 27 odsto.Prema podacima Crunchbase-a, 26 odsto ukupnih globalnih dolara finansiranja u 2020. godini pripalo je preduzećima koja su uključivala mobilno rešenje.Od 2016. do 2020. godine, globalno finansiranje kompanija za mobilnu tehnologiju više se nego udvostručilo u poređenju sa periodom od 2011. do 2016. godine, a vodile su ga finansijske usluge, prevoz, trgovina i kupovina.Pored toga i gejming na mobilnim uređajima zabeležio je veliki rast.Vreme provedeno u aplikacijama za finansije 2020. godine poraslo je za 45 odsto širom sveta, van Kine, a učešće na berzi poraslo je za 55 odsto na mobilnim uređajima, zahvaljujući aplikacijama poput Robinhood-a u SAD-u i drugima širom sveta, koje su demokratizovale investiranje i trgovinu.Društvene mreže, striming aplikacije i aplikacije koje se koriste za biznis, poput Zoom-a i Google Meet-a takođe su zabeležile rast.

Srbija

CEP: Samo polovina građana regiona koristilo e-usluge tokom pandemije

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike (CEP), čak 50% građana koji žive u zemljama Zapadnog Balkana nije koristilo ekektronske usluge tokom pandemije, naspram 18% njih koji su rekli da su ih koristili."U proseku, dve trećine građana regiona kažu da njihovo interesovanje za e-usluge nije poraslo od početka pandemije", kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. Što se tiče građana Srbije, povećanje u korišćenju elektronskih usluga tokom pandemije nešto je 23% i nešto je veće od regionalnog proseka.Inače, naglašava se da su relevantnost e-usluga, njihov kvalitet i dostupnost građanima naročito dobili na značaju u periodu kada je pandemija bila na vrhuncu, jer je fizički kontakt i odlazak na šaltere sveden na minimum.U CEP-u navode da građani koji su upoznati sa načinom upotrebe e-usluga kažu da su one lake za korišćenje i bili su više zainteresovani za njihovu upotrebu, dok za one druge koji o njima ne znaju puno vai suprotno.Rezultati ankete se objašnjavaju nedostatkom informacija i veština građana o korišćenju e-usluga, kao i činjenicom da je nekima potrebno više vremena za navikavanje i interakciju sa javnom državnom upravom."Najverovatnije je u pitanju kombinacija ova dva faktora; nedostatak znanja u kombinaciji sa starim navikama je ono što mnoge ljude sprečava da se oslone na elektronsku interakciju sa administracijom", kaže Milena  Lazarević.Oko 40% građana regiona, kažu u CEP-u, preferira lični kontakt, ali uprkos pandemiji, nisu bili više zainteresovani za korišćenje e-usluga.Istraživanje pokazuje da kod ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine vlada najveće interesovanje za korišćenje e-usluga, dok se zainteresovanost smanjuje kod starijih građana, ali počinje i da raste kod oni starijih od 60 godina.Lazarević smatra da se to može objasniti "velikim preprekama sa kojima su se oni suočili u dobijanju usluga administracije ličnim kontaktom od izbijanja pandemije".Ona je dodala da građani u svim zemljama regiona generalno pristupaju e-uslugama sa rezervom, a to se nije menjalo ni tokom pandemije.Predstavnica CEP-a napominje da su za podizanje svesti o značaju e-usluga neophodne proaktivnije informativne kampanje, koje bi pokrenule vlade zemalja."To će, u kombinaciji sa podizanjem nivoa kvaliteta ovog tipa usluga, sigurno dovesti do toga da građani osećaju više poverenja i više koriste ovaj tip usluga, kako u redovnim tako i u vanrednim okolnostima", dodaje Lazarević.Istraživanje je, kako je naglašeno, sprovedeno od 1. do 15. maja 2020. na uzorku od 6085 građana.

Vesti iz izdanja

Luksuz, mir i naslada

Velika prekretnica u mnogim sferama društva desila se na prelomu dva veka, IX i XX. Tako je bilo i u umetnosti. Na Pariskom jesenjem salonu 1905. predstavljeno je slikarstvo koje je tada izazvalo pobu...

Vesti iz izdanja

Evropa je otvorila jedno oko

Urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije, Jelena Obućina, svesna je da su se političke podele prelile na sve sfere društva, uključujući i medije. U razgovoru za „Novu ekonomiju&ldquo...

Vesti iz izdanja

Da li smo sve kupoholičarke?

Državni zvaničnici su uspeli da primete da su žene kupoholičarke, pa se zato i zaražavaju, ali se nisu zapitali – ko ih leči, ko im čisti, ko im sprema, ko im čuva stare roditelje ili obrazuje decu. Že...