Najnovije

Svet

Nemačka pokrenula fond za razvoj startapa vredan 10 milijardi evra

Krajem prošlog meseca, Fond za budućnost, kako je nazvan, odobren je od strane nemačkog Bundestaga, koji bi trebalo da pomogne startapima u kasnoj fazi razvoja da prošire svoje poslovanje, piše Sifted.„Investicioni fond za tehonologije budućnosti” obezbediće 10 milijardi evra za startap ekosistem do 2030. godine, u nadi da će tako privući najmanje 20 milijardi privatnih investicija.Najava nemačkog Fonda za budućnost predstavlja veliku vest, posebno imajući u vidu da su startapi do sada tradicionalno imali problema sa prikupljanjem sredstava od domaćih investitora i uglavnom su se oslanjali na inostrane fondove rizičnog kapitala (VC).Prema izveštaju kompanije Dealroom iz marta ove godine, udeo domaćeg kapitala je najmanji od svih većih ekosistema Evrope. Strane investicije (najviše iz SAD i Azije) rasle su dvostruko brže u odnosu na domaće.Međutim, Kristijan Mejle, predsednik nemačkog udruženja startapa kaže da „još uvek ne treba slaviti“ jer i dalje ostaju pitanja o tome kako će model finansiranja zapravo funkcionisati, ko će u ekosistemu dobiti novac i koliko će taj program biti efikasan u jačanju startapa.Za sada se pretpostavlja da će KfW, državna banka za razvoj, dobiti dodatna sredstva da ih uloži u fondove rizičnog kapitala (VC). Postoji nada da će ovo podstaći privatne institucije, poput penzionih fondova, da ulažu, što bi na kraju dovelo da više para koji odlaze startapima.Deo ostatka para bi trebalo da ode u Evropski investicioni fond (EIF), koji ulaže u VC firme na evropskom nivou, i u High-Tech Gründerfonds, koji ulaže direktno u tehnološke kompanije koje se nalaze u ranoj fazi i imaju visok potencijal rasta.Prema rečima jednog od članova odbora KfW-a ovaj fond može da bude početni podstrek koji je nemačkoj startap sceni neophodan da bi rasla.Nemačka savezna vlada sporo je nudila podršku startap ekosistemu zbog regulatornih prepreka i, često, nerazumevanja među političarima o potrebama kompanija koje rastu.Mejle kaže da su nedavni razgovori koje je Nemačko udruženje startapa vodilo sa političarima bili izuzetno pozitivni. Nada se da će ovo biti početak dugoročnog partnerstva između nemačke vlade i osnivača startapa i udruženja širom zemlje.

Svet

„Folksvagen“ zbog problema sa kočnicama povlači oko 40 hiljada novih automobila

Nemačka kompanija Folksvagen prisiljena je da povuče sa tržišta desetine hiljada svojih novih automobila zbog problema na papučicama kočnica, potvrdio je njen predstavnik, a prenosi Poslovni.hr.Naglašava se da će kompanija povući oko 38.100 automobila modela Golf, Tiguan, Touran i T-Roc iz 2020. godine. Nešto manje od 17.600 takvih vozila nalazi se na domaćem, nemačkom tržištu.Predstavnik kompanije saopštio je da zbog neispravnih kočnica nije zabeležena nikakva šteta ni nesreća.Tokom internih pregleda vozila inženjeri su otkrili da pločica papučice na koju se oslanja noga vozača tokom kočenja može da se u nekim situacijama izobliči ili čak odvoji od podloge. Problem je kako je naglašeno uočen kod automatskih automobila i vozila prilagođenih vožnji levom stanom.U Europi se levom stranom vozi u Velikoj Britaniji, Irskoj, na Kipru i Malti. Među ostalim zemljama pravilo leve strane na snazi je u Japanu, Indiji i Australiji.Povučena vozila treba da se provere i po potrebi poprave, saznaje se iz izvora u sedištu automobilskog giganta u Volfsburgu.Nemačka savezna uprava za trgovinu automobilima nadgleda postupak opoziva i objasnila da je akcija pokrenuta zbog "neispravno zavarenog spoja".

Srbija

NIS usvojio biznis plan za 2021. godinu

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je njen odbor direktora usvojio biznis plan za 2021. godinu, kojim je potvrđen nastavak projekata i investicija u vrednosti od 20,8 milijardi dinara. Tokom naredne godine, kompanija planira i da pusti u rad Termoelektranu-toplanu Pančevo.Cilj kompanije je, kako se naglašava da se obezbedi stalno poslovanje i realizacija ključnih projekata u makroenomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19.NIS saopštava da će najviše ulaganja biće realizovano u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, u dalju modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i razvoj maloprodajne mreže u Srbiji i regionu. Naglašava se da će se i dalje realizovati proces digitalne transformacije u svim oblastima poslovanja, a jedan od prioriteta biće i unapređenje zaštite životne sredine, kao i povećanje bezbednosti na radu.Od konkretnih projekata, u 2021. godini planirano je puštanje u rad Termoelekrane-toplane Pančevo (snage do 200 MW), projekta koji NIS realizuje u saradnji sa kompanijom "Gasprom energoholding".PRIORITETI NIS-A LIKVIDNOST, INVESTICIJE I PLATE U PUNOM IZNOSU U novoj elektrani proizvodiće se toplotna i električna energija prvenstveno za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će deo proizvedene električne energije biti usmeren u energetski sistem Srbije.U oblasti istraživanja i proizvodnje, fokus će biti na najperspektivnijim projektima u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. U modernizaciji Rafinerije nafte u Pančevu, prioritet će biti počinjanje aktivnosti koje će omogućiti projekat rekonstrukcije FCC (postrojenja katalitičkog krekinga) i izgradnju novog postrojenja ETBE (visokooktanske komponente benzina), koji će biti realizvani u narednim godinama. U oblasti prometa, najviše ulaganja biće ostvareno u modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu, kao i početak projekta rekonstrukcije skladišta NIS-a.I u narednoj godini NIS će nastaviti da sprovodi program za povećanje operativne efikasnosti, kao jednu od mera za prevazilaženje nepovoljnih makroekonomskih trendova. Na sednici su razmatrani i različiti krizni scenariji u slučaju da se produže negativni tržišni trendovi.

Srbija

Postavljena nova gnezda za orlove krstaše

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je tokom oktobra, novembra i decembra širom Vojvodine postavilo 12 platformi za gnežđenje orlova krstaša. Kako objašnjavaju, ugroženim pticama na...

Svet

Ljudi u Centralnoj i Istočnoj Evropi sve više štede u doba pandemije

Širom Centralne i Istočne Evrope (CIE) ljudi uglavnom odvajaju više novca u vidu mesečne štednje ili investicija u 2020. godini nego što su to činili prethodne godine, pokazuju podaci novog istraživanja Erste grupe.Iako su štediše u zemljama CIE i dalje posebno neskloni riziku i favorizuju tradicionalne štednje, najnovije istraživanje „Money Matters“ IMAS-a sprovedeno za Erste grupu u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji, otkriva da je udeo ispitanika koji je nezadovoljan sa iznosom koji štede ili ulažu opao 2020. godine.Ljudi koji su uspeli ove godine da odvoje više novca po strani mogli su to da učine zahvaljujući većim prihodima i poboljšanom ukupnom nivou zaposlenosti, kao i odlaganjem ili otkazivanjem većih kupovina.Istovremeno, 2020. godine takođe je zabeležen porast udela ispitanika koji su rekli da se njihova lična finansijska situacija generalno pogoršala u poslednjih nekoliko godina, a kao glavni razlozi za to navedeni su povećani životni troškovi i Kovid-kriza.Štediše širom zemalja centralne i istočne Evrope koje je anketirao IMAS uspeli su ove godine da na mesečnom nivou odvoje više nego godinu dana ranije. Najveći porast zabeležili su Česi i Srbi i to za 9 odsto na godišnjem nivou, nadmašujući rast prosečnog mesečnog obima štednje u Rumuniji (rast od 6 odsto), kao i u Mađarskoj (rast od 3 odsto), Slovačkoj i Hrvatskoj (obe su porasle za 2 odsto).Opšti trend povećanja mesečne ušteđevine u zemljama CIE još je jasniji kada se upoređuju rezultati najnovijeg istraživanja sa onima iz 2015. godine. U svim zemljama ljudi su 2020. godine redovno odvajali znatno više novca nego što su to činili pet godina ranije. Porast prosečnog mesečnog iznosa koji se štedi ili ulaže bio je posebno snažan u Češkoj (porast za 43 odsto u evrima) i Mađarskoj (rast za 34 odsto). Suprotno tome, štediše u Hrvatskoj uspevaju izdvojiti samo 5 odsto više mesečno u evrima nego 2015. godine.Pridaje se sve veći značaj štednjiŠirom regiona ljudi pridaju veći značaj redovnom štedenju ili ulaganju nego što je to bilo pre pet godina, dok je udeo nezadovoljnih štediša i investitora znatno manji.Udeo ispitanika koji su rekli da je ušteda ili redovno ulaganje novca za njih lično „veoma važno“ ili „prilično važno“ u 2020. godini kretao se od 69 odsto u Srbiji do 86 odsto u Slovačkoj.Biti spreman za „kišne dane“ glavna je motivacija koju ljudi pominju za odvajanje novca na mesečnom nivou. Raspoloživost novca za manje i veće akvizicije, kao i za renoviranje, i dalje je drugi razlog koji se najčešće pominje i dobija na značaju kako iz godine u godinu, tako i iz perspektive pet godina. Još jedan istaknuti motiv za ostavljanje novca po strani, posebno za ispitanike u Centralnoj Evropi, uključuje zaštitu starosne dobi - kako bi se pojačale penzijske odredbe, ranije se penzionisalo ili obezbedila adekvatna nega.U ostvarivanju tih ciljeva, štediše na većini tržišta CIE i dalje se oslanjaju prvenstveno na tradicionalne štedne proizvode kao što su štedne knjižice, kartice i računi. Ostali tradicionalni bankarski proizvodi poput životnog osiguranja takođe ostaju popularni u celom regionu.

Srbija

Zašto se u Srbiji manje posluje sa „integritetom“?

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da u Srbiji nisu u potpunosti obezbeđeni uslovi za poslovanje privrednih subjekata sa integritetom. Prema rezultatima njihovog istraživanja, to je manjim delom zbog nedostatka propisa, a većim delom je posledica nedovoljnog angažvanja državnih organa u njihovoj primeni.Tokom istraživanja, kako se navodi, razmatrana su pitanja podmićivanja javnih službenika, primanje mita u privatnom sektoru, pranje novca, nedozvoljeni dogovori kroz koje se umanjuje konkurencija, neprimeren uticaj na donošenje odluka, javne nabavke, pravila računovodstva i revizije, zaštita uzbunjivača i rad organa koji utiču na privredu. Navodi se da zakonske odredbe u većini posmatranih oblasti pružaju čvrstu osnovu za podsticanje i održavanje integriteta poslovanja, ali su uočeni nedostaci u propisima, pa se zbog toga u praksi javljaju štetne posledice.Transparentnost naglašava da je mnogo problema u primeni zakona, jer je uočen relativno mali broj istraženih slučajeva o njegovom kršenju. Kako se naglašava, to je u vezi i sa nedovoljnim kapacitetom pojedinih institucija. Drugi razlog je izloženost državnih organa koji primenjuju zakone političkim uticajima i to rezultira nejednakim tretmanom preduzeća i pojedinaca u sličnim situacijama. Naglašava se i da onda kada državni kontrolni organi vrše kontrole, veliki deo svojih kapaciteta koriste da bi se proverilo i obezbedilo formalno poštovanja propisa, dok suštinski prestupi ostaju u velikoj meri neprovereni. Istražujući uslove za poslovanje sa integritetom, Transparentnost se bavila i kvalitetom kompanijskih politika za borbu protiv korupcije, primenom pravila o internim kontrolama u reviziji, transparentnošću poslovanja i saradnjom sa drugim akterima u borbi protiv korupcije.Mere za jačanje integriteta u poslovnom sektoru su delimično zasnovane na zakonskim pravilima, a znatno više zavise od inicijative samih privrednih subjekata. Navodi se da se zbog toga javljaju značajne razlike u obimu primenjenih mera u zavisnosti od veličine kompanije, udela međunarodnog kapitala u vlasništvu, profesionalizacije menadžmenta i oblasti poslovanja. Nedovoljni su i spoljni podsticaji privatnom sektoru da promoviše integritet svog poslovanja.U privatnom sektoru postoji i odijum prema korupciji, koji još uvek nije dovoljno artikulisan u smeru preduzimanja aktivnosti od opšteg interesa. Takva situacija je jednim delom posledica velikog uticaja javnog sektora na privredne tokove u zemlji, kao i zavisnosti kompanija od povezanosti sa vlastima, posebno kada su u pitanju mala preduzeća na lokalnom nivou, navodi Transparentnost Srbija. 

Svet

Vrednost Bitcoina prvi put premašila dvadeset hiljada dolara

Bitcoin je u sredu prvi put u istoriji premašio vrednost od 20.000 dolara, zbog sve veće potražnje institucionalnih investitora za digitalnom valutom, piše CNBC.Najvrednija virtuelna valuta na svetu trgovala se za 5,6 odsto više, za oko 20.600 američkih dolara, prema tržišnim podacima kompanije Coin Metrics, povećavajući svoj dosadašnji dobitak na više od 180 odsto.Analitičari smatraju da je skok vrednosti digitalne valute usledio zbog velikih ulagača poput Pola Tudora Džounsa i Stenlija Drakenmilera koji su premeštali svoja sredstva u kripto valutu, dok su kompanije kao Square i MicroStrategy koristile sopstvene bilanse za kupovinu Bitcoina.Bitcoin je imao sličan skok 2017. godine kada je vredeo blizu 20.000 dolara, što je bilo praćeno naglim povlačenjem kada je pao na oko 3.000 dolara, međutim analitičari tvrde da sve veća zainteresovanost velikih firmi sa Vol strita samo pospešuje vrednost ove kripto valute.

2020

„Zajedno jedni za druge“

U izazovnoj 2020. godini koja nas je uvela u svet takozvane nove normalnosti i promena, iz kompanije dm drogerie markt poručuju da je humanost ostala jedina konstanta. Vođen misijom da poslovni uspesi i društvena odgovornost treba da budu ista strana medalje, drogerijski lanac, nakon finansijskih rezultata, sumira i realizovane aktivnosti koje imaju za cilj da našu zajednicu učine boljim mestom za život svih nas i generacija koje dolaze.Prilagođavajući se neizvesnim okolnostima u kojima se našla globalna zajednica, kompanija dm ostvarila je promet od 15,6 milijardi dinara i porast od 17,7 odsto u poslovnoj 2019/20. godini. Pored novih investicija i projekata, dm je u 2020. godini učvrstio poziciju jedne od  kompanija sa izraženim društveno-odgovornim poslovanjem, nižući nove humane inicijative. Drogerijski lanac dm od početka poslovanja pruža podršku zdravstvenim institucijama širom Srbije, dok je pomoć zdravstvu ove godine bila naročito dragocena, budući da je dm u svim zemljama u kojima posluje donirao medicinske respiratore. U novembru 2020. kompanija je donirala Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ dva medicinska respiratora, anesteziološka ventilatora Primus, nemačkog proizvođača Dreger, ukupne vrednosti od 36.000 evra, s ciljem da doprinese borbi protiv virusa korona, ali i da olakša oporavak hroničnim bolesnicima koji se leče u zdravstvenim ustanovama širom zemlje. Svoju poslovnu vodilju „Zajedno jedni za druge“ dm je nastavio da potvrđuje i prilikom svakog otvaranja novih i preuređenja postojećih drogerija kada donira deo prometa zdravstvenim i obrazovnim institucijama kroz tradicionalni humanitarni sat. Samo tokom ove godine kompanija je na ovaj način prikupila više od 3,5 miliona dinara koji su raspoređeni različitim ustanovama u vidu robe i kupovine neophodne opreme.  Još jedna aktivnost koja prerasta u tradiciju jeste davanje novog značenja Crnom petku pod sloganom „Giving is the new black“, kada kompanija dm umesto ponude popusta tog dana donira pet odsto celokupnog prometa u humanitarne svrhe. Tako je dm i ovog poslednjeg petka u novembru, dok su izlozi prodavnica širom sveta pozivali na vrtoglava sniženja, usmerio 3.000.000 dinara narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije, a slična akcija sprovedena je i u drugim zemljama dm koncerna.Pored toga, dm je donirao robu u vrednosti od 1.750.000 dinara koja je, između ostalih, upućena Sigurnoj kući u Beogradu, Udruženju „Nada za životinje – Riska“, kao i Opštoj bolnici u Novom Pazaru u vidu maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava. Na polju zdravstva, drogerijski lanac svakog novembra, u okviru kampanje dMovember, podseća na važnost uroloških pregleda i samopregleda kao ključne prevencije kobnih muških bolesti koje se najčešće javljaju bez ikakvih simptoma, kao što su rak prostate i rak testisa. Pored niza edukativnih aktivnosti, dm je u okviru ove kampanje opredelio 490.800 dinara Klinici za urologiju u Novom Sadu za obezbeđenje prateće medicinske opreme koja je neophodna za detektovanje ovih bolesti.Kao kompanija koja svaki segment poslovanja boji u zeleno, dm od 2019. godine, u saradnji sa Adria Media Groupom i institucionalnim partnerima, sprovodi projekat „Zasadi drvo“ koji ima za cilj stvaranje zdravije budućnosti. Na samom početku projekat je zabeležio istorijski rekord u našoj zemlji kada je u samo jednom danu posađena čak 51.000 sadnica, dok je za novu sezonu postavljen novi cilj koji uključuje pošumljavanje na više od 100 lokacija širom Srbije. Poslednje tri godine dm podržava akciju „Čepom do osmeha“ koja ima za cilj obezbeđivanje pomagala deci s invaliditetom i smetnjama u razvoju širom Srbije. Za njih je, zahvaljujući saradnji kompanija dm drogerie markt, Loreal (brend Garnier) i Udruženja „Čepom do osmeha“, kao i podršci kupaca, kroz sve dm prodajne objekte prikupljeno čak 63 tone plastičnih čepova i time obezbeđeno 1,4 miliona dinara za nabavku 54 pomagala.Još od davne 1973. godine, kada je osnovan, dm ima jedan princip: „Čovek u centru poslovanja“. Do dana današnjeg ova vodilja ostala je ista, zbog čega će drogerijski lanac nastaviti da bude oslonac zajednice u godinama koje dolaze, ali i motivacija drugim kompanijama i pojedincima da čine dobra dela koja pokreću svet.

Srbija

Vladimir Lučić novi generalni direktor kompanije Telekom Srbija

Nadzorni odbor kompanije Telekom Srbija imenovao je Vladimira Lučića za generalnog direktora te kompanije. Vladimir Lučić rođen je u Šapcu 1971. godine. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu i MBA studije po programu Univerziteta institut Kurt Bosch iz Švajcarske. Deo je tima Telekoma Srbija od osnivanja kompanije 1997. godine, sa manjim prekidima u periodu kada je radio i profesionalno se usavršavao u Švedskoj i Nemačkoj. U Telekomu Srbija, Lučić je, između ostalog, obavljao važne poslove na mestu direktora Mobilne telefonije Srbije od 2003. i direktora Direkcije za komercijalne poslove od 2008. godine, a na mesto generalnog direktora Telekoma Srbija dolazi sa pozicije izvršnog direktora M:tel Crna Gora i pozicije koordinatora za internet i multimediju Telekom Srbija grupe.Lučić je na mestu generalnog direktora nasledio Predraga Ćulibrka, koji je tu funkciju obavljao duže od osam godina.

Svet

Strane investicije na Balkanu: Neophodan nam je kvalitet, ne kvantitet

Direktne strane investicije (SDI) na zapadnom Balkanu su stabilne i povećavaju se svake godine. Međutim, prema nekim analitičarima, kada je profil investicije u pitanju, veći deo i dalje teži da bude usmeren ka niskotehnološkim proizvodnim poslovima, na neki način suprotno ciljevima Industrije 4.0 koje su si zemlje regiona postavile za sebe, piše portal Emerging Europe.Glavna pitanja i izazovi vezani za SDI u regionu povezani su kako sa njihovim geografskim položajem, tako i sa strategijama koje su države izabrale u cilju privlačenja investicija.U Srbiji, koja neprekidno pokazuje dobre brojeve stranih direktnih investicija i regionalni je lider, ova pitanja ostaju izazov, sa velikim ulaganjem, što je pre svega rezultiralo izgradnjom fabrika koje zapošljavaju relativno niskokvalifikovanu radnu snagu.„Većina SDI u Srbiji, a ukupno na zapadnom Balkanu, bavi se niskotehnološkom proizvodnjom, koja zahteva niskokvalifikovanu radnu snagu. Jednostavno rečeno, Srbiji i zapadnom Balkanu nedostaje visokokvalifikovana radna snaga koja je potrebna za visokotehnološke kompanije “, kaže Branimir Jovanović, ekonomista sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) i stručnjak za region zapadnog Balkana.Mahmud Bušatlija, beogradski savetnik za SDI, se slaže sa ovom procenom.„Ako pogledate učešće nemačkih investitora na našem [srpskom] tržištu, sa velikim brojem njihovih kompanija i desetinama hiljada zaposlenih, stvarnost je takva da je broj zaposlenih oko 150 po kompaniji. To znači da su većina ovih preduzeća MSP, od kojih je samo nekoliko velikih preduzeća, što znači da su usluge tih kompanija više zanatske, a ne industrijske “, objašnjava on.Vreme je da se ukinu subvencijeRelativno niskotehnološka priroda SDI u regionu vezana je za još jedno pitanje, odnosno relativno kontroverzne politike subvencionisanja koje vode zemlje zapadnog Balkana. Budući da zemljama nedostaje visokokvalifikovana radna snaga koja bi bila privlačna za visokotehnološke investicije, prisiljene su da se takmiče na različite načine.„Njihova prednost [zemalja zapadnog Balkana] u odnosu na druge regione je ta što nude niže plate, niže poreze i izdašne pakete podrške stranim kompanijama. Ovi faktori su važni za proizvodne, radno intenzivne kompanije, ali ne i za visokotehnološke kompanije “, objašnjava Jovanović.Politika subvencionisanja stranih investitora pokazala se u najmanju ruku kontroverznom u zemlji. Bušatlija slabo gleda na ove politike, jer kaže da su u Srbiju privukli špekulativni kapital, što utiče na rejting zemlje.„Analizirajući uslove tokom dužeg perioda, jasno je da subvencije uglavnom privlače špekulativni kapital, u obimu koji je manji od potrebnog, dok je ostatak pokriven sredstvima iz državnog budžeta“, kaže gospodin Bušatlija. „Investitori preuzimaju obavezu da nastavljaju svoje glavne aktivnosti samo određeno vreme, što ne garantuje da će se povećanje zaposlenosti održati.“Dodaje da takva špekulativna vrsta kapitala uglavnom podstiče stvaranje radnih mesta sa niskim platama i niskokvalifikovanim radnicima, sa minimalnim platama i minimalnim doprinosima za zdravstveno i penzijsko osiguranje.Nedostatak transparentnostiJovanović ipak ističe da je Srbija u poslednje vreme zabeležila neke relativno impresivne SDI. Konkretno, u 2018. i 2019. SDI su činile oko osam procenata BDP-a Srbije. Pa ipak, u ove dve godine BDP je samo porastao za oko četiri procenta na godišnjem nivou, što pokazuje da SDI nisu sve i kraj kada je u pitanju ekonomski rast.Ipak, prema rečima Jovanovića, uprkos činjenici da su izdašne subvencije privukle investicije, način na koji je Srbija krenula u tome ostavlja nešto da se želi, posebno kada je reč o transparentnosti.„Takođe je važno znati cenu politika za privlačenje SDI. Srbija daje izdašne subvencije i pakete podrške stranim kompanijama, kao i mnoge zemlje iz regiona. Vlada bi trebala biti transparentna u vezi s tim i najaviti podršku koju je dobila svaka kompanija “, kaže on. „Neke zemlje iz regiona, poput severne Makedonije, su to učinile i ništa se strašno nije dogodilo. To bi ekonomistima omogućilo da urade analizu troškova i koristi politika, a javnost da napravi bolju procenu rada vlade “.Konačno, pitanje koje muči mnoge stručnjake u regionu, je zašto zemlje zapadnog Balkana nisu bile toliko uspešne u privlačenju visokokvalitetnih stranih direktnih investicija kao što je to bila grupa zemalja Višegrada?Prema rečima Jovanovića, u igri je više faktora.Geografska blizina zapadne Evrope je jedna od njih. Zapadni Balkan je jednostavno malo predaleko. Nemačkoj kompaniji je lakše da otvori pogon u Češkoj ili Poljskoj, nego u Srbiji ili Crnoj Gori.Zatim postoje opšti ekonomski uslovi kada je svaki region prvi put počeo da se nadmeće za strane investicije. Kada je Višegradska četvorka ušla u EU davne 2004. godine, ekonomski uslovi „Velike umerenosti“ bili su svuda u igri sa visokim ekonomskim rastom, a SDI su takođe imale uzlazni trend.„Zemlje Višegrada takođe imaju prilično dobru infrastrukturu, funkcionalne institucije i kvalifikovanu radnu snagu“, kaže Jovanović.Suprotno tome, kada je započeo Zapadni Balkan i pokušao da kopira ono što je učinila Višegradska četvorka, ekonomski uslovi bili su gori zbog recesije 2008. Ali u igri su bili i drugi faktori.„Zemlje zapadnog Balkana pokušale su da kopiraju ovu [strategiju Višegradske četvorke], ali kako to obično biva prilikom kopiranja, nisu uspele. Prostor su već zauzele zemlje Višegrada, nisu imale ništa novo da ponude, osim nižih zarada, što izgleda nije bilo dovoljno “, ističe Jovanović.Preživeti Kovid-krizuSada se region suočava sa još uvek nejasnim ekonomskim posledicama pandemije Covid-19. Uz očekivanu duboku recesiju, ovo će verovatno uticati na SDI. Prema rečima Bušatlije, priliv SDI u Srbiju najviše će zavisiti od toga kako će Nemačka i Italija, dve najveće investitorke, same podneti krizu.„Činjenica da su Italija i Nemačka u recesiji igraće veliku ulogu u očekivanom usporavanju priliva SDI“, objašnjava on.Jedan od načina na koji bi Srbija mogla da bude fleksibilnija je umanjivanje dominacije Evropske unije u njenom miksu stranih investicija.„Moramo voditi ekonomsku politiku koja bi bila uravnotežena proširivanjem saradnje sa Sjedinjenim Državama, Rusijom, Kinom i Turskom, što bi smanjilo udeo razmene sa EU, odakle potiče većina rizika“, objašnjava Bušatlija .Generalno, SDI ostaju važan izvor kapitala i ekonomskog razvoja za zemlje zapadnog Balkana.Međutim, zemlje regiona moraju da rade na povećanju ne samo kvantiteta već i kvaliteta investicija koje privlače povećavanjem udela visokotehnoloških projekata i transparentnijim u pogledu celokupnog procesa.

Srbija

Drakuliću treći mandat na čelu Kluba „Privrednik“

Biznismenu Zoranu Drakuliću produžen je mandat predsednika Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" na još dve godine, odlučeno je tokom Skupštine te organizacije.Odluka o Drakulićevom trećem mandatu je doneta jednoglasno, "zbog zalaganja i uspešnog vođenja Kluba", dodala je ta organizacija u saopštenju.Na sednici koja je održana u onlajn okruženju je usvojen i godišnji izveštaj o radu, a izabrani su novi i članovi za organe upravljanja.Za članove Izvršnog odbora izabrani su Miroljub Aleksić, Miodrag Babić, Raško Moskovljević, Ranko Sočanac, Toplica Spasojević i Ivana Veselinović.Za članove Nadzornog odbora izabrani su Dragijana Radonjić Petrović, Zoran Obradović i Nebojša Šaponjić."Članovi Kluba, koji reprezentuju najveće srpske kompanije, sa pažnjom prate dešavanja u procesima kreiranja poslovnog ambijenta, naročito u ovom trenutku kada je cela privreda pogođena posledicama pandemije corona virusa. Kao i uvek članovi će se zalagati za maksimalnu uključenost realnog sektora u procese definisanja konkretnih politika i mera", navodi se u saopštenju. 

Svet

Prva kazna američkoj kompaniji zbog kršenja GDPR-a

Irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) kaznila je Tviter sa 450.000 evra zbog propusta usled kojih su neki privatni tvitovi postali javni, objavio je danas regulator, javlja The Verge.Utvrđeno je da je Tviter prekršio Opštu uredbu EU o zaštiti podataka (GDPR) jer nije obavestio regulatora u roku od 72 sata od otkrivanja propusta i ovo prva takva sankcija izrečena jednoj američkoj tehnološkoj kompaniji u okviru novog sistema EU zaštite privatnih podataka.Kazna je primetna jer je to prvi put da je američki tehnološki gigant pogođen GDPR kaznom u prekograničnom slučaju, što znači da je irski regulator konsultovao kolege iz EU kao deo odluke. Istragom je rukovodio irski DPC, jer je tamo međunarodno sedište Tvitera.Kazna izrečena Tviteru se odnosi na istragu iz 2019. godine povodom greške u aplikaciji Android, zbog koje su zaštićeni tvitovi nekih korisnika bili izloženi javnosti, a zato što je prekogranični postupak bilo je potrebno više vremena da se izda ova kazna.Činjenica da je ovo rešavanje sporova trajalo toliko dugo dovela je do kritika efikasnosti GDPR-a. Šefica irske Komisije za zaštitu podataka Helen Dikson ranije je priznala da „proces nije radio posebno dobro“, ali je dodala da je to prvi put da se koristi i izrazila optimizam da će u budućnosti biti bolji.Tviter je rekao da poštuje odluku regulatora i da je propust "nepredviđena posledica zapošljavanja osoblja između Božića 2018. i Nove godine", dodajući da je uneo izmene u sistemu kako bi budući incidenti bili prijavljeni na vreme.„Preuzimamo odgovornost za ovu grešku i ostajemo u potpunosti posvećeni zaštiti privatnosti i podataka naših korisnika“, dodala je kompanija.Vol strit žurnal opisuje slučaj Tvitera kao „prvi u dugom toku“ slučajeva koji uključuju američke tehnološke divove.

Srbija

Zakon o digitalnoj imovini uvodi celo tržište u zakonske tokove

Predlog zakona o digitalnoj imovini, koji se ove nedelje nalazi u skupštinskoj proceduri, po prvi put će regulisati tržišta digitalne imovine, omogućiti finansiranje poslovanja putem "investicionih tokena", a u cilju razvoja tržišta kapitala i smanjenja zloupotreba na ovom tržištu.Digitalna imovina, odnosno virtuelne valute, do sada su bile uređene samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.Tek će novi propis definisati digitalne valute, tokene, uslove za obavljanje poslova sa tom imovinom, propisati način i uslove licenciranja pružaocima digitalnih usluga, iako u Srbiji već postoji nekoliko kompanija koje posluju na tom tržištu.Time bi trebali da se stvore uslovi da se u digitalnoj trgovini počne sa primenom i ostalih pravnih propisa koji uređuju imovinu (obligacioni i svojinskopravni odnosi, založno pravo, krivični zakon).Glavna novina je mogućnost da se svi učenici na tržištu kapitala, pre svega brokersko-dilerska društva i berza, uključe na tržište digitalne imovine.Usvajanje zakona će omogućiti izdavanje finansijskih instrumanata u obliku digitalne imovine, koje do sada nisu bile propisane Zakonom o tržištu kapitala.Uslovi koje  mora da ispuni digitalna imovina da bi postala finansijski instrument su:- da nema odlike akcija;- da nije zamenljiva za akcije, i- da ukupna vrednost digitalne imovine koju izdaje jedan izdavalac u toku 12 meseci ne prelazi iznos od tri miliona evra u dinarskoj protivvrdenosti, po zvaničnom srednjem kursu NBS.Predlagači zakona navode se da će ova novina dovesti do značajnog povećanja obveznica i da će inicijalne javne ponude poteći i od malih i srednjih preduzeća, jer je postupak izdavanja finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine, u skladu sa ovim Predlogom zakona, daleko jednostavniji i jeftiniji od postupka izdavanja finansijskih instrumenata koji su definisani Zakonom o tržištu kapitala.Uvodi se "beli papir" kao informator ili prospekt u cilju izdavanja digitalne imovine, putem kog investitor može da se upozna sa prednostima i rizicima ulaganja u ovakvu imovinu, ali i da dobije više informacija o tehnologiji i licima koji su učestvovali u dizajniranju digitalne imovine.Informacije navedene u "belom papiru" moraju biti sažete, pregledne i razumljive i prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu i ne sme navoditi na pogrešan zaključak. Dodatno, privrednici će imati na raspolaganju nekoliko inovativnih mogućnosti za razvoj poslovanja (npr. Izdavanje investicionih tokena zbog prikupljanja kapitala ili pokretanje platformi za razmenu digitalne imovine).Takođe, Predlog zakona definiše i meghanizme za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao što su manipulacije i insajdersko trgovanje.Kontrole će sprovoditi Narodna banka Srbije kada su virtuelne valute u pitanju, a Komisija za hartije od vrednosti, kada su u pitaju digitalni tokeni.Nadležnost za licenciranje i nadzor nad poslovanjem je podeljena izmedju NBS (virtuelne valute) i Komisije za hartije od vrednosti  (investicioni tokeni, odobravanje belog papira, sekundarno trgovanje, licenciranje, nadzor nad pružaocima usluga, davanje mišljenja o primeni zakona itd).Biće uspostavljen i poseban veb portal za komunikaciju između nadzornih organa i pružaoca usluga i za podnošenje dokumentacije vezane za poslovanje, što bi trebalo da spreči dupliranje troškova.

Srbija

Udruženje: Nema odgovora institucija, naredne nedelje protest male privrede

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" saopštilo je da će u sredu, 23. decembra, održati protest ispred Ministarstva finansija, obzirom da do danas nije došlo do direktnog dijaloga između institucija i predstavnika male privrede."Ovo je vreme da zaposleni u ministarstvima preduzmu konkretne i adekvatne korake da uspešno i bez velikih gubitaka prebrodimo ovu krizu. Postoje izvodljivi mehanizmi koji druge zemlje već primenjuju, a za početak je neophodno da naši službenici u ministarstvima počnu da razmišljaju u tom pravcu koji je u interesu privrede, ekonomije i same države", navodi se u saopštenju.Udruženje privrednika smatra da se umesto dijaloga nastavlja sa praksom donošenja jednostranih odluka i "bespoštedan medijski rat zasnovan na poluinformacijama, pa čak i dezinformacijama" koje u javnost iznose predstavnici vlasti."Na taj način stavljeno nam je do znanja da su interesi stranih korporacija prioritet i da nikom nije važno što odluke koje se donose idu direktno na štetu domaćih privrednika. Pod izgovorom prodaje prehrane, supermarketima je dozvoljena prodaja svih vrsta roba i izigravanje mera dok su mali privrednici, u čijim objektima odavno nema gužvi, nemilice zatvarani i ograničavani. Za nas ova situacija deluje kao dogovor države i stranih lanaca supermarketa da im se omogući ekstra profit pred kraj godine na štetu domaće privrede", ocenjuju u "Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije".Dodaje se i da su nameti države sve veći, a da su proteklih dana na naplatu došli obračuni za eko-taksu, kojusmatraju neprihvatljivom nezavisno od privredne krize koju je izazvala pandemija koronavirusa. "Ponašanje poreske uprave koja pretnjama blokadom računa naplaćuje akontaciju poreza na dobit je suvišno komentarisati... Vreme krize nije vreme ni za trošenje novca na modernizaciju fiskalizacije koja ništa suštinski neće promeniti i koja komotno može da se odloži za godinu ili dve. Predlažemo da reagujete i odgovorite na naše zahteve što pre, jer nas korak deli od opšte pobune, a to je poslednje što želite da imate u svojim rukama i za šta želite da budete odgovorni", zaključuje se u saopštenju.Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije je prethodno podneo svoju listu zahteva nadležnom ministarstvu, koji se tiču otpisa odloženih poreza i doprinosa koji stižu na naplatu od januara 2021. godine, kao i nadoknadu svim delatnostima koje su merama sprečene da rade delimično ili u potpunosti.Privrednici predlažu i ukidanje novih parafiskalnih nameta, akontacije poreza na dobit, "monopola osiguravajućih kuća koji uništava turistički sektor" i zaustavljanje "korišćenja inspekcija kao sredstva represije i iznude".Na spisku zahteva se nalazi i reformisanje poreskog sistema na "pravedniji i transparentniji način, kao i pravedan model uvođenja frilensera i ostalih honoraraca u poreske tokove.

Srbija

BIRN: Svaka peta MHE u Srbiji izgrađena bez uslova zaštite prirode

Subvencije za izgradnju psotrojenja za obnovljive izvore energije, koji su podržani i od Evropske unije isisalu su novac i uništili netaknute reke u Srbiji i okolnim zemljama, piše BIRN. Prema podacima, koji su prikupljeni od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, najmanje 24 male elektrane izgrađene su bez rešenja o uslovima zaštite prirode, koje nalaže zakon.BIRN napvdi da je "revolucija obnovljivih izvora energije" na Kamenu Goru, zabačenu planinu u jugozapadnoj Srbiji, stigla "uz prasak". U julu 2015. radnici koji su gradili pristupni put kroz planinu minirali su stenu u zaštićenom području koja se našla na putu cevovoda za malu hidroelektranu.Radnici su prethodno posekli drveće u zaštićenom području i izazvali klizište.Žitelji tog kraja bili su revoltirani, jer je potok generacijama, kako tvrde, služio za navodnjavanje polja, a MHE je pretila da im oduzme vodu. Njena izgradnja posebno je začuđujuća u kontekstu Vladine uredbe, objavljene godinu dana ranije, da se Kamena Gora proglasi zaštićenim područjem predelom izuztenih odlika."Niko ne bi smeo da gradi u tako lepom predelu. To ugrožava prirodu i nije u interesu građana", kaže Nehro Rovčanin, tadašnji član saveta mesne zajednice u selu Gračanica, koji je tada počeo je da prima pritužbe građana.Rovčanin je pozvao policiju i nakratko zaustavio izgradnju, ali su nekoliko dana kasnije radovi nastavljeni, iako je kako se naglašava vlasniku buduće elektrane nedostajao važan dokument, Rešenje o uslovima zaštite prirode.MHE počela je da radi 2016. godine, iste godine kada je njen vlasnik, kako podseća BIRN ,građevinski preduzetnik Branislav Savić Gugi, uhapšen u Crnoj Gori zbog upletenosti u višemilionsku aferu sa nekretninama, poznatu u javnosti kao "Afera Budva". Ta afera inače je označila i kraj političke karijere Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore i dugogodišnjeg drugog najmoćnijeg čoveka u Crnoj Gori.Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ranije je pisao o poslovima Miloša Pandrca, koji je osuđen za šverc droge kao pripadnik klana Darka Šarića. Firma, čiji je on bio zastupnik, je pribavila građevinsku dozvolu od firme, koja se dovodi u vezu sa Ljubišom Buhom Čumetom, svedokom saradnikom u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića.Ipak MHE u Srbiji deo su šire priče, koja je zahvatila čitav Balkan. U poslednjih 20 godina stotine ovakvih postrojenja izgrađeno je u slivu Dunava, od Rumunije na istoku do Albanije na zapadu, kao i od Severne Makedonije na jugu do Slovenije na severu, obuhvatajući tako i zemlje članice Evropske unije, ali i one koje teže da to postanu.Deo novca za podsticaj MHE upravo je dolazio iz Evrope. Cilj je bio da se podstakne "zelena" alternativa uglju, koji je dominantno gorivo za proizvodnju električne energije na ovim prostorima. Evropske banke nudile su kredite investitorima za projekte obnovljivih izvora, dok su države davale subvencije kako bi privukle privatne kompanije da ulažu u ovaj sektor.Međutim, u mnogim od ovih zemalja zakoni, koji štite životnu sredinu bili su blagi ili su se slabo primenjivali. Kombinacija državnih subvencija i labave regulative dovela je do ekspanzije gradnje malih hidroelektrana, pri čemu se zaštita prirode našla na putu profita.Cevi, beton i turbine svoje mesto su tako našli duž netaknutih reka, zadirući u nacionalne parkove, rezervate prirode i staništa ugroženih autohtonih vrsta na Primer pomenute MHE u Srbiji pokazuje kako je ekološka regulativa, koja treba da predstavlja preduslov za gradnju često ignorisana ili tek naknadno primenjena."Zakonski okvir je davao mogućnost da se i takvi projekti na adekvatan način procesuiraju, da se sprovedu sve mere zaštite i spreče oni koji su bili štetni, ali se definitivno to u pojedinim ili većini slučajeva izigravalo, izbegavalo", objašnjava za Goran Sekulić, bivši pomoćnik direktora u Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Sektoru za istraživanje i razvoj. Zavod je, između ostalog, zadužen za izdavanje Rešenja o uslovima zaštite prirode, a dokumentacija, do koje je došao BIRN, pokazuje da su najmanje 24 male elektrane od ukupno 116 njih, koje su u 2019. godine bile deo državnog sistema za proizvodnju električne energije, izgrađene bez dokumenta koji je preduslov za izgradnju u proseku petina elektrana nema Rešenje o uslovima zaštite prirode. Naglašava se da se institucije se do sada nisu bavile previše ovim pitanjem, a državni organi analizirali su tri od ukupno 24 slučaja, koja je pronašao BIRN zbog sumnje da su građevinske dozvole nezakonito izdate, pošto uslovi zaštite prirode nisu prethodno pribavljeni. Sve istrage su okončane bez daljeg gonjenja."Onda smo imali da neki vrlo štetni porojekti, očigledno, koji su u zaštićenim područjima ili drugim osetljivim područjima da su dobijali dozvole bez problema", kaže Sekulić, koji je Zavod napustio 2015. godine i sada radi u Svetskoj organizaciji za prirodu (WWF).Prema njegovim rečima, veliki broj MHE izgrađen je bez potrebnih dozvola, ali su one kod kojih je bilo sve dobro na papiru oštetile prirodu.Za razliku od Branislava Savića, većina investitora u Srbiji nema iza sebe probleme sa zakonom. Njihovo prisustvo u poslu sa malim hidroelektranama, međutim, moglo bi da bude znak da su podsticaji za razvoj ovog sektora privlačili širok spektar komercijalnih interesa.Motiv investitorima da uđu u ovaj biznis jesu subvencije poznatije kao feed-in tarife, koje države koriste kako bi privukle privatnike da ulaže u obnovljive izvore. Država garantuje da će električnu energiju proizvedenu u takvim postrojenjima kupovati po fiksnoj ceni određeni period – u Srbiji je to 12 godina."Definitivno je odlučivanje oko toga bilo prevashodno vođeno time da se ide ka tom odobravanju i tom nekom finansijskom interesu investitora u odnosu na životnu sredinu.(…)  Jednostavno, životna sredina u odnosu na to nije imala dovoljno snaga, moći da se izbori."Bes zbog načinjene štete naveo je lokalne ekološke pokrete, poljoprivrednike i predstavnike seoskih mesnih zajednica da protestuju na ulicama Beograda. Evropske institucije pozivale su zemlje u regionu da ukinu subvencije, dok su evropske banke pooštrile pravila za finansiranje obnovljivih izvora.Do sada je došlo samo do delimičnog poboljšanja. Neke zemlje u regionu preduzimale su početne korake ka postepenom ukidanju podrške ovakvim projektima, ali promene su spore i neizvesne – kako u zemljama članicama EU, tako i onima koje to nisu.REGULATORNI OKVIREvropa je treći najveći potrošač električne energije, posle Kine i Amerike. Više od polovine energenata je uvozi, a Rusija je njen glavni snabdevač naftom i prirodnim gasom. "Usredsređenost na obnovljive izvore pre svega dolazi kao potreba EU da smanji zavisnost od spoljnih dobavljača, s obzirom na to da se veći deo energije iz obnovljivih izvora proizvodi lokalno", kaže Jakub M. Godzimirski, sa Norveškog instituta za međunarodne poslove. Prema njegovim rečima, EU razvojem konkurentnoti može da se takmiči sa akterima koji deluju u globalnom kontekstu.Kao treće najveće energetsko tržište u svetu, EU može da izvrši značajan uticaj na energetsku politiku svojih članica i zemalja na Balkanu, koje žele da joj se priključe. Sa ekonomskim uticajem dolazi i sposobnost promovisanja propisa o životnoj sredini i tržišnih reformi, čiji je cilj često smanjenje dominacije državnih monopola.EU vrši taj uticaj na istok vrši kroz Energetsku zajednicu, međunarodnu organizaciju sa sedištem u Beču, a Srbija je 2006. godine postala jedna od šest balkanskih zemalja, koje su ratifikovale sporazum sa njom. Zemlje su se obavezale da usklađuju zakone o životnoj sredini sa EU, investicijama, tržišnom ponašanju i obnovljivim izvorima energije, što je uslov za pristup evropskim fondovima.Samim tim balkananske zemlje su preuzele obavezu da povećaju proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, a MHE su više dobile na značaju u odnosu na vetroparkove i solarne panele.Ipak, prilikom njihove izgradnje krče se šume, a voda potoka i reka završi u kilometarskim cevima.Godzimirski objašnjava da male i velike hidroelektrane nisu suštinski problematične, ako su pravilno regulisane, mogle bi da donesu veliku korist. Naglašava da je suština u tome kako je tržište organizovano, kao i u podsticajima koji se daju investitorima, naglašava da treba da se radi "u skladu sa pravilima"."Suština je u tome kako je tržište organizovano, suština je u podsticajima koje dajete investitorima (vodeći računa da se one) rade u skladu sa pravilima."ŠTETA ZBOG KRČENJA ŠUMABIRN podseća da je MHE u selu Seoce u Kamenoj Gori 2014. i 2015. godine kontrolisala inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine, kao i da su nspektori su zabeležili da su neke od ekoloških dozvola za ovu elektranu izdate ranije, u maju 2012, mnogo pre nego što je Kamena Gora proglašena zaštićenim područjem, odnosno predelom izuzetnih odlika.Investitoru je naloženo da pribavi Rešenje o uslovima zaštite prirode od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Umesto toga, radovi u planini su nastavljeni. Izgradnja pristupnog puta uz miniranje stene na trasi cevovoda i uklanjanje vegetacije u zaštićenom području, nastavljeni su bez validnog uslova Zavoda.U julu 2015. godine, Ministarstvo je pokrenulo sudski postupak protiv vlasnika male elektrane, jer je gradio bez uslova zaštite prirode. Međutim, sud na kraju nije uspeo da sasluša vlasnika i postupak je zastario u decembru 2017. godine.U međuvremenu, vlasnik je od Zavoda za zaštitu prirode pribavio potrebne uslove, čime je gradnja nastavljena u skladu sa zakonom. BIRN prenosi da dokumentacija Ministarstva zaštite životne sredine pokazuje i da je vlasnik takođe platio posečeno drveće, ali se ne navodi iznos."Vi kad uklanjate drveće onda se ošteti i zemljište na kome je to drveće", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ristić podseća da je i u slučaju novog pošumljavanja, za formiranje kvalitetnog šumskog ekosistema potrebno najmanje 60 do 100 godina.BIRN je kako navodi tražio komentar i od vlasnika MHE Seoce, firme  "15. Avgust", ali odgovora nema, jer vlasnik, Branislav Gugi Savić nijednom kada su ga zvali nije bio u mogućnosti da razgovara.Seoce je jedna od 116 malih hidroelektrana, koje su se nalazile u sistemu proizvodnje električne energije u 2019. godini, od kojih je većina izgrađena u poslednjih deset godina. Prema podacima, koje je BIRN prikupio od lokalnih samouprava i Zavoda za zaštitu prirode, najmanje 24 male elektrane izgrađene su bez rešenja o uslovima zaštite prirode, koje nalaže zakon.Vlasnici ovih elektrana počinjali su izgradnju bez prethodno pribavljenih uslova. U slučaju male hidroelektrane Seoce, potrebni uslovi su izdati naknadno. Na taj način, ekološka regulativa, koja treba bude preduslov za gradnju, tek je naknadno primenjena.

Svet

Tviter gasi svoju Periscope aplikaciju

Tviter je najavio gašenje Periskopa (Periscope), aplikacije za strimovanje video zapisa uživo, do marta naredne godine, ali će nastaviti da nudi te usluge putem integrisane funkcije Tviter Lajv (Twitter Live) u glavnoj Tviter aplikaciji, piše The Verge.„Aplikacija Periskop je u neodrživom stanju i režimo održavanja već duže vreme. Tokom poslednjih nekoliko godina primetili smo opadanje upotrebe i znamo da će troškovi održavanja aplikacije vremenom samo rasti“, objasnio je Tviter u objavi na svom blogu.Iako Periscope neće biti u potpunosti ugašen do marta, kompanija već blokira sve nove registracije. Korisnici će imati priliku da preuzmu arhivu svojih video zapisa sa Periskopa i svojih podataka pre nego što aplikacija prestane da funkcioniše sledeće godine. Pored toga, veb lokacija Periskop ostaće aktivna da bi služila kao „arhiva javnih emisija samo za čitanje“.Tviter je kupio Periskop još u martu 2015. pre nego što je usluga uopšte pokrenuta, još u doba procvata direktnog emitovanja video zapisa.

Srbija

U Beogradu otvorena dva dodatna objekta za pomoć beskućnicima

U Beogradu su otvorena dva dodatna objekta za pomoć beskućnicima koji će, osim smeštaja i hrane, imati i zdravstvenu negu, potvrdila je sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević za Tajnug, prenosi Beograd.rs.Prema njenim rečima, to su izdvojene radne jedinice Prihvatilišta za odrasla i stara lica u koje ljudi bez doma dolaze po uputu Gradskog centra za socijalni rad. Jedan objekat nalazi se na Vračaru, gde se krenulo sa prijemom korisnika, dok je drugi na Autokomandi danas otvoren.„Svaki objekat ima kapacitet od 20 kreveta i izolacioni blok, a svi korisnici moraju imati negativan PCR test. Po javljanju za prijem, radnici Centra za socijalni rad vode korisnike na besplatno testiranje. Grad Beograd je na vreme preduzeo niz mera i aktivnosti kako bi u predstojećim hladnim danima bio spreman za smeštaj beskućnika kojima je potrebna pomoć i podrška Grada“, istakla je Nataša Stanisavljević prilikom obilaska objekta na Autokomandi i dodala da je Beograd jedini grad u regionu koji je otvorio dodatne kapacitete za pomoć beskućnicima.Ona je navela da je osim glavnog objekta za bolesna i stara lica u Kumodraškoj ulici koji može da primi 104 korisnika, Grad za pomoć beskućnicima obezbedio ukupno četiri objekta.„Osim pomenutih na Vračaru i Autokomandi, obezbeđena su i dva nova dnevna centra gde beskućnici mogu da dobiju obrok, higijenski paket i odeću. Ukoliko se za to ukaže potreba, Grad će obezbediti još objekata za smeštaj beskućnika, pre svega koristeći domske ili druge centre“, dodala je Nataša Stanisavljević i pozvala građane da ako primete lica kojima je potrebna pomoć, prijave ih centrima za socijalni rad.

Srbija

Unija poslodavaca: Proširiti pomoć na neopravdano izostavljene ugostitelje

žUnija poslodavaca Srbije predložila je Vladi Srbije da proširi uredbu o subvencijama za ugostiteljsku i turističku privredu na preduzeća koja su "neopravdano izuzeta od ove mere", a koja su takođe pogođena poteškoćama u poslovanju."Unija poslodavaca pozdravlja donošenje Uredbe o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća izazvanih pandemijom", navodi se u pismu UPS upućenom predsednici Vlade Ani Brnabić.Iz Uredbe je izostavljen deo ugostiteljske privrede kao što su subjekti koji se bave poslastičarskom delatnošću, igraonice i slični objekti koji nesporno svoje prihode ostvaruju od usluživanja hrane i pića. Tu su zatim i privredna društva koja imaju registrovanu delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata kao svoj ogranak."Da su i jedna i druga grupa preduzeća nesporno deo ugostiteljstva potvrđuje to što su obuhvaćeni i Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, a koja trenutno predviđa zabranu rada svih ugostiteljskih objekata radnim danima nakon 17 časova, kao i subotom i nedeljom", navodi se u saopštenju.