Najnovije

Svet

Ponovna recesija u Evropi usporiće globalni ekonomski oporavak

Globalni bruto domaći proizvod (BDP) oporavio se brže nego što se očekivalo u trećem kvartalu ove godine, ali ponovne mere zaključavanja širom Evrope podstaknuće novi pad aktivnosti u bloku u četvrtom kvartalu, kaže Fičov tim (Fitch Ratings) za ekonomiju u ažuriranju svojih globalnih prognoza BDP-a.BDP evrozone očekuje pad od 4 odsto u četvrtom kvartalu, a predviđa se snažniji oporavak na proleće naredne godine ukoliko ne bude bilo potrebe za dodatnim karantinom.Bruto domaći proizvod u trećem kvartalu rastao je mnogo brže nego što se očekivalo u SAD-u, a posebno u evrozoni.Međutim, slabiji evropski oporavak usporiće svetski rast sledeće godine, ali prognoze za Kinu i SAD za 2021. godinu su nepromenjene.Fič sada smatra da će američki BDP ove godine pasti za 3,7 odsto u poređenju sa 4,6 odsto, koliko su prethodno prognozirali, prognoza za 2021. godinu je nepromenjena i iznosi 4 odsto.Kineski kontinuirani međugodišnji rast bio je malo slabiji od očekivanog, pa je procena rasta za 2020. godinu pala sa 2,7 odsto na 2,3 odsto, ali oporavak se nastavlja.Ponovno uvođenje karantina u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji i pooštrena ograničenja u Italiji i Španiji verovatno će znatno stisnuti BDP evropskog uslužnog sektora. „S obzirom da škole ostaju otvorene, proizvodne i građevinske aktivnosti će se nastaviti u Francuskoj, ali i usled lekcija naučenih tokom prethodnog karantina, uticaj karantina na svakodnevnu aktivnost verovatno će biti manji nego na proleće, „rekao je Brajan Kulton, glavni ekonomista Fiča.Najnovija zaključavanja planirana su da traju četiri nedelje, ali Fič pretpostavlja će se nova ograničenja postupno ukidati samo tokom zimskih meseci. 

Srbija

Vlada Srbije sprema pomoć od 4,8 milijarde za EPS

Vlada Srbije je u predlogu rebalansa Budžeta za 2020. godinu predvidela subvencije "javnim preduzećima u sektoru električne energije" u iznosu od ... , što predstavlja presedan u planiranju javnih finansija.Prema mišljenju konsultanta Bogdana Petrovića, ove subvencije mogu samo da budu usmerena na Elektroprivredu Srbije."Toga nikad nije bilo do sada, a to može da bude samo EPS, obzirom da drugo (javno preduzeće u tom sektoru), Elektromreže Srbije, nemaju problema".Podsećamo, Elektroprivreda Srbije je verovatno najznačajnija kompanija u domaćoj privredi, a prošle godine je na nivou grupe zabeležila gubitak od 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra.Petrović je u svojim analizama za Novu ekonomiju Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitke "Ili će se povećati naknada za obnovljive izvore energije ili će gubici morati da se reše subvencijama. Naknada do sad nije povećana, a konstantno se aktiviraju novi vetroparkovi, koji su odobreni pre nekoliko godina", zaključuje Petrović.Prošle godine je za otkup struje od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije putem takozvanih "fid-in tarifa" plaćeno 13,3 milijarde dinara.Tarifa koju EPS naplaćuje od krajnjih korisnika je 9,33 pare po kilovat-satu prodate struje.Međutim ta tarifa stoji nepromenjena još od 2015. godine, dok je nabavka električne energije od povlašćenih proizvođača u ovom periodu povećana osam puta.

Srbija

UTAS: Državi hvala na brzoj reakciji, ali rešenja za turističke agencije još nema

Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i usluga usvojilo je predlog rešenja za turističke agencije u iznosu od 150 miliona dinara subvencija za polise osiguranja. U udruženju turističkih agencija UTAS kažu za Novu ekonomiju da problem u vezi sa dobijanjem licenci i polisa osigruanja i dalje nije rešen.“Mi to ne smatramo kao dobro rešenje jer neće sve agencije biti pokrivene tom vrstom pomoći. Sa druge strane postoji problem u tome što ne možemo svi da dobijemo ponude osiguravajućih društava”, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević iz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS).Prema njenim rečima, nakon sastanka UTAS je zamolio svoje članice da u cilju usaglašavanja sa zakonom i u skladu sa savetom ministarstva, osiguravajućim društvima što pre upute mejlove sa svojim podacima."Niko od nas nije dobio pozitivan odgovor. Odgovoreno je da ili nisu u situaciji da izađu u susret ili da mogu da nam pošalju obrazac, ali da reosiguravač iz inostranstva zahteva da se u vidu hipoteke deponuje imovina u vrednosti od 300 hiljada evra za najmanju agenciju", kaže Matijević.Prema njenim rečima, u slučaju manje agencije koja opslužuje do hiljadu putnika, za osiguranu sumu od 200 hiljada evra agencija bi morala da stavi pod hipoteku 300 hilajda evra. Kako dalje objašnjava, u slučaju da je osigurana suma 400 hiljada, hipoteka bi bila 600 hiljada evra."Smatramo da jedna mala agencija ovo apsolutno ne može da ispuni, bez obzira na subvencije, ne vidim kako će ta hipoteka moći da se upiše i da se stavi toliko sredstava pod hipoteku", objašnjava predstavnica UTAS-a.TURISTIČKE AGENCIJE BEZ NOVIH LICENCI SE BRIŠU IZ REGISTRA Dodaje da mnogo agenicja koje posluju u unutrašnjosti Srbije ima u svom vlasništvu nekretnine, ali da je procenjena vrednost kvadrata tamo niža, pa bi se u tom slučaju došlo u situaciju da pod hipoteku treba da se stavi pola jednog naselja."Praktično nemamo uslov za pribavljanje polisa. Neće biti pokriveno mnogo agencija, verovatno dvadesetak do trideset, dolazimo do znatnog smanjenja organizatora putovanja," kaže Marija Matijević.Taj broj prema njihovim podacima sada iznosi oko 400 turističkih agencija, a u problemu su i manji posrednici u putovanjima koji se popularno nazivaju subagentima. Oni kako dodaje sagovornica Nove ekonomije apsolutno ne bi bili obuhvaćeni tom vrstom državne pomoći."Dolazimo do gašenja radnih mesta, što nikako ne smatramo dobrim rešenjem. Ako se svi organizatori putovanja prebace u posredničke poslove njihov broj će se znatno povećati i opet neće biti dovoljno posla, pa će doći do gašenja firmi," upozorava predstavnica UTAS-a Marija Matijević.Prema važećem zakonu predviđene su obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere. Dozvole za rad turističkih agencija istekle su 1. oktobra i od tada traje borba njihovih predstavnika da se reši poroblem u vezi sa polisama osiguranja koje su im neophodne u daljem poslovanju.Čedomir Savković

Svet

Aspirin kao potencijalna terapija za pacijente sa koronavirusom

Aspirin će se testirati kao mogući tretman za pacijente sa koronavirusom u jednom od najvećih britanskih ispitivanja, koje treba da proceni da li ovaj lek može smanjiti rizik od nastanka krvnih ugrušaka kod virusno pozitivnih ljudi, piše agencija Rojters.Studija pod nazivom „Oporavak“ (Recovery) istražuje niz potencijalnih tretmana za pacijente sa virusom, a rekli su da će u ispitivanje uključiti i Aspirin koji se često koristi kao razređivač krvi.„Postoji jasna osnova za verovanje da bi Aspirin mogao biti koristan, a bezbedan je, jeftin i široko dostupan“, rekao je Piter Horbi, jedan od glavnih naučnika u ispitivanju.Pacijenti zaraženi koronavirusom imaju veći rizik od nastanka krvnih ugrušaka zbog hiperreaktivnih trombocita, ćelijskih fragmenata koji pomažu u zaustavljanju krvarenja.Aspirin je antitrombocitno sredstvo i može smanjiti rizik od ugrušaka.Očekuje se da će najmanje 2.000 pacijenata nasumično dobiti 150 mg aspirina dnevno, zajedno sa uobičajenim tretmanom lečenja. Podaci tih pacijenata uporediće se sa najmanje 2.000 drugih pacijenata koji primaju standardni tretman lečenja koronavirusa.Utvrđeno je da male dnevne doze aspirina smanjuju rizik od određenih karcinoma. Kao sredstvo za razređivanje krvi, povećava rizik od unutrašnjih krvarenja, a uzimanje previše u dužem vremenskom periodu povezano je sa oštećenjem bubrega.Ostali tretmani koji se ispituju u suđenju uključuju uobičajeni antibiotik azitromicin i koktel antitela kompanije Regeneron koji se koristio za lečenje simptoma predsednika SAD-a Donalda Trampa.

Srbija

Delta Holding predao ponudu za Sava Centar

Kompaniaj Delta Holding je predajom ponude za kupovinu Sava Centra, na javnom tenderu koji je objavio Grad Beograd, potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu, navodi se u saopštenju.Ta kompanija dodaje da će, prema proceni stranih konsultanata koje su angažovali, investicija za renoviranje Sava Centra biti veća od 60 miliona evra."Cena koju je tenderom predvideo Grad Beograd izuzetno je visoka i verujemo da je to razlog što se tokom celog postupka prodaje do sada nije javio nijedan zainteresovani investitor, izuzev naše kompanije", kaže Živorad Vasić, viši potpredsednik Delta Holdinga.Ukoliko na tenderu dobije priliku za to, Delta planira kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u Srbiji, a investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, uvođe kompletno novih multimedijalnih instalacija.Delta se kao potencijalni investitor obavezala na očuvanje arhitekture objekta i njegovog spoljašnjeg izgleda, kao i na zadržavanje postojeće namene."Spremni smo da rekonstrukcijom zadržimo izgled i namenu, a da unutra stvorimo jedan novi Sava Centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča, odnosno sve ono što gost očekuje da dobije u jednom modernom kongresnom centru. To je uslov da Beograd ponovo postane najvažnija destinacija za poslovne i kulturne događaje u ovom regionu, sa skupovima za više od 5.000 gostiju i svim koristima koje takvi događaji donose Beogradu, njegovoj privredi i stanovnicima" kazao je Vasić.

Srbija

BabyFM pobednik drugog ImagineIF! Srbija takmičenja

BabyFM uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece pobednik drugog ImagineIF! Srbija takmičenja za startape iz zdravstvenog sektora, navodi se u saopštenju.BabyFM razvija uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece do šest godina koji se sastoji od senzora za merenje telesne temperature i aplikacije za mobilne uređaje.U pitanju je aplikacija koja omogućava sistem notifikacija usled povećanja temperature, podsetnik i alarm za davanje leka, unos podataka o upotrebljenom leku uz matricu za interakciju lekova, kao i bazu preporuka lekara.„Naš proizvod je namenjen svakodnevnoj upotrebi, a njegovu primenu vidimo i u većim medicinskim sistemima, medicinskim i farmaceutskim studijama, dok je posebnu važnost dobio u funkciji telemedicine“, rekla je Tamara Jakovljević, jedan od članova BabyFM tima.ImagineIF! takmičenje i akceleratorski program sprovodi se gotovo deceniju u različitim zemljama širom sveta, na tri kontinenta, a po drugi put u Srbiji.Takmičenje realizuju Naučno-tehnološki park Beograd i Innovation Forum Cambridge, u partnerstvu sa Health Tech Lab organizacijom.Pobedom na lokalnom takmičenju tim je osvojio 3.000 evra finansiranja i mogućnost da učestvuje na globalnom ImagineIF! takmičenju naredne godine u Barseloni.U ImagineIF! Srbija programu ove godine učestvovalo je 12 timova koji su u prethodnih mesec dana radili sa više od 40 mentora, a njih 9 prezentovalo je svoje poslovne ideje na završnom događaju održnom 5. novembra u online formatu. Globalno finale ImagineIF! takmičenja, na kome će Srbiju predstavljati BabyFM tim, biće održano na proleće 2021. godine u Barseloni.

Srbija

Usvojen plan za izgradnju najvećeg vetroparka u zemlji

Skupština grada Subotice usvojila je Plan detaljne regulacije za izgradnju najvećeg vetroparka u zemlji za koji se očekuje da će proizvoditi struju dovoljnu za 200.000 domaćinstava, piše Politika.Vetropark će graditi privredno društvo „Maestral ring” čiji je osnivač, prema podacima Agencije za privredne registre, „Fintel energija”, a prve procene govore da je njegova vrednost oko 700 miliona evra.Prostiraće se na na 6.700 hektara zemljišta u ataru naselja Čantavir, Novi Žednik Bačko Dušanovo i Višnjevac.„Kada bude završen vetropark će proizvoditi preko 1.000 giga časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje 200 hiljada domaćinstava”, rekao je Predrag Radivojević, direktor Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje.On je objasnio da su u proceduri izrade plana poštovani svi zakonski okviri, plan je bio na ravnom javnom uvidu, kao i na javnom uvidu. „U planu se posebno vodilo računa o zaštiti prirode, za ovako velike projekte uslove izdaje ministarstvo i oni su rigorozni.Primedbe koje su na skupštini izrečene o odstojanju od hiljadu metara od naseljenog mesta ne važe jer su ovi kriterijumi na snazi i u Nemačkoj, a tamo nema gusto naseljenih mesta.Osim toga, grad će imati korist u vidu izgradnje 100 kilometara atarskih puteva kojima će biti dopreljena oprema za 113 strujnih mesta. Takođe, za izgradnju vetroparka ’Maestral ring’ biće angažovano između 300 i 400 ljudi” dodao je Radivojević.Cena struje dobijene iz obnovljivih izvora energije (OIE) je u mnogim zemljama sveta najniža, međutim u Srbiji to nije slučaj, zbog fid-in tarifa koje znatno uvećavaju troškove. Fid-in tarife su predviđene podsticajne otkupne cene po proizvedenom kWh iz OIE koje su usklađene sa tehnologijom koja se primenjuje i koje Vlada Republike Srbije propisuje na određeni vremenski period kako bi podstakla investitore i smanjila rizik investicije.Podsticajna otkupna cena za elektrane na vetar je 9,20 evra po kWh.Putem fid-in tarifa subvencionišu se proizvođači stuje iz obnovljivih izvora, što im garantuju otkupne cene veće od tržišnih. Oni tako mogu da nadoknade sredstva uložena u investicije i tako razviju posao, obzirom da je tržište električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji u povoju.Tu razliku na kraju plaćaju potrošači, jer su njihovi računi za struju uvećani za taj iznos.Podsećamo, kompanija Fintel Energija a.d je 2018. godine započela na Beogradskoj berzi realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija (IPO). Ovo je prva takva finansijska operacija na Beogradskoj berzi posle čak 78 godina, a kompanija je ponudila na prodaju 6.500.000 običnih akcija po ceni od 500,00 dinara po akciji.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa

Svet

Zakupcima pašnjaka pored klisure Jukan u Australiji bile nepoznate namere Rio Tinta

Zakupcima pašnjaka u blizini klisure Jukan u Australiji tvrdi da je nekoliko godina morao da se bori i sazna prave informacije o planovima Rio Tinta za proširenje rudnika u tom području, tvrde savezni službenici koji vode istragu o rušenju aboridžinskih svetih mesta starog 46 hiljada godina, a prenosi Gardijan.Vlasnik zakupa Evan Pensini pristupio je informacijama o planovima koristeći zakonski akt FOI (Freedom of Information Act), koji omogiućava pristup informacijama od javnog značaja, tek nakon pet godina.Reč je o pastirskom zakupu pod nazivom "Cheela Plains" koji pokriva pola miliona hektara zemlje i graniči se sa rudnikom Brockman 4 Rio Tinta, a vlasnik je rekao je da ga je iznenadilo rušenje jer se još od 2014. godine zna koliko je ta lokacija važna."Posao sa Rio Tintoom je veoma loš još od sedamdesetih godina. Kada je 2006. godine odobreno proširenje rudnika od strane Vlade zapadne Australije, nismo bili obavešteni o tome," rekao je Evan.Prema njegovim rečima, između 2008. i 2010. godine pokušali su da dođu do informacija o tome šta Rio Tinta namerava da uradi sa rudnikom i pašnjacima, ali je na kraju njegov advokat morao da iskoristi zakonska pravila o slobodnom pristupu informacijama."Pre nego što smo zaista zauzeli čvrst stav 2011. godine, Rio Tinto nije želeo ništa da nam kaže o rudniku", rekao je Pensini.Dodaje da se od 2017. godine odnos poboljšao sa rukovodstvom srednjeg ranga u Rio Tintu poboljšao, ali da tek treba postići pravu ravnotežu između vađenja rude i očuvanja krajolika."Područje oko rudnika deo je zemlje koja za mene ima poseban značaj, još od moje mladosti", nagladio je Pensini.On naglašava da je njegov cilj da zajedno sa ostalim sunarodnicima brine o zemlji i da je prenese budućim generacijama u boljem stanju nego što je bila kada su je primili na upravljanje.Pensini je rekao da je poznat značaj pećina u klisuri Jukan još od ispitivanja kulturnog nasleđa u toj oblasti, koje je inače platio Rio Tinto 2014. godine."Pretpostavljam da je to znala i kompanija. Dali su nam mapu na kojoj je bio ucrtan plan jame. Znao sam da su pećine u blizini, samo sam pretpostavio da nema šanse da kopaju iznad," tvrdi Pensini.On je kako prenosi Gardijan i na pitanje službenika koji vode istragu da za lokaciju aboridžinskih pećina ne bi mogao da zna samo neko koji nije sa ove planete, odgovorio potvrdno.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE BROJNA ISTRAŽIVANJA I BUŠENJAPensini je rekao da je pastoralni zakup Cheela Plains preplavljen zakupima za istraživanje, zakupom rudnika ili zakupom za posebne namene. Tu kako kaže dolaze svi od malih kopača do velikih rudarskih kompanija.Dodao je da fizički nikoga ne mogu da zaustave, osim ukoliko se ne uništava deo njihove infrastrukture, drugi način kontrole kako kaže nemaju."Rekla bih da uopšte ne zarađujemo mnogo od rudarstva. Zabluda je da su se Aboridžini obogatili od tih honorara," izjavila je izvršna direktorka aboridžinske korporacije Robe River Kuruma, Sara Slateri. Dodala je da je uticajem rudarskih kompanija teško upravljati, kao i da narodi u Australiji treba da budu zabrinuti u vezi sa nasleđem koje treba da ostave svojim pokoljenjima.Komisija koja sprovodi istragu o incidentu u klisuri Jukan, razgovarala je i sa tradicionalnim vlasnicima tog područja, predstavnicima aboridžinskih naroda Puutu Kunti Kurrama.

Svet

EBITDA MOL Grupe se u trećem kvartalu oporavila uprkos krizi

  Čista CCS EBITDA snažno je odskočila od najnižeg nivoa u Q2 i dostigla 610 miliona dolara u Q3 2020, što je za samo 12% niže nego prošle godine.  Svi segmenti nastavili su da generišu pozitivni slobodan novčani tok i u Q3 i u godini do danas, uprkos pandemiji i ekonomskoj krizi.  Upstream EBITDA poboljšana je u Q3 u poređenju sa Q2, ali je smanjena za 10% na godišnjem nivou, na 212 miliona dolara, zbog pada cena nafte i gasa, dok je doprinos ACG-a delimično kompenzovao negativne efekte.  Downstream čista CCS EBITDA oporavila se od najnižih nivoa u Q2 na 202 miliona dolara, ali je 26% ispod prošlogodišnjih rezultata, zbog vrlo loših rafinerijskih marži.  EBITDA segmenta Consumer Service se vratila na dvocifreni rast u Q3, budući da je porasla za 14% na godišnjem nivou i iznosila 183 miliona dolara. Ovaj segment je postao najsnažniji učesnik u slobodnom novčanom toku Grupe u prva tri kvartala 2020. godine.  Kako se situacija sa pandemijom ponovo komplikuje u središnjem regionu, ograničenja mobilnosti i zaključavanja smanjuju izglede.Budimpešta, xx. novembar, 2020. – MOL Grupa objavila je svoje finansijske rezultate za treći kvartal 2020. Tokom ekonomske krize izazvane pandemijom, čista CCS EBITDA snažno je odskočila od najnižih nivoa u Q2 i u Q3 2020. godini i dostigla 610 miliona dolara, što je samo 12% manje nego u istom periodu prošle godine. Ovaj rezultat je doveo EBITDA u periodu Q1-Q3 2020 na 1,59 milijardi dolara, 14% niže u odnosu na prošlu godinu, što implicira da će EBITDA za celu 2020. godinu biti na nivou gornjeg opsega projekcija - oko 1,9 milijardi dolara. Pojednostavljeni slobodni novčani tok skočio je u Q3 na 306 miliona dolara, prateći CAPEX smernice, dovodi do pojednostavljenog slobodnog novčanog toka u iznosu od 662 miliona dolara od početka godine do danas, 42% više nego u prva tri kvartala prošle godine. Organski rashodi u kapitalu opali su za 33% u prva tri kvartala, što je odraz snažne CAPEX kontrole kao i usporavanja zbog pandemije COVID-19.Predsednik uprave i glavni izvršni direktor Zsolt Hernádi izjavio je: „Zarada se u trećem kvartalu snažno oporavila od najnižih nivoa u Q2, što će nam verovatno omogućiti da ostvarimo godišnji 2020 EBITDA na nivou gornjeg opsega projekcija od oko 1,9 milijardi dolara. Svi poslovni segmenti su do sada u ovoj godini generisali pozitivan slobodan novčani tok uprkos pandemiji, što je jasan dokaz agilnosti i otpornosti našeg poslovanja. Consumer services istakao se sa novom svevremenskom visokom kvartalnom EBITDA u Q3, ali su i drugi segmenti relativno dobro prošli uprkos smanjenim cenama roba i maržama: Upstream je imao koristi od kupovine ACG-a, dok je Downstream poboljšan zahvaljujući izuzetnoj raspoloživosti imovine i većim protokom rafinerija. Ipak, moramo ostati na oprezu, jer pandemija još uvek nije gotova, a naredni meseci će nas možda sve ponovo testirati.”Upstream proizvodnja je porasla za 8% u odnosu na prethodni kvartal na 126,9 hiljada barela po danu i bila je za 18% veća nego pre godinu dana u istom kvartalu. Obim je podstaknut većom neto raspodelom, izdvajanjem i doprinosom ACG-a u četvrtom kvartalu. Neto proizvodnja MOL-ovih prava na imovinu Azerbejdžana iznosila je 29,8 hiljada barela dnevno u Q3 2020. Cene nafte i gasa su se oporavile u Q3, ali su i dalje znatno ispod nivoa od pre godinu dana. U periodu Q1-Q3 Upstream EBITDA bila je očigledno vođena ogromnim negativnim uticajem cena nafte (Brent je pao za 37% na godišnjem nivou na 41 dolara / bbl) i ostvarenim cenama gasa (-34% na godišnjem nivou).Downstream segment čista CCS EBITDA snažno je odskočio i skoro udvostručio u odnosu na najniže vrednosti iz Q2, ali je ostao 26% slabiji nego 2019. godine zbog nižih marži rafinerije i nešto slabijih marži petrohemije. Projekat Polyol dostigao je 70% ukupnog završetka na kraju Q3, iako je napredak donekle zaostao u odnosu na plan zbog situacije sa pandemijom. Uvedeni su protokoli kako bi se umanjio rizik od zaraze unutar građevinske zajednice i kako bi se osigurao kontinuitet poslovanja. U Q3 je u Mađarskoj završeno novo postrojenje za proizvodnju bitumena modifikovanim  gumenim granulatom od 20kt za reciklažu otpada od guma.Consumer Services dostigao je novi kvartalni rezultat svih vremena u iznosu od 183 miliona dolara, što je za 14% više u odnosu na prošlu godinu, podržano snažnim performansama goriva. Niži OPEX takođe je pomogao EBITDA zbog akcija uštede po celoj mreži. Pojednostavljeni slobodni novčani tok porastao je za 27% u Q3 na godišnjem nivou i za 14% u prva tri kvartala 2020. na preko 300 miliona dolara; ovaj iznos već premašuje nivo za celu 2019. godinu. MOL-ovo glavno predstavljanje Fresh Corner koncepta nastavlja se širom mreže, broj rekonstruisanih lokacija sa Fresh Corner-om porastao je na 910 u Q3 sa 895 na kraju Q2 2020.EBITDA Gas Midstream segmenta porasla je za 59% na godišnjem nivou u Q3 2020. na 43 miliona dolara, kao rezultat povećane potražnje za prekograničnim kapacitetima, dok su operativni troškovi bili niži. Rezervacije većih kapaciteta i niži OPEX povećali su EBITDA u period Q1-Q3, što je rezultiralo 37% većim učinkom u odnosu na isti period prošle godine.

Srbija

Zarade teško padaju bez obzira na pandemiju

Aleksandra Anić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za naš serijal #KomeJeTeže govorila je o zaradama i rastu minimalca. NE: Možemo li očekivati da ćemo imati niže plate zbog pandemije?Zarade su generalno rigidne na dole i one se teško smanjuju. Međutim, s obzirom na ovu novonastalu krizu, svakako se očekuje da će rast zarada tokom sledeće godine biti znatno manji nego što je bio u prethodne dve godineNE: Koji zaposleni će se prvi naći na udaru krize?Verovatnije je da će niže plaćeni zaposleni brže i lakše ostajati bez posla, ali je isto tako i činjenica da kada krene oporavak privrede da će brže rasti neformalna zaposlenost nego formalna zaposlenost. To je karakteristika neformalnog sektora da oni lakše nađu posao, ali zato i kada nastane kriza lakše i ostanu bez posla. NE: Na koji način će povećanje minimalne zarade uticati na plate u privatnom sektoru? Moguće je da će doći do blagog rasta zarada i u privatnom sektoru s obzirom na broj ljudi koji prima minimalac, ali isto tako ako brže budu ostajali bez posla oni koji rade za minimalnu zaradu, opet to može da povuče kretanje zarada u privatnom sektoru na gore. NE: Koje su razlike u zaradama u privatnom i javnom sektoru? Prosečna zarada u privatnom sektoru je oko 55.000 dinara. U javnom sektoru oko 68.000, dok postoje razlike u javnom sektoru da li su u pitanju javna preduzeća ili sektor opšte države. U javnim preduzećima je prosečna zarada oko 71.000 dinara. To je drugi kvartal 2020. godine. Da li treba regulisati rad od kuće? (VIDEO)

Svet

Lufthanza ukida letove za Zagreb

Nemačka aviokompanija Lufthanza će od 1. decembra otkazati liniju od Minhena do Zagreba, nakon što je prethodno ove godine otkazala letove iz Frankfurta do proleća 2021. godine, piše portal SEEbiz.Kompanija će ukidanjem ove linije takođe privremeno napustiti zagrebački aerodrom.Lufthanza je liniju Minhen-Zagreb pokrenula ubrzo nakon zaključavanja na proleće i u početku je njome saobraćala tri puta nedeljno, postepeno povećavajući broj nedeljnih letova između ova dva grada.Nemačka aviokompanija je 2016. godine na zagrebačkom aerodromu imala udeo od 18,25 odsto celokupnog putničkog prometa, a 2017. čak 17,45 odsto.Linija Minhen-Zagreb bila je jedina aktivna linija do Hrvatske i očekivalo se da će Lufthanza obavljati letove cele zime, s obzirom da je broj letova za novembar povećan, a očekuju se i dnevni letovi. Međutim, od 1. decembra kompanija će obustaviti saobraćaj na ovoj relaciji, te će privremeno napustiti zagrebački aerodrom, a samim tim i hrvatsko tržište.Eurowings je sada jedina kompanija iz Lufthanza Grupe koja će ove zime saobraćati do zagrebačkog aerodroma.

Srbija

Vrbas: Nema ko da upravlja postrojenjem za otpadne vode

Ekološki pokret Vrbasa uputio je zahtev novoj ministarki, Ireni Vujović da hitno produži podršku za rad postrojenja ya preradu otpadnih voda u tom gradu, jer nema nikog ko bi mogao da zameni stručnu ekipu francuske kompanije Veolia, koja je njim do sada upravljala.Kako se navodi u saopštenju, “prestiže sa nadolazećom plimom problema” i mogla bi da zakomplikuje život većini građana u opštinama Vrbas, Кula i Srbobran.U saopštenju se podseća i da je prečistač najveća ekološka investicija u regionu, jedina koja je 100% finansirana sredstvima Evropske unije, kao i da su lokalne samourprave Vrbas i Кula bile  samo u obavezi da obezbede dovoljnu količinu otpadne vode za rad, što kako se dodaje nisu učinili.“Кoliko nam je poznato, 6. novembra 2020. godine ističe Ugovor sa održavaocem prečistača, „Veolia Srbija“, koji nije produžen.”, navodi se dalje u otvorenom pismu Ekološkog pokreta Vrbas.Predstavnici tog pokreta dodaju i da im je poznato da ne postoji lokalni ili regionalni kapacitet koji bi bez pripreme uskočio i nastavio tehničku i stručnu podršku u radu postrojenja.To prema njihovim rečima znači da će sve otpadne vode koje su trenutno pod tretmanom u postrojenju, ostati bez tretmana pa bi moglo da dođe do novog prljavog udara na Veliki bački kanal gde bibi građani Srbobrana izvukli deblji kraj.Dodaje se i da je tokom kratkog perioda upravljanja postrojenjem stručna ekipa Veolie uspela da podigne nivo poslovanja, racionalizacijom i značajnim uštedama, neophodnim za održivi rad postrojenja. Sve to je, objašnajvaju neophodno za formiranje pristupačne cene tih usluga za građane i poslovne operatere, a bez prečišćavanja otpadnih voda moglo bi da se dođe u situaciju u kojoj remedijacija Velikog bačkog kanala ne bi bila moguća.“Postoji velika obaveza prema glavnom investitoru, Evropskoj Uniji. Lokalna samouprava, po našim spoznajama, nije u stanju da preuzme upravu nad prečistačem jer nema dovoljno stručnih i obučenih ljudi”, napominje se u pismu ministarki Ireni Vujović.

Srbija

Dodeljene nagrade KAKTUS 2020

Marketing mreža nagradila je sinoć organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na šestom festivalu integrisanih komunikac...

Svet

Broj novoosnovanih preduzeća u EU zabeležio oštar pad

U drugom kvartalu 2020, odnosno u tromesečju kada su mere za sprečavanje širenja COVID-19 već bile na snazi u svim državama članicama Evropske unije, broj registracija novih preduzeća zabeležio je značajan pad, pokazuju podaci Eurostata.Broj registracija novih preduzeća u EU bio je u rastu od 2015. do kraja 2019. godine, a trend je prekinut samo u prvom i drugom kvartalu 2020. godine usled posledica pandemije.Takođe, tokom drugog kvartala 2020. godine, zabeležen je još oštriji pad broja proglašenja bankrota. Od 2015. godine postoji jasan trend pada sa naglim smanjenjem u prvom i drugom kvartalu 2020. godine.Smanjenje broja registracija i bankrota može se u velikoj meri objasniti činjenicom da odgovarajuće uprave odgovorne za evidentiranje registracija i bankrota privremeno nisu bile dostupne ili zatvorene, pa stoga ovi događaji nisu mogli biti prijavljeni odmah, već sa zakašnjenjem.Vlade su takođe mogle da dozvole dodatno vreme za okončanje administrativnih postupaka. Pritom, za bankrote, vladine mere podrške preduzećima tokom krize omogućile su preduzećima koja bi inače podnela zahtev za bankrot da nastave sa svojim aktivnostima.

Srbija

Usvojen predlog novog rebalansa budžeta, deficit sada 483 milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2020. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi od 1.291,4 milijardi dinara i rashodi u visini od 1.774,4 milijardi dinara, odnosno deficit od 483 milijarde dinara.Novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta odobrena su dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane koronavirusom, navodi se u saopštenju.To se, kako se navodi, tiče i dodatnog opremanja kovid-bolnica, izgradnje bolnica u Beogradu i Kruševcu, kao i nabavke lekova i sanitetskog materijala.Takpovećane i ođe su su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđenja kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve građane.Rebalansom budžeta takođe su opredeljena sredstva za kapitalne projekte, produženo sprovođenje programa mera ekonomske pomoći, dodelu subvencija za podršku radu hotelske industrije, održavanje državnih puteva, izgradnju autoputeva, kao i za direktne podsticaje u poljoprivredi.Projekcija privrednog rasta za 2020. godinu revidirana je naviše sa minus 1,8 odsto na minuu jedan odsto, a Vlada Srbije ocenjuje da bi u slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu pad bruto domaćeg proizvoda u 2020. godini bio oko pet odsto.

E-biznis

Future is NOW ove godine uživo online iz Beograda, Zagreba i Sarajeva

U Beogradu, Zagrebu i Sarajevu će se 19. i 20. novembra održati peti po redu  Future is NOW, do sada najveći IT i biznis premium događaj, posvećen korporativnim inovacijama i IT trendovima koji doprinose razvoju poslovanja u uslovima krize.Novonastala situacija, prouzrokovana globalnom krizom, iznenadila je i uzdrmala ceo svet i svakako nije lako izboriti se sa njom. Iz tog razloga, ovogodišnja glavna tema Future is Now konferencije biće posvećena svim vitalnim sektorima kompanija i najboljim primerima i inovacijama kojima se na pravi način možete izboriti sa izazovima u vreme krize, a program konferencije će biti organizovan u vidu interaktivnih onlajn panela na kome će govoriti regionalni lideri i posebnih predavanja najvećih svetskih stručnjaka. Ove godine, konferencija Future is Now pomera svoje granice, a publika iz celog regiona će moći da je prati uživo online, i to iz čak 3 studija u 3 države - Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine!Događaj je namenjen biznis developerima, inovacionim menadžerima, HR i marketing profesionalcima iz različitih kompanija, generalnim direktorima, top menadžmentu, kao i IT profesionalcima.„Svaka kriza može biti i šansa, zato ćemo pokušati da damo što više primera i ideja kako biznis može izaći iz krize kao pobednik. Ovogodišnji Future is Now će biti prilika da se uživo čuju rešenja koja su implementirale najuspešnije kompanije u regionu, i to u interaktivnom online programu kroz radionice, panel diskusije, predstavljanja najinovativnijih poslovnih rešenja, predavanja zanimljivih key note govornika“, izjavio je Miloš Čevizović, programski direktor događaja. Neke od tema panela će biti: 1. Future of Business development and Sales: How to grow in crisis times?2. Role of Marketing and Corporate Communication in managing a systematic crisis 3. Future of internal communication and managing employees in crisis: How to keep teams productive and motivated 4. Future of Legal: Managing Tax, trade and regulatory systems for increase stability and security  5. Future of manufacturing operations: Maintaining production levels with having workers safety at first place?6. Future of Finance: Maintain liquidity and cash flow at optimum in crisis times7. Business Intelligence Solutions for better crisis management 8. Future of Telecom and its vital role of managing business operations 9. Future of Logistics and Supply chain: How to keep running operations and meet every client expectation? 10. How to be innovative and create new products in crisis times? Ne postoji čovek niti kompanija koje nije „dotakla“ kriza, stoga verujemo da će svako pronaći svoje mesto na konferenciji. Prijave su otvorene, a možete se prijaviti putem sajta www.futureisnow.live

Srbija

O bolestima zasada jabuka od sada preko posebne aplikacije

Putem posebne mobilne aplikacije "Map My apple", voćari u Srbiji od sada će moći da dobiju stručne savete i upozorenja o mogućim bolestima svojih zasada jabuka tokom cele godine, na osnovu satelitskih snimaka i podataka meteo stanica, prenosi Radio-televizija Vojvodine.Aplikaciju je kako se dodaje razvio tim mladih stručnjaka iz Srbije a do pravog saveta i agrotehničkih mera dolazi se jednim klikom. To kako se pojeftinjuje proizvodnju i ceo proces uzgoja jabuka čini jednostavnijim i manje štetnim po okolinu.Kako bi dobili valjane informacije korisnici treba da unesu osnovne podatke o sorti koju uzgajaju, kao one o lokaciju svog voćnjaka."Na osnovu te lokacije mi korisnicima dajemo prognozu, kako vremensku, tako i prognozu za bolesti i štetočine i to do 7 dana unapred. Korisnik dobija adekvatan tretman kako da spreči i leči tu bolest ili štetočinu koja je napala njegovu voćku", kaže Jovana Đorđić iz firme "Freš Agri".SRPSKE JABUKE TEŠKO DO RUSKIH RAFOVA Dodaje se da iskustva voćara govore da aplikacija vodi računa o izboru i količini fungicida, koji su prilagođeni različitim fenofazama jabuke, uz izbor insekticida, koji ne narušava prirodnu ravnotežu. Pored agrotehničkih mera i prognoze, aplikacija nudi i redovne satelitske snimke koji pokazuju i jačinu fotosinteze u voćnjaku."To je omogućeno saradnjom sa najnaprednijim softverom na svetu koji trenutno postoji i to se na terenu pokazuje dosta dobro. Daje dobro predviđanje kada će se nešto pojaviti i kada i kako bi to trebalo tretirati", navodi Zoran Đogić, rukovodilac voćarske proizvodnje "Delta agrara".Za instaliranje aplikacije dovoljan je mobilni telefon i registracija po sistemu pretplate, a korist je višestruka.Kako se dodaje "Map my apple" jedan je od 5 najboljih startap projekata iz Srbije koji ukršta znanja agronoma sa prednostima novih tehnologija.Tim koji je osmislio ovu aplikaciju izborio se za plasman na svetsko takmičenje, gde će se predstaviti pred stranim investitorima. Do tada, marljivo rade na osvajanju domaćeg, ali i svetskih tržišta.

Srbija

Uredba o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji

Vlada Srbije je 29. decembra 2019. godine na predlog Ministarstva privrede usvojila Uredbu o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji, uz prethodnu odobrenje Komisije za kontrolu državne pomoći. Prva promena ove Uredbe dolazi u januaru 2020. godine, kada Vlada produžuje rokove i usvaja izmenu, bez prethodnog odobrenja Komisije. Aprila 2020. godine Komisija odobrava ovu izmenu.Na sednici Vlade, 30. aprila 2020. godine, ponovo je doneta nova izmena Uredbe kojom se rok dodatno produžuje do 31. avgusta 2020. godine, umesto do 30. aprila kako je to prethodno bilo. Nakon razmatranja Komisija u maju odobrava ovu izmenu Uredbe, smatrajući da Predlog izmene Uredbe nije bilo potrebno prijavljivati kao državnu pomoć, s obzirom na to da su promenjeni samo određeni rokovi i time ni na koji način nije promenjena vrsta, instrument ili iznos državne pomoć. Ministarstvo privrede je zatim 21. maja 2020. godine dostavilo Komisiji novi predlog izmene Uredbe, koji je Vlada 26. juna 2020. godine svakako usvojila i ovoga puta bez saglasnosti Komisije. Zatim, 27. avgusta 2020. godine Vlada Srbije čini još jednu izmenu ove Uredbe, ovoga puta menja deo Uredbe gde se navode formati audiovizuelnog dela za koje može da se ostvari pravo na dodelu podsticajnih sredstava i definišu minimalni iznosi sredstava koje je investitor dužan da obezbedi i dodaje da pravo može da ostvari i za animiranu seriju, ako se obezbede sredstva za realizaciju projekta u iznosu od najmanje 150.000 evra po epizodi.Takođe, izmenjena je definicija formata za koje je moguće ostvariti pravo na dodelu podsticajnih sredstava i tom izmenom pravo dobijaju i dugometražni igrani film, TV film, dugometražni dokumentarni film sa trajanjem od najmanje 70 minuta.Uz to, pravo na sredstva izmenom ima i animirani film namenjen prikazivanju koji traje najmanje pet minuta, kao i animirane serije od najmanje deset epizoda koje ukupno traju najmanje 50 minuta.Komisija je na sednici 2. novembra 2020. godine odlučila da su sve prethodne izmene regularne, rekavši da nisu menjani bitni elementi Uredbe i da izmene ne utiču na dozvoljenost predmetne državne pomoći, te su sve dosadašnje izmene Uredbe u skladu sa pravilima kumulacije državne pomoći i pravilima za dodelu državne pomoći.