Najnovije

Video

Hoće li pandemija doneti trgovcima nedelju kao neradni dan?

Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije za serijal #KomeJeTeže govori o mogućnosti zabrane rada nedeljom u trgovini."Mi smo tu inicijativu pokrenuli još pre četiri godine... Niko od nadležnih nije bio eksplicitno ni za ni protiv", naveo je Topalović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.

Srbija

„Putevi Srbije“ za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra

Subvencije javnim preduzećima "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" su rebalansom budžeta za ovu godinu povećane sa 9,7 na čak 25 milijardi dinara. Ova sredstva se koriste za izdržavanje i izgradnju puteva, pa bi ovo trebalo da je dobra vest, jer se povećavaju ulaganja u infrastrukturu koja je kod nas i dalje prilično zapuštena. Međutim, kada se tome dodaju nalazi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o javnim nabavkama u JP "Putevi Srbije" za 2018. i 2019. godinu, onda stvari i ne izgledaju tako dobro.Inače su javne nabavke u Srbiji crna rupa u kojoj nestaje značajan deo javnog novca. Prema izveštaju DRI o poslovanju za 2019. godinu, utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, "što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen".Revizija JP "Putevi Srbije" urađena je ove godine pa se nije našla u ovom izveštaju, ali da jeste stvari bi izgledale još mnogo lošije. Naime, prema nalazima DRI, JP "Putevi Srbije" su skoro pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošili sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama.Na primer, preduzeće uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrđivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbeđuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude.Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena.U JP "Putevi" su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali kako se navodi u izveštaju, ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani. Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu urađeni po zakonu.Recimo, u planu nabavki stoji jedna stavka, a u tenderu druga. U preduzeću su objasnili da se ne radi o drugačijem predmetu nabavki, već o preciziranju istog predmeta nabavki, ali državni revizori ne prihvataju objašnjenje "jer se kod navedenih javnih nabavki radi o očigledno drugačijim predmetima javnih nabavki od onih koji su navedeni u Planu nabavki i Odluci o pokretanju postupka, sa drugačijim radovima i drugačijim deonicama puta na kojima se izvode radovi".Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke sa drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana. Dalje, za posao vredan 1,3 milijardi dinara "Putevi", iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili. Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i DRI tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.Na kraju, u 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. Naime, JP Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje "Putevi" od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode.Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para "za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi" i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce. Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.Šlag na tortu je što je DRI utvrdila da je direktor JP Putevi Srbije više od šest godina u v. d. stanju, što je protivzakonito i preporučio Nadzornom odboru da izabere direktora po zakonu. Ipak, ovo nije pitanje za preduzeće već za Vladu, koja već godinama održava v. d. stanje u javnim preduzećima.U takvim okolnostima zanimljivo je videti koje vrednosti JP "Putevi Srbije" neguju, bar u svojim godišnjim izveštajima. Na vrhu su zakonitost u radu i vršenju usluga, kompetentnost, profesionalizam, etičnost i odgovornost, efikasnost i efektivnost.Nekako baš u vreme kada je izveštaj o reviziji trošenja novca JP "Putevi Srbije" objavljen, v. d. direktora Zoran Drobnjak je najavio da će tražiti od Vlade poskupljenje putarina za pet do šest odsto. Inače, ove godine skoro ne postoji tranzitni saobraćaj koji je donosio značajna sredstva od putarina.Prema ranijoj izjavi Drobnjaka, do kraja avgusta je gubitak na putarinama bio 40 miliona evra. Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je ocenio da "građane Srbije u ovom trenutku ne možemo da opterećujemo novim nametima. Smatramo da pre svega moramo da radimo na podizanju unutrašnje efikasnosti u javnim preduzećima".Istovremeno, odnosno u poslednje dve godine, JP "Putevi Srbije" napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao celih 16,8 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. "Putevi" su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara.Istovremeno troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara. Treba reći i da su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća.Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu "Puteva" kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća.S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik JP "Putevi Srbije", to je ravno otpisu duga.Ipak, jasno je i da prihodi od putarine ne pokrivaju ni blizu troškove održavanja puteva. U prošloj godini prihodi su iznosili 22,3 milijarde dinara, a održavanje 10 milijardi više. S druge strane, uporedne analize sa okolnim zemljama pokazuju da su naše putarine među skupljima u regionu.Dakle, sva je prilika, a i izveštaj DRI pokazuje, da ima dosta prostora za "povećanje unutrašnje efikasnosti". Inače, JP "Putevi Srbije" upravljaju državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra. Kako upravljaju, pokazuje i podatak iz njihovog finansijskog izveštaja za 2019. godinu, da su na 100 dinara poslovnog prihoda ostvarili 45,5 dinara poslovnog gubitka.Prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, da ima države - tužilaštva i sudova - to bi bilo procesuirano."Izveštaj najvažnije državne institucije koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava objavljen je pre više od mesec dana i bilo je dovoljno vremena do sada da se pokrenu procesi. Kod nas nema pravnih posledica, niti sankcija za zloupotrebe. Tamo se ne radi o malim, administrativnim greškama, već se radi o grubim kršenjima zakona. Radi se o skoro 500 miliona evra", smatra on, dodajući da za razliku od pravnih, ekonomskih posledica ima.Prema njegovim rečima, jasno je da bi manje novca bilo potrošeno da je urađeno sve po zakonu."To je tako i rađeno da bi neko zaradio. Cilj je da se istisne konkurencija i pošto im je komplikovano bilo da to rade kroz procedure javnih nabavki i tehničku dokumentaciju, pretpostavljajući da se time niko neće baviti, odlučili su da ne primenjuju zakon. A jasni su i strogo propisani izuzeci kada se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama", ističe Dobrašinović uz komentar da se i u postupcima javnih nabavki potiskuje konkurencija, dok se u slučajevima kada se postupak i ne sprovodi, konkurencija automatski briše."Nekoliko dana posle objavljivanja izveštaja, traže povećanje putarine. Od naših sredstava, jer dobijaju i pare iz budžeta, rade ovako i još preko traže još novca. I te subvencije se prelivaju poslovnim partnerima. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju", rezigniran je Dobrašinović.Prema istraživanju Koalicije za nadzor nad javnim finansijama od 100 najvećih ugovora koje je država potpisala u okviru javno-privatnih partnerstava, javnih nabavki i međudržavnih sporazuma prošle godine u 72 nema konkurencije, odnosno nema drugog ponuđača.U narednih 19 su samo dve ponude, ali može se, ocenjuje Dobrašinović, pretpostaviti da je u dosta slučajeva reč o fiktivnim, simulovanim ponudama da se prikaže da ima konkurencije. Samo u devet ugovora ima tri i više ponuđača.U suzbijanju konkurencije veliku ulogu igraju međudržavni sporazumi."Međudržavni sporazumi direktno suspenduju konkurenciju i oni i služe da bi vrh vlasti direktno skapao poslove. Tako se ugovaraju ne samo poslovi već i krediti", napominje naš sagovornik.Gradnja puteva u Srbiji iz godine u godinu postaje sve skuplja, a Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da nije problem samo u zaobilaženju javnih nabavki već i da je problem što je deo troškova potpuno neopravdan.On podseća na izveštaj komisije za izgradnju istočnog kraka Koridora 10 gde je nađeno da je uplaćeno 24 miliona evra, ali ne zna se za šta. Kasnije je taj izveštaj netragom nestao.Miloš ObradovićProjekat "Javna preduzeća u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.

Srbija

Marka Žvaka dobitnik nagrade Novog optimizma

Dušanu Čaviću i Dušanu Šaponji, autorima emisije "Marka žvaka", danas je na Međunarodni dan ljudskih prava uručena nagrada "Dobar primer novog optimizma", koju dodeljuje pokret Novi optimizam.Osnivač pokreta Novi optimizam Branislav Guta Grubački, izjavio je da je, "sada više nego ikad važno da zadržimo veru u bolje društvo i u bolje sutra u Srbiji"."Ekipa 'Marka Žvaka' je u svojim emisijama na autentičan način stavljala fokus na ono ljudsko u čoveku, na onaj nukleus čovečnosti i plamen koji nas, sve dok tinja, tera da verujemo da nada i dalje postoji. Upravo zbog toga se ceo njihov angažman uklapa u koncept novog optimizma koji mi negujemo", naveo je Grubački.Laureat Dušan Šaponja je istakao da mu nagrada veoma znači, jer mu u porodici stalno govore da je preterani optimista, te da nagrada svemu tome daje smisla."Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. Često smo pod utiskom ljudi koje snimamo. Jedna od priča koje smo nedavno radili je ona o socijalnim stanovima u naselju Kamendin. To su ljudi koji su dobili te stanove kao socijalni slučajevi. Masa njih danas živi bez struje, pod pretnjom izvršitelja. Bilo bi super kada bi se neko sem nevladinih organizacija koje se bave takvim pričama, iz samog Grada pozabavio time", rekao je Šaponja.Uz dodelu nagrada, simbolično je na otvorenom obeležen i 16. rođendan pokreta Novi optimizam, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Svet

Europol upozorava: Velika tražnja donosi i lažne vakcine protiv COVID-19

Tokom drugog talasa pandemije korona virusa, članice Europola i treće zemlje pozivaju se na veću budnost u vezi sa mogućim učešćem kriminalaca u procesu razvoja i distribucije vakcina. Europol ukazuje na činjenicu da je potražnja za lekovima protiv gripa bila veća nego što je uobičajeno, pa u mnogim zemljama postoji rizik od njihove nestašice.Opasnost kako se naglašava dolazi od velike tražnje koja se očekuje onda kada se pojavi nova vakcina. Do prevara može da dođe i onda kada neke zemlje usled nestašice koja bi mogla da bude prouzrokovana velikom tražnjom, odluče da potraže vakcinu na "nekim drugim" mestima.Kako se naglašava, sumnja se i da će kriminalci deliti razne dezinformacije kako bi prevarili pojedince i kompanije. Naglašava se i da je već bilo slučajeva gde su se na raznim "crnim" internet platformama oglašavali "originalni" brendovi farmaceutskih kompanija koji su u navodnoj završnoj fazi testiranja.Upozorava se da te falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju značajan rizik za javno zdravlje, jer mogu da budu neefikasne ili toksične, zbog proizvodnje u laboratorijama bez neophodnih higijenskih standarda. Napominje se i da one mogu da cirkulišu na ilegalnim tržištima, ali da mogu i da se uvedu na legalno tržište.BRITANCI OBJAVILI KO NE SME DA KORISTI PFIZER/BIONTECH  VAKCINU Europol podeća i da je u aprilu ukazao na moguće prevare putem društvenih mreža na kojima su se nudile navodne verzije vakcine protiv Covida-19. Kako se navodi, sumnje u razne kriminalne aktivnosti kasnije su potvrđene i u njihovom novembarskom izveštaju, gde je navedeno da je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i navodne vakcine protiv Covida-19 i dalje jedna od kriminalnih aktivnosti koja je u uskoj vezi sa aktuelnom pandemijom.

Svet

Pronađena „Inina“ gasna platforma koja je nestala tokom oluje

Gasna platforma hrvatske naftne kompanije "Ina", "Ivana D", koja je tokom subote nestala u oluji na severnom delu Jadrana, pronađena je na dnu mora, javio je N1."O uzrocima puknuća i o početku akcije izvlačenja ostataka (platforme) još je prerano govoriti", izjavio je Ivan Šantić, predstavnik Nacionalne središnjice za nadzor pomorskog prometa.Brod "Junak" koji ima robotsku dizalicu jutros je stigao na poziciju gde se nalazila Inina gasna platforma "Ivana D" kako kako bi pronašao platformu koja je izgubljena uslijed jakog juga i nevremena na moru.Kompanije "Ina" saopštila je da je gasna platforma "Ivana D" prestala da šalje signal u subotu, kao i da se nije videla sa obližnje platforme "Ivane A".ININA GASNA PLATFORMA NESTALA U OLUJI NA SEVERU JADRANA "Na dnevnoj bazi radimo preglede i održavanja, zatim imamo godišnje sertifikovanje, dvoipogodišnje preglede i petogodišnje dubinske preglede kada se kontroliše kompletna podmorska struktura. Na platformi "Ivana D" to je izvršeno 2018. godine, relativno nedavno i nije ustanovljena nikakva teškoća", izjavio je nedavno operativni direktor "Ine", Tvrtko Perković.Prema njegovim rečima kompanija je sigurna da održavanje nije uzrok te nesreće."PANDEMIJSKI" GUBICI PRIMORALI HRVATSKU INA GRUPU DA OTPUŠTA RADNIKE

Svet

Vlada Crne Gore novim zaduživanjem vraća stare dugove

Crna Gora je uspešno završila emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona evra po kamatnoj stopi od 2,95 odsto, a veći deo ovog iznosa najavljuje se za otplatu starih nepovoljnih dugova, koji uključuju ranije obveznice i skupe komercijalne zajmove, dok se ostatak planira za rast i oporavak privrede, što bi trebalo da uključuje pomoć privredi, piše portal Bankar.Iako je rejting zemlje B + (S&P) sa negativnim izgledima (tzv. junk), interesovanje stranih investitora bilo je iznenađujuće veliko. Potražnja je bila skoro 2,5 milijardi evra, odnosno tri puta više od ukupnog iznosa emisije, prenose crnogorski portali.Ovo zaduženje je najverovatnije omogućilo plaćanje obaveza po osnovu evroobveznica koje dospevaju 2021. godine u iznosu od 227 miliona evra (plus kamate).Postignuta cena od 2,95 odsto, međutim, nije najniža postignuta, imajući u vidu da je prošlogodišnja evroobveznica od 500 miliona evra izdata sa kamatom od 2,55 odsto.Mandatar Zdravko Krivokapić najavio je u svom izlaganju da će za normalno funkcionisanje državne kase sledeće godine nedostajati 500 miliona evra, ali o ovoj emisiji nije bilo zvaničnih najava, niti najava Ministarstva finansija.Na naplatu u narednoj godini državi stiže oko 400 miliona evra starih dugova, od čega 240 miliona treba isplatiti u martu.Koliko će tačno novca od ove emisije otići na vraćanje dugova biće poznato nakon što nova izvršna vlast Crne Gore obavi razgovore sa stranim kreditorima kod kojih ima skupe kredite i napravi računicu šta će sve platiti.Jedan od tih kredita je uzet kod Kredit Svis banke i za njega su založene i državne zlatne rezerve. Na ovaj kredit je ukazivala Državna revizorska institicija (DRI) u jednom od ranijih izveštaja, upozoravajući na ogromne izdatke koji idu na kamate.Saldiranje ove emisije biće 16. decembra, a do tada se i dalje može obavljati trgovina.“Crna Gora je danas dobila ekonomsku budućnost. Masovna otpuštanja, smanjivanje plata i penzija i drugi scenariji koji su bili predviđeni za novu vladu su izbegnuti na najbolji način po Crnu Goru. Obezbeđen je novac za vraćanje nepovoljnih starih kredita i investiranje u naš rast i oporavak”, objavio je ministar finansija Milojko Spajić, a očekuje se da javnosti objasne na šta će se konketno odnositi dobar deo pozajmice koji se ne odnosi na stari dug.Funkcioneri Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP) – bivši ministri, Damir Šehović i Raško Konjević kritikovali su novo zaduženje, pitajući da li je to prvi “reformski potez”, gde će ići dobar deo pozajmice.Crna Gora je dosad već zadužena 3,7 milijardi evra.

Srbija

DRI: Agencija za lekove platila milione dinara neprihvatljivim ponuđačima

Agencija za lekove zaključivala je ugovore sa neprihvatljivim ponudama, pronađena je nejasna i neprecizna konkursna dokumentacija u kontrolisanim postupcima nabavke, kao i neusaglašenost oglasa o nabavci sa zakonom, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI),  prenosi portal Tenderilive.Kako se navodi jednoj od kontrolisanih nabavki Agencija za lekove nije precizirala broj potrebnih radno angažovanih lica, u drugoj nije precizirala posebne dozvole koje ponuđač mora da ima kako bi ispunio uslove, u trećoj nije navedeno vreme trajanja okvirnog sporazuma.Dodaje se da se stiče utisak da bi se u svakoj nabavci Agencije za lekove mogla da nađe određena nepravilnost.Tenderilive podseća i da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da svaki ponuđač može da podnese ispravnu ponudu.Kako se navodi zahtevi i uslovi iz konkursne dokumentacije moraju da budu određeni ili bar odredivi. Tako bi kako se objašnjava ponuđači sa jedne strane znali tačno šta se od njih očekuje i šta bi bio njihov posao. To na primer, kako se objašnjava znači da ako Agencija za lekove (ili bilo koji drugi naručilac) u konkursnoj dokumentaciji traži da ponuđač mora da ima dovoljan broj zaposlenih, a da pritom ne navede koji je to broj, ponuđač treba da koristi svoja prava i da postavi pitanje "koji je to dovoljan broj zaposlenih?".Ukoliko naručilac napiše da radnici ponuđča moraju da budu zaposleni po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme, pitanje ponuđača bi bilo "zašto kada Zakon o radu poznaje i druge oblike radnog angažovanja?".Za navedene manjkavosti dokumentacije koje je DRI pronašla kod Agencije za lekove ocenjuje se da je kriva komisija koja je sprovodila postupak nabavke.Međutim, kako se dodaje postavlja se i pitanje gde su tu ponuđači i zašto oni nisu reagovali i postavili pitanje, ili se na drugi način bavili zaštitom svojih prava.Kako se naglađava to se posebno odnosi na situaciju da je Agencija za nabavku laboratorijskog materijala, koja je bila oblikovana u šest partija čak četiri partije dodelila ponuđačima koji nisu ispunjavali sve uslove iz konkursne dokumentacije i nisu dostavili odgovarajuća sredstva obezbeđenja.Dodaje se i da je uvidom u portal Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon izvršene pretrage donetih odluka utvrđeno da samo taj naručilac u 2019. i 2020. godini nije imao nijedan uložen zahtev za zaštitu pravaNaglašava se i da se poređenjem podataka DRI i Republičke komisije stekao utisak da bi samo u kontrolisanim postupcima nabavki bilo više od deset potpuno osnovanih zahteva za zaštitu prava, pa je zbog toga nejasno zašto su ti zahtevi izostali.

Srbija

Građani Srbije nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da se bore protiv korupcije

Pored niskih plata i nezaposlenosti, građani Srbije vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji, pokazuju podaci istraživanja “Percepcije građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu koje su predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.Čak 12 odsto ispitanika vidi korupciju kao jedan od tri najveća problema, 15 odsto njih navelo je niske plate i 15 odsto nezaposlenost.Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, na politiku njih 50 odsto, a na poslovno okruženje 34 odsto ispitanika, međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik, tačnije 19 odsto."Većina gradjana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu (83 odsto), inspekcije (82 odsto) i sudovi (80 odsto) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto jer 78 odsto gradjana veruje da u toj službi postoji korupcija", rekao je programski direktor CeSID-a Ivo Čolović.Čolović je takođe naveo da su gradjani iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je opalo poverenje gradjana u te institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji.Najefikasnijom merom u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46 odsto ispitanika smatra izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije."Gradjani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji i prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo", rekla je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a Šenli Pinčoti.Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i prethodne dve, istaklo da su za smanjenje korupcije od ključnog značaja veća transparentnost u radu državnih institucija, bolja zaštita uzbunjivača, i jačanje nezavisnih nadzornih institucija uz unapredjen pristup informacijama od javnog značaja.Građani smatraju da institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije svoj posao ne obavljaju kako treba.Ni lokalne samouprave ne ulivaju poverenje građanima Srbije, pa tako gotovo polovina svih ispitanika smatra da one nisu dovoljno otvorene niti transparentne, da ne uključuju građane u donošenje odluka i da budžet ne koriste odgovorno i racionalno.U poredjenju s prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta gradjana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom, tačnije 41 odsto ispitanika ove godine, dok je prethodne godine taj postotak bio 36 odsto.Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, rekao je da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake, ali da ne pruža osnova za optimizam.To što se značajno smanjio broj gradjana koji su rekli da su dali mito lekarima ili saobraćajnoj policiji, "predstavlja ohrabrenje, ali ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica pandemije", rekao je Nenadić.

Srbija

Novi zakon omogućava svim ministarstvima zaduživanje radi finansiranja projekata

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, o kom će Narodna skupština raspravljati u sklopu predloga budžeta za 2021. godinu, predviđa mogućnost Srbije da finansira projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Opcija se odnosi na projekte koji su prethodno predviđeni Zakonom o budžetu Republike Srbije, i to u iznosima definisanim tim dokumentom.Zakonom o javnom dugu je već predviđena mogućnost zaduživanja Republike Srbije emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i medjunarodnom finansijskom tržištu radi finansiranja projekata, ali se izmenama se razrađuju postojeća rešenja i istovremeno otklanjanju uočeni nedostaci njegove primene.Tako će novim zakonom biti omogućeno i drugim ministrima, ne samo Ministarstvu finansija, da zaključuje ugovor o kreditu, u slučajevima da "postoje opravdani razlozi da to".Dodaju se i tačke koje Upravi za javni dug daju obavezu praćenja i analiziranja stanja na berzanskom i na regulisanom tržištu državnih hartija od vrednosti, ali i ovlašćenja da ukoliko primete neku nepravilnost u postupanju učesnika na primarnom tržištu, to prijave institucijama koje su nadležne za nadzor.Ovaj zakon stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Svet

Fejsbuk bi zbog optužbi za monopol mogao da ostane bez WhatsApp-a i Instagram-a

Nakon odluke Savezne američke komisija za trgovinu i gotovo svih američkih saveznih država da tuže Fejsbuk zbog kršenja zakona o konkurenciji WhatsApp i Instagramm mogli bi po "sili zakona" da dobiju nove vlasnike, prenosi Euractiv.Podnošenjem tužbi u 9. decembra Facebook postaje druga velika tehnološka kompanija koja se u poslednje vreme suočila sa tom vrstom pravnog izazova.Pre dva meseca američko Ministarstvo pravde je pokrenulo sudski postupak i protiv Google Alphabet-a, optužujući je za korišćenje monopolskog položaja u odbrani od konkurencije.Tužbe ukazuju i na raspuđi konsenzus između republikanaca i demokrata da Big Tech (grupa kojom se označavaju najveće i najdominantnije tehnološke kompanije u SAD, poput Amazona, Apple-a, Google, Facebook-a i Microsoft-a) odgovara za svoje poslovne prakse.Facebook se tužbama tereti za otkup konkurentskih kompanija, posenbo se fokusirajući na kupovinu Instagrama 2012. godine za milijardu dolara, kao i aplikacije WhatsApp za19 milijardi dolara 2014. godine."Gotovo čitavu deceniju Facebook je koristio svoju dominaciju i monopol da uništi manje rivale, uguši konkurenciju, a sve na štetu svakodnevnih korisnika", izjavila je njujorška državna tužiteljka Letitia James u ime koalicije koju čini 46 saveznih država.Navodi se da Vašington, Guam, Alabama, Džordžija, Južna Karolina i Južna Dakota nisu učestvovali u tužbi.Tužiteljka je izjavila i da je kompanija stekla rivale na tržištu pre nego što oni su mogli da ugroze dominaciju kompanije.Predstavnica Facebooka Dženifer Nevsted nazvala je tužbe "revizionističkom istorijom“ i rekla da svrha zakona na čije se navodno kršenje ukazuje, nije kažnjavanje uspešnih kompanija.Prema njenim rečima WhatsUpp i Instagram su nakon Fejsbukovih ulaganja koja se mere milijardama dolara, doživeli uspeh.Ona takođe izražava sumnju da je Facebook naneo štetu WhatsApp-u jer ga je učinio besplatnim za korisnike, dok se rivali poput YouTube-a, Twitter-a i WeChat-a bolje tretiraju iako nisu dozvolili pristup svojim razvojnim platformama.Vlasnik Facebook-a Mark Zuckerberg izjavio je u svom internom postu zaposlenima da povodom najnovijih tužbi kako ne smatra da će zbog njih doći do bilo kakvog uticaja na pojedine timove i uloge u kompaniji. Takođe je ocenio i da su tužbe samo korak u procesu koji bi mogao da traje godinama.Tužbe, koje se u SAD oficijalno označavaju kao antitrust cases, predstavljaju najveće slučajeve tog tipa u novijoj istoriji, a porede se i sa tužbom protiv Microsofta iz 1998. godine.Savezna vlada SAD tada je nakon dugogodišnjeg spora, kako se podseća postigla nagodbu, a često se ističe i značaj tog postupka u "čišćenju" puta za kasniji vrtoglavi razvoj interneta vrtoglavom razvoju interneta.Kao glavni državni doprinos navedna je činjenica da je Microsoft zbog dugogodišnjeg sudskog postupka osujećen u nekim  namerama kojima bi kupovinom rivalskih kompanija narušio konkurenciju na tržištu.Prošlog meseca, Facebook je inače saopštio da kupuje novoosnovani uslužni servis Customer, dok je u maju kupio Giphi, popularnu veb stranicu za razmenu animiranih sadržaja Gif-ova.

2020

Vreme darivanja stiže, a ove godine, najlepši poklon si ti!

Dolazak novogodišnjih praznika budi one najlepše emocije koje pokreću prazničnu čaroliju. Coca-Cola novogodišnje kampanje, već tradicionalno, deo su praznične magije i svake godine nas podsećaju da vreme darivanja stiže. I ove godine, kada je pandemija sa kojom se suočio ceo svet donela puno neizvesnosti i teških trenutaka, Coca-Cola poručuje da je najvažnije da budemo zahvalni na vremenu koje provodimo sa svojim najdražima. I zato: Ove godine, najlepši poklon si ti! Nakon, po mnogima, najemotivnijeg TV spota koji govori o ljubavi između oca i ćerke, i  podseća nas da vreme provedeno sa najdražima treba uvek da nam bude na prvom mestu, Coca-Cola je lansirala nagradnu igru pod nazivom “Igraj za 1000 poklona svakoga dana” koja traje do 30.12.2020. godine. Potrebno je samo kupiti jedan od promo proizvoda, pronaći kod ispod čepa, ulogovati se na www.coca-cola.rs i dobijate mogućnost da osvojite neku od 1000 nagrada. Kao i svake godine do sada, novogodišnja Coca-Cola kampanja, ima i humanitarni karakter. Ove godine donacija je usmerena ka deci i mladima bez roditeljskog staranja u SOS dečijim selima u Srbiji u vidu neophodne opreme koja će omogućiti da više od 200 dece unaprede svoje školovanje. Međutim, to nije sve. Sa željom da podseti i inspiriše ljude da stvaraju one male dragocene trenutke sa dragim osobama, za koje nam nije potreban razlog, već vreme, Coca-Cola poziva sve građane da 27. decembra odlože svoj telefon, tablet ili kompjuter, jer #idemoOFFline. “Novogodišnja Coca-Cola kampanja stavlja vreme i zahvalnost na svemu što imamo u prvi plan i poručuje nam da se čarolija praznika krije u nama, bez obzira na to gde se nalazimo. Usled ubrzanog tempa života, sve manje vremena provodimo sa dragim osobama, i zato je potrebno da izdvojimo vreme za one koje volimo, jer su zajednički trenuci koje stvaramo ono najdragocenije što imamo. Zato ove godine, izdvojite vreme za svoje najmilije, jer najlepši poklon koji nekome možete da date ste upravo vi.“, rekla je Andreea Dragan, direktorka marketinga kompanije Coca-Cola. Coca-Cola, novogodišnjom kampanjom, želi da pokrene praznično raspoloženje i pruži ljudima da i u ovim izazovnim vremenima osete čaroliju praznika i bezbedno provedu zajedničke trenutke sa dragim osobama, jer novogodišnji praznici nas upravo podsećaju na radost i vreme provedeno u krugu najmilijih. 

Svet

Puna pažnja čovečanstva usmerena je na farmaceutsku industriju

Pandemija koronavirusa više nego ikada usmerila je pažnju javnosti ka zdravstvenim radnicima, ustanovama, kao i farmaceutskoj industriji. Samim tim, strateška komunikacija u zdravstvu, oblast sa dugim razvojem koja je ili uglavnom nepoznata široj javnosti ili dolazi do izražaja tek kada dođe do ovakvih situacija, ključna je za kreiranje komunikacije u domenu javnog zdravlja, zdravstvenih usluga i farmaceutske industrije.Agencija McCann Health Nordic, koja posluje u okviru I&F Grupe, pripremila je izveštaj WeCann Point of View o važnosti komunikacije u zdravstvu, kao i jačanju saradnje između privatnog i javnog sektora. Direktor McCann Health za nordijski region Murat Zubčević objašnjava šta se sve menja i šta trenutno najviše pogađa farmaceutsku industriju, i izazove koje pandemija virusa Covid-19 stavlja pred agencije koje se bave komunikacijom u zdravstvu: „Uobičajen način komunikacije preko noći se promenio – svi smo mi, kao profesionalci i kao potrošači, zainteresovani za to što farmaceutska industrija ima da kaže o problemu u kojem se sada nalazimo. Covid-19 je stavio apsolutni fokus na ovu industriju, i sada prvi put imamo atmosferu u kojoj ljudi žele da je saslušaju.“Kao deo I&F Grupe, McCann Health Nordic okuplja marketinške profesionalce fokusirane na probleme u zdravstvu, radeći kako sa javnim sektorom tako i sa farmaceutskim, medicinskim i biotehnološkim kompanijama. U timovima ove agencije od ključnog značaja je naučno i medicinsko osoblje, koje formira izuzetno jaku globalnu mrežu informisanja i znanja. Izazovi sa kojima se McCann Health susreće u svom globalnom radu drastično se razlikuju u zavisnosti od geografije. Mogu se, takođe, primetiti i sličnosti, od kojih Zubčević izdvaja „da se u nekim zemljama desilo veliko ubrzanje u saradnji između javnog i privatnog sektora“. „Dakle, privatni koji predstavljaju farmaceutske kompanije sa jedne strane, i sa druge državni koji u nekim zemljama igraju veoma važnu ulogu u rešavanju zdravstvenih problema. Mi kao agencija koja pre svega sarađuje sa komercijalnim sektorom, takođe moramo znati kako da pomažemo i sektoru javnog zdravlja“, objašnjava Zubčević. Kao i svi ostali, McCann Health se takođe susreo sa izazovima pandemije virusa Covid-19. Pored transformacije radnog okruženja prelaskom na rad od kuće, iznenađenja su u delatnosti ove agencije zapravo bila pozitivna – klijenata je sve više, i spremniji su nego ikada da slušaju, kao i da razbijaju mitove o digitalizaciji kao nečemu opcionalnom: „U jednom trenutku preovladala je lažna istina da se digitalizacija ne odnosi na zdravstvo. Ovaj mit je pandemija dovela „do ivice“ – sada imate digitalizovane konsultacije sa lekarima, „Digital Health“ i „Tele-Health“ su pojmovi odavno poznati od dalekog Istoka do privatnog sektora SAD, i to je nešto što apsolutno menja način na koji idemo kod doktora i komuniciramo sa njim. Sa druge strane, farmaceutske kompanije i svi oni koji se bave zdravljem su shvatili do koje mere im digitalne komunikacije pružaju neiscrpni izvor informacija i u biti olakšavaju komunikaciju i poslovanje.“ Ako ste ranije sumnjali da je digitalna komunikacija budućnost, sada ste svakako ubeđeni“, zaključuje Zubčević.Novi izveštaj I&F WeCann Point of View „Komunikacija farmaceutske industrije u COVID svetu“ možete naći na LINKU.

Srbija

Nakon isteka moratorijuma porasla tražnja za kreditima

Nakon isteka petomesečnog moratorijuma broj zahteva za nove kredite svih vrsta je povećan, poput keš kredita, kredita za refinansiranje i dozvoljenih minusa. Međugodišnji rast pozajmica u septembru i novembru ukazuje da je ova situacija uslovljena korona-krizom, navodi portal Bankar.rs.U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da je broj primljenih zahteva za odobravanje kredita stanovništva u novembru bio veći za oko 15 odsto nego u septembru."Pozitivan trend zabeležen je i na međugodišnjem nivou, beležeći stopu rasta od gotovo 25 odsto u broju podnetih zahteva za odobravanjem kredita bankama, odnosno 16 odsto su iznosi tih kredita bili veći u novembru 2020. godine nego u novembru 2019. godine", navode u centralnoj banci.Kako dodaju, prema poslednjim raspoloživim podacima o realizovanim kreditima, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u oktobru od oko 46 milijardi dinara (što je prvi mesec nakon isteka drugog moratorijuma) bio je za oko 11 odsto viši nego u septembru."U strukturi novoodobrenih kredita u oktobru i dalje najveće učešće imaju gotovinski krediti (61 odsto), a slede ih stambeni krediti (22 odsto). Rastu tražnje za kreditima doprinose povoljni uslovi finansiranja koji su rezultat ublažavanja monetarne politike NBS putem referentne kamatne stope i drugih donetih mera kojima se podržava održivo kreditiranje građana po povoljnim uslovima, kao i niskih kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra. Pozitivan uticaj na tražnju za stambenim kreditima imaju i povoljni izgledi na tržištu nekretnina, tj. rast ponude nekretnina", kažu u NBS.Da je lakše prevazilaženje otplate kredita nakon višemesečnog moratorijuma najizvesniji razlog za zahtevom za nove kredite, a pre svega refinansirajuće, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva."Može da bude da je nakon isteka moratorijuma doslo do isteka rata po starom iznosu a koje su sada nešto veće, pa ako neko ima kredit za koji je ostao manji period otplate od dve godine, moguće da je rešio da ga refinasira pa ga produžio na tri godine ali za istu visinu rate, a plus još malo keša. Takođe, možda neki sada imaju i nižu kamatu, pa je samim tim i manja rata ili ista uz dodatni keš", smatra Gavrilović.Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta za Bankar.rs kaže da je, koliko on zna, ove godine ta stopa rasta po svim oblicima dvocifrena."Jeste malo veća potražnja nego inače, no ne mnogo veća nego prethodne godine. Ipak, možda se može pripisati tome da se građani ponovo zadužuju kako bi obaveze koje su im bile stopirane a koje sada dolaze na naplatu na ovakav način delom bile olakšane refifinansanjem. Ali opet, to verovatno nije opcija za one koji koji su ostali bez bez posla. Bitno je istaći i da su sada povoljniji uslovi jer je kamatna stopa istorisjki najniža", zaključio je Nikolić.

Srbija

UTAS negoduje zbog „diskriminacije preduzetnika u turizmu“

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) saopštilo je da izražava zabrinutost zbog diskriminacije preduzetnika u turizmu, prevoznika i turističkih vodiča tokom raspodele državne pomoći u iznosu od jedne minimalne zarade, objavljeno je na fejsbuk stranici tog udruženja."Zahtevamo da se preduzetničke turističke agencije pod hitno uključe u ovaj vid pomoći jer su platili poreze i doprinose i na svoje plate, a ne samo na plate radnika", navodi se u saopštenju UTAS-a.Dodaje se da je apsurdno da su iz tih mera izuzeti prevoznici iako su jednako pogođeni pandemijom, a nije jasno ni na koji će način turistički vodiči biti obuhvaćeni tim programom."Takođe imamo apsurdne primere turističkih agencija kojima je turizam poddelatnost jer im je prevoz glavna delatnost, te zbog krute raspodele po šiframa delatnosti nemaju prava na ovu pomoć u vidu jednog minimalca", naglašava UTAS.Kažu da očekuju da nadležni hitno isprave propuste i ocenjuju da ta pomoć samo odlaže otpuštanja. Dodaju i da ih brine što nadležne institucije izbegavaju formiranje radnih grupa.OBJAVLJEN SPISAK FIRMI KOJE IMAJU PRAVO NA JOŠ JEDAN MINIMALAC

Svet

Britanci objavili ko ne sme da koristi Pfizer/BioNTech vakcinu

Svako ko je imao anafilaksiju na lek ili hranu ne bi trebalo da se vakciniše vakcinom Pfizer / BioNTech covid-19, saopštila je Britanska regulatorna agencija za lekove (MHRA ), preneo je Seebiz. Kako se navodi, postojala su dva izveštaja o anafilaksiji i jedna od mogućih alergijskih reakcija od početka vakcinacije."Bilo koja osoba koja je u anamnezi imala anafilaksiju na vakcinu, lek ili hranu ne bi trebalo da primi vakcinu Pfizer / BioNTech", rekla je izvršna direktorka MHRA June Raine.Dodala je da većina ljudi neće imati anafilaksiju i da su koristi od zaštite ljudi od covid-19 veće od rizika. "Možete biti potpuno sigurni da je ova vakcina ispunila robusne standarde MHRA-e o sigurnosti, kvalitetu i efikasnosti", poručuje Raine.Raine je primetila i da takve alergijske reakcije nisu bile deo Pfizerovih kliničkih ispitivanja. Kako se navodi alergijske reakcije je možda izazvala komponenta vakcine Pfizer koja se zove polietilen glikol ili PEG, a koja pomaže u stabilizaciji vakcine, a nije pronađena u drugim vrstama vakcina.Anafilaksija je prekomerna reakcija imunološkog sistema, a Nacionalna zdravstvena služba to opisuje kao ozbiljnu reakciju i ponekad opasnu po život.Kompletnije smernice koje pojašnjavaju da je glavni rizik upravo anafilaksa izdate su nakon konsultacija sa stručnjacima za alergije. MHRA je u početku savetovala svima koji su u anamnezi imali "značajne alergijske reakcije" da ne uzimaju ovu vakcinu.Pfizer i BioNTech rekli su da podržavaju istragu Britanske rgulatorne agencije za lekove.MHRA je prošle nedelje prva na svetu odobrila vakcinu koju su razvili nemački BioNTech i Pfizer, dok američka Uprava za hranu i lekove (FDA) i Evropska agencija za lekove (EMA) nastavljaju da analiziraju podatke.Vellika Britanija krenula je sa masovnom vakcinacijom u utorak, počevši od starijih ljudi i zdravstvenih radnika koji se nalaze na prvoj liniji odbrane od koronavirusa.Navodi se da je to deo globalnog pokreta koji predstavlja jedan od najvećih logističkih izazova u mirnodopskoj istoriji.

Srbija

Objavljen spisak firmi koje imaju pravo na još jedan minimalac

U Asocijaciji trurističkih agencija Srbije (YUTA) očekuju da uprkos krizi većina turističkih agencija neće prihvatiti pomoć koju je ponudila država u vidu jednomesečnog minimalca, prenosi agencija Beta. Prema podacima Poreske uprave, na spisku onih privrednih subjekata kojima je ta pomoć odobrena nalazi se dvadeset privrednih subjekata."To je kratkoročna pomoć koja ništa ne rešava, dok nije izvesno da li će se nešto od odloženih, a dospelih poreza i doprinosa na zarade ponovo odložiti 4. januara 2021. godine ili otpisati, pa bi bila dodatni trošak", rekao je direktor YUTE Aeksandar  Seničić.Prema njegovim rečima problem sa tom vrstom pomoći je i taj što je uslovljena zabranom otpuštanja zaposlenih.Vlada Srbije je odlučila da turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, vodičima, hotelijerima i ugostiteljima ponudi još jedan minimalac, pod uslovom da do 31. januara ne otpuštaju zaposlene.Seničić je rekao da je do pre nekoliko dana bio zastoj u Fondu za razvoj, a da je sada odjednom odobreno pet-šest zahteva za kredit, što nije dovoljno jer je pozajmice tražilo 300 agencija. Tim tempom bi kako dodaje odobravanje kredita za likvidnost agencijama trajalo nekoliko godina.Agencijama je, po njegovim rečima, brzo potrebna pomoć da bi preživele, a sve ostalo je "zamagljivanje problema".Seničić je rekao da je do sada 120 "subagenata" iskoristilo mogućnost da firmu stavi u status mirovanja, dok je sedam turističkih agencija otišlo u stečaj, čega će, kako se obekuje više biti sledeće godine.Vlada Srbije su nedavno je usvojila kojim se predviđa minimalac za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, a saopšteno je i da je za tu svrhu izdvojeno 1,98 milijardi dinara.