Najnovije

Svet

Ilon Mask: Rudarenje asteroida vrednije od celokupne ekonomije

NASA je nedavno zamolila Teslinog Ilona Maska, koji upravlja raketnom kompanijom SpejsEks (SpaceX), da pomogne u budućoj misiji istraživanja gigantskog metalnog asteroida nazvanog „16 Psyche“ koji sadrži retke metale vredne bilione dolara, piše portal Zero Hedge.Asteroid „16 Psyche“ je jedan od najmasivnijih objekata u pojasu asteroida koji kruži između Marsa i Jupitera. Prečnik je 140 milja, a u prethodnim zapažanjima prikazano je kao gusto metalno jezgro propale planete.Nova studija, koju je u ponedeljak objavila planetarna naučnica sa Southwest Research Institute-a doktorka Trejsi Beker, pruža novi uvid u to zašto bi NASA i Mask mogli biti zainteresovani za ovu svemirsku stenu koja je udaljena više od 230 miliona milja od Zemlje. Kao razlog navela je činjenicu da se taj asteroid u potpunosti sastoji od gvožđa i nikla.Neki veruju da se asteroid procenjuje na oko 10.000 kvadriliona dolara. Poređenja radi, globalna ekonomija u 2019. godini vredela je oko 142 biliona dolara."Videli smo meteorite koji su uglavnom metali, ali „16 Psyche“ je asteroid koji bi u potpunosti mogao biti sačinjen od gvožđa i nikla", rekla je Beker.Studija doktorke Beker dolazi u trenutku kada se SpejsEks i NASA pripremaju za misiju do asteroida 2022. godine, sa planom da slete na „16 Psyche“ 2026. godine.Sve ovo sugeriše da su NASA i privatne korporacije u početnim fazama svemirskog rudarenja.

Srbija

Sve što ti treba posle napornog dana

Meč godine ili bindž u dvoje? Najbolji filmovi i serije? Šoping? Bliskost sa onima koji su daleko, muzika ili beskrajni razgovori? Ako je odgovor DA - pravi izbor za vas je EON!EON paketi koji sadrže internet, televiziju i telefoniju su prvih 6 meseci po 1 dinar za sve nove korisnike do kraja novembra. Uz EON Full paket novi korisnici dobijaju i HBO Premium 12 meseci promotivno.Najtraženiji kanali su ekskluzivno dostupni samo uz SBB – N1, Nova S, Sport Klub, Nova Sport, Pikaboo, Vavoom i mnogi drugi. Na Nova S vas svakog četvrtka čeka Mićko Ljubičić u emisiji Pljiž, petkom ne propustite emisiju Veče sa Ivanom Ivanovićem, vikendom 24 minuta sa Zoranom Kesićem i Utisak nedelje. Informišite se uz najnovije, tačne i nezavisne vesti svakog dana na N1, a najveće sportske događaje gledajte na Sport klubu. Ako slučajno nešto propustite, uz funkciju vraćanja sadržaja do 7 dana unazad možete da pogledate omiljeni film, seriju ili emisiju.Samo uz Nova S navijajte za Orlove 12. novembra u odlučujućoj utakmici Srbija – Škotska za plasman na Evropsko prvenstvo 2021.Surfujte, radite od kuće ili budite bliži onima koji su daleko, uz superiorni internet u Giga gradovima do 1 Gbps u EON Premium, do 250 Mbps u EON Full i do 150 Mbps u EON Light paketima.Zahvaljujući revolucionarnom EON Smart Boxu, svaki TV postaje Smart TV i dobija napredne funkcionalnosti. Omiljeni sadržaj gledajte na svom EON profilu i preko EON aplikacije na bilo kom mobilnom uređaju, tabletu, računaru ili Smart TV-u. Vaša deca će obožavati EON Kids, poseban prostor na EON-u prilagođen njima.Opustite se uz vrhunsku televiziju, internet i telefoniju – izaberite EON paket!

Srbija

Počela sa radom Ventu.rs, internet platforma za grupno investiranje

Prva srpska internet platforma za grupno investiranje (crowdinvesting) Ventu.rs počela je sa radom, ovo je zajednički projekat kompanija BDO Srbija i CONDO iz Austrije uz podršku USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj i Austrijske razvojne agencije.Zadatak Ventu.rs je da mala i srednja preduzeća i startape kojima je potreban kapital za rast spoji sa zainteresovanim licima i kompanijama koje žele da investiraju.Preko platforme za „crowdinvesting“ građani i firme u Srbiji mogu da ulažu u domaća, lokalna preduzeća, kao i tehnološke startap kompanije sa potencijalom za rast. Zainteresovane kompanije mogu da se prijave na sajtu Ventu.rs, nakon čega prolaze detaljnu analizu koju sprovode finansijski stručnjaci revizorske kuće BDO Srbija, pravni tim kancelarije „Karanović & Partners“ i marketinški tim Ventu.rs.Samo one kompanije koje ispune sve kriterijume mogu naći mesto na platformi.Na ovaj način Ventu.rs se maksimalno trudi da rizik investicije svede na minimum.Sa svim investitorima digitalnim putem se potpisuju ugovori o pozajmici u formi subordiniranog zajma, na period od tri ili više godina i uz minimalnu fiksnu kamatnu stopu od 6 odsto godišnje. Takođe, investitori mogu dobiti i bonus kamatu čiji iznos zavisi od poslovnog uspeha kompanije.Investitori prema instrukcijama iz sistema svoj novac uplaćuju na namenski račun u Direktnoj Banci, sa koga se u slučaju uspeha kampanje i dostizanja ciljanog iznosa investicije, sredstva prosleđuju kompaniji, a u slučaju da kampanja ne bude uspešna vraćaju investitorima po isteku trajanja kampanje.„U svetu je ovakav način finansiranja rasta kompanija u ekspanziji, jer mali biznisi često nisu interesantni bankama, pa na ovaj način mogu da dođu do sredstava, ali i da pruže priliku postojećim kupcima-investitorima da učestvuju u njihovom uspehu, kao i da kroz brojne marketinške aktivnosti dođu do novih kupaca i prošire svoje tržište“ kaže Luka Pejović, direktor Ventu.rs. „Početak rada „crowdinvesting“ platforme je jedan apsolutno pionirski poduhvat za Srbiju koja ima veoma mali broj alternativnih izvora finansiranja i većinski je oslonjena na finansiranje putem banaka“, rekla je Dragana Stanojević, direktor USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže Stanojević, mala i srednja preduzeća, naročito mikro i startapovi nemaju dovoljno adekvatne izvore finansiranja, iz tih razloga veći deo privrede se oslanja na sopstvena sredstva u finansiranju poslovanja što njihov rad čini usporenijim i vodi ka nekoj vrsti stagnacije. Sandra Rodić, direktor Tima za pristup izvorima finansiranja pri USAID-ovom Projektu saradnje za ekonomski razvoj, kaže da kada se govori o izvorima finansiranja koji su privredi dostupni na tržištu, Srbija zaostaje ne samo za zemljama Evropske unije, već i za zemljama zapadnog Balkana.„Trenutna situacija na našem finansijskom tržištu je takva da ukoliko izuzmemo nisko učeće i lizing, postoji samo 26 komercijalnih banaka. Ne postoje investicione, niti razvojne banke, ne postoje mikrofinansijske institucije, što u velikoj meri ograničava razvoj privrede“, rekla je Rodić.Rodić dodaje da se u izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, kada je u pitanju pristup malih i srednjih preduzeća adekvatnim izvorima finansiranja, Srbija nalazi na 82. mestu od 141 zemlje. Kako kaže, od svih evropskih zemalja, samo Albanija i Grčka se nalaze iza Srbije.Lansiranje prve „crowdinvesting“ platforme u Srbiji predstavlja značajan pomak na tržištu finansijskih usluga i iskorak ka alternativnom finansiranju kakvo privrednici u razvijenim zemljama već uveliko koriste.Prva kompanija koja će preko ove platforme prikupljati sredstva za rast je Bubaja d.o.o, koja stoji iza brendova „Zdrawo slatko“ i „RO!“„Cilj kampanje je da se prikupe sredstva za rast proizvodnje i izlazak na tržište EU gde već postoji interesovanje za naše proizvode. Uz Vašu podršku do tog cilja možemo doći brže i lakše“ kaže osnivač Veljko Milićević.

Srbija

Tri četvrtine građana ne bi podržalo ponovno uvođenje vanrednih mera

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju u predstojećem priodu, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima pete ankete, preko 75 odsto građana ne bi podržala ponovno uvođenje vanrednog stanja ili mera za dodatno ograničavanje kretanja i okupljanja.Dodatno, velika većina zaposlenih, skoro 77 odsto prijavljuje da je njihob posao bio otežan dok su na snazi bile najrestriktivnije mere protiv pandemije.Da je obavljanje radnih zadataka tokom prvog naleta krize ocenjuje svega 8 odsto ispitanika, dok još oko 15 odsto smatra da njihov posao nije bio naročito ni otežan ni olakšan oštrim merama.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Većina građana, nešto preko 60 odsto navodi da njihov poslodavac nije isplanirao ili uveo procedure za nastavak rada ako dođe do ponovnog uvođenja restriktivnih mera.Kada komentarišu da li bi kompanija u kojoj rade preživela ponovno uvođenje strogih protivepidemijskih mera, ispitanici uglavnom navode da to nije slučaj."Ne bi imala prihode da pokrije sve troškove... Bankrot" je stav koji oslikava najpesimističnije gledište ispitanika.Čak i građani koji veruju da je njihov poslodavac u dobroj poziciji da preživi novo vanredno stanje ili karantin prepoznaju da to zavisi od delatnosti, te da mnoge firme ne bi opstale u novoj turi strožih mera."Da, ali sa manjim prihodima", ocenjuje jedna grupa ispitanika. "Mala smo kompanija, dobro se organizujemo i prilagođavamo. Rad od kuće nije lak, ali uspevamo", navode drugi.Od svih grupa, svoju poziciju najbolje ocenjuju zaposleni u firmama koje svoju delatnost obavljaju onlajn."Nisu svi sektori pogođeni uvođenjem novih/starih mera ili mogu da funkcionišu i onlajn", navodi jedan od ispizanika.Kao najveći problem, čak i u slučaju da kompanija "preživi" novi talas krize, građani navode otpuštanja koja bi neminovno usledila. "Kompanija bi. Verovatno sa smanjenim obimom rada. Ali ja ne bih. I ne samo ja. I mnogi drugi", navodi se u jednom od odgovora. "Nemamo mogućnost rada od kuće, a nismo mogli dobiti dozvolu za kretanje. Ja živim na Miljakovcu, radno mesto mi je u Zemunu, nisam vozač, a plata ne pokriva troškove taksija ili da me neko vozi. Ako bude ponovo kao u aprilu, ostajem bez posla", navodi se u drugomSvoju poziciju najlošije ocenjuju mali preduzetnici i sektor ugostiteljstva, koji korona-krizu vidi kao egzistencijalnu pretnju."Mali preduzetnik kao što sam ja (nema šanse), podigla sam kredit malo pred koronu, a promet je pao za 60 odsto", kaže jedna ispitanica.U ovoj kategoriji odgovora, preduzetnici kao potencijalno rešenje vide i nove oblike državne pomoći, na rimer otpisom poreza i doprinosa i uvođenjem moratorijuma na nove namete."I ovako dišemo na škrge. Već su ljude naplašili da su teretane leglo zaraze. Sada bi nas dotukli do kraja", ocenio je jedan ispitanik.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate jedne od prethodnih anketa možete pogledati OVDE.

Svet

Rezultati američkih predsedničkih izbora još uvek neizvesni

Nema jasnog pobednika na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, jer su sadašnji predsednik Donald Tramp i demokratski kandidat Džo Bajden osigurali pobede u nekoliko važnih država u ranim rezultatima, javlja Euractiv.Bajden trenutno ima blagu prednost u odnosu sa Trampa sa 238 prema 213 elektorskih glasova, međutim ni jedan od kandidata nije blizu 270 glasova koliko je potrebno za pobedu.Bajdenovi uspesi uglavnom su bili koncentrisani u tipično demokratski nastrojenim državama, dok su njegove nade za rani poraz Trampa bledele kako je predsednik solidno vodio na Floridi, Ohaju i Teksasu.Kada se govori o Kongresu, prema trenutnim podacima, demokrate su osvojile dodatno mesto u Senatu, dok su republikanci izgubili jedno mesto, međutim u Predstavničkom domu situacija je malo drugačija, jer su demokrate izgubile četiri mesta, a republikanci dobili četiri mesta.U južnom Teksasu predsednik Tramp ima daleko veću podršku nego prilikom izbora 2016. godine.U većini kolebljivih, odnosno država bojišta situacija je još uvek neizvesna, i po svemu sudeći najviše uticaja će imati Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin. U te tri države glasački listići poslati poštom nisu obrađivani do dana izbora, odnosno 3. novembra. Pobeda u ove tri države bila bi dovoljna Bajdenu da osvoji pobedu na Izbornom koledžu.Iako su izbori još uvek veoma neizvesni, predsednik Trump je u sredu rano ujutru tvrdio da je on pobednik i da će ići na sud da spreči prebrojavanje glasova.U govoru pristalicama, rekao je da će ići na Vrhovni sud i rekao da bi glasanje trebalo da prestane kako „zagubljeni glasački listići ne bi negde bili pronađeni“. U međuvremenu, u izjavi pristalicama u Delaveru, Bajden je rekao da se njegova kampanja "oseća dobro" tamo gde jesu i veruje da je "na putu da pobedi na ovim izborima".„Moramo biti strpljivi i sačekati dok se ne prebroji svaki glas. Nije gotovo dok se ne prebroji svaki listić “, rekao je Bajden.Sa više od 100 miliona ljudi koji su glasali pre izbornog dana, SAD su na putu da obore rekorde po odzivu birača na predsedničkim izborima.Uprkos ugodnom vođstvu Bajdena na nacionalnim anketama uoči izbora, demokrata nije ostvario veliku pobedu, posebno u ključnim kolebljivim državama neophodnim za pobedu na izborima.Tramp je osvojio Floridu, Ohajo, Kentaki, Kanzas, Luizijanu, Indijanu, Vajoming, Zapadnu Virdžiniju, Južnu Karolinu, Ajdaho, Alabamu, Misisipi, Tenesi, Oklahomu, Arkanzas, Južnu Dakotu, Severnu Dakotu, Misuri, Ajovu Montanu i 3 okruga u Nebraski.Bajden je zapečatio Arizonu, Havaje, Minesotu, Kolorado, Novi Meksiko, Kaliforniju, Nju Hempšir, Oregon, Vermont, Virdžiniju, Vašington, Roud Ajlend, Njujork, Nju Džersi, Masačusets, Merilend, Ilinois, Delaver i Konektikat, kao i Okrug Kolumbija.Florida, država za koju većina posmatrača veruje da Tramp treba da pobedi da bi imao priliku za ponovni izbor, glasala je za Trampa, osvojivši 51 odsto glasova. Kolebljive države Džordžija i Severna Karolina takođe se trenutno naginju trenutnom predsedniku, ali su glasovi još uvek neizvesni.Postoje i druge države koje su tradicionalna republikanska uporišta, međutim za sada je i tamo situacija neizvesna.Ključna među njima je Teksas, koji do sada uglavnom bio republikansko uporište, ali trenutno ni tamo nije odlučen pobednik.Postoje i druge države koje bi Bajdenu mogle dati prednost u odnosu na izbore 2016. godine. Ključna država koja daje nadu demokratama je Arizona, gde Bajden održava sedam bodova prednosti u odnosu na Trampa.

2020

Apatinska pivara prva „Family Friendly kompanija“ u FMCG sektoru

Apatinska pivara je prva kompanija u Srbiji u sektoru robe široke potrošnje koja je dobila prestižni Family Friendly Enterprise (FFE) sertifikat. Ovaj sertifikat dodeljuje sertifikaciono telo TMS, prema standardima „Ekvilib“ Instituta iz Slovenije. U Srbiji samo nekoliko kompanija poseduje ovaj sertifikat, a Apatinska pivara je pokazala da su briga o zaposlenima i njihovo zadovoljstvo važan segment njenog poslovanja.„Privatno zdravstveno osiguranje, razvijen well-being koncept koji gradimo kroz našu internu platformu „Kako si danas?“ koji omogućava zaposlenima da se uključuju u akcije koje imaju za cilj brigu o zdravlju, porodici, zdravim životnim konceptima kao i rad na ličnom prosperitetu, zatim organizovana druženja zaposlenih, fleksibilno radno vreme, rad od kuće, treninzi ličnog razvoja i program nagrađivanja – sve su to benefiti koje je Apatinska pivara pružala svojim zaposlenima i pre dobijanja ovog sertifikata koji će još više podići lestvicu našeg koncepta i odluke da budemo orijentisani ka našim ljudima koji su nam uvek na prvom mestu“, kaže Danilo Pušonja, direktor Apatinske pivare. U naredne tri godine pivara uvodi dodatne benefite u domenu organizacije rada, radnog vremena, ljudskih resursa i finansijske podrške zaposlenima. „Više slobodnih dana za zaposlene čija deca polaze u prvi razred osnovne škole, širok koncept rada na daljinu, odsustva zbog vanrednih porodičnih razloga, podrška očevima u brizi o detetu ili majkama koje se vraćaju na posao nakon porodiljskog - sve su to mere koje su odabrali naši zaposleni i koje u ovom izazovom vremenu potrebne jednoj modernoj porodici. Upravo slušanje potreba kolega kao i okruženje koje pruža pravi balans između privatnog i poslovnog života je pravi put za kreiranje ambijenta za rad u kome će se svako osećati dobro i motivisano“ – navodi Dragan Rosić, direktor ljudskih resursa u Apatinskoj pivari. Pivara je deo Molson Coors Beverage Company i jedna je od najstarijih aktivnih kompanija u Srbiji koja je osnovana daleke 1756 godine. Sa preko 700 zaposlenih koji rade širom Srbije, ponosno spaja tradiciju i moderno poslovanje kroz savremene koncepte balansa između poslovnog i privatnog života. „FMCG sektor je jako specifičan jer obično obuhvata zaposlene koji rade u fabrici, distributivim centrima, logistici, u prodaji na terenu kao i u kancelarijama u različitim gradovima. Širok opseg poslova koji obavljaju naše kolege, zahteva jedan širi koncept brige o ljudima i njihovim životnim potrebama koji se primenjuje u praksi“ – kaže Danilo Pušonja.

Srbija

Raspisan tender za izradu geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa

Javno komunalno preduzeće "Beogradski metro i voz" raspisalo je tender za izradu geotehničkog elaborata, koji treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za izgradnju prve faze prve linije metroa. Vrednost javne nabavke je 100 miliona dinara, prenosi eKapija.Nabavka obuhvata laboratorijska geomehanička ispitivanja tla, odnosno svih opita koji su neophodni za definisanje geotehničkih uslova izgradnje metroa.Istražni radovi će se sprovoditti duž projektovane trase metroa, na mestima gde ranije izvedenim istraživanjima nije definisan geotehnički model terena u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Na lokacijama gde su u ranijem periodu izvedeni istražni radovi, a za koju se ne poseduje dovoljna preciznost podataka, neophodno je planirati proveru ili dopunu istraživanja naročito na lokacijama budućih podzemnih stanica.Dubine istražnih bušotina će biti minimum 10 metara ispod donje kote tunelske konstrukcije deonica metroa, a lokalno u zavisnosti od geotehničkog modela terena, a naročito na lokacijama gde su planirane stanice metroa.Sve radove treba izvesti u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Za deonice između stanica, na delu od planirane pozicije tunelskog portala u Belim vodama do stanice Most na Adi, izvođač će morati da planira maksimalno rastojanje između bušotina od 150 metara, dok će na ostatku deonica između stanica maksimalno rastojanje između bušotina biti 200 metara.Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar 2020. godine,

Srbija

Er Srbija: Sporazum o prodaji karata sa Belaviom

Er Srbija i beloruski avio-prevoznik Belavia zaključili su Sporazum o proporcionalnosti (SPA), koji srpskom avio-prevozniku omogućava da prodaje karte za liniju do Minska koja leti iz bilo kog mesta u njenoj mreži preko Beograda, a u partnerstvu sa Belaviom, prenosi Exyuaviation.Beloruski prevoznik takođe ima mogućnost da preko Beograda prodaje karte za odredišta u mreži Er Srbije Ove zimske sezone Belavia će imati četiri leta nedeljno između Minska i Beograda, u odnosu na tri koja su bila u ponudi prošle godine. Er Srbija trenutno ima 34 Sporazuma o proporcionalnosti i 14 sporazuma o deljenju kodova.Avio-kompanije inače već mesecima beleže gubitke u poslovanju, zbog pandemije korona virusa.Kako je preneo Bloomberg, kompanija Emirates koja je jedna ov vodećih na Bliskom Istoku, kao i Katar ervejz, dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lifthanza iz Nemačke oko devet milijardi evra.Er Srbija koja je u partnerstvu sa Etihadom namenila je 57,6 miliona dolara za otplatu dela kredita od 120 miliona evra ali je nepoznato ko je zapravo taj dug platio, o čemu je Nova ekonomija već pisala.BLOOMBERG: PRE PANDEMIJE ETIHAD IZGUBIO MILOJARDE DOLARA ULAŽUĆI U ETIHAD

Svet

Reuters: Dojče banka prekida sve veze sa Trampom nakon izbora

Nemački zajmodavac Dojče banka (Deutsche Bank) planira da prekine svaku saradnju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nakon izbora, izjavila su u utorak Rojtersu tri visoka zvaničnika banke, prenosi Biznis insajder.Dojče banka planira da proda Trampov dug ili zatraži otplatu oko 340 miliona dolara nepodmirenih zajmova Trampovoj organizaciji, navodi se u izveštaju.Trampove veze sa Dojče bankom odavno su pod nadzorom. Tokom godina banka je postala najveći zajmodavac Trampovoj organizaciji, pod čijim vlasništvom su Tramp hoteli, golf odmarališta i druga preduzeća.Ali, banka je sada navodno spremna da odbaci poslednju vezu sa predsednikom: tri zajma, ukupne vrednosti oko 340 miliona dolara, koje je predsednik lično garantovao i uzeo protiv vrednosti njegove imovine. Zajmovi će početi da dospevaju na naplatu za dve godine.Trojica zvaničnika rekli su Rojtersu da rukovodioci banaka nisu zabrinuti zbog sposobnosti predsednika da otplaćuje zajmove, delimično i zbog vremena preostalog do njihovog dospeća.S obzirom na to da Tramp lično garantuje za kredite, ako više ne bude na funkciji i ne bude mogao da ih otplaćuje ili refinansira, Dojče banka bi mogla da zapleni njegovu imovinu, pisao je Rojters.Dojče banka je odbila da komentariše Rojtersov izveštaj.

Svet

Tviterov odbor zadovoljan upravljačkom strukturom

Nezavisni komitet koji je odbor Tvitera osnovao ranije ove godine izrazio je svoje poverenje u upravu kompanije i preporučio da trenutna upravljačka struktura ostane na mestu. Komitet je ispitao korporativno upravljanje Tvitera nakon pritiska aktivističkog akcionara Eliot Menadžmenta da reformiše određene prakse, piše Telecompaper.Izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi suočio se sa kritikama zbog toga što je svoje vreme podelio između Tvitera i Skvera, druge kompanije koju je osnovao i gde je takođe na poziciji izvršnog direktora.Komitet je rekao da je sa Dorsijem i relevantnim telima odbora razgovarao o planiranju sukcesije, ali nisu najavljene dalje preporuke o ulozi izvršnog direktora.Druga glavna preporuka bila je promena mandata za članove odbora Tvitera. Umesto postepenih izbora nekolicine članova svake godine, ceo odbor će biti izabran svake godine. Izmena će biti predložena naredne godine.Tviter se dogovorio o drugim promenama već početkom ove godine, kada su se predstavnici Eliot Menadžmenta i investitora Silver Lejk pridružili odboru, a kasnije imenovanjem nezavisnog predsednika Patrika Pišeta. Pišet je predsedavao komisijom za reviziju menadžmenta, u kojoj su bili i predstavnici Eliota i Silver Lejka, zajedno sa još tri nezavisna direktora.

Svet

Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta

Rudarski gigant Rio Tinto u Australiji i dalje poseduje 1.780 dozvola za uništavanje svetih mesta australijskih Aboridžina, tvrde isražitelji koji rade na slučaju rušenja drevnih pećina u oblasti Juukan Gorge, koje se dogodilo proletos, preneo je londonski Gardijan. U napetim rasptravama sa poslanicima, rukovodioci Rio Tinta i dalje ostaju pri tvrdnjama da preuzimaju odgovornost za „loše odluke“ koje su dovele do rušenja aboridžinskih pećina starih 46 hiljada godina. Incident se inače dogodio prilikom radova na proširenju rudnika u klisuri Juukan, u maju ove godine.Do neke nove odluke 1.780 odobrenja za radove koje poseduje ova rudarska kompanija, kako se navodi i dalje ostaje na snazi sve dok se ne preispitaju stari zakoni o nasleđu Aboridžina. To znači, tvdi Gardijan da kompanija može legalno da uništi te lokacije. Predstavnici Rio Tinta sa druge strane kažu da se svako od tih odobrenja preispituje u saradnji sa tradicionalnim vlasnicima zemljišta, a direktor te kompanije Žan Sebastijan Žak, direktor za eksploataciju rude gvožđa Kris Salisburi i šefica korporativnih poslova Simon Niven svedočili su u istrazi o incidentu.Oni su izjavili da dati ostavku zbog postupka kompanije koji je doveo do uništavanja satrih aboridžinskih skloništa, koja se smatraju veoma važnim arheološkim nasleđem u Australiji.Žan Sebastijan Žak je rekao da niko od njih nije bio upoznat sa „izuzetnim arheološkim i kulturnim značajem“ te lokacije sve dok ona nije uništena, ali je dodao da su drugi ljudi u kompaniji to znali od 2005. godine.U napetim i nezgodnim razgovorima sa poslanicima, troje rukovodilaca Rio Tinta je preuzimalo odgovornost za kao se navodi „propuštene prilike“ i „loše odluke“ koje su dovele do uništavanja pećina."Eksplozija nije smela da se dogodi. Pećine nije trebalo uključiti u rudarske planove. Nije postojala namera da nekoga obmanemo, ali očigledno je da su napravljene greške”, izjavio je Kris Salisburi iz Rio Tinta.On je dodao da nije jasno ko je doneo odluku da se pećine uključe u plan rudnika, kao i da je ta odluka bila loša i pogrešna. Rekao je i da o planovima nisu govorili predstavnicima naroda Puutu Kunti Kuurama i Pinikura, jer su verovali da imaju zajedničku saglasnost.ŠTA KAŽU ABORIDŽINI?„Ja, moja porodica, naše starešine i naši preci izražavamo žaljenje zbog skrnavljenja našeg svetog mesta“, izjavio je tradicionalni vlasnik zemlje u području gde se dogodio incident Burčel Haies. Inače tradicionalnim zemljama i vodama naroda Puutu Kunti Kurrama i naroda Pinikura upravlja Aboridžinska korporacija PKKP.Tokom istrage, u avgustu Rio Tinto je saopštio da je razmotrio tri planska rešenja za rudnik kojima bi se izbeglo oštećenje aboridžinskih skloništa, ali su izabrali, kako su dodali četvrto, sa ciljem da ulože dodatnih 134 miliona dolara u gvozdenu rudu visokog kvaliteta.Kompanija je potvrdila da sarađuje sa korporacijom PKKP na čuvanju artefakata i predmeta koji su spašeni sa lokacije. Među njima se nalazi 4000 godina star pojas koji je ispleten od ljudske kose i predstavlja dokaz o direktnoj genetskoj vezi sa narodima Puutu Kunti Kurrama i Pinikura.Senator australijskih laburista Pet Dodson oštro je kritikovao kompaniju Rio Tinto i rekao da ona tradicionalne vlasnike zemljišta nije ispravno informisala o svojim planovima, da je koristila prednost loših državnih zakona, kao i da je nastojala da vlasnike zemlje kroz ugovore liše nekih prava.

Svet

Evropski regulator kritikovao Nemačku zbog propusta u slučaju Vajerkard

Nemački regulatorni nadzor propale kompanije za digitalna plaćanja Vajerkard (Wirecard) bio je manjak i izložen riziku prekomernog uticaja ministarstva finansija, objavila je danas evropska regulatorna agencija ESMA, javlja portal Bankar.Bivši izvršni direktor kompanije Markus Braun i drugi čelnici uhapšeni su zbog sumnje da su umešani u nezakonito poslovanje i prevaru tešku ukupno 3,2 milijarde eura.Optuženi, uključujući Brauna, negiraju bilo kakvo kršenje zakona.Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala Slučaj je otvorio pitanje odgovornosti nemačkih finansijskih i računovodstvenih regulatora i ESMA je u julu pokrenula hitnu reviziju kako bi utvrdila jesu li poštovali evropske propise.Rezultat je izveštaj od 190 stranica koji govori o nizu nedostataka, neefikasnosti i pravnih i proceduralnih prepreka nezavisnosti nemačkog regulatora za izdavaoce hartija od vrednosti i Ministarstva finansija.Evropska komisija zatražila je od ESMA reviziju kako bi razmotrila potrebu za centralizovanim nadzorom evropskog tržišta, koji bi trebalo da spreči slične skandale.

Svet

Xiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefona

Kineska kompanija Xiaomi prestigla je Epl (Apple) i postala treći najveći svetski prodavac pametnih telefona u trećem kvartalu ove godine. Epl je prvi put nakon gotovo decenije ispao iz vodeće svetske trojke u proizvodnji i prodaji pametnih telefona, piše Biznis insajder.Xiaomi je prodao 46,5 miliona uređaja, odnosno gotovo 5 miliona više od Epla, čije je brojke teško pogodilo zakasnelo lansiranje Ajfona 12, saopštila je Međunarodna korporacija za podatke (IDC).Samsung se vratio na prvo mesto, potisnuvši Huavej, koji se borio sa američkim sankcijama.Svetska prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala je za 1,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju IDC-a objavljenom u četvrtak. To je mnogo manji pad od pada od 9 odsto koji je IDC predvideo, jer su se ekonomije počele oporavljati od pandemije, a prodaja telefona porasla je u Indiji, Brazilu, Indoneziji i Rusiji.

Svet

EU će uskratiti elektranama na gas oznaku zelene investicije

Prema nacrtu nove EU regulative elektrane na prirodni gas neće biti klasifikovane kao zelene investicije u Evropi ako ne budu poštovale stroga ograničenja emisije, koja u ovom trenutku ne ispunjava nijedna, piše Euractiv.Novom regulativom EU, za koju se očekuje da bude završena do kraja godine, oni koji nude finansijske proizbode do kraja 2021. godine biće u obavezi da objave koja ivnesticija ispunjava klimatske kriterijume, čime će moći da se smatra održivom.Da bi bila klasifikovana kao održiva investcija, ona koja "značajno" doprinosi zaustavljanju klimatskih promena, elektrana na gas ne sme da proizvodi više od 100 grama ugljen-dioksida (CO2) ekvivalenta po kilovat satu.Čak ni najefikasnije evropske elektrane na gas proizvode tri puta više CO2, procenjuju u industriji gasa i nezavisnom klimatskom tink tenku Ember.Elektrane na gas bi, da bi ispunjavale taj kriterijum, morale da imaju tehnologiju za sakupljanje i skladištenje gasa (CCS), koju za sada nema nijedna evropska elektrana.Kompanijama neće biti zabranjeno da investiraju u projekte koji se po kriterijuma EU ne smatraju održivim, ali iz industrije gasa upozoravaju da isključivanje elektrana na gas može da znači probleme sa nalaženjem novca, čak i za ulaganja radi smanjenja emisije.