Najnovije

2020

„Briga za svaku kap” Zaovinskog jezera

Zahvaljujući ekološkom projektu simboličnog naziva „Briga za svaku kap“, koji su pokrenuli kompanije Henkel i Delez Srbija, očišćeno je Zaovinsko jezero. Projekat čišćenja jezera u organizaciji ronilačkog kluba Koral-Adriatic Scuba okupio je brojne ljubitelje prirode koji su se udružili i zajedničkim snagama doveli ovu akciju do najlepšeg mogućeg epiloga. Sjajni rezultati najbolji su pokazatelj organizatorima da su njihovi napori naišli na odličan odziv zajednice. Sa zajedničkim ciljem da Zaovinsko jezero bude čistije, a okolina zdravija za život, Henkel i Maxi su u avgustu mesecu pokrenuli prodajnu akciju u kojoj su mogli da učestvuju svi građani kupovinom Fa, Schauma i Vademecum proizvoda u Maxi supermarketima. Akcija u prodajnim objektima trajala je dva meseca, te nakon toga vodeni dragulj na planini Tari očišćen je od nešto više od 20 vreća otpada. Većinom plastične boce, limenke, gume i delovi kuhinjskih aparata zagadili su dno jezera u zapadnoj Srbiji. Mesto na jezeru, gde je ekološka akcija održana, izabrano je zbog specifičnosti lokaliteta koji se nalazi u zapadnoj Srbiji, a pripada teritoriji opštine Bajina Bašta. Upravo ta lokacija, nedavno je postala deo Nacionalnog parka Tara, a koliko je posebno ovo mesto govori i činjenica da je baš tamo otkriven živi fosil biljnog sveta - Pančićeva omorika. „Veoma smo ponosni na ovaj projekt i činjenicu da smo sa našim partnerima, inicijativu ,Budimo odgovorni čuvajmo svaku kap', već sada pozicionirali kao snažan projekat koji ima ozbiljne rezultate i koji otvara pitanje svesti o zaštiti čistoće voda. Količine otpada koje je izronio vredan tim ronioca ozbiljno nas upozoravaju da moramo nastaviti sa akcijama čišćenja i jako sam zahvalna partnerima iz kompanije Delez Srbija i RK Koral-Adriatic Scuba koji nas podržavaju u ovim naporima“, istakla je Petra Rajnpreht, brend menadžer kompanije Henkel. Da je bitno osvestiti građane o tome koliko uništavamo prirodu, prepoznali su i partneri projekta. „Zaštita životne sredine i podrška lokalnoj zajednici među prioritetima su odgovornog poslovanja naše kompanije. Uvek se rado odazivamo u sve ekološke projekte naših partnera, a dugogodišnja strateška saradnja sa kompanijom Henkel i uključivanje naših kupaca, ovog puta su zaslužni za lepše i čistije Zaovinsko jezero“, istakla je Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija.Manje otpada u predivnom jezeru svakako je srećan kraj ove ekološke akcije, ali još je važnije građane edukovati i osvestiti o važnosti očuvanja prirode i vođenju brige o istoj. „Izuzetno smo srećni i zadovoljni sa rezultatima koje je ovaj projekt postigao. Ono što deluje kao motivacija da nastavimo dalje sa akcijama čišćenja jeste upravo ono što vidimo kad zaronimo i otpad koji izronimo sa dna naših reka i jezera. Taj problem godinama je zapostavljen i hvala kompanijama Henkel i Delez Srbija što su odlučili da pomognu u rešavanju ovog problema”, zaključio je Ivan Stanković, vlasnik centra Koral-Adriatic Scuba.

Srbija

Rajaner: Imaćemo prvi godišnji gubitak od 2009.

Irski niskobudžetni avio-prevoznik Rajanair saopštio je da je tokom letnjeg perioda godine zabeležio gubitak od 197 miliona evra, dok se u narednom očekuju još veći, budući da se u Ujedinjenom Kraljevstvu uvodi drugi lokdaun od 5. novembra, piše irski portal RTE.Za irskog avio-prevoznika ovo predstavlja prvi letnji gubitak u poslednjih 30 godina, dok je u istom periodu prošle godine kompanija ostvarila zaradu od 1,15 milijardi evra.Izvršni direktor kompanije Majkl Oleri rekao je da će gubici najverovatnije biti još veći i to bi bio prvi godišnji gubitak od 2009.Međutim, za razliku od svojih rivala, kompanija je izbegla nagli pad deonica nakon najnovijeg lokdauna u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji bi od 5. novembra, prema najnovijim odlukama trebalo da traje četiri nedelje.Deonice Rajnera porasle su za 5,5 odsto, dok su deonice kompanija Izi Džet i Internešnl Ervejz Grup, vlasnika Britiš Ervejz , pale preko 5 odsto nakon najave najnovijeg ograničenog kretanja.Kako navodi kompanija, prvi lokdaun dovelo je do pada broja putnika od 80 odsto u tom periodu. U narednom očekuje oko 38 miliona putnika, u poređenju sa 149 miliona prošle godine.Iz kompanije su upozorili da bi taj broj mogao dalje da se smanji ukoliko vlade zemalja Evropske unije nastave da loše upravljaju avio-prevozom i uvode nekoordinisane zabrane putovanja zbog pandemije.RAJNER OD JULA OBNAVLJA 40 ODSTO LETOVA

Srbija

Fortenova nastavlja pregovore o prodaji Frikoma

Fortenova grupa nastavlja pregovore o prodaji Poslovnog područja Smrznuta hrana nakon što je primila niz ponuda za preuzimanje kompanija Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom, saopštila je Fortenova.Nakon što je primila niz neobvezujućih ponuda za preuzimanje ovih kompanija, pozivom određenom broju odabranih ponuđača da započnu sveobuhvatnu analizu privrednog društva koje je predmet moguće transakcije, Fortenova grupa je odlučila da nastavi sa sledećom fazom postupka prodaje, navodi se u saopštenju.„Testiranjem tržišta potvrđeno je da među potencijalnim investitorima postoji snažan međunarodni interes za našu delatnost zamrznute hrane. Sve kvalifikovane neobvezujuće ponude dolaze od kompanija s izuzetnim investicionim i operativnim rezultatima u prošlosti“, rekao je James Pearson, glavni finansijski direktor Fortenova grupe. Kompanija očekuje da će ponuđači sve analize  završiti do kraja godine. Fortenova grupa prodaje poslovno područje Smrznuta hrana kako bi smanjila zaduženost kompanije. Fortenova grupaje, kako navodi na svom sajtu, nastala implementacijom nagodbe poverenika u hrvatskoj kompaniji Agrokor, nakon velikih finansijskih problema.

Srbija

Panel: Srbija u građenju odnosa sa SAD treba da bude zagledana u budućnost

Američki državljani srpskog porekla neće imati značajnu ulogu u predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, iako su odnosi Beograda i Vašingtona krenuli uzlaznom putanjom. Odnos Amerike prema Srbiji neće biti značajno promenjen pobedom jedog ili drugog kandidata, ali trenutnu pažnju administracije u Vašingtonu treba iskoristiti za produbljivanje saradnje u budućnosti, zaključak je panela "Američki izbori i srpske dileme" koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.Tomas Kantrimen, predsedavajući borda direktora Udruženja za kontrolu naoružanja i bivši bivši Podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, ocenio je da će sutra biti održani "najvažniji izbori u istoriji SAD", zbog "opstrukcija bez presedana" koje se dešavaju u izbornom procesu."Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) kaže da izbori trebaju da budu slobodni, transparentni i bezbedni (sa stanovišta pandemije). Republikanci trenutno izazivaju sve tri pretpostavke. Trenutni izbori u SAD predstavljaju nazadovanje, koje je bliže (političkim) standardima Balkana 20. veka", ocenio je Kantrimen.On je dodao da građani Amerike srpskog porekla mogu da budu faktor u sutrašnjim izborima, na primer ako Mičigen bude jedna od ključnih država, ali smatra da se to ipak neće desiti."Etnicitet ne treba da određuje kako neko glasa... (Bivšeg potpredsednika SAD) Bajdena će možda mnogi Srbi mrzeti zbog politika koje je podržavao tokom devedesetih, ali trebamo da shvatimo da je to prošlost, istorija, te da nije dobra mera onoga što od njega možemo ocekivati u budućnosti", dodaje Kantrimen.Kao najvažnije zadatke savremenih demokratija u bliskoj budućnosti, Kantrimen vidi borbu protiv korupcije i za vladavinu prava, za koje navodi da očekuju svaku državu na svetu."Korupccija je primarni problem Balkana, koja usporava i pristupanje EU i ekonomski razvoj. Veći fokus SAD u ovoj sferi bi bio dobrodošao... Problem je što predsednik Tramp vaš region ne vidi kao bezbednosno nestabilno područje, u kom su dugoročno ugrožena ljudska prava, već kao prostor gde se može napraviti neka vrsta dogovora, koja bi kasnije bila predstavljena kao spoljnopolitički usopeh. Iako je tako, pored tvrdji da je Vašingtosnkim sporazumom okončao rat i krvoproliće na Balkanu, mislim da ni Tramp nije siguran šta se nalazi u dogovoru koji je potpisao (sa predstavnicima Beograda i Prištine)", kaže Kantrimen.Profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić smatra da su teze kako će srpska dijaspora značajnije uticati na izbore u SAD "kap u moru iluzija", kao i da bi Bajden mogao da bude dugoročno bolji spoljnopolitički saveznik Srbije"Bajden ce pokušati da ponovo izgradi odnose sa EU, između ostalog. Bajden i bolje poznaje ovaj region, lično znam da je bio veoma uznemiren (kada je počeo Martovski pogrom) 2004. godine, zna za Dečane, zna oca Savu... Interpretacije da će njegovi prethodni stavovi biti relevantni za buduću američku administraciju nisu tačni. Naprotiv, misli da će brinuzi o ovom regionu više nego drugi", ocenio je Vujačić.Komentarišući Vašingtonski sporazum, Vujačić dodaje da u pitanju nije dogovor, "već dve izjave koje su Beograd i Priština dale pred predsednikom SAD, da premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim "neće proći" ako Bajden pobedi, zato što se tome protivi EU, kao i da je diversifikacija snabdevanja energijom lepa zamisao, ako se zanemari činjenica da trenutno nema alternative ruskoj energiji "Za buduće odnose mnogo je važniji tehnloški rat Pekinga i Vašingtona, koji će se preliti i na Evropu i na Balkan", zaključuje Vujačić.Slobodan Georgiev, direktor vesti i programa Newsmax Adria smatra da bi Vašingtoski sporazum mogao da bude dobar i za Beograd i Prištinu,ali i za ceo region."Iako je (dogovor) možda propagandne prirode, ipak predstavlja pomak u odnosima dve strane", kazao je Georgiev.

Srbija

Vlada razmišlja o odlaganju poreskih dugovanja zbog pandemije?

Vlada Srbije razmišlja da zbog pandemije uvede mogućnost odlaganja poreskih dugovanja i nedospelih poreskih obaveza, sledi iz radne verzije acrta zakona  izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva finasija, navodi se da je "izuzetno, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava se na način i pod uslovima koje utvrdi  vlada".Takođe, novina je član poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Kako je predviđeno, u slučaju da izbegnete plaćanje poreza na dodatu vrednost, a iznos poreza čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, sledi vam kazna od jedne do pet godina i novčanom kaznom.U kojim biznisima će biti najviše otkaza? (VIDEO)

Svet

Karantin u Evropi i američki izbori oborili cenu nafte

Cene nafte pale su danas zbog zabrinutosti da će mere protiv širenja pandemije u zemljama širom Evrope oslabiti potražnju za gorivom, kao i zbog ovonedeljnih američkih predsedničkih izbora, piše agencija Rojters.Zemlje širom Evrope ponovo su uvele mere zaključavanja kako bi pokušale da uspore širenje zaraze Kovid-19, jer broj novozaraženih konstantno raste širom Evrope.„Cene nafte padaće dok se ne obuzda neviđeni porast novih infekcija korona virusa“, rekao je Stiven Brenok iz naftnog brokera PVM.Globalne kompanije za trgovinu naftom očekuju dalje smanjenje potražnje, iako se procene razlikuju. Kompanija Vitol smatra da će potražnja tokom zime biti oko 96 miliona barela dnevno (bpd), dok Trafigura očekuje da će potražnja pasti na 92 miliona bpd ili manje.Pored pandemije i izborna neizvesnost u Sjedinjenim Američkim Državama takođe su podstakli oprez investitora na globalnim tržištima.„Tržište će u velikoj meri reagovati na ishode predstojećih izbora u Americi“, zaključuje analitičar BNP Paribas Heri Čilingurijan.U međuvremenu, proizvodnja nafte iz OPEC-a porasla je četvrti mesec zaredom, pokazuju podaci Rojtersa.OPEC i saveznici, uključujući Rusiju, smanjuju proizvodnju za oko 7,7 miliona barela na dan da bi podržali cene. Planirano je da OPEC+ grupa održi politički sastanak 30. novembra i 1. decembra, a neki analitičari očekuju da će odložiti planove za povećanje proizvodnje za 2 miliona barela na dan od januara, piše Rojters.

Srbija

Lidl ostvario čvrsta partnerstva sa domaćim dobavljačima

Kompanija Lidl Srbija, kako bi osigurala očekivani kvalitet i svežinu proizvoda, vrši pažljiv odabir svog celokupnog asortimana. U Srbiji je za dve godine poslovanja ostvarila čvrsta partnerstva sa velikim brojem domaćih dobavljača, a od prvog dana uspešno sarađuje, u segmentu nabavke jaja, sa preduzećem Agro Đole DOO iz Jagodine.“Kroz pažljivo odabran asortiman u Lidl prodavnicama, kao i posvećenost našim dobavljačima, direktno utičemo na postizanje ponude visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama za potrošače širom Srbije. Kako bismo znali sve o načinu proizvodnje i poreklu naših proizvoda, važno je da mi iz Lidla dobro poznajemo svoje poslovne partnere i da sa njima imamo uspostavljen odnos koji je na obostrano zadovoljstvo“, izjavio je Nikola Balaban izvršni direktor nabavke kompanije Lidl Srbija.Osim uspešnog poslovnog odnosa, vrlo je važno uspostaviti i poverenje u dugoročne partnere. Više o saradnji sa kompanijom Lidl Srbija otkrio nam je Petar Đokić, direktor firme Agro Đole, istaknuti  proizvođač jaja na domaćem tržištu: “Iz dosadašnje saradnje sa Lidlom posebno bih istakao sigurnost, u smislu sigurne prodaje količina i nezavisnosti od promena na tržištu, zatim poštovanje rokova plaćanja, otvorenost u komunikaciji i konstantnu podršku u postizanju zajedničkog cilja od samog početka poslovanja“.Agro Đole, kao uspešan prehrambreni brend na našem tržištu, trenutno je u procesu implementacije evropskog IFS sertifikata za kvalitet. Ispunjenje svih standarda koje to priznanje podrazumeva, nije nimalo lak zadatak i iziskuje velika ulaganja, ali na prvom mestu entuzijazam i veru da je zadovoljan kupac jedini parametar uspeha. „Uz pomoć kompanije Lidl i u skladu s njenim standardima, uveli smo najsavremeniju opremu za rad i proširili kapacitete proizvodnje za preko 200.000 koka nosilja u sistemu. Od naredne godine ćemo, unaprediti svoju ponudu jajima iz organske proizvodnje i slobodnog uzgoja i postati prvi  proizvođač jaja u Srbiji koji ispunjava sve evropske standarde i raspolaže farmom sa najvećom zelenom površinom“, najavio je Đokić.Tu viziju, sa svojim proizvođačem jaja deli kompanija Lidl, koja se od dolaska u Srbiju posvetila zajedničkom zalaganju za uspostavljanje vrhunskih standarda u proizvodnji Agro Đole jaja. Rezultat se ogleda u znatnom povećanju proizvodnih kapaciteta i unapređenom kvalitetu ovih jaja koji se oseća sa svakim zalogajem. Pomenuta uspešna saradnja ima efekte i u sprovođenju promena na našem tržištu. Naime, iako će mnoge iznenaditi poslednje evropske preporuke obuhvaćene i pravilnikom o kvalitetu jaja Republike Srbije, ovu namirnicu ipak ne treba čuvati u frižideru, što podržavaju kompanija Lidl Srbija i preduzeće Agro Đole.„Kada kupujete domaća jaja na pijaci, sigurno ste primetili da ona ne stoje u frižideru, već najčešće u korpama. Iznošenjem jajeta iz frižidera na sobnu temperaturu, ono trpi temperaturni šok koji izaziva kondenzaciju na ljuski i može dovesti do pojave mikroorganizama“, objašnjava Đokić.O predanosti preduzeća Agro Đole visokokvalitetnoj proizvodnji svedoči i sam proces. „Naši radnici ručno sortiraju i pripremaju kutije sa po 10 ili 30 jaja za transport u Lidl prodavnice, a sve vreme distributivnog toka procesa održavamo temperaturu na kojoj su jaja izložena između pet i 25 stepeni Celzijusa. U takvim uslovima bi i potrošači trebalo da ih čuvaju kod kuće nakon kupovine“, dodaje on.Najzad, imate sva predznanja za kupovinu i čuvanje jaja, koja su od sada u Lidl prodavnicama mogu pronaći van frižidera, bliže rafovima sa brašnom i šećerom.

Svet

Bloomberg: Pre pandemije Abu Dabi izgubio milijarde dolara ulažući u Etihad

Vlada Abu Dabija uložila je oko 22 milijarde dolara za Etihad ervejz u poslednjih sedamnaest godina, sa ambicijom da svog nacionalnog prevoznika pretvori u važnog igrača na globalnoj avio-sceni. Međutim ti napori su, kako piše Bloomberg poslednjih godina posustali.Velika ulaganja, koja su bila aktuelna pre blokade avio-saobraćaja koju je izazvala pandemija verovatno su bila samo uvod u novčanu podršku za koju se očekuje da će stići ove godine, s obzirom na veliku potrebu koja je potrebna vazdušnom saobraćaju.Obim državne pomoći takođe bi mogao da usmeri pažnju na sporazum koji je postignut pre dve godine kojim je rešen dugotrajni spor koji je nastao zbog pomoći koju vlade daju aviokompanijama u tom regionu Bliskog istoka. Tim sporazumom, kako se podseća najveće američke aviokompanije suprotstavile su se onim u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Američki prevoznici se inače zalažu za smanjenje, kako objašnjavaju, nepravednih subvencija u iznosu većem od 50 milijardi dolara namenjenih Katar ervejzu, Emiratesu i Etihadu.Tokom nedavnih sastanaka investitora, Etihad je otkrilo ranije nepoznata finansijska ulaganja u obveznice, uoči prodaje sukuka (obveznica koje su u skladu sa šerijatskim pravom) i saopštila da su izvršene do kraja prošle godine i kako se dodaje nije bilo odmah jasno da li su plaćanja izvršena nakon 2018. godine. Ujedinjeni Arapski Emirati tada su se složili da treba da povećaju finansijsku transparentnost u svojim avio-kompanijama kao deo dogovora sa Sjedinjenim Državama.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE Kako dodaje Bloomberg, Etihad ipak neće objaviti svoje obveznice, a investitori su potpisali ugovor o njihovom neotkrivanju, tako da su detalji i dalje nepoznati. Kompanija je inače zaključno sa 2019. godinom nagomilala gubitke u iznosu od 5,67 milijardi dolara, a iako nije objavila da li je dobila neku državnu pomoć, prodala je svoje tranzicione islamske obveznice za 600 miliona dolara u okviru sukuk programa vrednog tri milijarde dolara.Emirates, koja je vodeća aviokompanija sa sedištem u Dubaiju i Katar Airvais dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lufthanza 10,5 milijardi dolara (devet milijardi evra), a Južna Afrika je odlučila da spasi svoju nacionalnu aviokompaniju sa 641 milion dolara.Etihad je ove godine smanjio poslovanje i produžio preriod utokom kojeg će zaposleni primati niže plate, a gubitak u prvoj polovini godine bio je 758 miliona dolara.Uprkos milijardama dolara koje je Abu Dabi uložio u kompaniju, Etihad je 2017. napustio strategiju saveza u vlasničkim udelima sa stranim partnerima i usredsredio se na regionalna putovanja.Investitorima u obveznice koje su izdate 2015. godine za pomoć u finansiranju Etihada i mreže povezanih društava u kojima je imao udeo, vraćeno je samo 43% novca, zaključno sa uplatom od od 700 miliona dolara 28. septembra, čime je dug samo formalno podmiren.Partnerski odnos sa Etihadom ima i Er Srbija, koja je kako piše Nova ekonomija najverovatnije izmirila deo duga od 120 miliona evra i uplatila prvu ratu tog kredita u iznosu od 57,6 miliona dolara, ali međutim i dalje, kako se dodaje nije poznato ko je taj dug platio.

2020

Erste Bank: Podrška privredi i građanima u kriznom periodu i dalje u fokusu

„I tokom trećeg kvartala naš fokus je bio usmeren na podršku privredi, kako bi u aktuelnoj krizi kompanije očuvale radna mesta i poslovanje. Upravo iz tog razloga smo prva banka u Srbiji koja je sa Evropskom investicionom bankom potpisala kreditnu liniju za pomoć preduzećima iz sektora posebno pogođenih pandemijskom krizom i bićemo na raspolaganju našim klijentima kako bi se njene posledice što više ublažile. Da smo svi zajedno na dobrom putu kad je reč o merama koje smo preduzeli, govori činjenica da su preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća u najvećoj meri iskoristili kredite u okviru garantne šeme Vlade Srbije, dok su velika preduzeća kreditnu podršku koristila za nove investicije, i beležimo porast njihovog kreditiranja za četvrtinu u odnosu na kraj 2019. godine“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.„U radu sa stanovništvom, naš primarni cilj je briga o dobrobiti naših klijenata i zahvalni smo svim kolegama, kako iz filijala tako i iz svih sektora banke, koje su u ovim vremenima pokazale izuzetnu solidarnost, hrabrost i odgovornost. To su prepoznali i naši klijenti i njihovi depoziti su porasli za gotovo petinu, dok je ukupan rast kredita i depozita i privrede i građana dvocifren. U svemu što radimo, klijente pre svega želimo da posavetujemo tako da za sebe i svoje poslovanje donesu najbolje finansijske odluke. Podrška njihovom finansijskom zdravlju ostaje u našem fokusu“, zaključio je Slavko Carić.• Krediti stanovništvu i mikro klijentima uvećani za 13,7% u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 95,20 milijardi dinara; depoziti stanovništva i mikro klijenata veći za 19% i iznose 94,02 milijardi dinara.• Krediti pravnim licima uvećani za 17,2% u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 92,86 milijardi dinara; depoziti pravnih lica su uvećani za 51% i iznose 71,25 milijardi dinara.• Dobit od kamata viša za 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 6,04 milijardi dinara, dok je dobit od naknada i provizija viša za 10,2% i iznosi 1,38 milijardi dinara.• Neto dobit na kraju trećeg kvartala 2020. godine iznosi 2,02 milijardi dinara, što je za 3,7% bolji rezultat u odnosu na isti period 2019. godine.• Bilansna suma je uvećana za 21,9%, sa 231,45 milijardi dinara na kraju 2019. godine na 282,1 milijardi dinara na kraju trećeg kvartala 2020. godine.• NPL racio na kraju trećeg kvartala 2020. godine iznosi 1,1%.Erste Grupa i dalje beleži dobre osnovne rezultate uprkos uticaju pandemije„S obzirom na krizu bez presedana, profitabilnost Erste Grupe i dalje je na zadovoljavajućih 637 miliona evra neto dobiti za prvih devet meseci 2020. godine, uz veoma dobre rezultate u trećem kvartalu. Naš operativni prihod je opao za samo dva procenta međugodišnje, rezervisanja za gubitke po osnovu kreditiranja iznosila su 70 baznih poena, a dalja disciplina po pitanju troškova dovela je do međugodišnjeg smanjenja rashoda. Ovi rezultati ukazuju na snagu našeg poslovnog modela, naše pozicije kapitala, kao i rezilijentnost tržišta Centralne i Istočne Evrope na kojima poslujemo. Ekonomske prognoze za 2021. zavise od razvoja pandemije. Mi svakako ostajemo nepokolebljivi u nameri da i dalje pružamo podršku svojim klijentima i realizujemo rezultate za svoje akcionare”, prokomentarisao je Stefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe.• Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19,5 milijardi EUR (19,0 milijardi EUR).• Bilansna suma se povećala na 272,0 milijardi EUR (245,7 milijardi EUR).

Srbija

Ministarstvo odbrane: Radnik „Krušika“ poginuo u ekspolziji na poligonu

Jedan radnik kompanije "Krušik" iz Valjeva je poginuo, a drugi je povređen u ataru sela Donja Bukovica, na poligonu te fabrike namenske industrije, prenosi portal Radio-televizije Srbije.Kako je saopštilo je Ministarstvo odbrane tokom realizacije redovnih zadataka Holding kompanije "Krušik" Valjevo na bojevoj glavi za protivoklopnu raketu, oko 11 časova na poligonu Begove Vode u selu Zlatarić kod Valjeva, došlo je do eksplozije od koje je poginuo radnik "Krušika" M. J, a povređen je radnik M. P. koji je učestvovao u realizaciji opitovanja,.Povređeni radnik M. P. odmah  je prevezen u Zdravstveni centar u Valjevu gde je hospitalizovan i ukazana mu je medicinska pomoć.Odmah po nastanku vanrednog događaja Holding kompanija "Krušik" obavestila je nadležne državne organe koji će izvršiti uviđaj, navodi se u saopštenju.

Svet

BDP evrozone i EU porastao u trećem kvartalu

U trećem kvartalu 2020. godine BDP evrozone porastao je za 12,7 odsto, a Evropske unije za 12, 1 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, pokazuju preliminarni podaci zavoda za statistiku Evropske unije Eurostata. Ovo je znatno više od prethodno prognoziranog rasta od 9,4 odsto nakon što su objavljeni podaci za Francusku, Španiju, Nemačku i Italiju, koji takođe pokazuju veći rast od očekivanog.U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, BDP je, međutim, opao za 4,3 odsto u evrozoni i za 3,9 odsto u EU u trećem kvartalu ove godine, što predstavlja delimični oporavak nakon negativnog rasta od -14,8 odsto za evrozonu i -13,9 odsto za EU u prethodnom kvartalu.Među državama članicama, za koje su dostupni podaci za treći kvartal 2020. godine, Francuska je zabeležila najveći rast od 18, 2 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, a zatim slede Španija sa rastom od 16,7 odsto i Italija sa 16,1 odsto. Litvanija, Češka i Letonija zabeležile su najmanji rast. Nove mere zatvaranja koje su uvele mnogobrojne zemlje evrozone i EU sugerišu da bi ekonomski rast mogao ponovo usporiti.

Srbija

Studentski tim „Mašinca“ osvojio treće mesto na međunarodnom takmičenju

Studentski tim Mašinskog fakulteta u Beogradu Beoavia osvojio je treće mesto na takmičenju New Flying Competition 2020. sa svojim projektom letelice OSA, a u konkurenciji sedam univerzitetskih timova iz Nemačke, Finske, Meksika i Kine koji su se kvalifikovali u finale takmičenja od ukupno prijavljenih 50 timova iz celog sveta.Kako se navodi, studenti okupljeni u timu Beoavie bave se dizajniranjem, projektovanjem i proizvodnjom bespilotnih letelica, i jedini su predstavnici iz Srbije i Univerziteta u Beogradu na međunarodnim takmičenjima u oblasti vazduhoplovstva.Njihova VTOL (Vertical Take-Off and Landing, sa karakteristikama vertikalnog poletanja i uzletanja) letelica pod nazivom OSA (WASP) projektovana je da koristi prednosti vertikalnog poletanja i sletanja, a zatim da pređe u horizontalni let.Timovi nisu putovali u Hamburg, već su svoje projekte predstavili putem video strima sa sportskih aerodroma na teritorijama svojih država, dok je tim Beoavia svoju letelicu predstavio sa aerodroma Ravan, u blizini Čačka.Na samom takmičenja letelica je morala da ispuni niz manevara, što je podrazumevalo nošenje tereta, vertikalno poletanje do visine od 10 metara i horizontalan let, kao i luping.Dodaje se da je takmičenje po prvi put održano u onlajn formatu usled trenutne pandemije koronavirusa, pod pokroviteljstvom Erbasa (Airbus), u nedelji kada je Mašinski fakultet obeležio 72 godine postojanja.Takmičenje je takođe predstavilo izazov finansiranja, jer je pandemija to dodatno otežala, ali su potrebna sredstva za izradu letelice prikupljena zahvaljujući podršci Dragana Pavlovića.STUDENTSKI TIM MAŠINSKOG: USKORO POLEĆE BESPILOTNA "OSA"

Srbija

Netflix i Booking od sada imaju svoje predstavnike u Srbiji

Rešenje kompanija Netflix International B.V. i Booking.com B.V, čije je sedište u Amsterdamu stiglo je na adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a njihovi predstavnici, kako se navodi na sajtu njegove kancelarije, imenovani su u skaldu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.Predstavnik tih komopanija za Republiku Srbiju, kako se dodaje u saopštenju Poverenika biće Advokatska kancelarija Mikijelj Janković i Bogdanović, sa adresom u Ulici Vlajkovićevoj 28, u Beograda.Imenovanju predstavnika tvih kompanija prethodilo je inicijalno obraćanje SHARE fondacije, koja je ukazala na istu obavezu, dodaje se u saopštenju.U skladu sa zakonom, tom predstavniku se, uz kompaniju Netflix International B.V. i Booking.com B.V, odnosno umesto njih, Poverenik ili neko drugi može obratiti u vezi sa svim pitanjima koji se tiču obrade podataka o ličnosti, a sve u cilju da se obezbedi poštovanja zakona.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i tako pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.NEMA PRAVA NA INTERNETU BEZ PREDSTAVNIKA TEHNOLOŠKIH KOMPANIJA

Srbija

Ne odustajemo od ambicioznih planova

Intervju: Mate Štetić, generalni direktor strateškog poslovnog područja kafa u Atlantic Grupi1. Kako se pandemija odrazila na poslovanje Atlantic Grupe u 2020. i poslovni segment kafe? Da li ste imali problema sa nabavkom sirovina?Atlantic Grupa svojom dobrom organizacijom poslovanja, uz finansijsku stabilnost, za sada prilično dobro odoleva svim izazovima pandemije i bez većih oscilacija uspeva da na svim tržištima, odgovornim ponašanjem, obezbedi redovnu proizvodnju i odgovori na potrebe svojih potrošača. To objektivno pokazuju i polugodišnji poslovni rezultati koji u odnosu na isti period prošle godine, beleže pad od svega 0,9 odsto i pored svih restrikcija, pogotovo u Horeca kanalu. Kafa se i dalje ističe kao najveća pojedinačna kategorija u Atlanticovom portfoliju i  zahvaljujući efikasnom radu tima i svih naših službi podrške, u svakom momentu smo imali dovoljno sirovina i potrebne zalihe da i u slučaju eventualnih poremećaja na tržištu možemo da održimo redovan lanac snabdevanja i stabilno poslovanje kompanije.  2. Strateški prioritet kompanije je jačanje vodeće pozicije u segmentu kafe. Na koji način planirate da podmladite segment sveže mlevene kafe i pojačate potrošnju van domaćinstava?Domaća, sveže mlevene kafa je klasika koja nikad ne izlazi iz mode i odoleva vremenu i promenama kroz koje naša regija prolazi. Međutim, pred nama kao liderima ove kategorije, uvek stoji izazov kako da ova tradicionalna kategorija ostane verna svojim vrednostima, a istovremeno prati životni stil savremenog potrošača. U tom nastojanju da istaknemo njenu jedinstvenost, uspeli smo da kod potrošača podignemo njenu percepciju kao najkvalitetnije i „čiste“ kafe.  A u komunikaciji mi kažemo da je za prave stvari potrebno vreme, a šoljica prave kafe predstavlja najbolji razlog da deo vremena posvetimo sebi i uživamo sa svojim  najbližima. Takođe, želimo da svojom kreativnošću diktiramo trendove i svojim potrošačima ponudimo nove koncepte. Primer je sada već etablirana Black&Easy tradicionalna kafa, koja se sprema na praktičan način uz mogućnost da svoju omiljenu kafu pijete bilo gde, pa i van kuće… Kao odgovor na savremeni način života, izgradili smo i naš moderan Barcaffè&Go koncept sa vrhunskim kvalitetom Barcaffè espressa, koji predstavlja popularan segment konzumacije u pokretu u okviru koga godišnje prodajemo preko 15 miliona napitaka.3. Kakva je budućnost toliko tipične rečenice za ovaj region: "Ajmo na kafu" ili "Ajmo na kavu", u zavisnosti u kojoj državi bivše Jugoslavije se zateknete?Tradicionalna kafa je i dalje najzastupljenija u regionu, iako je primetno da potrošači sve više prate savremene trendove na koje mi uspešno odgovaramo i kroz ostale brendove koje imamo u svom porfoliju instant i espresso kafe. Ukusi su različiti, ali ono što je sigurno je da kafa oduvek zauzima posebno mesto u svim zemljama u regionu, tako da će poziv na kafu uvek imati posebno značenje.  U Srbiji, Bosni i Hercegovini  i Makedoniji i dalje dominira sveže mlevena kafa i na tim tržištima zastupljeni smo sa Bonito i Grand kafom, koja je sa  preko 50 odsto učešća, kafa broj jedan na domaćem tržitu. U zapadnom delu regiona naš brend Barcaffè,  koji se proizvodi u Sloveniji (Izola), ima čak 79 odsto vrednosnog učešća na tom tržištu, a na tržištu Hrvatske zauzima drugo mesto i iz godine u godinu konstantno  raste. Barcaffè u espresso segmentu je sve više je zastupljen u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i u Srbiji i ostatku regiona, što nam dodatno govori o novim navikama potrošača. 4. Analitičari su jedinstveni u ocenama da se efekti pandemije na privredu teško mogu predvideti. Na čemu je fokus planiranja do kraja godine? Planirate li nove investicije i nove kampanje? Dok se sa jedne strane prilagođavamo okolnostima, sa druge ne odustajemo od svojih ambicioznih planova i ciljeva koje smo zacrtali. Ulažemo u podizanje kapaciteta i efikasnosti proizvodnje, a dodatno u saradnji sa našim partnerima, ulažemo u opremu i poboljšanje nivoa usluge espresso i „on the go“ kafe. Ulaganjem u različite segmente poslovanja i core brendove pružamo vrhunski kvalitet i nudimo inovativne proizvode, jer samo tako možemo da opravdamo lidersku poziciju koju imamo. 

Srbija

VOICE: Zaustiaviti uništavanje pašnjaka u Vojvodini

Nekoliko veoma retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji moglo bi da nestane, ukoliko se u Vojvodini nastavi sa uništavanjem pašnjaka i njihovih drugih travnih staništa, prenosi portal Voice.org.rs, a među najugroženije vrste spadaju, kako se naglašava velika droplja i orao krstaš.Podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokazuju da se uništavaju pašnjaci i u zaštićenim područjima kao što su Specijalni rezervati prirode “Pašnjaci velike droplje” i “Okanj bara”.“Konstantan pritisak lokalnih poljoprivrednika, koji zaoravajući pojedine parcele unutar rezervata trajno uništavaju prirodna staništa, negativno se odražava na brojnost jedinih populacija velike droplje i orla krstaša u Srbiji”, navode u Društvu za proučavanje ptica Sbije.Specijalni rezervat prirode “Pašnjaci velike droplje” osnovan je 1997. upravo sa ciljem da se sačuva ovaj tipičan ravničarski predeo.FOTO: Nova ekonomija, Zagajička brda u BanatuŠTA SU TRAVNA STANIŠTA?“Travnim staništima nazivamo livade, pašnjake, stepe, slatine i tršćake. To su područja uglavnom pokrivena zeljastom vegetacijom sa vrlo malim udelom drveća i žbunja, neravnomernog rasporeda”, navodi Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.Prema njegovim rečima, SRP ‘Pašnjaci velike droplje’ svakako predstavlja najočuvaniji kompleks travnih staništa u Vojvodini u kojem žive tipične biljne i životinjske vrste Panonske nizije.Popis poljoprivrede izvršen 2012. pokazuje da je u Vojvodini za pedeset godina površina pod pašnjacima prepolovljena. 1960. godine u Vojvodini je bilo oko 177 000 ha pašnjaka, 2012. registrovano je 86 000 ha.Statistički podaci pokazuju da se travna staništa drastično smanjuju i to pre svega usled njihovog preoravanja, izgradnje ribnjaka, iskopavanja peska i gline skidanje i paljnje vegetacije, izgradnja infrastrukturnih objekata.ZAGAJIČKA BRDA: ZELENI BREGOVI BANATA “Utvrđeno je da je preorano oko 10 ha pašnjaka u selu Hajdučica, kod Plandišta, i 21 ha u ataru sela Šušara, kod Vršca, zatim u Lukinom selu na području opštine Zrenjanin, kao i u Žablju i Čurugu” kaže Branko Lakić, direktor Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede.“Stočarstvo, ono pod vedrim nebom, i poluekstenzivno, mora da bude sačuvano u Vojvodini, sistemom subvencija za proizvodnju stoke. Kako bi se pašnjaci potpuno zaštitili od izgradnje ribnjaka, a livade od mogućnosti preoravanja, potrebno je što pre izmeniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu”, napominje Marko Tucakov.

Nova Ekonomija

Podkast „Neću da ćutim“ – Biljana Stepanović i Aleksandar Rašković

Aleksandar Rašković je vlasnik izdavačke kuće Akademska misao, a u podkastu Neću da ćutim tema razgovora je kako pandemija utiče na poslovanje izdavača.Akademska misao bavi se izdavanjem stručne literature za studente i ima dve knjižare. "Smanjili smo najveće plate da ne bismo morali da diramo one najniže", kaže Aleksandar Rašković objašnjavajući kako se kao poslodavac bori sa "pandemijskim" nevoljama.

Srbija

Agencija preporučila razrešenje dekana veterinarskog fakulteta: Zaposlio ćerke, šuraka i kumu

Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je razrešenje dekana Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, Vlada Teodorovića (Vlado u nominativu, prim.novinara), jer je prekršio zakon tako što je na fakultetu zaposlio ćerke, šuraka i kuma. U odluci direktora Agencije od pre tačno godinu dana koja je juče objavljena u Službenom glasniku, navodi se da je (i dalje aktuelni ) dekan Teodorović  doneo odluke i rešenja, i zaključio ugovore o radu i anekse ugovora o radu, na osnovu kojih su Spomenka Đurić, njegova ćerka, Nikola Popović, brat njegove supruge i Branka Beraja, njegova kuma, zasnovali radni odnos na Fakultetu, kao i Aleksandra Nikolić, njegova ćerka koja je takođe zasnovala radni odnos i zbog toga što o sukobu koji je imao u tim situacijama nije pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije.Zbog ovoga je Agencija izrekla meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije. Takođe, on je bez saglasnosti Agencije, u periodu, istovremeno vršio i javnu funkciju predsednika Upravnog odbora Instituta za higijenu i tehnologiju mesa Beograd, Beograd.Iz odluke Agencije se vidi da je kumu Branku Beraju  2013. zaposlio na neodređeno  na poslovima higijeničarke. Ćerku Spomenku je na određeno zaposlio kada je birana za asistenta za užu naučnu oblast Veterinarska ekonomika i to u periodu 1. oktobra 2014. do 20 septembra 2017. Sa Nikolom Popovićem, bratom njegove supruge, zaključio je ugovore o radu 2015. i 2016. na neodređeno, na poslovima vozača na fakultetu. Kako se navodi, Aleksandra Nikolić, njegova ćerka, na Fakultetu je bila zaposlena na poslovima istraživača–pripravnika preko projekta Ministarstva  u periodu od 18. januara 2017. godine, do 30. juna 2017. godine.Agencija traži razrešenje gradonačelnika Vrnjačke Banje  Zaključenjem navedenih ugovora o radu i aneksa ugovora o radu, dekan Teodorović je dovodio sebe u situacije sukoba interesa i na taj način javni interes podređivao privatnom i javnu funkciju iskorišćavao za sticanje koristi za povezana lica, čime je istovremeno ugrožavao i poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.Teodorović je, navodi Agencija, bio dužan da izbegne sukob interesa, a kada je već donosio navedene odluke i rešenja, bio je dužan da o sukobu interesa koji je imao u tim situacijama pismeno obavesti Agenciju, što nije učinio.