Kako da oduševite kupca
Posle fakulteta zaposlila se u jednoj od evropskih agencija u Ljubljani i bila veoma nesrećna. Seća se telefonskog razgovora, kada je pozvala svog dečka i kroz suze mu objašnjavala da samo želi da peč...
Najnovije
Kako je stari zaselak postao poznato etno-selo
Za kratko vreme smo uspeli da rekonstruišemo pet kućica, vratili im stari sjaj, trudimo održimo kulturni i umetnički karakter kakav je selo imalo pre 100 ili 200 godina kaže za Novu ekonomiju Sanja Knežević, programska direktorka Instituta za digitalne komunikacije (DMI) i vlasnica Etno-sela Slatkovac.“To imanje je zapravo moja čukundedovina, napisala sam projekat rekonstrukcije, a osim porodice koja me je tada podržala, niko drugi nije imao sluha za tako nešto. Ali mi smo toliko čvrsto verovali u tu ideju, i dalje smo puni entuzijazma”, kaže Sanja Knežević. Na fotografiji: Sanja KneževićDodaje da je na ideju o projektu došla kao student arheologije sa 23 godine i da je zajedno sa svojom porodicom za kratko vreme uspela da rekonstruiše pet kućica i vrati im stari sjaj.Sanja se sada, pored etno-turizma bavi i digitalnim komunikacijama, pa to sada pomalo baca u drugi plan biznis koji je pokrenula. To iskustvo joj je, kako kaže, pomoglo da savlada sve aspekte preduzetništva i da „nauči da uči u hodu”. UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE „To je kao vrtlog koji vas uvlači, u nekim trenucima nisam znala šta se dešava, samo da moram da se prilagodim”, kaže Sanja.Prema njenim rečima, kada je došla na ideju, svi članovi njene porodice odmah su se sa njom složili, pa su i energija i entuzijazam pratili značaj te inicijative da se napravi jedan kulturno-turistički kompleks i otpočne posao u kom će svi uživati.“To je bio naš životni projekat i prilika da porodicu koja je u tom trenutku bila raštrkana po čitavom regionu ponovo okupimo, da zajedno radimo na nečemu što će nas povezivati sa prošlošću i dati potpuno novu dimenziju budućnosti”, objašnjava Sanja Knežević.Cilj realizacije kako kaže bio je i da se svetu pokaže Srbija onakva kakva nije viđena, odnosno onako kako je izgledala u prošlom veku, kada su ljudi imali duha i bili okrenuti jedni prema drugima, kada su voleli svoju zemlu i radili na njoj uživajući u svakom trenutku.“I sve to kroz samo jedan zaseok koji je već sa rađanjem ideje počeo da živi svoju bajku”, dodaje sagovornica Nove ekonomije.Slatkovac se inače nalazi u selu Latkovac, što je teritorija Opštine Aleksandrovac, a tokom godine, izuzev ove u njemu organizuju različita kulturna dešavanja, pozorišni festival, festivali klasične i izvone muzike umetnički kampovi, slikarske kolonije, kampovi za decu iz dijaspore.ŠTA PORUČITI MLADIM PREDUZETNICIMASanja kaže da u nekim trenucima tokom realizacije projekta ni sama nije znala šta joj se dešava, ali je znala da mora da se prilagođava i da mora da se uči u hodu. “To mi je sve bila odlična priprema za sve ono što me je kasnije sačekalo na putu razvoja mog profesionalnog života”.Sada kada vrati film, kaže da pomisli kako je to bilo naivno i kako je sve mogla da smisli samo 23-ogodišnja studentkinja. Međutim, rezultat je da su samo devet meseci nakon početka građevinskih radova primili prve strane goste. Programima koji nisu uobičajeni za domaći ili seoski turizam uspevaju i da ih, kako kaže, zadrže.Veliki motiv je bio i da se radi zbog otplate kredita, a promocija zaseoka krenula je kada i građevinski radovi.
Raste broj mladih u Srbiji koji žele da se bave poljoprivredom
Potencijal i interes mladih u Srbiji za rad u industriji proizvodnje hrane postoji, a na obrazovnom sistemu je da im pomogne i usmeri da nađu svoje mesto na tržištu, ocenili su učesnici onlajn panela za projekat “Budućnost srpske industrije hrane.Kako je navedeno u saopštenju, trenutni utisak mladih proizvođača je da podrška postoji, ali da je potrebno više podrške i usmeravanja mladih proizvođača kako bi se odlučili za karijeru u ovoj industriji.“Interes postoji i raste, a primer je industrija proizvodnje zanatskog piva, gde je primetan entuzijazam kod proizvođača kraft piva u smislu inovativnosti, prepoznatljivosti proizvoda i novih receptura”, rekao je Viktor Nedović, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije.Osim Nedovića, na panelu su govorili Dragan Jonić iz Centra za negu čoveka i prirode AMA, Boško Jovanović ispred porodične kompanije Polo Čačak, kao i Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane.Kao zaključak istraživanja projekta “Gajimo odgajivače”, sprovedenog u Srbiji i Hrvatskoj, navodi se da su mladi poljoprivrednici ranjiva društvena grupa, sa najvećom podrškom u okviru porodice, dok je država tu kao garant, investitor i izvor obrazovanja.Ova panel diskusija namenjena opštini Čačak bila je osma i poslednja u nizu radionica koje su zbog trenutne pandemije održane onlajn.Projekat je održan u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
Kako izgleda foto-robot prosečnog korisnika medija u Srbiji?
Prosečan konzument televizije u Srbiji je žena, sa završenom dvogodišnjom ili trogodišnjom srednjom školom, penzioner ili nezaposlena, živi u gradu i ima više od 40 godina, pokazalo je najnovije istraživanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti koje su sproveli CeSID i Fondacija Propulsion uz podršku USAID Srbija. Ova osoba pre neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje nego što će to učiniti. Smatra da nema potpuno pouzdanog izvora informacija, a i veoma retko obraća pažnju na izvore informacija. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj najviše odgovara, a internetu najčešće pristupa preko mobilnog telefona ili tableta.Novine vole najviše penzioneriKonzumenti štampe su uglavnom stariji od 54 godine i penzioneri. Osim toga, prosečan čitalac štampanih izdanja češće ima završenu visoku školu ili fakultet. Prosečan konzument štampe smatra da nema pouzdanog izvora informacija. Takođe, veoma retko proverava izvore informacija. Kaže da propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje najčešće prepoznaje zahvaljujući svome znanju iz relevantne oblasti, ili informacijama iz prve ruke. Kratak faktografski tekst je vid informacije koji korisnicima štampe najviše odgovara. Internetu pristupa preko mobilnog telefona.Na portalima uglavnom ljudi sa fakultetomInternet portale i sajtove u svrhu informisanja najčešće koriste osobe koje imaju sledeće karakteristike: završena visoka škola/fakultet ili magistratura/doktorat, živi u gradu i zaposlena je i ima između 24 i 32 godine. Korisnici internet portala i sajtova uglavnom neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatraju da nema potpuno pouzdanog izvora informacija, a i veoma retko obraća pažnju na izvore informacija. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji je najpoželjniji, dok internetu pristupaju putem mobilnog telefona.Društvene mreže rezervisane za žene 30+Prosečan konzument društvenih mreža je žena, mlađa od 32 godine koja živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik ili student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Ona neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatra da pouzdanog izvora informacija nema, a i veoma retko obraća pažnju na izvore istih. Kratak video sadržaj/prilog je format(vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj je najpoželjniji, dok internetu pristupa putem mobilnog telefona.Istraživanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i Propulsion uz podršku USAID Srbija, sprovedeno je u periodu između 10. i 28. novembra 2019. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.147 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 104 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom.
Dve trećine građana Srbije svakodnevno na Fejsbuku
Facebook, Instagram i Youtube su socijalne mreže koje građani Srbije najviše koriste. Čak 60% građana kaže da svakodnevno koristi Facebook (46% njih to čini više puta u toku dana, dok 14% njih to čini bar jednom dnevno), pokazalo je najnovije istraživanje koje su sproveli CeSID i Fondacija Propulsion uz podršku USAID Srbija.Podsećamo, ove nedelje se obeležava globalna Nedelja medijske pismenosti pod sloganom "Opiranje dezinfodemiji".Trećina ispitanika je odgovorila da ne postoje određene teme i sadržaji koji su im prioritet pri prvoj poseti Facebooku u toku dana, već da listaju sadržaje dok ne naiđu na nešto što im se dopada. Zatim imamo, 31% građana (nešto manje od trećine) koji prvo pogledaju objave najbliže rodbine i prijatelja. Facebook kao izvor za pronalaženje informativnih sadržaja (kao što su vesti, medijske objave, članci i blogovi) koristi svakod-nevno četvrtina ispitanika (zbir odgovora često i redovno)Sledeća društvena mreža koja je prepoznata kao značajna je Youtube, za koji je 44% građana reklo da ga koristi više puta u toku dana, a 19% da to čini jednom dnev- no. Zamoljeni da izdvoje samo jednu društvenu mrežu koju u najvećoj meri koriste za informi- sanje o svakodnevnim dešavanjima, građani su u 46% slučajeva izdvojili Facebook. Za njim sledi Instagram, koji je istaklo 27% građana i YouTube koji za informisanje o svakodnevnim dešavanjima koristi 14% ispitanika. Upitani da li im reklame koje susreću pri korišćenju društvenih mreža smetaju ili ih smatraju korisnim, 59% ispitanika kaže da im u većoj ili manjoj meri te reklame smetaju, dok 41% pak kaže da nema problem sa reklamama. Selfi fotografije i lične fotografije iz svakodnevnog života sa porodicom i prijatelja redovno deli oko četvrtina ispitanika. Kod selfi fotografija, 25% ispitanika ih redovno deli, 30% retko to čini, dok 31% uopšte ne deli selfi fotografije. Viber je definitivno društvena mreža koju građani najčešće koriste u svrhe komunikacije. Više od dve trećine ispitanika, njih čak 60% svakodnevno koristi ovu aplikaciju (52% to čini redovno i 18% njih koji to čine često). Influensere prati ukupno 41% ispitanika. Teme koje su izdvojene kao najinteresantnije su zanimljivosti, 18% građana je reklo da ih to najviše zanima kod influensera, dok 10% kaže da je to humor.Istraživanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i Propulsion uz podršku USAID Srbija, sprovedeno je u periodu između 10. i 28. novembra 2019. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.147 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 104 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom.
Share Fondacija: U Srbiji uvedeno filtriranje interneta
Od 15. oktobra mobilni operator VIP uveo je potpunu blokadu pristupa pojedinim kladioničarskim sajtovima, pozivajući se na odredbe novog Zakona o igrama na sreću koji je proletos stupio na snagu, saopštila je SHARE Fondacija.Nezvanično se saznaje da je zapravo reč o samostalnom tumačenju normi, koje se nisu menjale u odnosu na stari propis, Uprave za igre na sreću koja je mobilnim operatorima poslala dopis sa spiskom sajtova kojima treba blokirati pristup iz Srbije.Kao i u nekoliko prethodnih pokušaja da se filtrira internet u Srbiji, i sada je reč o neovlašćenom ograničavanju slobodnog internet saobraćaja svim građanima Srbije bez obzira da li igraju igre na sreću ili ne, što je u suprotnosti sa Ustavom i važećim zakonima.Takođe, primena odredbe koja zabranjuje „omogućavanje“ učešća u igrama na sreću, tako da se ona odnosi na provajdere internet usluga, ovakvim proizvoljnim tumačenjem mogla bi da obuhvati i prodavce uređaja, elektrodistribuciju ili banke preko kojih se vrše novčane transakcije.Analiza SHARE Fondacije pokazala je da je do četvrtka, 29. oktobra VIP bio jedini operator koji filtrira internet u Srbiji. Na osnovu prava na pristup informacijama od javnog značaja, Upravi za igre na sreću poslali smo zahtev za uvid u dopis koji je poslat mobilnim operatorima, kao i eventualni spisak sajtova čiju su blokadu neovlašćeno tražili.SHARE smatra da je blokiranje sadržaja na osnovu dopisa državnog organa opasan presedan i da posledice po slobodu govora i otvoren internet u Srbiji mogu biti dalekosežne.Fondacija poziva sve operatore da poštuju domaće propise te da ne pribegavaju filtriranju, takođe poziva Upravu za igre na sreću da primenu nadležnog zakona obezbedi na način koji ne krši ustavna prava i slobode svih građana Srbije.Integralni izveštaj dostupan je na sajtu SHARE Fondacije.
„Nano borci“ – podrška obrazovnom sistemu Republike Srbije
U želji da pomognu i podrže osnovne škole širom Srbije, Fondacija Novak Đoković će u saradnji sa kompanijom Koloid i Galenika pharmacijom, a uz podršku Privredne komore Srbije donirati 1...
Severna Makedonija: Kazne za nenošenje maske, nedozvoljeno okupljanje i kršenje samoizolacije
Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče objavio je da je za nenošenje zaštitne maske na otvorenom predviđena novčana kazna od 20 evra i pozvao građane da poštuju mere za&scaro...
Od naredne godine kamere na Kalemegdanu
Beogradska tvrđava će od naredne godine biti pokrivena video-nadzorom, koji će doprineti zaštiti kulturnog dobra, svih objekata na prostoru i posetilaca, pišu Večernje novosti. Očekuje se da ć...
Na Balkanu pokrenut projekat protiv trovanja divljih životinja
U okviru projekta Balkan Detox Life predviđa se širenje svesti i jačanje nacionalnih kapaciteta za borbu protiv trovanja divljih životinja, jer je to, kako se dodaje jedan od najčešćih uzroka smanjenja populacije brojnih ugroženih vrsta, piše portal Ptice Srbije.“Nelegalno trovanje prirode je ekološki zločin, potrebno nam je adekvatno uključivanje nadležnih institucija da registruju, istraže i kazne ove aktivnosti. Projekat predviđa saradnju sa vladinim agencijama za sprovođenje zakona da bi se postiglo upravo to”, kaže Jovan Andevski, iz Fondacije za zaštitu lešinara.Kako se dodaje akcijama sprečavanja trovanja do sada je postignut veliki napredak, dok u okviru projekta aktivisti žele da se osnaže operativni kapaciteti svake zemlje. To podrazumeva i koordinaciju nacionalnih institucija kako bi se postiglo efikasnije pronalaženje i reagovanje na slučajeve trovanja.Koordinator projekta Balkan Detox Life Uroš Pantović kaže da je on baziran na Balkanskom projektu za borbu protiv trovanja, posebno u obezbeđivanju angažovanja države u borbi protiv trovanja divljih životinja.Najčešći slučaj je, kako se objašnjava namerno postavljanje otrovnih mamaca zbog ubijanja divljih predatora i drugih životinja koje mogu naneti štetu domaćim životinjama ili divljači.KONAČNO ŠTITIMO BELOGLAVE SUPOVE, STIŽE ODLUKA O ZABRANI LETOVA Iako je trovanje divljih životinja kažnjivo, ta štetna praksa je i dalje široko rasprostranjena i predstavlja opasnost za biodiverzitet, a posebno ugrožava lešinare, a to kako često naglašavaju stručnjaci možđe i da ugrozi javno zdravlje ljudi.Na Balkanu je potvrđeno 465 potvrđenih smrtnih slučajeva lešinara tokom poslednjih 20 godina, a studija Fondacije za zaštitu lešinara procenjuje da najmanje 115 lešinara godišnje umire od trovanja u balkanskim zemljama, a zabeleži se samo oko 20% takvih incidenata.Projekat će trajati 5 godina, a finansiran je od strane Evropske unije, a u njemu učestvuje Fondacija za zaštitu lešinara, Mava fondacija, Euronatur fondacije, Whitley fondacije za zaštitu prirode i životne sredine, kao i Fondacije za energetsku efikasnost za specifične akcije.Budžet projekta je 1,8 miliona evra, a sprovodiće se širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije.
Američki BDP porastao rekordnih 33,1 odsto u trećem kvartalu
Američki bruto domaći proizvod (BDP) premašio je rekordnih 33,1 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je tamošnje Ministarstvo trgovine, piše Al Jazeera.Na kvartalnom nivou, najveća svetska ekonomija porasla je za 7,4 odsto, prema prvim procenama Ministarstva trgovine.Od aprila do juna, u periodu kada je američka vlada naložila kompanijama da zaustave aktivnosti, a građanima da ostanu kod kuće, BDP je potonuo rekordnih 31,4 odsto na godišnjem nivou, a na devet posto u odnosu na prvo tromesečje ove godine.Skok BDP-a u periodu od jula do septembra ogleda se u povećanju lične potrošnje na usluge, pre svega na zdravstvenu zaštitu, dostavu hrane i smeštaj.Amerikanci su takođe više trošili na motorna vozila i delove, kao i na obuću i odeću, navodi se u izveštaju Ministarstva trgovine.Do sada je nadoknađeno nešto više od polovine od ukupno 22,2 miliona izgubljenih radnih mesta u pandemiji, a otpuštanja se nastavljaju.Odvojeni izveštaj Ministarstva rada pokazao je da je tokom prošle nedelje 751.000 građana podnelo zahtev za isplatu naknade za nezaposlene, 40.000 manje nego nedelju dana ranije.Američki BDP i dalje je znatno slabiji nego što je bio pre pandemije, a analitičari upozoravaju da se napredak usporava jer SAD ponovo beleži nagli porast broja novih infekcija.
Evropska unija poručuje Srbiji: Smanjite korišćenje fosilnih goriva
Za put Srbije u Evropsku uniju nisu dobre najave o izgradnji termoelektrana Kolubara B i ulaganje u produžetak životnog ciklusa Kolubare A, jer nastojimo da ne koristimo ugalj i fosilna goriva, kaže Antoan Avinjon iz Delegacije EU za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, a preneo N1.Prema njegovim rečima energetski miks u Srbiji je takav da "nema dovoljno alternativa i zelenih mogućnosti", a dodao je kako misli da će EU "pogurati" Srbiju da se udalji od uglja i dekarbonizuje svoju ekonomiju.Za taj proces "biće potrebne godine", naveo je i objasnio da je zbog toga EU uvela "pravedni mehanizam" koji će važiti za ceo Balkan, a "posebna pravila" za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.Avinjon je naglasio da se zagađenje vazduha u Srbiji nije smanjilo, da je po pitanju kavliteta vazduha situacija u Smedervu i Boru još gora i naveo da će će "zeleni dil" koji sprovodi EU možda biti dobra prilika da se radi na smenjejnu koncentracije ugljendioksida u Srbiji.ALARMANTNO ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI Avinjon je podsetio da je važno da se prestane sa loženjem čvrstih goriva u gradovima i upozorio da zagađenje vazduha utiče na širenje virusa, što je loše u vreme pandemije.Inače mediji zadnjih dana prenose kako je prestonica Srbije ponovo među glavnim gradovima koji imaju najzagađeniji vazduh.Kako prenosi RTS, rešenje za čistiji vazduh bilo bi "smanjenje količine sumpora iz otpadnih gasova i na tome se uveliko radi na sva četiri bloka Termoelektrane Elektroprivrede Srbije", a kada taj deo posla bude završen, emisija tih gasova smanjiće se devet puta.Da bi vazduh bio još čistiji, oko najvećeg proizvođača električne energije u Srbiji priprema se i projekat Zeleni prsten na kome će biti zasađeno više od šest kilometara različitih biljaka.EKSPOLATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA
-270x152.jpeg)
Sinergija 20. Digitalno. Oduvek
Sinergija ove godine proslavlja dvadeset godina postojanja u vreme velikih promena. Prilagođavajući se novoj stvarnosti i uzimajući u obzir bezbednost učesnika konferencije, Sinergija 20 biće održana u digit...
U Srbiji može da se reciklira 80 odsto rashodovanog vozila
Od rashodovanih vozila se pored mnogih drugih sirovina dobija i „šreder šrot“, sirovina koja se koristi u livnicama i železarama, kažu za Novu ekonomiju u udruženju Recikleri Srbije. Dodaju da bi im u toj oblasti cirkularne ekonomije dosta pomogle državne subvencije, za čije dobijanje se trenutno zalažu.Malo ko razmišlja od tome šta se dešava sa rashodovanim vozilima koja su završila svoj životni vek na drumovima. Kako nam kažu u udruženju Recikleri Srbije, postupak tretmana te vrste otpada, definisan je detaljno.„Najpre se vrši izdvajanje neoštećenih delova vozila koji se mogu ponovo upotrebiti: skida se akumulator, električni i elektronski otpad, katalizatori, uljni filteri i olovni delovi”, kaže za Novu ekonomiju Suzana Obradović, generalni sekretar Reciklera Srbije. Objašnjava da se ulje, antifriz, gorivo i ostale tečnosti istaču i smeštaju u specijalne rezervoare. Nakon toga skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne, kao i veliki plastični delovi i staklene površine. Tada je vozilo spremno za postrojenje pod nazivom “šreder”.“Vozilo se sabija, usitnjava mlevenjem, uz pomoć vodenih filtera i vazdušnih ciklona odvaja se prašina od metalnih i nemetalnih delova. Samleveni, šredirani materijal se izbacuje na vibro korito i dalje na transportnu traku”, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Prema rečima Suzane Obradović, materijal “šreder šor” tada je spreman kao sirovina za livnice i železare. Ona podseća da automobili sadrže i opasan otpad. “To su gorivo, motorno, hidraulično i ulje u transmisionom sistemu, tečnosti iz hladnjaka, antifriz, ulje iz sistema za kočenje, kiselina iz akumulatora, tečnost iz klima uređaja, a neka vozila sadrže azbest koji je štetan”, kaže Suzana.NEDOSTAJU SUBVENCIJEPrema rečima sagovornice Nove ekonomije, u Srbiji može da se reciklira više od 80% ukupne mase vozila, a preostali deo zbrinjava se na način koji je propisan zakonom. Kaže i da za reciklažu vozila, prema sadašnjim propisima nisu predviđena podsticajna sredstva, iako vozila pripadaju posebnim tokovima otpada i zahtevaju posebno zbrinjavanje.“Zalažemo se da i za tretman vozila koja se više ne koriste budu obezbeđena podsticajna sredstva kako bi se na adekvatan način zbrinula i ne bi završila na nelegalnim auto-otpadima ili u prirodi”, objašnjava Suzana Obradović. Kako podseća Ministarstva zaštite životne sredine početkom godine je najavilo da će se usvojiti uredba kojom će biti predviđena podsticajna sredstva za reciklažu polovnih automobila, ali to se još nije desilo.PROBLEM NAPLATE EKOLOŠKE TAKSE U Srbiji se ekološka taksa plaća za uvoz novih vozila, a za uvoz polovnih plaća se ako ih uvoze firme, dodaju predstavnici reciklera. Podsećaju da se više od polovine polovnih automobila uvozi preko fizičkih lica, pa se tako izbegava plaćanje takse.“Naplatu eko takse od svih uvezenih polovnjaka takođe je obećavalo Ministarstvo, ali se još čeka na tu odluku. Svakako da bi bilo najbolje rešenje da se dotrajala vozila koja štete životnoj sredini i zdravlju ni ne uvoze”, kažu u udruženju Recikleri Srbije.Na problem naplate ekološke takse posebno ukazuju uvoznici novih automobila. Problem je i ekološke prirode, jer većina polovnih ni ne može da se registruje na teritoriji EU, odakle najčešće stižu u Srbiju. Čedomir Savković
Hrvatski Telekom pustio u rad komercijalnu 5G mrežu
Hrvatski Telekom danas je započeo sa komercijalnim radom svoje 5G mreže, koja je trenutno dostupna na područjima Zagreba, Rijeke, Splita, Osijeka, Samobora i Svete Nedelje, piše portal Seebiz. ...
Dve godine poslovanja Fabrike dečje hrane (BFF): Stigli do Afrike i Azije
Fabrika dečije hrane (BFF), poznata po brendu Nutrinu, prisutna je na tržištu Evropske Unije, u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR-a, a od nedavno i na tržišu Zambije i Angole, saopštila je kompanja povodom dve godine poslovanja. Dobijanjem HALAL sertifikata u maju tekuće godine, Nutrino proizvodima se otvaraju vrata i velikog broja zemalja u kojima se trguje HALAL sertifikovanom robom.Kako se navodi, sa proizvodnih linija Fabrike dnevno može da izađe i do 70 tona gotovih proizvoda, što na godišnjem nivou iznosi oko 22.000 tona hrane za najmlađe. Inovacije u pogledu drugačijeg asortimana, praktičnih pakovanja i visokog kvaliteta, nastavljene su i ove godine, širenjem portfolija u segmentu dečje hrane i lansiranjem novih ukusa žitnih kaša. Dobri poslovni rezultati, uz velike proizvodne kapacitete pogona, omogućili su da Fabrika od nedavno u svom portfoliju ima i potpuno nove, zdrave proizvode za čitavu porodicu. Novi brend NUTRINO LAB čine 100% prirodni pirei od voća i povrća, kao i sokovi, bez ikakvih dodataka, jedinstveni na našem tržištu i namenjeni svima koji su u potrazi za zdravim i hranljivim obrocima, kontrolisanog kvaliteta. „Fabrika dečje hrane trenutno proizvodi veliki broj artikala za različita tržišta, Nutrino je dostigao 25% udela na domaćem tržištu, čime smo zauzeli mesto među vodećim proizvođačima dečje hrane, a beležimo i pozitivan trend rasta. Dve godine je bilo dovoljno da postanemo sinonim za zdravu i kvalitetnu hranu za naše najmlađe, a sada taj kvalitet želimo da ponudimo i svim ostalim članovima porodice, i to NUTRINO LAB asortimanom“, istakla je Milena Cvetković, izvršni direktor Fabrike dečje hrane (BFF
Plate lekara u bolnici u Novom Pazaru od septembra u skladu sa zakonom
Opšta bolnica u Novom Pazaru isplatila je prvi deo septembarske plate u skladu sa preporukom Državne revizorske institucije (DRI) nakon što je revizor u julu utvrdio da je bolnica isplaćivala manje plate od zakonom propisanih, izvestila je bolnica državnog revizora u poslerevizionom izveštaju objavljenom na sajtu DRI.Nije poznato da li će bolnica nadoknadi iznos plate za koji je oštetila svoje zaposlene.Uprava bolnice je navela da je 20. jula uputila zahtev pružaocu usluga za informacioni sistem „VIT-TNS" d. o. o. Beograd, koji je izvršio izmenu programa za plate i pravilno definisao parametre u delu obračuna dodataka na platu za vreme provedeno na radu - minuli rad i u delu platu za dežurstvo, a u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.Kako navode, bolnica je isplatila prvi deo septembarske plate tako da od septembarske plate u obračun minulog rada ulaze i efektivni sati rada za prekovremeni rad i dežurstvo, dok je u obračun dodataka na platu za dežurstvo uključen ukupni koeficijent zaposlenog.Podsećamo, revizor je u julu u izeštaju o reviziji objavio da je bolnica pogrešno izračunavala naknade za dežurstva i minuli rad.Tada je navedeno da Opšta bolnica Novi Pazar nije pisanom procedurom uredila postupke za obračun plata, dodataka i naknada, a zaposleni su prilikom određivanja dodatka za dežurstvo ili minuli dobijali manje nego što propisuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama.Konkretnije, dodatak na platu za dežurstvo nije uključivao u osnovicu za obračun ukupni koeficijent zaposlenog, već samo osnovni koeficijent, a propisani dodatak na platu za minuli rad obračunavan je samo na osnovicu koju čini osnovna plata, za redovan rad.Koliko su stvarno plaćeni lekari u Srbiji Plate zaposlenih u zdravstvenim ustanovama po osnovu cene rada se utvrđuju na osnovu osnovice, koeficijenta, dela plate po osnovu radnog učinka i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, podseća revizor.Ukupan broj zaposlenih radnika u Opštoj bolnici Novi Pazar na dan 31. decembar 2019. godine iznosio je 750, od čega je 674 na neodređeno vreme i na određeno vreme i usaglašen je sa maksimalnim brojem zaposlenih.Od toga, 158 je doktora medicine,a 407 medicinskih radnika sa srednjom i višom školom.
Da li firma sme da nam meri temperaturu (VIDEO)
Da li vam smeta što vam na ulasku u firmu mere temperaturu? Da li zakon dozvoljava poslodavcu da vam meri temperaturu, za serijal #KomeJeTeže govori Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Pogledajte kratak video!Pogledajte još video iz serijala #KomeJeTeže:Nekom manja plata, a nekom i otkazU kojim biznisima će biti najviše otkaza
RZS: Zaposlenost u Srbiji povećana tokom trećeg kvartala
Broj zaposlenih u Srbiji u trećem kvartalu ove godine dostigao je 2.224.842 ljudi, što je za 44.422 ili za 2 odsto više u odnosu na isti kvartal prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).U odnosu na prethodni kvartal, zaposlenost je skočila za 27.777 novih radnih mesta.Najviše je bilo zaposlenih u radnom odnosu, njih 2.092.398, van radnog odnosa bilo je 66.906 osoba, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 65.538.Pozitivne promene najviše su beležene u kategoriji "zaposlenosti u radnom odnosu", gde je rast iznosio 2,8 odsto na međugodišnjem nivou.Najveći rast zaposlenosti se i dalje beleži u Beogradu i Vojvodini, dok su sektori sa najviše novih radnika prerađivačka industrija, zatim građevinarstvo, pa trgovina, popravka motornih vozila, informisanje i komunikacije, pa saobraćaju.
MMF: Srbija da ograniči rast plata u javnom sektoru
Vlasti u Srbiji su zainteresovane za novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali prema rečima njegovog stalnog predstavnika u Srbiji, Sebastijana Sose, kažu da im nije potrebno finansiranje od strane te institucije, pa bi novi program mogao da bude “naslednik aktuelnog instrumenta za koordinaciju politike (PCI)”, piše Politika.Kako u intervjuu za Politiku kaže Sebastijan Sosa, Narodna banka Srbije doprinela je odgovoru na krizu smanjivanjem ključne kamate i ubrizgavanjem likvidnosti u bankarski sistem. Istovremeno je uvela moratorijum na otplatu bankarskih zajmova i dalje mera za očuvanje finansijske stabilnosti.“Pozdravljamo privatizaciju Komercijalne banke za koju se očekuje da bude završena do kraja 2020. Istovremeno, došlo je do kašnjenja u sprovođenju reformi u određenim oblastima, posebno tokom pandemije”, navodi predstavnik MMF-a. Dodaje da je napredak u reformama postignut u modernizaciji poreske administracije i praćenju i upravljanju fiskalnim rizicima. Međutim i dalje su potrebni napori. Sa druge strane, reforme na jačanju upravljanja državnim preduzećima i za razvoj tržišnog kapitala suočene su sa “značajnim kašnjenjima.”Prema njegovim rečima, MMF je podstakao vlasti da izvrše procenu cene električne energije sa ciljem da se osigura potpun povraćaj troškova koji nastaju zbog povećanog oslanjanja na obnovljive izvore energije i potrebe za investicijama koje treba da zaštite proizvodnju. “S obzirom na potencijalni socijalni uticaj, poskupljenje struje takođe treba da uzme u obzir mogući uticaj na ranjiva domaćinstva i moguće mere za njihovu zaštitu”, kaže Sosa.On podseća i da je MMF rekao da bi povećanje plata 2021. godine u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno, dok bi penzije trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije, zasnovanom na švajcarskoj formuli koja predviđa da se izbegavaju dodatna ad hok plaćanja ili isplate.“Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet”, objašnjava Sebastijan Sosa.Podseća i da je zbog pandemije MMF savetovao zemljama širom sveta da primene snažne fiskalne i monetarne podsticaje. Srbija je kako dodaje, zahvaljujući fiskalnoj disciplini u poslednjih nekoliko godina, imala dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera. “Sprovođenjem ovih mera fiskalni deficit u 2020. godini podiže se na skoro devet procenata BDP-a, dok će se i javni dug takođe povećati”, kaže Sosa.Međutim dodaje kako se očekuje da će javni dug ostati ispod 60 procenata BDP-a, dok bi fiskalni deficit bi trebalo smanjiti na oko tri procenta BDP-a. “To podrazumeva da bi javni dug u procentima BDP-a trebalo da nastavi sa jasnim trendom opadanja 2021. godine”, objašnjava Sebastijan Sosa.