Najnovije

Srbija

Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel po pitanju ekonomskog napretka?

Održana je onlajn diskusija „Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija“ koja je imala za cilj da upozna novinare, organizacije civilnog društva i širu javnost sa napretkom Srbije u razvijanju funkcionalne tržišne privrede, sposobne da se nosi sa pritiscima evropskog tržišta i sa time kako je ekonomske reforme ocenila Evropska komisija (EK) u svom godišnjem izveštaju. Učesnici diskusije, Ranka Miljenović, Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP) i Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas govorili su između ostalog i o ulozi koju u reformskom procesu ima Program ekonomskih reformi (ERP) – najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Srbije i Evropske unije.Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, pored političkih kriterijuma jeste osnovni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, dok ekonomska poglavlja čine i najveći deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, ona često bivaju zasenjena političkim temama.Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel kada su ekonomski pokazatelji u pitanju?„Brojke se ne mogu prevariti, samo treba pogledati sve, a ne birati one koje nam se dopadaju. Mi volimo da kažemo da smo imali privredni rast od 4,3 odsto prošle, a zaboravljamo da smo svih prethodnih godina imali rast od oko 2 odsto, pa smo imali recesije. Mi smo posle krize imali rast od 2 odsto, a kao zemlja u razvoju trebalo je da imamo 5 do 6 odsto i to pokazuje da se naša zemlja razvija vrlo sporo“, započeo je diskusiju Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas.Prema rečima Miloševića tvrdnje da se Srbija razvija istom brzinom kao Nemačka je tvrditi kao da „dete raste istom brzinom kao odrasla osoba“. Takođe naglašava da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi koji nije iskorišćen.Koliko je Srbija ekonomski spremna za članstvo u Evropskoj uniji? „Ako pogledate poslednji izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu, videćete da i prema njihovoj proceni iako su pomenuli da je bilo određenog napretka, taj napredak nije suštinski. Mi se tu već godinama unazad ne pomeramo“, rekla je Ranka Miljenović Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP).Kako Miljenović objašnjava, kada bi postojala skala od jedan do pet, Srbija bi bila „na slaboj trojci“ što se tiče ekonomske pripremljenosti za zajedničko evropsko tržište i za sve izazove koji očekuju našu privredu što nije dovoljno.Da li je Srbija spremna za Poglavlje 8?„Poglavlje 8 je jedno od najtežih poglavlja u procesu pregovora, zaštita konkurencije i državna pomoć je jedno od osnovnih načela EU i Hrvatska je to poglavlje najduže pregovarala“, ukazuje Miljenović i dodaje da u Srbiji progresa po tom pitanju nema već šest godina.Dodaje da je minimalnog napretka bilo prošle godine usvajanjem novog zakona o državnoj pomoći, ali da u praksi stvarnog progresa nema po pitanju Poglavlja 8. „Pitanje državne pomoći je veoma osetljivo pitanje. Vi biste onda morali da se bavite i pitanje Er Srbije, Telekoma, Junajted grupe i ko je tu i koliko povlašćen. To su pitanja koja su politički i ekonomsko osetljiva i to će Srbija vrlo sporo rešavati“, rekao je Milošević.Kako je objasnio, potrebno je još mnogo rada da Srbija zatvori bilo koja ekonomska pitanja u pregovorima sa Evropskom unijom.Uobličavanje pokazatelja napretka u sprovođenju ERP-a i strukturnih reformi u Srbiji jako loše„Država i organi uprave koji rade na formulisanju tih strukturnih reformi, te pokazatelje formulišu na jednom bazičnom nivou. Ne pokazuju uticaj reformi, već samo šta je usvojeno“, objasnila je Miljenović.Prema rečima oba sagovornika, problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina je odliv mozgova, odnosno odlazak mladih kadrova iz Srbije. Mladi ljudi nemaju veru u budućnost u svojoj zemlji.Doseg tog problema postao je jasan posebno tokom pandemije, kada Srbiji fali stručnog kadra u zdravstvu. Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, jer su odlučili da napuste zemlju.Kako bi Srbija bila bliža evropskoj integraciji potrebno je rešiti veliki broj problema i izazova, počev od vladavine prava, konkurencije, zaposlenosti, ekologije, pa i svih ekonomskih pitanja, zaključeno je na onlajn diskusiji.Diskusiju su organizovali Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans (EWB) u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u okviru projekta “Pripremi se za učešće – P2P” koji je podržan sredstvima Evropske unije. 

Srbija

British Council najavio novi sezonu gejminga PlayUK

U okviru programa "PlayUK 20/21" Britanski konzul (British Council) saopštio je da organizuje onlajn i mentorski program za mlade kreativce u gejming industriji, pa će izabrani učesnici moći da se usavršavaju uz pomoć britanskih stručnjaka."PlayUK 20/21" je kako se objašnjava razigrani i inspirativni digitalni program koji okuplja kreativce iz industrije video igara širom Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana. British Council podseća da su se u poslednje tri godine uživo održali gejming događaji u većim gradovima Zapadnog Balkana, kao i uspešne onlajn sesije u između marta i avgusta ove godine.PlayUK je platforma kroz koju British Council podržava kreativnost u digitalnoj umetnosti, nudi pristup novim veštinama i znanju, stvara i jača interakciju između umetnosti i tehnologije. Kroz ostvarivanje veza između praktičara raznih digitalnih i umetničkih disciplina iz zemalja Zapadnog Balkana i Velike Britanije, PlayUK se bavi i istraživanjima u oblasti kodiranja, hardvera, igara i performansi, teorije igara, virtuelne stvarnosti, veštačke inteligencije, proširene stvarnosti, animacija, imerzivni i ostalih digitalnih postupaka u umetnosti.   Ove sezone u saradnju je uključena Marie Foulston, koja je višestruko nagrađivani kreativni producent revolucionarnih izložbi, video-igara, instalacija i digitalnih projekata. Ona je osmislila program podjednako interesantan i inspirativan kako za profesionalce, tako i za digitalne entuzijaste, a prošle godine proglašena je  jednom od 100 najuticajnijih žena britanske industrije video-igara. PRIJAVA NA MENTORSKI PROGRAMPrijavljivanje na mentorski deo programa počelo je prošle nedelje i trajaće do 10. decembra u 17 časova.Program će početi u januaru 2021. godine i 10 kreativaca na početku karijere u video igrama imaće šansu da 3 meseca rade sa posebno odabranim mentorima, ekspertima iz ove industrije iz cele Velike Britanije.   Svi učesnici programa imaće po 8 sati individualnih mentorskih sesija tokom kojih će im eksperti pomoći da ustanove svoje ciljeve, ambicije, razvojne potrebe, kao i da istraže načine da sve to i ostvare.  Program sadrži i razigrani onlajn događaj koji će učesnicima biti prilika da svoj rad prikažu publici iz celog sveta, navodi se u saopštenju Britanskog konzula.Dodaje se da će PlayUK u proleće 2021. godine organizovati specijalnu onlajn izložbu na kojoj će biti predstavljeni rezultati tog mentorskog programa. Sadržaj izložbe će, kako se dodaje, obogatiti i video-igre za široki spektar njihovih ljubitelja, kao i ljubitelja digitalne umetnosti.

Svet

Korona-kriza i vlasnika Topshop-a dovela pred stečaj

Arkadija Grupa (Arcadia Group), multinacionalna ritejl kompanija sa sedištem u Londonu, suočava se sa velikom krizom u poslovanju, koja je pogoršana zatvaranjem mnogih radnji tokom pandemije korona virusa, a ugrožena su i radna mesta 13.000 zaposlenih, prenosi Jutarnji list. Vlasnik Arkadije kako se dodaje za sada je potržio spas kroz predstečajni postupak.Kolaps kompanije je u medijima opisan kao najveći u korporativnom svetu Britanije tokom korona-krize.Vlasnik Arkadija Grupe, Ser Filip Grin, angažovao je stručnjake za stečaj iz revizorske kuće Dilojt (Deloitte) da nađu kupce zainteresovane za preuzimanje kompanije koja je vlasnik brendova Topšop (Topshop), Topman, Mis Selfridž (Miss Selfridgea), Doroti Perkins (Dorothy Perkins), Evans i Barton (Burthon).Pokretanje postupka restrukturiranja zaštitiće kompaniju od potraživanja kreditora, dobavljača odeće i vlasnika prostora u kojima su smeštene trgovinske radnje pomenutih brendova, dok se za njih ne nađu kupci.RUSKI LANAC MARKETA PLANIRA DA DOĐE U SRBIJI, PLANIRA DA OTVORI VIŠE OD 100 PRODAVNICA Iz uprave kompanije kažu da ih je u problem dovela pandemija odnosno zatvaranje trgovinskih radnji na duže vreme. To su, prema njihovi rečima, najteži uslovi poslovanja sa kojima su se do sada suočili. BBC piše da nije pomoglo ni to što su vlasnici poslovnog prostora snizili cenu zakupa za trgovinske radnje kako bi pomogli kompaniji.Prema pisanju Gardijana, Arkadija Grupa je pokazala slabost jer je godinama odlagala prilagođavanje novim uslovima poslovanja odnosno orijentisanje ka onlajn prodaji i ulaganje u digitalni marketing. Ipak, analitičari sektora maloprodaje očekuju da će popularniji brendovi, poput Topšopa i Topmana, lako naći nove vlasnike. Kada je reč o zaposlenima, 9.300 od ukupno 13.000 radnih mesta je "na čekanju". Još nije poznato da li će biti otpuštanja i kolikom obimu.

Srbija

Zaposleni na beogradskom aerodromu iščekuju otpuštanja

Novi vlasnik Aerodroma "Nikola Tesla", francuska kompanija "Vansi" moće će da otpušta zaposlene od 22. decembra, a za otpremninu se do sada kako piše Politika prijavilo 280 radnika.Prema koncesionom ugovoru francuska kompanija moći će da smanjuje broj zaposlenih, a gubitke u poslovanju zbog pada broja putnika pokušao je da ublaži tako što je ponudio otpremnine koje se kreću od osamsto hiljada do milion dinara za 1.326 stalno zaposlenih. Preostalih 300 radnika koji su angažovani po ugovoru obavešteni su da produžetka saradnje za većinu njih, kako se navodi, neće biti."Ne znamo šta će se dešavati u narednom periodu. Situacija je prilično nepovoljna. Sve je nekako nedefinisano. Šta će biti posle 22. decembra, ne znamo i svi strahujemo od toga. Poslodavac ništa nije najavio, samo su rekli da će biti nova sistematizacija", izjavila je Vesna Vilotić, predsednica sindikata "Zajedno" Aerodroma "Nikola Tesla".Ona podseća da je u vreme kada je koncesija startovala država izdejstvovala zaštitni period od dve godine za sve stalno zaposlene radnike u kom nikoga neće moći da otpuste po osnovu tehnološkog viška. Prema njenim rečima, trenutno pregovaraju o kolektivnom ugovoru, odnosno o godišnjim odmorima, platama i tehnološkim viškovima.Za socijalni program se kako kaže prijavilo 280 stalno zaposlenih, ali dodaje da ne zna koliko ih je dobilo otpremnine. KAKVO JE INETRESOVANJE ZA OTPREMNINE?Vesna Vilotić kaže i da je poslodavac program dobrovoljnog odlaska prvenstveno namenio za administraciju, ali da zaposleni u tom sektoru nisu preterano zainteresovani. Ona dodaje da su se za otpremninu mahom prijavili ljudi koji rade operativne poslove, ali napominje da oni potrebni poslodavcu, pa ne treba očekivati da će ih se lako odreći. Poslodavac je kako naglašava obećao i da će zadržati trećinu radnika pod ugovorom, kojih je trenutno 300.BEOGRADSKI AERODROM U KORONA KRIZI NAJPROMETNIJI U REGIONU RUKOVODSTVO: U TOKU RESTRUKTURIRANJEU kompaniji "Belgrade airport" kažu da je u toku restrukturiranje kompanije kroz program dobrovoljnog odlaska za zaposlene na neodređeno vreme."Odziv zaposlenih je na očekivanom nivou, s obzirom na to da su ponuđeni paketi konkurentni i usklađeni su sa dobrom tržišnom praksom", kažu u toj kompaniji.Tvrde i da će angažman onima koji su zaposleni na određeno vreme biti produžen u slučajevima kada postoji jasna poslovna potreba u okolnostima kada je značajno smanjen obima posla i avio-saobraćaja."Napominjemo da je kompanija zadržala sve svoje zaposlene na određeno vreme tokom trajanja kovid krize više od osam meseci, uprkos činjenici da su bili na plaćenom odsustvu", ističu u preduzeću "Belgrade airport".Predstavnici tekompanije uvreravaju i da će nakon restrukturiranja njena organizacija biti bolje usklađena sa trenutnim poslovnim potrebama i obimom saobraćaja. Napominju, cilj je da se održi poslovanje i sačuva što više radnih mesta za budući, "postkovid" rast. Objašnjavaju i da su usvojili model restrukturiranja sa ciljem da smanje troškove zbog drastičnog uticaja pandemije na vazušni saobraćaj.

Svet

Google ilegalno špijunirao zaposlene pre nego što ih je otpuštao

Gugl (Google) je prekršio američke zakone o radu špijunirajući radnike koji su organizovali proteste zaposlenih, a zatim otpustivši dvojicu, prema žalbi koju je danas podneo Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB), piše The Verge.U žalbi se navode dvojica zaposlenih, Lorenc Berland i Ketrin Spajers, koje je kompanija otpustila krajem 2019. godine u vezi sa aktivizmom zaposlenih.Berland je organizovao zaposlene protiv Guglove odluke da sarađuje sa kompanijom IRI Consultants, firmom koja je nadaleko poznata po naporima protiv sindikata, kada je otpušten jer je pregledao kalendare drugih zaposlenih. Sada je NLRB utvrdio da je Guglova politika koja brani zaposlenima da gledaju kalendare ostalih zaposlenih nezakonita.Nekoliko drugih zaposlenih otpušteno je nakon protesta, ali NLRB je utvrdio da su samo otpuštanja Berlanda i Spajers kršila radne zakone.„Guglovo angažovanje IRI-ja je nedvosmislena izjava da uprava više neće tolerisati organizovanje radnika“, rekao je Berland u izjavi.Spajers je otpuštena nakon što je kreirala iskačući prozor (pop-up) za zaposlene u Guglu koji posećuju veb lokaciju IRI Consultants.„Zaposleni u Guglu imaju pravo da učestvuju u zaštićenim usklađenim aktivnostima“, navodi se u iskačućem prozoru.Kompanija je rekla da je Spajers prekršila bezbednosne politike, i naškodila reputaciji kompanije u tehnološkoj zajednici. Sada je NLRB utvrdio da je otpuštanje bilo nezakonito.„Ove nedelje NLRB je podneo žalbu u moje ime. Otkrili su da sam ilegalno otpuštena zbog pokušaja da pomognem kolegama “, rekla je Spajers.Ako se Gugl ne odluči za nagodbu, žalba će narednih meseci ići pred upravnog sudiju, navodi Njujork tajms. Kompanija bi mogla biti primorana da isplati zakasnele zarade i Berlandu i Spajers i da ih ponovo zaposli ako izgubi slučaj.Gugl nekada poznat kao najsrećnija tehnološka kompanija, proteklih godina je u centru raznih skandala. Kompanija je bivšem izvršnom direktoru Andiju Rubinu platila 90 miliona dolara nakon istrage seksualnog uznemiravanja, koja je pokrenula talas protesta u kancelarijama širom sveta. U šetnjama je učestvovalo više od 20.000 zaposlenih i izvođača radova.Radnici su takođe protestovali zbog odluke kompanije da sarađuje sa Ministarstvom odbrane na projektu „Maven“, AI inicijativi koja bi mogla da pomogne SAD-u da poboljša svoje mogućnosti napadanja bespilotnim letelicama. U 2018. godini više od 3.100 zaposlenih potpisalo je peticiju kojom se izvršni direktor Sundar Pičai poziva da se povuče iz projekta.U izjavi poslatoj The Verge-u, Guglov portparol je pojačao stav kompanije. „Ponosni smo na tu kulturu i zalažemo se da je branimo od pokušaja pojedinaca da je namerno potkopaju - uključujući kršenje bezbednosnih politika i unutrašnjih sistema“, rekao je.

Srbija

Domaća gaming industrija beleži rast i tokom krize

Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) objavila je kompletan izveštaj o stanju domaće gejming industrije za prošlu godinu, u kojem se navodi da je i pored izazovnog perioda izazvanog korona-krizom, gejming industrija u zemlji nastavila da raste, piše Netokracija.Izveštaj pokazuje da je industrija video igara u Srbiji vredela između 80 i 120 miliona evra, za šta je zaduženo 100 timova i kompanija koji zapošljavaju okvirno 2.000 ljudi, među kojima su jedna trećina žene.Tokom prošle godine objavljeno je 46 video igrama, a mobilni telefoni bili su glavna platforma.Pored toga, na razvoju sopstvenih igara je radilo 69 odsto kompanija i studija, dok je razvoj video igara za druge kompanije imalo 6,25 odsto, servisi za art produkciju činili su 9 odsto, dok su mediji u ovoj oblasti i e-sports imali udeo od 7,81 odsto. Treba napomenuti da 83 odsto kompanija radi upravo iz Srbije.Kada je reč o modelima monetizacije, besplatne igre, odnosno „free to play“ model sa reklamama imalo je čak 48 odsto domaćih igara. Premium model je činilo 26 odsto, freemium (besplatne igrice sa opcionim dodatnim plaćanjem) 11 odsto, samo reklame 9 odsto i ostalo 7 odsto. Što se tiče žanrova razvijenih igara u Srbiji, casual dominira sa 41 odsto, zatim slede simulacije 13 odsto, avanture 9, arkadne igre i kockanje 9, akcije svega 4 odsto i ostali žanrovi su činili 19 odsto.Vlada optimizam za dalji razvoj srpske game dev sceneNajzastupljenije platforme za koje se igre razvijaju su mobile sa 39 odsto, zatim PC i Mac sa 33 odsto.Industrija video igara u Srbiji u prethodnoj godini imala je i rast od 3,4 odsto kada je reč o zaposlenima kojih je 1.325, a među njima 292 žena i 62 ljudi iz inostranstva. Podaci su pokazali da je na domaćem tržištu najteže zaposliti developere (40%), zatim slede gejm dizajneri (32%), biz dev (16%) i oblast arta (12%).Oko 40 odsto članova SGA zaposlili su studente u prethodnoj godini i više od polovine njih je bilo zadovoljno radom novih talenata, dok je istraživanje pokazalo da 62 odsto kompanija planira da zapošljava više ljudi u 2020. godini.Prema podacima izveštaja, glavnih finansijskih izvora i finansiranja u domaćoj gejming industriji su prihodi ostvareni kroz direktnu prodaju proizvoda i usluga koji čine 52 odsto celokupnog finansiranja, prihod ostvaren kroz crowdfunding kampanje činio je 15 odsto, samofinansiranje 14, investitori van industrije 9 odsto i ostali izvori 10 odsto.SGA izveštaj otkrio je i listu negativnih faktora u industriji koje su u prvi plan stavili studiji i kompanije, a to su finansije, visoki porezi, pronalazak adekvatnih kandidata, birokratske procedure, teško dostupni dev kitovi za Srbiju i zakonske prepreke.Zanimljivo je da je 62 odsto ispitanika istaklo da i pored svih izazova optimistično gleda kada je reč o budućnosti srpske game dev industrije.

Srbija

PAKT sprovodi onlajn anketu o izgradnji rudnika litijuma u dolini Jadra

Organizacija Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) saopštila je da je sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI( pokrenula anketu o nivou obaveštenosti građana o otvranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar. Rudnik bi trebalo da otvori anglo autstralijska kompanija Rio Tinto.Naglašava se da je na anektu do sada odgovorilo preko 200 građana iz svih delova Srbije, a najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta u Zapadnoj Srbiji.PAKT navodi da je do sada 39,25% građana izjavilo da je potpuno sigurno da rudnik ne može da se otvori bez ekoloških posledica, 35,48% misli da je to nemoguće, dok je 21,51% izjavilo da nije sigurno.Većina građana 71,51% njih ubeđeno je da litijum treba da ostane na svom mestu.U velikom procentu, u 88,71% slučajeva građani kažu da ne veruju obećanjima kompanije da će rudnik oformiti po najvišim ekološkim standardima, 7,53% kaže ne zna, a 3,76% veruje Rio Tintu.Nešto manje od trećine 30,11% ispitanika kaže da je detaljno upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62% kaže da je upoznato sa njim, ali ne detaljno. Samo 5,38% građana koji su do sada odgovarali na pitanja nije čulo za projekat. Nešto manje od polovine ispitanika, njih 44,62% veruje da će se u slučaju nekog ekološkog akcidenta u oblasti gde bi trebalo da se sprovodi projekat posledice osetiti do Crnog mora, dok 18,28% smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, 2,69% do Šapca, 2,15% do Loznice, 1,08% do S.Mitrovice i 1,08% u radijusu 100m od rudnika. SPROVOĐENJE REFERENDUMAPAKT dodaje i da 88,71% ispitanika podržava nameru meštana o sprovođenju referenduma o rudniku litijuma, dok je protiv referenduma 5,38% ispitanih.Polovina ispitanika 50,88% smatra da uplitanje politike u proteste meštana neće pomoći u rešavanju situacije, dok 10,62% smatra da može da pomogne nadležno ministarstvo, a 8,85% Vlada Srbije. Mali broj grđana 7,08% smatra da to može da uradi predsednik Republike, 6,64% opozicione stranke, a svega 4,87% da u problemu može da pomogne Grad Loznica.Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% intervjuisanih građana je odgovorilo da ne zna, 24,73% odgovorilo da se ne seća, a tek 8,6% njih veruje da postoje takvi primeri.Podrinjski antikorupcijski tim smatra i da početni rezultati ankete govore o tome "da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje", bez kamo dodaju predhodne konsultacije sa meštanima i javnošću.PAKT i BIRODI pozvali su sve zainteresovane građane da narednih dana popune anketu na portalu Tvoj stav, ili putem direktnog linka.

Srbija

Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Načela cirkularne ekonomije koja su usvojena u okviru "Zelenog dogovora" postignutog među članicama Evropske ističu da građani nisu više samo puki potrošači koji konzumiraju neki proizvod, već su i odgovorni za to kako ga troše. O tome ali i o drugim ekološkim problemima u Srbiji i EU govorilo se na onlajn konferenciji "Zelena agenda za Srbiju: Kružna ekonomija znači održivu budućnost", koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Centar za evropske politike.Prema rečima Antoan Avinjon iz Delegacije Evrpske unije u Srbiji, naša zemlja je u oblasti cirkularne ekonomije preduzela korake gde mapirala puteve u razvoju te oblasti. EU će sa druge strane u narednih nekoliko meseci preduzeti nekoliko koraka, pa će između ostalog pristupiti i reviziji svog Zakona o potrošačima."Uspostaviće se zakonsko pravo na popravku robe. Cilj je da vratimo ljudima naviku da popravljaju ono što imaju. Princip je da se ozbiljno prelazi na cirkularnu ekonomiju", naveo je Avinjon.On je podsetio da su se u bivšoj Jugoslaviji mnogo više nego danas, na primer popravljali televizori, umesto da se bacaju. On podseća i da je cilj cirkularne ekonomije da se stvara manje nusproizvoda tokom proizvodnje, što je dobro i za poslovne operatere kojima se smanjuju troškovi.Prema rečima Aleksandre Vučinić, rukovodioca Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine u maju je završen rad na "Mapi puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji"."Prepoznali smo četiri toka otpada koja su važna za Srbiju. To je prevedeno na engleski i okačeno evropsku platformu gde se razmenjuju mišljenja o cirkularnoj ekonomiji", kaže predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine.Aleksandra Vučinić ocenjuje i da su u oblasti cirkularne ekonomije ključna stvar inovacije. Dodaje da Srbija ima strateške dokumente koji pokazuju njenu opredeljenost u toj oblasti. Napominje da je procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji neophodno odrediti rok od 10 godina za ispunjavanje standarda."U tih 10 godina da treba da uredimo upravljanje otpadom, otpadnim vodama, smanjimo korišćenje opasnih materija. Sve je to cirkularna ekonomija i održivi razvoj, pratimo i ono što radi EU", objašnjava Aleksandra Vučinić.Prema njenim rečima radi se i na razvoju lokalnih puteva za cirkularnu ekonomiju. Suština je kako zaključuje da se dođe do održivih proizvoda, poput Ikeinih tepiha koji su napravljeni od poliamidnih vlakana sastavljenih biolepkom.DIGITALIZACIJA I EKOLOGIJA DA IDU "RUKU POD RUKU""Srbija je dala mnogo obećanja u razvoju cirkularne ekonomije koja treba realizovati. Sada je fokus na politikama održivih proizvoda, dizajnu, popravci, to je sveobuhvatniji pristup nije samo upravljanje otpadom", smatra Stefan Šipka istaživač Centra za evropsku javnu politiku u Briselu. On napominje da bi reciklaža trebalo da bude poslednji korak koji se preduzima u cirkularnoj ekonomiji, tek kada se iscrpe sve druge mogućnosti. Reciklažom se sa druge strane zadržavaju kritični materijali koje privrednici posle ne moraju da uvoze tokom neke eventualne krize, što im olakšava posao. "To je čitav uticaj na borbu protiv klimatskh promena, a popravkom proizvoda otvaraju se nova radna mesta", smatra Stefan Šipka.Napominje da u Srbiji i dalje postoje divlje deponije i nesanitarne lokalne deponije. Ipak dodaje da treba imati u vidu da se promene ogledaju i u boljem povezivanju ekologije i digitalizacije."EU je prepoznala digitalnu i zelenu agendu koje do sada nisu dovoljno komunicirale međusobno, već su išle odvojeno. Zelena (agenda) treba da podrži digitalnu, a digitalna treba da bude zelena", podseća Šipka. On se osvrnuo i na "data spaces" regulatorni okvir čiji je cilj da se poboljša korišćenje fragmentisanih digitalnih podataka kojima je teže pristupiti. To se kako naglašava odnosi na "ozelenjivanje infrastrukture informacionih tehnologija (IT)".TEKSTILNA INDUSTRIJA: ŠANSA ZA RAZVOJ CIRKULARNE EKONOMIJEUkazujući na probleme koji se javljaju prilikom stvaranja tekstilnog otpada, koji sve više zagašuje planetu, direktor modnog studija Click, Nenad Radujević, kaže da se sve više se govori o zelenoj, cirkularnoj, pa čak i o veganskoj (nenasilnoj) modi. "Minimum 30 puta treba da koristimo neku odeću da bi ona dobila upotrebnu vrednost, kada bi taj period povećali za 5 meseci smanjili bi emisiju štetnih gasova za 5%", dodaje direktor modnog studija Clik. Podseća da prilikom izrade neke robe za izvoz u Srbija treba da se ugleda na regulativu kojom se u Evropskoj uniji  rešava problem otpada koji je nastao tokom proizvodnje. "Kada uvuezemo materijal, napravimo proizvod i izvezemo ga problem otpada ostaje koda nas, dok EU ima dobru rgulativu, jer otpad mora da se isporuči zemlji koja je naručila određeni proizvod", podseća Nenad Radujević. Radujević napominje i da modna industrija u Srbiji nije previše razvijena, pa Srbija nema velike količine otpada koji nastaju u tekstilnoj industriji. Sa druge strane to je problem jer nema dovoljno tekstilnog otpada čija bi se prerada putem reciklaže isplatila."Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali je problem udaljenost tih centara. Pregovaramo sa domaćim firmama, pandemija je to malo usporila, nadam se da ćemo doći do rešenja", kaže Radujević.Direktor Clik-a smatra i da Srbija ne treba da "upadne u zamku" razvoja brze mode (fast fashion) u koju su upale neke zapadne i azijske zemlje gde tekstilna industrija proizovdi velike količine otpada. Izneo je i podatak da je modna industrija kroz razvoj fast fashion-a porasla čak 65 puta u prethodnih 15 godina.Čedomir Savković

Srbija

Digitalna Srbija: Ulaganje u startape od ove krize pravi istorijsku šansu

Ukoliko ih država i tradicionalna privreda podrže, tehnološki startapi mogu da budu rešenje ne samo za oporavak celokupne domaće ekonomije, već i za njen eksponencijalni rast, zaključak je danas održanog razgovora na temu „COVID-19 kao šansa za ubrzani rast“ na konferenciji CEO Summit.U fokusu ovog dela konferencijskog programa bio je Zoran Vasiljev, tehnološki preduzetnik i generalni direktor grupe kompanije Centili, jednog od svetskih lidera u oblasti mobilnog plaćanja, a od nedavno i člana nevladine organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija“.Govoreći o aktuelnoj krizi kao ekonomskoj šansi, Vasiljev je dao primere globalno uspešnih tehnoloških startapa koji su nastali baš u vreme ili odmah nakon ekonomske krize 2008. godine, kao što su Uber, Spotify, Airbnb, Groupon ili Whatsapp.„Ovi startapi nisu dospeli u sam vrh zahvaljujući tehnologiji koju su ponudili. Mnogo bitnije, oni su na svetsko tržište doneli potpuno nove poslovne modele — koje je tehnologija omogućila“, rekao je Vasiljev.„Fokus čitave srpske privrede na tehnološke startape može biti presudan u borbi za njen izlazak iz aktuelne krize. U celom svetu, godinama unazad, startapi su najveći generator novih poslova. Podjednako važno, inovacije koje nastaju u saradnji tradicionalnih kompanija sa startapima mogu biti recept za njihov ubrzani oporavak, ali i dramatični rast i širenje na globalno tržište,“ naglasio je Vasiljev, ističući primere iz svog iskustva suosnivanja, izgradnje i investiranja u startape u zemljama Evropske unije, Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona.Rastko Petaković, Senior Partner u advokatskoj kancelariji „Karanović & Partners“ i član Upravnog odbora Inicijative „Digitalna Srbija“ je objasnio koliko je za ranu fazu razvoja u kojoj se nalazi naš startap ekosistem važno da se fokusiramo i na ulaganja fizičkih lica, tzv. anđela investitora.

Srbija

U naredne četiri godine cene duvanskih proizvoda dostižu evropske

U naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje cigareta i duvanskih proizvoda, prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o akcizi, piše portal Biznis i Finansije.Izmene Zakona koje se nalaze u skupštinskoj proceduri predviđaju da akcizno opterećenje za cigarete sa sadašnjih 70 evra do 2025. godine dosegne minimum EU od 90 evra.Kako se navodi, do 2025. godine nivo akcize u Srbiji po paklici cigareta trebalo bi da dosegne najmanje 1,8 evra.Srednjoročnim planom predlaže se da se specifična komponenta akcize svakih šest meseci povećava za 1,5 dinara po paklici.Predložene su izmene i za način obračunavanja akcize za nesagorevajući duvan koji se sve više koristi kao supstitucija za cigarete kako bi se smanjila razlika između akcize na taj proizvod i akcize na cigarete.U Srbiji akciza na nesagorevajući duvan je 6,76 procenata maloprodajne cene a u EU je od 11,08 % u Holandiji do 51,04 % u Francuskoj, navodi se u obrazloženju.Navodi se i da je povećanje od 50 procenta u narednoj godini bilo prihvatljivo jer bi akcizu dovelo na nivo od oko 9,7 procenata maloprodajne cene.Predloženo je i da se akciza na tečnost za punjenje elektronskih cigareta uvećava za po 1 dinar po mililitru svake godine u srednjoročnom periodu do 2025. godine.

Srbija

Moguće blokiranje rada sudova zbog sve većeg broja tužbi protiv banaka

Znatno povećani broj tužbi građana Srbije protiv banaka, najčešće zbog nezakonitog obračuna troškova kredita preti da blokira rad sudova, pa se zbog toga ostala ročišta zakazuju za 2022. godinu, rekla je za Večernje novosti predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović, prenosi portal Bizlife.Josifović je za list navela da je priliv tužbi toliki da sudovi ne stižu da se bave ostalim predmetima iz građanske materije, dodajući da oglasa za zastupanje onih koji tuže banke ima i na autobuskim stajalištima i banderama.“Samo za jedan dan u Osnovni sud u Novom Sadu stiglo je 1.500 tužbi protiv banaka, pa su angažovani upisničari iz građanske i krivične materije da pomognu da se predmeti formiraju i zavedu”, rekla je Josifović.Prema njenim rečima, najopterećeniji su Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu.U Prvom osnovnom sudu je samo od pošetka ove godine, do 20. novembra primljeno 39.030 parničnih predmeta u kojima se kao stranka pojavljuje banka.“U više od 99 odsto slušajeva banka je u svojstvu tuženog i to po osnovama spora ‘neosnovano bogaćenje’ i ‘utvrđenje’. Pomenutih 39.303 predmeta čini 76,1 odsto ukupno primljenih predmeta u P upisniku ove godine”, rekla je Prvog osnovnog suda Bojana Stanković.Kako je dodala, podeljeno sa trenutnim brojem postupajućih sudija u parnici, svako od njijh je u proseku primio po gotovo 90 predmeta u kojima je stranka banka.U tekstu se podseća i da je sudska praksa u ovim slučajevima iskristalisana, te da su sve instance potvrdile da banke nisu imale pravo da obrađuju troškove kredita.Situacija je jasna sve do Vrhovnog kasacionog suda, koji odbacuje zahteve za reviziju postupka koje podnose banke, ali one uprkos tome ne prihvataju sudsku praksu, naveo je list.Zbog toga je Udruženje sudija i tužilaca pozvalo državu da formira radnu grupu i nađe način da zaštiti sudski sistem zbog građana, kojima će usred preopterećenosti sudova, biti ugroženo pravo na suđenje u razumnom roku.

Svet

Fejsbukova kriptovaluta Libra preimenovana u Diem

Kripto valuta Vaga (Libra) Libra podržana od Fejsbuka preimenovana je u Diem kako bi naglasila svoju nezavisnost od američkog tehnološkog giganta u naporu da dobije odobrenje regulatora, piše agencija Rojters.Planovi za Vagu, valutu koju je Fejsbuk prvi put objavio prošle godine, umanjeni su u aprilu nakon što su regulatorni organi i centralne banke izrazili zabrinutost da bi povezanost ove društvene mreže sa kripto valutom mogla narušiti finansijsku stabilnost i ugroziti privatnost.Preimenovanje je deo reorganizacije u jednostavniju strukturu, rekao je u utorak izvršni direktor Diem Assocation-a sa sedištem u Ženevi, Stjuart Livi.Diem, što na latinskom znači dan, bi trebalo da postane digitalni novčić povezan sa dolarom.Livi je odbio da komentariše vreme lansiranja ove valute, rekavši samo da će se projekat nastaviti tek nakon odobrenja švajcarskog nadzornog tela.Međutim, Fajnenšal tajms je prošle nedelje izvestio da bi to moglo biti već u januaru.Fejsbuk naredne godine planira lansiranje svoje digitalne valute „Fejsbuk je i dalje “važan član udruženja” koja ima 27 članova“, rekao je Livi.Diem teži da se odvoji od drugih fokusiranjem na aspekte koji se tiču regulatora i zapadnih vlada, uključujući kontrolu sankcija i finansijski kriminal.Livi je rekao da će razviti politike za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i poštovanja sankcija.S druge strane, cena Bitcoina je trenutno na najvišem nivou na kojem je ikada bila i trenutno vredi gotovo 20.000 dolara.Jedan Bitcoin vredeo je u ponedeljak popodne 19.850 dolara (14.880 funti), prema CoinDesk-u, indeksu cena bitkoina. Do ponedeljka uveče njegova vrednost je pala na oko 19.223 dolara.Potražnja za bitkoinom porasla je tokom novembra, a njegovi zagovornici navode povećano interesovanje institucionalnih investitora za digitalnu imovinu.

Svet

Kineska sonda sletela na Mesec, počinje da istražuje njegovu površinu

Kineska svemirska letelica "Chang'e-5" uspešno je sletela na Mesec gde će narednih dana istraživati njegovu površinu. Cilj je da skupi dva kilograma uzoraka  Mesečevog tla i donese ga na Zemlju, radi dodatnih ispitivanja, javila je televizija Al Džazira. Ukoliko misija bude uspešna, Kina će postati treća zemlja posle Sjedinjenih Država i Rusije koja je sakupila istraživački materijal sa Mesečevog tla.To će ujedno biti prva misija tog tipa nakon više od četiri decenije. Poslednja je bila sovjetska misija "Luna 24" koja je 1974. na zemlju donela oko 200 grama uzoraka za analizu.Kina je sondu "Chang'e-5" lansirala iz svoje južne provincije Hajnan 24. novembra.Narodna Republika Kina je svoje prvo sletanje na Mesec izvela 2013. godine. U okviru svog svemirskog programa, Kina u narednim godinama namerava da sprovede i istraživanje na Marsu.

Srbija

Domaće tržište radne snage oseća efekte odliva kvalitetnih kadrova

Kako bi se smanjio odliv mozgova potrebno je omogućiti iste uslove rada kao u zapadnim zemljama, u smislu profesionalnog razvoja i kvaliteta života, ali i da se utiče na državne institucije da poboljšaju zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem, zaključci su prvog panela ovogodišnjeg Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera na temu cirkularnih migracija: Situacija na tržištu rada danas – da li imamo dovoljno adekvatnih kadrova?Specijalni gost Foruma menadžera bio je Ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid, koji je istakao koliko je ova tema važna za sve zemlje sveta.„Znamo da su demografski trendovi u Srbiji kritični i drago mi je da vidim da ste snažno posvećeni ovoj temi. Spremi smo da podelimo svoja iskustva u razvoju visokih tehnologija, ali i u obrazovnom sistemu“, izjavio je ambasador Šmid i podsetio da je program koji Švajcarska sprovodi u Srbiji usmeren na nekoliko važnih tema kao što su ekonomski razvoj, rešavanje problema nezaposlenosti, održiva energija, podrška Vladi.Srpska asocijacija menadžera i konsultantsko-revizorska kompanija PwC Srbija realizovali su istraživanje na temu odliva mozgova, koje je pokazalo među 80 odsto ispitanika da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.„Mnogi ljudi misle da postoji dosta dobra ponuda poslova u zemlji, da se kvalitetnih ljudi mogu naći, ali ono što su svi ukazali je i opšte stanje u društvu u kojem se oseća kvalitet života na tom nivou da ljudi shvate da nije bitno samo posao već i ostali elementi. Odgovor menadžera je da se prilagodimo takvog tržištu“, kaže Biljana Bogovac, partner u kompaniji PwC Srbija.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-jaIstraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu. U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima, ali ono što se izdvojilo je da njih čak 57 odsto nema saradnju sa fakultetima. Prema istraživanju, poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.Prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika SAM-a i Digital Grid Sales VP u Schneider Electric-u, u Srbiji se oseća nedostatak mladog i stručnog kadra, ali i onog zanatskog tipa, zanati koji treba da podrže industrijalizaciju i da rade na novootvorenim mestima u fabrikama.„Za državu je izuzetno bitno da u njoj živi i radi mladi stručan kadar i to iz više aspekata. Prvi je mogućnost da se zaposle u svojoj zemlji, da donose visoko profitabilne poslove, to je sa ekonomske tačke veoma važno. S druge strane, ti ljudi kreiraju eko sisteme, dobijaju mogućnost da rade sa tržištem celog sveta sa jednog mesta. Važno je da se kompanijske vrednosti podudaraju sa vrednostima zaposlenih jer to omogućava da se zaposleni dobro osećaju“, kaže Damljanović.Bitna je atmosfera u kojoj se živi i radi„Kad pričam iz ugla tehnološke IT kompanije u kojoj sam, moram da istaknem da smo upravo mi ti koji moramo da se postaramo da dođemo do kadrova“, dodao je Damljanović.Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka, kabinet predsednice Vlade Srbije  je naglasio da je kroz direktnu komunikaciju sa povratnicima ustanovljeno da je lična odluka ta koja prevladala prilikom povratka, ali istovremeno je i suočavanje sa najvećom nedoumicom, a to je pitanje kako da pronađu adekvatnu poslovnu i karijernu priliku u Srbiji.„Tu pokušavamo da im pomognemo, baš zbog toga što smo prepoznali da postoji manjak informacija na jednom mestu radimo na Vodiču za povratnike. Ljudi se vraćaju jer žele da pripadaju ovom kulturnom kontekstu i da u ovoj zemlji stvaraju. Cirkularne migracije pokazuju da se ljudi vrate na nekoliko godina, pa ponovo odu. Moramo da omogućimo da cirkulacija ljudi bude što jednostavnija i da na taj način budemo deo modernog sveta i globalnog društva“, kaže Brkljač.U martu ove godine uvedene su podsticajne mere za povratak„Ukoliko je neko više od dve godine u inostranstvu i vraća se u Srbiju dobija od poslodavaca tri puta veću platu od prosečne u u Srbiji i on je oslobođen 70 odsto poreza i doprinosa za pet godina. Na taj način se profilira visoko kvalifikovan kadar koji nedostaje. U tome su i studenti koji su godinu dana van zemlje, kad se vrate i zaposle, poslodavac mu da dva puta veću prosečnu platu i ima isti podsticaj za poreze i doprinose. Takođe, rađen je projekat Moja pva plata koji omogućava da mladi pronađu posao i subvencionisano rade kod poslodavca, a obezbeđeno je 10.000 mesta“.Prof. dr Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da različiti životni faktori opredeljuju odluku da stanu ili odu - obrazovni sistem, nivo zdravstvene usluge, mogućnost i kvalitet zapošljavanja, odnos između zarade i troška života, osećaj pravednosti je mladima bitan, efikasnost administracije, vezanost za porodicu.Prema rečima Lončara, potreban je partnerski odnos poslodavca, tj. tržišta rada i obrazovnih institucija. Ekonomski fakulet od 2015. kontaktira kompanije i pruža ruku, a veoma je teško ubediti kompanije na saradnju.Forum menadžera održava se u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.

Svet

Države EU troše 10 odsto BDP-a na zdravstvo, kakvo je stanje u Srbiji?

Izdaci za zdravstvo u Evropskoj uniji u proseku su iznosili 9,9 odsto BDP-a u 2018. godini, pokazuju podaci Eurostata.Među državama članicama EU najveći udeo zabeležili su Nemačka 11,5 odsto BDP-a, Francuska sa 11,3 odsto, i Švedska sa udelom od 10,9 odsto.Suprotno tome, najniži udeo izdataka za zdravstvo zabeležen je u Luksemburgu sa svega 5,3 odsto BDP-a i Rumuniji sa 5,6 odsto.U odnosu na veličinu stanovništva, izdaci za zdravstvenu zaštitu bili su najveći među državama članicama EU u Danskoj, odnosno 5.260 evra po stanovniku, Luksemburgu 5.220 i Švedskoj 5.040 evra u 2018. godini, dok su bili najmanji u Rumuniji i to 580 evra i Bugarskoj 590 evra po stanovniku.Analiza Svetske banke pokazuje da Srbija izdvaja više za zdravstvo nego mnoge zemlje u regionu kada se pogleda udeo u bruto nacionalnom proizvodu, više nego Bugarska, Hrvatska i Rumunija i po ovom kriterijumu ne zaostaje mnogo za najrazvijenijim zemljama, poput Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Holandije, Belgije, Švedske, Finske i Francuske. Situacija je, međutim, sasvim drugačija kada se pogleda izdvajanje po glavi stanovnika. Prema podacima Svetske banke iz 2016. godine, Srbija je za zdravstvene usluge po glavi stanovnika izdvajala 456 evra, što je 9 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je samo osam godina ranije, 2008. godine, izdvajala 617 evra – između 2013. i 2015. godine došlo je do pada od 20 odsto. 

Svet

Salesforce kupuje Slack za gotovo 28 milijardi dolara

Sejlsfors (Salesforce) je u utorak popodne rekao da će kompanija platiti 27,7 milijardi dolara u gotovini i akcijama za kupovinu platforme za poslovnu komunikaciju Slack (Slek), javlja Axios.Ovo je najveća akvizicija u softverskoj industriji od kada je IBM pristao da kupi Red Het (Red Hat) 2018. godine, koja će stvoriti giganta u oblasti softvera za oblak koji će moći bolje da se takmiči sa Majkrosoftom.Akcionari Sleka dobiće ekvivalent od 45,86 dolara po akciji, uključujući 26,79 dolara u gotovini, što predstavlja 55 odsto premije na Slakovu trgovinsku cenu pre nego što je procurila vest o tekućem pregovaranju.Suosnivač i izvršni direktor Sleka Stjuart Baterfild i dalje će voditi kompaniju.Predviđeno je da se ugovor zaključi sredinom sledeće godine, čekajući odobrenje deoničara Sleka i regulatornih organa.Akcije Sejlsforsa blago su pale nakon objavljivanja vesti, oko 3 odsto i sada vrede 233,8 dolara. Deonice Sleka ostale su praktično nepromenje, sa padom od 0,2 odsto i trguju na 43,8 dolara.Za akviziciju je i dalje potrebno regulatorno odobrenje, kao i zvanično odobrenje akcionara Sleka. Međutim, Sejlsfors je u svom saopštenju za štampu objavio da je već obezbedio podršku akcionara Sleka, koji predstavljaju 55 odsto akcija.Salesforce preuzima Slack Technologies?

Svet

U EU rastu investicije u istraživanja i razvoj

Države članice Evropske unije potrošile su preko 306 milijardi evra na istraživanje i razvoj tokom 2019. godine, što znači da je ukupan intenzitet razvoja na teritoriji EU bio na 2,19 odsto BDP-a, saopštio je Eurostat.Ta izdvajanja su u 2018. godini bila na nivou od 2,18 bruto domaćeg proizvoda, a deceniju pre toga na oko 1,97 odsto, dodaje statistička kancelarija EU."Intenzitet razvoja, odnosno udeo ulaganja u istraživanje i razvoj u odnosu na BDP, najvažniji je pokazatelj stope tehnološkog razvoja neke zemlje, i koristi se kao svetski indikator količine resursa potrošenih u tu svrhu", navodi se u saopštenju.Ovaj procenat ulaganja na teritoriji EU tokom 2019. godine bio je znatno manji nego u Južnoj Koreji sa 4,52 odsto, Japanu sa 3,28 odsto i SAD sa 2,82 odsto BDP-a u 2018. godini, dok je bio na otprilike istom nivou kao Kina sa 2,06 odsto u 2018. godiniSredstva uložena u razvoj takođe su znatno veća od zemalja poput Ujedinjenog Kraljevsta (sa 1,76 odsto) i Rusije (sa 1,03 odsto ulaganja u odnosu na BDP).Realni sektor je nastavio da bude glavni ulagač u nove nauke, čineći 66 odsto od svih ulaganja tokom 2019. godine, nakon čega slede sektor višeg obrazovanja sa 22 odsto i državni sektor sa 11 odsto.Najveći intenzitet ulaganja u inovacije na teritoriji EU imale se Švedska sa 3,39 odsto, Austria sa 3,19 odsto i Nemačka sa 3,17 odsto, ispred Danske, Belgije i Finske koje su sve imale potrošnju blizu tri odsto BDP-a.Na drugom kraju skale, osam zemalja članica imale su procenat manji od jedan odsto: Rumunija (0,48), Malta (0,61), Kipar (0,63), Letonija (0,64), Irska (0,78), Slovačka (0,83), Bugarska (0,84) i Litvanija (0,99).

Srbija

Ministarstvo privrede: Privatizaciju čeka preko 70 preduzeća

Na privatizaciju u Srbiji čeka više od 70 preduzeća, a Ministarstvo privrede planira da snažno nastavi aktivnosti u tom poslu, izjavio je za Frankfurtske vesti državni sekretar u tom ministarstvu Dragan Stevanović. Prema njegovim rečima privatizacija ulazi u završnu fazu."Trenutno je u toku javni poziv za prodaju kapitala za VPD Smederevo DOO, a u planu je da se do kraja godine objave javni pozivi za prodaju još dva preduzeća", rekao je Stevanović u intevjuu za frankfurtske Vesti.Prema njegovim rečima javni pozivi trenutno mogu da se raspišu za 20 preduzeća.Objasnio je i da za ostala preduzeća u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv, jer nisu rešeni zahtevi za povraćaj imovine, određeni sudski sporovi ili neki drugi imovinsko-pravni problem. Kada se to reši, Ministarstvo privrede će, kaže, pripremiti i ta preduzeća za prodaju."Broj javnih poziva, kao i eventualni prihodi od prodaje, zavisiće od interesovanja investitora, ali i od situacije sa pandemijom, pa je prilično nezahvalno davati procene u ovom trenutku, kaže Stevanović.Po pitanju Petrohemije, o kojoj je nedavno govorio i predsednik Srbije, rekavši da je postignut dogovor sa predstavnicima Gaspromnjefta da se formiraju stručni timovi koji će razmotriti privatizaciju tog preduzeća, Stevanović je navodi da "ima razloga za optimizam, ali proces je tek na početku".Stevanović kaže i da Ministarstvo, po pitanju privatizacije, ima razloga da bude zadovoljno rezultatima, jer su u prethodnih pet uspešno rešeni najveći izazovi, poput giganata Železare, Galenike, RTB Bora, PKB-a, ali i drugih manjih preduzeća."Za 2021. godinu planirana je podrška za nove investicije, kako bi se što pre pokrenuo i osnažio rast BDP", rekao je Stevanović.Podvlači da je Ministarstvo većinu aktivnosti usmerilo na mere koje su, pre svega, bile podrška likvidnosti privrede.Stevanović je rekao i da su sredstva, više od 160 milijardi dinara, bila namenjena podršci privredi u očuvanju likvidnosti i postojeće zaposlenosti, a kroz te mere do sada je podržano 250.000 privrednih subjekata.On je kazao i da aktivnosti Ministarstva po pitanju podrške domaćim i stranim investitorima nisu stale i da nijedan projekat nije zaustavljen."Nijedan investitor se neće povući, čak naprotiv, imamo naznake reinvestiranja u Srbiji i najave dolaska nekoliko novih, što je ohrabrujuće", dodaje Stevanović.On ocenjuje da to pokazuje da je Srbija ekonomski, politički, u pravnom i poreskom smislu predvidiva i stabilna zemlja, uprkos problemima zbog pandemije.Dodao je i da država ne odvaja domaće i strane investitore koji imaju ista prava. Podseća da je od stupanja na snagu Zakona o ulaganjima, zaključen 121 ugovor između Srbije i investitora."Od toga, 40 projekata u monitoringu, što značu da je prva faza realizacije projekta završena, a 81 je aktivan projekat i u toku je faza realizacije. Investiciona vrednost 121 ugovora je 2,5 milijardi evra, obezbeđuju zapošljavanje 46.000 ljudi", navodi Stevanović.On je ocenio i da su mere podrške privredi čak i doprinele i rastu zaposlenih, jer se od 16. do 31. marta, posle proglašenja pandemije, ukupan broj zaposlenih smanjio za 15.000 ljudi.Međutim, kako je primetio, već od maja, zahvaljujući državnoj podršci, zaposlenost je počela da raste, pa je u novembru odstigla rast od 60.000."Dodatna mera podrške privredi radi ublažavanja posledica pandemije odnosila se na dodelu kredita privrednicima za održavanje likvidnosti preko Fonda za razvoj, kroz koji je odobreno više od 10 milijardi dinara", dodao je državni sekretar u Ministarstvu privrede. Prema njegovim rečima, pomoć privredinicima obezbeđena je kroz garancijsku šemu preko poslovnih banaka i do sada je plasirano 1,3 milijardi evra.