Najnovije

Srbija

RZS: Zaposlenost u Srbiji povećana tokom trećeg kvartala

Broj zaposlenih u Srbiji u trećem kvartalu ove godine dostigao je 2.224.842 ljudi, što je za 44.422 ili za 2 odsto više u odnosu na isti kvartal prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).U odnosu na prethodni kvartal, zaposlenost je skočila za 27.777 novih radnih mesta.Najviše je bilo zaposlenih u radnom odnosu, njih 2.092.398, van radnog odnosa bilo je 66.906 osoba, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 65.538.Pozitivne promene najviše su beležene u kategoriji "zaposlenosti u radnom odnosu", gde je rast iznosio 2,8 odsto na međugodišnjem nivou.Najveći rast zaposlenosti se i dalje beleži u Beogradu i Vojvodini, dok su sektori sa najviše novih radnika prerađivačka industrija, zatim građevinarstvo, pa trgovina, popravka motornih vozila, informisanje i komunikacije, pa saobraćaju.

Srbija

MMF: Srbija da ograniči rast plata u javnom sektoru

Vlasti u Srbiji su zainteresovane za novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali prema rečima njegovog stalnog predstavnika u Srbiji, Sebastijana Sose, kažu da im nije potrebno finansiranje od strane te institucije, pa bi novi program mogao da bude “naslednik aktuelnog instrumenta za koordinaciju politike (PCI)”, piše Politika.Kako u intervjuu za Politiku kaže Sebastijan Sosa, Narodna banka Srbije doprinela je odgovoru na krizu smanjivanjem ključne kamate i ubrizgavanjem likvidnosti u bankarski sistem. Istovremeno je uvela moratorijum na otplatu bankarskih zajmova i dalje mera za očuvanje finansijske stabilnosti.“Pozdravljamo privatizaciju Komercijalne banke za koju se očekuje da bude završena do kraja 2020. Istovremeno, došlo je do kašnjenja u sprovođenju reformi u određenim oblastima, posebno tokom pandemije”, navodi predstavnik MMF-a. Dodaje da je napredak u reformama postignut u modernizaciji poreske administracije i praćenju i upravljanju fiskalnim rizicima. Međutim i dalje su potrebni napori. Sa druge strane, reforme na jačanju upravljanja državnim preduzećima i za razvoj tržišnog kapitala suočene su sa “značajnim kašnjenjima.”Prema njegovim rečima, MMF je podstakao vlasti da izvrše procenu cene električne energije sa ciljem da se osigura potpun povraćaj troškova koji nastaju zbog povećanog oslanjanja na obnovljive izvore energije i potrebe za investicijama koje treba da zaštite proizvodnju. “S obzirom na potencijalni socijalni uticaj, poskupljenje struje takođe treba da uzme u obzir mogući uticaj na ranjiva domaćinstva i moguće mere za njihovu zaštitu”, kaže Sosa.On podseća i da je MMF rekao da bi povećanje plata 2021. godine u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno, dok bi penzije trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije, zasnovanom na švajcarskoj formuli koja predviđa da se izbegavaju dodatna ad hok plaćanja ili isplate.“Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet”, objašnjava Sebastijan Sosa.Podseća i da je zbog pandemije MMF savetovao zemljama širom sveta da primene snažne fiskalne i monetarne podsticaje. Srbija je kako dodaje, zahvaljujući fiskalnoj disciplini u poslednjih nekoliko godina, imala dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera. “Sprovođenjem ovih mera fiskalni deficit u 2020. godini podiže se na skoro devet procenata BDP-a, dok će se i javni dug takođe povećati”, kaže Sosa.Međutim dodaje kako se očekuje da će javni dug ostati ispod 60 procenata BDP-a, dok bi fiskalni deficit bi trebalo smanjiti na oko tri procenta BDP-a. “To podrazumeva da bi javni dug u procentima BDP-a trebalo da nastavi sa jasnim trendom opadanja 2021. godine”, objašnjava Sebastijan Sosa. 

Svet

LinkedIn uvodi „pretraživač“ poslova

LinkedIn uvodi novi alat pod nazivom „Career Explorer“ koji će kornisnicima omogućiti da pronađu posao na osnovu veština koje imaju, a davaće i smernice o tome koje dodatne veštine bi možda trebalo da nauče kako bi se potraga za novim poslom dodatno suzila, piše TechCrunch.Career Explorer je od danas u beta verziji i trenutno samo na engleskom jeziku, a funkcionisaće slično bilo kom internet pretraživaču.Pored toga, LinkedIn pokreće novi portal posvećen usavršavanju digitalnih veština, uvodi suptilnu promenu okvira profilnih fotografija korisnika koje će označavati da li tražite posao ili zapošljavate, i dodaje alate za pripremu intervjua.LinkedIn se oslanja na vlastitu bazu podataka kako bi mapirao neke karijerne puteve kojima su ljudi krenuli, kombinujući to sa podacima koje ima o poslovima za kojima je trenutno veća potražnja, i na kraju koristeći to kako bi svojim korisnicima pružio više opcija u potrazi za poslom.Career Explorer će biti posebno koristan u slučaju da trenutno nema poslova u određenom polju ili ako korisnici razmišljaju o drugačijoj karijeri.

Srbija

Kako će Er Srbija platiti svoje dugove

Ovaj tekst je objavljen u štampanom izdanju pre nego što su ministar Mali i Er Srbija objavili da je Er Srbija samostalno obezbedila sredstva i isplatila firmi svog suvlasnika, EA partners 57,6 miliona dolara prve rate kredita od 120 miliona evra. Međutim, do danas je nepoznato gde je novac pronašla kompanija  koja je samo tri meseca ranije obavestila Etihad da nema dovoljno novca i zatražila otpis 82 odsto potraživanja.  Ko će da plati dug Er Srbije od preko 56 miliona evra koji upravo dospeva, nije neko intrigantno pitanje. Mada postoje tri opcije – da kompanija dug ne plati, dakle da bankrotira, da deo duga preuzme suvlasnik Etihad, što se neće desiti, i da taj novac plati država Srbija – svi znamo da će se desiti treća opcija. Samo ne znamo dokle.U trenutku objavljivanja ovog teksta, kredit Er Srbije od 56,5 miliona dolara biće već dospeo (28. septembra) i verovatno plaćen, a do trenutka pisanja teksta nismo saznali ko će ga platiti. Naime, u junu je Er Srbija dopisom tražila otpis 82 odsto duga od poverilaca, kompanije EA Partners i, očekivano, glatko je odbijena. Air Serbia: Dobit u 2019, uz državnu pomoć od 20 miliona evra Ministar finansija Siniša Mali je pre mesec dana izjavio da su „u toku  pregovori sa poveriocima, čije detalje ne mogu da iznosim, ali ono što mogu da kažem jeste da ćemo sigurno pomoći Er Srbiji. Zajedno sa partnerima iz Etihada radimo na rešavanju problema“.Iz Ministarstva finansija ipak nismo dobili odgovor da li je postignut dogovor sa poveriocima i da li će i koliko država platiti za dug Er Srbije.Mogući scenariji za otplatu dugaStručnjaci ističu da postoje tri mogućnosti, ali da je izvesno da će još novca poreskih obveznika otići na izmirenje obaveza nacionalnog avio-prevoznika. Najmanje verovatno je da Er Srbija dug ne plati, što bi značilo da je kompanija faktički bankrotirala. U maju je Er Srbija poslala poveriocima pismo da zbog pandemije i zatvaranja Aerodroma „Nikola Tesla“ može doći u situaciju da ne izmiri dug. Druga opcija, malo verovatna, jeste da dug plati Etihad umesto Er Srbije, kao suvlasnik i organizator cele transakcije. „Treća opcija je da dug plati država Srbija i to je najizvesnije“, smatra Goran Radosavljević, profesor na FEFA, koji ističe i da postoji mogućnost da Er Srbija drugim kreditom refinansira ovaj tekući. Problem je u tome, prema njegovoj oceni, što su male šanse da se Er Srbija zaduži na tržištu bez garancije države.„Mislio sam da će iskoristiti mogućnost izdavanja korporativnih obveznica kako bi finansirali taj dug, ali za sada izgleda da se to ne dešava. Ako kompanija ne izmiri dug ide u ’difolt’, tako da će to verovatno država da plati“, smatra Radosavljević, dodajući da bi to mogao biti jedan od razloga zašto se sada priprema rebalans budžeta.Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje i da postoji mogućnost da država da pozajmicu preduzeću i ako se ne proceni da neće biti vraćena, ne mora da se knjiži kao trošak u budžetu.Nacionalna avio-kompanija nastala 2013. zajedničkim ulaganjem Vlade Srbije, koja je unela JAT, preuzela stare dugove i dodala subvencije čiji je ukupan iznos i dalje predmet nagađanja i Etihada iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u odnosu 51 prema 49 odsto, 28. septembra 2015. Godine je uzela kredit od 56,539 miliona dolara od firme EA Partners I BV osnovane u Holandiji. Kredit je odobren na pet godina i nakon odbitka transakcionih troškova, kako se navodi u napomenama uz finansijski izveštaj Er Srbije, našoj avio-kompaniji isplaćeno je 52,8 miliona dolara. Kredit dospeva u celosti ovih dana, a početna kamatna stopa iznosi 6,96 odsto godišnje, uz neuobičajenu klauzulu da se može uvećavati za 0,1725 odsto na kvartalnom nivou. Ipak, ona ne može preći 7,25 odsto godišnje. To je tek pola problema Er Srbije, mada urgentnija polovina.Još jedna rata dospeva u junu 2021.godineDrugi deo problema je kredit uzet u junu naredne, 2016. godine, u istom aranžmanu,  samo u iznosu od 63 miliona dolara, koji dospeva narednog juna. Ovog puta zajmodavac je firma EA Partners II BV, a kredit su pratili prilični transakcioni troškovi od 6,55 odsto ili nešto preko četiri miliona evra, tako da je Er Srbiji isplaćeno 58,9 miliona dolara. Kamatna stopa je ista kao i kod prethodnog kredita. Prema finansijskom izveštaju firme EA Partners za 2015. godinu, kredit Er Srbiji od 56 miliona dolara je tek 8,1 odsto velike emisije obveznica na irskoj berzi od 700 miliona dolara, dok je 2016. organizovana još jedna emisija od 500 miliona dolara. Ovaj novac je iskorišćen za finansiranje Etihada i kompanija u kojima je tada jedna od najvećih avio.-kompanija na svetu imala strateška partnerstva. Etihad je od prve emisije uzeo kredit od 117,6 miliona dolara sa kamatom od 4,16 odsto, a njegova kompanija EAS (Etihad Airways Services) 111,5 miliona po kamati od 5,46 odsto. Alitalija je dobila kredit od 112,8 miliona dolara po 6,31 odsto, Er Berlin 127,8 miliona dolara po čak 10,56 odsto. Indijski Džet ervejz je dobio kredit od 109 miliona dolara, ali u rupijama i to po neverovatnoj kamatnoj stopi od 20,6 odsto. Na kraju tu su i Er Sejšeli sa kreditom od 22 miliona evra sa kamatom od sedam odsto.Osim Etihada, koji je prethodnih godina napravio gubitke od oko pet milijardi dolara i uprkos tome nije bankrotirao i Er Srbije kojoj sada u godini kada je avio-industriju osakatila pandemija korona virusa visi kredit nad glavom, sve kompanije sa spiska su prethodnih godina bankrotirale time označavajući propast strategije širenja koju je plasirao nekadašnji prvi čovek kompanije Džejms Hogan.Firme EA Partners I i II osnovane su sa kapitalom od jednog evra sa striktnom namenom da emituje obveznice i prikupe kapital za restrukturiranje duga. Od početka to nisu bile obveznice najvećeg kvaliteta jer su od Fiča dobile rejting B- , a tome svedoče i kamatne stope koje su obećane, 6,875 i 6,75 odsto, koje su u tom trenutku bile poprilično visoke. Ubrzo se pokazalo da je nepoverenje više nego opravdano. Alitalija i Er Berlin su već 2017. godine proglasili bankrot i prestali da uplaćuju dospele rate. Inače, prošle godine uplatu je preskočio i indijski Džet ervejz. Još 2017. godine Fič je oborio rejting ovih obveznica na CCC, a Etihad je. prilikom bankrota Alitalije obećao da će preuzeti dug po osnovu njenih obveznica kako bi sprečio da obveznice dobiju najnižu ocenu- DDD. Ipak po svemu sudeći od toga nije bilo ništa jer se iz dokumenta iz aprila ove godine vidi da su se poverioci raspitivali kod Etihada o poslovnim vezama sa bankrotiranim kompanijama, na šta nisu dobili nikakav odgovor. Onda su sami odlučili da stanu u red za naplatu iz stečajne mase ove dve kompanije. Er Srbija, i preko nje Srbija, tako se našla u komplikovanim međunarodnim finansijskim transakcijama, a izgleda da je poslednjih godina od svih Etihadovih partnera samo ona, uz Er Sejšele, uredno otplaćivala rate. Sve do sada. Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a, takođe ne vidi šansu da se država izvuče od plaćanja obaveza Er Srbije, ne samo za kredit koji dospeva sada, već i za onaj koji dospeva sledeće godine. „Ja ne vidim šansu da Etihad plati, ali postavlja se pitanje zašto bi Srbija plaćala ceo iznos, a ne 51 odsto koliko iznosi njeno vlasništvo. Meni ne deluje da je Er Srbija to i planirala da vrati već da je  računala na državu, jer u finansijskim izveštajima i iz načina poslovanja se ne vidi da su oni ostavljali pare da vrate taj kredit. Sa profitom od devet miliona prošle godine, a subvencijama od 20 miliona, ne vidim odakle bi ga otplatili, sa koronom ili bez nje. Velike svetske avio-kompanije procenjuju da se tržište neće vratiti na pretkrizni nivo pre 2023. godine, pa tako ne vidim ni da bi Er Srbija mogla da vrati ni kredit koji dospeva sledeće godine“, napominje Vujović. Kataklizma za avio-saobraćajInače, prema bilansima za 2019. godinu, na dan 31. decembra Er Srbija je raspolagala sa oko 30 miliona evra gotovine. Međutim, od tada se desila kataklizma za avio-saobraćaj u kojoj su prizemljene čitave flote, otpuštene desetine hiljada ljudi i izgubljene desetine milijardi dolara. Zbog poslovične netransparentnosti javnih i državnih preduzeća, a posebno Er Srbije koja prednjači u plaćanju kazni zbog nepoštovanja odluka poverenika za informacije od javnog značaja, nema mnogo informacija koliko je kriza pogodila ovu kompaniju, koliki su gubici, koliko ima viška zaposlenih ili bilo šta drugo što inače međunarodne avio-kompanije objavljuju, posebno ako primaju i državnu pomoć. Prema istraživanju organizacije Partneri Srbije od 2010. do 2018. godine, državna preduzeća su platila 15 miliona dinara za kazne zbog nepoštovanja odluka i naloga poverenika za informacije od javnog značaja, a trećinu je platila samo Er Srbija. Jedina procena do sada objavljena je još iz maja Ministarstva saobraćaja da će do kraja godine šteta za avio-saobraćaj iznositi 190 miliona evra, mada su tu uračunati gubici aerodroma.Vujović podseća da Etihad nije tek manjinski suvlasnik, već je on i aktivno rukovodio kompanijom poslednjih sedam godina.„Ako ste Etihadu kao manjinskom vlasniku dali pravo upravljanja kompanijom, da postavlja sav kadar, ne može se reći da Etihad nema veze s tim što kompanija sada ne može da vrati kredit. Mora se videti gde je njihova odgovornost, zašto sedam godina ne mogu da naprave profitabilnu kompaniju, odnosno da joj profit ne bude manji od subvencija države“, ocenjuje Vujović.Ako već na državu padne teret vraćanja ovih dugova, postavlja se pitanje da li će nešto dobiti zauzvrat. Vujović ističe da ukoliko država vrati dug i za to zatraži veći udeo u vlasništvu, sa tim mora  da se složi i druga strana. „Dok ne znamo sve delove ugovora, možemo samo da spekulišemo“, kaže Vujović.S druge strane, Radosavljević ovo vidi kao priliku da Etihad elegantno izađe iz Er Srbije, jedinog strateškog partnerstva u kome je ostao. „Etihad može da prepusti Srbiji da vrati dugove i da na to ime država preuzme njihov udeo“, ukazuje on.Na pitanje šta bi državi značilo da eventualno poveća udeo u Er Srbiji u zamenu za otplatu duga, Milan Kovačević, konsultant za strane investicije, ističe da bi od toga bilo koristi ako bi kompanija u budućnosti pravila profit.„Ako će Er Srbija uvek praviti negativan rezultat, postavlja se pitanje opravdanosti njenog postojanja. Da li je državi od sedam miliona stanovnika baš neophodna nacionalna avio-kompanija. Mislim da je pogrešno to gurati po svaku cenu, pa čak i ako donosi štetu“, ocenjuje on dodajući i da treba uraditi studiju o poslovanju Er Srbije, o tome koliko je država već dala subvencija i „kako i kada će izaći na zelenu granu“.Vujović kaže da to što avioni nose ima Srbija i promoviše se zemlja ima neku vrednost, „ali mora da postoji limit dokle će to da se plaća. Mora se imati plan kako će kompanija da izgleda do 2023. godine, koja će biti flota, koliko će to da košta. Ako je Etihad za tri godine napravio pet milijardi dolara gubitka, ne možete očekivati da vas on spasava. Kada je ugovor sa Etihadom istekao 2018. godine i kada je otišao Hogan koji je sva ta partnerstva osmislio, trebalo je razmisliti da li da se ostane sa njima ili da se potraži drugi partner“, zaključuje Vujović.Subvencije veće od dobiti. Opet.Prošle godine prema finansijskim izveštajima, Er Srbija je prevezla rekordnih 2,8 miliona putnika, a kapacitet za prevoz putnika, iskazan kao proizvod raspoloživog broja sedišta i ukupno pređenih kilometara (ASK), iznosio je 4,45 milijardi, što predstavlja povećanje za 428 miliona, u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, iako je broj prevezenih putnika u odnosu na prethodnu godinu povećan za 13 odsto, prihodi od prodaje su povećani za svega tri odsto, dok su prihodi u redovnom saobraćaju porasli za nešto manje od dva odsto. Kompanija je na kraju godine ostvarila neto dobit od 9,5 miliona evra. To je za skoro 30 odsto manje nego 2018. godine, kada je dobit iznosila 12,2 miliona evra. Inače, svaka priča o dobiti je upitna kada iznos subvencija poslednje dve godine iznosi 2,46 milijardi dinara, odnosno oko 21 milion evra. Još ni u jednoj godini neto dobit Er Srbije nije nadmašila iznos godišnjih subvencija. Koliko je državu stvarno do sada koštala Er Srbija, nije poznato. Ministar Siniša Mali je prošle godine rekao da je država preuzela 380 miliona dolara dugova starog JAT-a.Miloš Obradović

Srbija

Preduzeća iz Srbije na međunarodnom takmičenju u socijalnom preduzetništvu

Pet socijalnih preduzeća iz Srbije učestvovaće u polufinalu Međunarodnog takmičenja za najbolju poslovnu ideju sa društvenom misijom, koje će se održati u novembru 2020. godine, saopštila je Privredna komora Srbije.Nadmetanje se održava u okviru međunarodnog projekta Finance4SocialChange, namenjenog razvoju socijalne ekonomije u Dunavskom regionu.Preduzeća iz Srbije koja će učestvovati su "Naša kuća", Vrtlari doo, Agro Iris, Caritas Šabac i Thunder Strike, dok će takmičenje ukupno okupiti 30 socijalnih preduzeća iz Bugarske, Moldavije, Austrije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Slovačke, Ukrajine, Rumunije i Srbije.Učesnici finala takmičenja, koje će biti održano u martu 2021. godine, nadmeću se za nagrade koje dodeljuje UniCredit banka, koja podržava takmičenje sa 30.000 evra kao glavni partner projekta.Pored novčanih nagrada, UniCredit će omogućiti socijalnim preduzećima rad sa ekspertima banke i drugim poslovnim mentorima na projektu.Kriterijume za izbor naših polufinalista definisala je Nemačka agencija za finansiranje socijalnih preduzeća (FASE), a ocenjivani su ekološki aspekti, efikasnost poslovnih rešenja u rešavanju društvenih problema, merljivost rezultata, kao i održivost poslovnog modela na tržištu.Odluku o užoj selekciji doneo je žiri koji su činili predstavnici Privredne komore Srbije, UniCredit banke, Smart Kolektiva i Koalicije za solidarnu ekonomiju.

Srbija

Peticiju protiv oporezivanja frilensera potpisalo 20.000 ljudi

Peticiju „Ne uništavajte frilensere” potpisalo je više od 20.000 ljudi, što dalje znači da će doći do formiranja pregovaračkog tima, čija će odgovornost biti da u razgovorima s nadležnima reši status frilensera u Srbiji, javlja Startit.„Očekujem da za tri nedelje imamo zvaničan predlog, koji ćemo predati ministru finansija, kako bismo potom ušli u pregovore”, kaže Savo Manojlović iz Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje je pokrenulo peticiju.  Oni su do sada obavili više sastanaka i razgovora o mogućim modelima, kako bi se rešilo pitanje prepoznavanja frilensera u srpskom zakonodavstvu. Manojlović kaže da sama činjenica da je ministartvo spremno da menja zakone, govori da su i nadležni svesni da pravila iz 2003. godine moraju da se promene. „Nakon što predamo predlog i počnemo pregovore može da se ode u dva pravca. Jedan je da regulativa bude blagonaklona i da privuče i frilensere iz drugih zemalja. Drugi pravac bi bio da se prati poreska politika zemalja u regionu, pa se modal iz Severne Makedonije ispostavlja kao moguće rešenje”, kaže Manojlović. Manojlović smatra da postoji problem u pristupu i retorici nadležnih, jer se za sada svaki vid komunikacije sa nadležnima odvija putem medija.Osvrćući se na reči resornog ministra, da frilenseri prvo treba da plate porez, pa onda mogu da razovaraju, uviđa da se nadležni ponašaju kao da živimo u zemlji u kojoj je poreska situacija odlična, a pitanje frilensera davno rešeno.  

Srbija

Pouzdan partner za štednju

Povodom Nedelje štednje, koja svake godine počinje 31. oktobra, Eurobank svim postojećim i potencijalnim klijentima nudi specijalnu ponudu za oročenu štednju u dinarima. Građanima je na raspolaganju atraktivna kamatna stopa sa mesečnim pripisom kamate, bez penala za prevremeno razoročenje. Stabilizacija kursa dinara ka evru, monetarna, finansijska, fiskalna i makroekonomska stabilnost doprineli su rastu poverenja građana u domaću valutu, koja je prema podacima Narodne bake Srbije u poslednjih osam godina gotovo upetostručena. Porastu dinarske štednje doprinela je i činjenica da banke neretko nude i više kamatne stope na dinarsku štednju, te se za nju primenjuju i stimulativni poreski tretmani prihoda.„Kao odgovoran učesnik na finansijskom tržištu, Eurobank dugoročno podstiče rast dinarske štednje, a tako je i tokom ovogodišnje Nedelje štednje. Svim postojećim, ali i potencijalnim klijentima koji žele da oroče svoja sredstva u domaćoj valuti nudimo atraktivnu kamatnu stopu sa mesečnim pripisom kamate na tekući račun na kraju svakog meseca, bez penala za prevremeno razoročenje“ - izjavio je Dušan Mihailović, direktor Direkcije za poslove sa stanovništvom, malim preduzećima i preduzetnicima.Klijentima koji imaju štednju u evrima u iznosu većem od 20.000 evra i žele da je konvertuju u dinare kako bi je oročili pod ovim specijalnim uslovima, Eurobank je omogućila konverziju po srednjem kursu na dan oročenja i na dan dospeća depozita.Za klijente koji se opredele da štede u stranoj valuti, Eurobank je takođe pripremila atraktivne ponude za široku paletu ovih štednih proizvoda. Neki od njih omogućavaju fleksibilnost i mogućnost prevremenog razoročenja bez gubitka do tada pripisane kamate, a neki raspolaganje sredstvima do 50 odsto depozita. Osnovne informacije o štednji pronađite na sajtu banke, posetite neku od 80 Eurobank ekspozitura širom Srbije ili pozovite besplatni korisnički servis EuroPHONE na broj: 0800 1111 44.

Srbija

Ujedinjeni protiv kovida: Ispunjeni uslovi za vanrednu situaciju

Udruženje građana Ujedinjeni protiv kovida (UPK) smatra da su ispunjeni uslovi da se u Srbiji proglasi vanredna situacija zbog pandemijske krize, naglasivši da je u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jasno propisano šta je vanredna situacija i koji državni organi su u takvoj situaciji nadležni, navodi se u saopštenju.Udruženje UPK naglašava da nadležnost u pandemijskoj krizi imaju ministar zdravlja, Komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Zavod za javno zdravlje i da je na njima da proglase vanredno stanje, a ne na Kriznom štabu."Organ pod nazivom Krizni štab ne postoji u ovom, niti u bilo kom drugom zakonskom propisu", navodi se u saopštenju.UPK podseća da Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ima prednost u odnosu na sve podzakonske propise, a time i Komisija, Zavod i ministar predstavljaju legalne organe. „Posledično navedeno, Krizni štab je nelegalan organ, i tu nikakvih pravnih dilema nema, niti ih može biti“, dodaje se u saopštenju.Svi podzakonski akti moraju biti u skladu i sa svim zakonima i u skladu sa Ustavom, a da u eventualnom sukobu prilikom propisivanja izmedju zakonskog i podazkonskog akta prednost ima zakonsko rešenje, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Samo 15 sekundi pažnje za medijske sadržaje

Da li ste svesni promena u medijima? Milenijalsi su odrastali uz nekoliko TV stanica, koje nisu čak ni emitovale 24 sata programa i satelitskom antenom (ako su imali sreće), dok mladi od 12. godine odrastaju uz mobilni telefon. I na njemu imaju svet na dlanu.Internet je velika prednost. Internet je i izazov za novu pismenost. Za mlade je to zajednica istih vrednosti, za stare nepoznanica i opravdanje za brojne neuspehe. Za ogromnu većinu to je neminovnost i šansa za nove biznis modele. Medijski pejzaž je dramatično promenjen i menja se i nekoliko puta godišnje.Pre tri godine smo obasipani studijama o milenijalsima i dok većina populacije nije ni razumela ko su oni, došla je Gen-Z. Neko kaže i touch-screen generacija. Snalaženje u fragmentiranom medijskom okruženju, uz dostupnost tehnologija i novih društvenih mreža, trajno menja i naše medijske navike. Uz sve prednosti, snalaženje bez sposobnosti za razumevanjem može da dovede do brojnih izazova.  Pogledajte panel ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA: NOVA PISMENOST U NOVOM DOBU organizovan povodom obeležavanja globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti u Srbiji, od 27. do 31. oktobra!Panel je deo USAID programa Nova pismenost i kampanje #OvakoStojeStvari. Moderatorka: Nada GogićGosti:Robert Čoban, osnivač i predsednik, Color Press GroupAna Mirković, psihološkinja i direktorka, Digital Communication InstituteVanja Bahilj, kopirajterka i kolumnistkinjaBojan Klačar, istraživač i izvršni direktor, CeSID

Srbija

Er Srbija obnavlja letove za Moskvu

Er Srbija će 9. novembra ponovo uspostaviti vazdušnu vezu Beograd-Moskva, a planirano je da nacionalna avio-kompanija ka glavnom gradu Rusije saobraća dva puta nedeljno, ponedeljkom u 13:50 i petkom u...

Video

VISION Sistem: globalno rešenje za maloprodaju dolazi iz Mostara (VIDEO)

Bradara: „Sada, kad smo svi prihvatili ideju, vreme je za planiranje. Istraživali smo, sačinili mapu puta, učili, redizajnirali i tako iscrtali put za naš produkt, NSoft Vision. Što smo dublje ulazili u projekat, to se Vision više menjao i prilagođavao. Na ovaj način uskladili smo potrebe tržišta sa onim što Vision može danas da ponudi.“NSoft je etablirana kompanija u industriji igara na sreću i sportskih kladionica. Poznata je po svojim softverskim rešenjima za tu industriju, bilo da se radi o platformama ili virtuelnim igrama.Ali NSoft je mnogo više od toga. Iako je osnovna delatnost kompanije razvoj rešenja za industriju igara na sreću, ono što je zaista pokreće su inovacije u softverskim rešenjima, nezavisno o industriji. Kreativnost i želja za inovacijama doveli su do toga da je NSoft razvio softver koji upravlja bezbednosnim sistemima, a pokreće ga veštačka inteligencija (AI). Sistem je NSoft Vision, a Igor Bradara, izvršni direktor poslovnog segmenta AI usluga, govorio je o pokretačkoj snazi ideje za ovaj produkt.Kako ste došli na ideju da razvijete sistem bezbednosti unapređen veštačkom inteligencijom?Mnogo je faktora, ali i okolnosti zbog kojih je apstraktna ideja izvediva. Za početak je važno razumeti korporativnu kulturu u samom NSoft-u. Svi strastveno branimo svoje ideje, koje ponekad mogu da budu grandiozne. Jutarnja kafa često služi upravo za diskusiju o takvim idejama. Srećom, vlasnik NSoft-a je izuzetno ambiciozna i istovremeno ubedljiva osoba. Naime, početna ideja sistema Vision potekla je od njega.Sada, kad smo svi prihvatili ideju, vreme je za planiranje. Istraživali smo, sačinili mapu puta, učili, redizajnirali i tako iscrtali put za naš produkt, NSoft Vision. Što smo dublje ulazili u projekat, to se Vision više menjao i prilagođavao. Na ovaj način uskladili smo potrebe tržišta sa onim što Vision može danas da ponudi.Naravno, bili smo pažljivi tokom čitavog procesa, jer nam je to područje bilo novo. Ipak, želeli smo da isprobamo ovaj inovativni koncept i kao rezultat imamo jednostavan i efikasan softver unapređen veštačkom inteligencijom.Čini se da NSoft pokreću inovativna rešenjaMi smo B2B kompanija i naši klijenti su uglavnom orijentisani na maloprodaju. Samo maloprodaja je prisutna u toliko različitih oblika. Međutim, shvatili smo da na ovom tržištu ne postoji sistem koji kombinuje bezbednost i analizu poslovanja u jedinstveno poslovno rešenje.Slikovito, NSoft Vision je kao da imate Google analitiku za vašu poslovnicu, kancelariju ili prodavnicu i još je lakši za korištenje. Aktivnosti koje vaš klijent napravi imaju početnu i završnu tačku, a Vision će napraviti analizu klijentovog ponašanja. Šta to znači? Zamislite da imate jednostavan uvid u broj posetilaca, promet kroz različita doba dana, uvid u polnu i starosnu strukturu itd. Pored toga, možete znati šta je privuklo pažnju vaših kupaca i da li su zadovoljni uslugom, a da ih nikada o tome niste pitali.Što se tiče bezbednosnog aspekta, sistem obezbeđuje identifikaciju visoko rizičnih ljudi kada dođu u vaše okruženje i dobićete adekvatno i blagovremeno obaveštenje.Kako NSoft Vision zapravo pomaže svojim kupcima?NSoft Vision može imati svoju primenu u bilo kojoj industriji. Daću vam nekoliko primera.Recimo da industrija u kojoj radite ima ograničenja kada su u pitanju maloletna lica. Funkcionalnost Vision sistema za predviđanje dobne starosti će vas putem interfejsa upozoriti da se u vašim prostorijama nalazi maloletnik.Sa bezbednosne strane u sistem Vision možete da unesete dostupne slike pojedinaca koji se nalaze na spiskovima opasnih osoba ili osoba sa ograničenjima pristupa. Ako se ta osoba ikad pojavi u vašim prostorijama, biće prepoznata i bićete obavešteni u sistemu.Vision nudi mogućnost kategorizovanja na način koji vam najviše odgovara. Na primer, možete da napravite grupe: zaposleni, posetioci, opasni ljudi, VIP posetioci, maloletnici. Lica koja su prepoznata možete da pridružite tim grupama.NSoft Vision vam omogućava brzu pretragu snimaka sa bilo koje lokacije centralno ili lokalno. Takođe možete da pretražujete video zapise po licima, imenima, vremenskim zapisima i statusima identiteta na vremenskoj liniji. Sva pretraga je brza i laka čak i za neiskusne korisnike web aplikacija. NSoft Vision, naravno, ima standardne bezbednosne funkcije kao što su kontinuirano snimanje, gledanje uživo i gledanje video zapisa po vremenskoj liniji.Ako želite uvid u NSoft Vision sistem kroz demonstraciju, pošaljite svoj zahtev timu NSoft Vision putem formulara na linku: NSOFT VISIONKo je tim iza NSoft Vision-a?Tokom više od četiri godine razvoja produkta, više od 40 ljudi je više ili manje bilo uključeno u projekat. Produkt je konceptualno zamišljen i razvijen u saradnji nekoliko sektora u Mostaru i Zagrebu. Za razvoj ovog produkta bile su potrebne različite veštine i sposobnosti ljudi. Naš tim odgovoran za veštačku inteligenciju razvio je i obučio složeni algoritam nezavisno i bez podrške trećih strana, što u ovoj industriji nije čest slučaj.Više od 1,8 petabajta podataka korišćeno je za usavršavanje algoritma odgovornog za funkciju prepoznavanja lica. Važno je shvatiti da nismo velika korporacija sa hiljadama zaposlenih i neograničenim resursima, ali smo tim koji u potpunosti stoji iza svog produkta.Svaki član tima koji je učestvovao u razvoju produkta prati i nadgleda rad sistema kroz zahteve kupaca i probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo. NSoft-ov tim za podršku pruža korisničku podršku 24/7 sa jasnim i konciznim odgovorima.Kao potvrda svega što je do sada rečeno, većina klijenata s kojima smo razgovarali ostaju impresionirani proizvodom i njegovim mogućnostima.Vaš tim i vi lično uložili ste mnogo truda u razvoj ovog produkta. Šta je za vas lično značio čitav proces, i poslovno i privatno?Momenat kada sam shvatio da je naš produkt interesantan potencijalnim kupcima, i to daleko izvan granica naše zemlje, bio je za mene posebno emotivan. Dobio sam priliku da vodim ovaj projekat i zaista sam zahvalan na tome. Privilegija je biti deo tako velikog projekta. Što se tiče timova, neću nikoga izdvajati i mogu samo reći da je, kada ste okruženi sjajnim ljudima, za očekivati da će velika dela proizaći iz ove saradnje.Tokom ovako zahtevnih i dugoročnih projekata veoma je važno imati podršku, kako poslovnu, tako i privatnu. Srećan sam što imam podršku obe strane: i moje porodice i mojih kolega sa posla. Želim da im se zahvalim na strpljenju, poverenju i razumevanju.Ovo vreme je bilo veoma zanimljivo i puno iznenađenja i očekujemo da se nastavi u istom ritmu. Još uvek nismo na vrhu. Postoje oni koje gledamo sa divljenjem, a takođe i oni koji su u direktnoj trci sa nama. Jedno je sigurno: trudićemo se da se što više približimo svojim uzorima i budemo najbolja verzija sebe.Planovi za budućnost?Naš kratkoročni plan je da se usredsredimo na prodaju i pribavimo i analiziramo podatke sa različitih tržišta. Želimo da se pozicioniramo na globalnom tržištu. Želeli bismo da vidimo na koje sve načine naš produkt može poboljšati poslovanje kompanija iz različitih industrija. Takođe tražimo strateške partnere koji će dati dodatni zamah prodaji i razvoju produkta.Dugoročno gledano, želimo da ljudi prepoznaju naš produkt. Jednostavno rečeno, težimo tome da šef obezbeđenja ili operacija na nekom od ciljnih tržišta kaže: Trebalo bi da integrišemo sistem NSoft Vision!Uz puno truda i malo sreće, sigurni smo da to možemo postići!Više informacija o ovom softveru možete da pogledate u brošuri NSoft Vision.

Svet

U Srbiji internet dnevno koristi 3,75 miliona ljudi

Danas se obeležava Međunarodni dan interneta, mreže koju prema istraživanju portala Statista, koristi preko 4,57 milijardi ljudi. U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, internet dnevno koristi 3,75 miliona ljudi, saopštila je digitalna agencija Namics."Analiza portala Statista nam pokazuje da (na globalnom nivou) dnevno razmenimo više od 300 milijardi mejlova, a mejlovi nisu jedini kanal komunikacije koji nam je došao sa internetom. Pretpostavka je da, kad uzmemo u obzir sve druge puteve kao što su Viber, Facebook, Instagram i sve popularniji TikTok, ta cifra iznosi nekoliko biliona poruka", objašnjava Filip Gort iz Namics-a.Dodaje i da u Srbiji ne postoji precizno istraživanje o tome za šta ljudi koriste internet, ali da se zna kolika je njegova upotreba."Prema poslednjim podacima RZS, čak 78,4 odsto stanovništva koristilo internet u prethodna tri meseca", izjavio je Gort.On podseća da je interesovanje za internet u početku bilo veoma malo, a da je veliki udeo u rastu upotrebe interneta imala njegova mogućnost da pruži dobru komunikaciju između korisnika i različitih proizvođača.Ipak, savremena upotreba interneta ne svodi se samo na prodaju, već obuhvata najrazličitije načine za interakciju."Elektronska pošta, istraživanja, preuzimanje datoteka, zabava, obrazovanje, traženje poslova i elektronsko bankarstvo samo su neki od načina za upotrebu interneta", navodi Gort.Gort dodaje da razvoj interneta tek sledi: "Prema istraživanju sajta Popular Mechanic razvoj interneta će, u narednih 50 godina, doneti sve ono što gledamo u serijama i filmovima o budućnosti. Konekcija će biti moguća bez ikakvog fizičkog uređaja, podaci će biti personalizovani, a uz pomoć takozvanih bio-podataka pojedinci će u svakom trenutku moći da prate svoje zdravstveno stanje. Naučnici smatraju da će to uticati na produžetak životnog veka".Internet je prvi put poslužio za prenos podataka 29. oktobra 1969. godine Čarliju Klajnu, koji je pokušao da pošalje informacije za prijavu Bilu Duvalu na Stanford.Od 2005. godine, zvanično je utvrđeno da se 29. oktobar obeležava kao Međunarodni dan interneta.

Srbija

Šta donosi Nacrt zakona o digitalnoj imovini?

U vremenu kada kriptovalute postaju opšteprihvaćeni način plaćanja i kada je PayPal omogućio trgovinu Bitkoinom i drugim kriptovalutama, dobro je ako postoji pravni okvir koji bi možda mogao da razvije domaću scenu i privuče strane igrače, piše Netokracija.Kako se dodaje, ovih dana se podigla velika prašina u stručnoj, ali i široj javnosti povodom Nacrta zakona o digitalnoj imovini, prvog pravnog koji reguliše oblast digitalne imovine u Srbiji, o kome se javna rasprava danas završava.  Sa druge strane bitno je da se događaju takve stvari imajući jer je pandemija ubrzala sveopštu digitalizaciju društva i poslovanja, a u svemu tome važno mesto ima i digitalna imovina.Nacrt definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.Pri tome ona ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, elektronski novac ili akcije kompanija izlistanih na berzi i tu se vidi, kako piše Netorkacija "jasna intencija zakonodavca da pravno razgraniči digitalnu imovinu kao novi institut".Nacrt je inače odredio Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti kao nadzorne ograne u primeni budućeg zakona i definiše da virtuelnu valutu nije izdala i njenu vrednosti ne garantuje centralna banka niti drugi organ javne vlasti.Ona nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.Navodi se da se pod tu definiciju mogu podvesti različite kriptovalute poput Bitkoina ili Ethereuma čime se donekle uređuje materija koja je do sada predstavljala svojevrsnu pravnu prazninu.Veoma važnu odredbu, pogotovo za startape, predstavlja i mogućnost inicijalne ponude digitalne imovine, što znači da će svaki od njih moći prikuplja kapital izdavanjem digitalnih tokena. Investitori se istovremeno štite, za razliku od ICO (Initial Coin Offering) procesa što ranije, kako se navodi nije bio slučaj.Novinu predstavlja beli papir (eng. Whitepaper) koji se koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine i sadrži podatke izdavaocu, digitalnoj imovini i rizicima povezanim sa njom, o čemu je Nova ekonomija već pisala. ŠTA DONOSI ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI Nacrt propisuje i uslove koji moraju da se ispune ako neko želi da pruža usluge u oblasti digitalne imovine, a interesantno je da ona neće moći da se unosi kao ulog u privredno društvo. Nakon usvajanja, oni će imati 6 meseci da se prilagode novim propisima.Velika dilema je, kako se dodaje, kako će izgledati podzakonski akti, koji bi trebalo detaljno da regulišu pojedine institute iz zakona. Naovodi se da bi dobra praksa bila da se u taj proces uključe relevantni domaći igrači.Trebalo bi, kako se napominje pronaći meru, sve u cilju da se dozvoli tehnologiji da se razvija u svom ritmu.Kako kaže u razgovoru za Startit Marko Janković, predsednik  Komisije za hartije od vrednosti radna grupa koja je pripremila Nacrt radi i na pripremi poreskog okvira, a ideja je da on bude stimulativan.Prema njegovim rečima, jedna od mera koju Radna grupa razmatra jeste izmena propisa tako da bude jasno da se prilikom konverzije digitalne imovine u regularne valute ne plaća PDV, ali više reči o tome biće kada rad na poreskom okviru bude gotov.

Srbija

Zaposlenima u kovid-sistemu država sprema karticu pogodnosti „Za naše heroje“

Vlada Srbije formirala je radnu grupu čiji je zadatak da pripremi nacrte pravnih akata za  realizaciju projekta – Kartica pogodnosti „Za naše heroje”.Kako je objavljeno u najnovijem Službenom glasniku, zadatak radne grue je da sagleda potrebe zaposlenih u COVID-19 sistemu.Osim što treba da razmotri komercijalnih pogodnosti za zaposlene u kovid sistemu, radna grupa treba da predloži mere pozitivne diskriminacije za zaposlene u COVID-19 sistemu prilikom ostvarivanja prava i korišćenja usluga koje pružaju državni organi i službe kao i jedinice lokalne samouprave.Pogodnosti kartice se odnose na sve  zaposlene, radno angažovane kao i volontere u COVID-19 sistemu. Nije poznato o kakvim pogodnostima je reč. Zdravstvo u koroni: Nikad veće plate ili manipulacije platama?

Svet

Angela Merkel razmatra ponovno uvođenje karantina

Nemački mediji izveštavaju da će Nemačka od ponedeljka uvesti oštre nove mere, među kojima je moguće i ponovno uvođenje karantina, u pokušaju da se suzbije širenje pandemije koronavirusa, piše Dojče vele.Nemačka kancelarka Angela Merkel okupila je u sredu lidere 16 saveznih država kako bi razmatrali ponovno uvođenje karantina.U sredu je zabeležena najveća stopa novih dnevnih infekcija u Nemačkoj do sada i to preko 14.000, a najnovije brojke pokazuju da je još uvek dostupno samo oko 25 odsto kreveta za intenzivnu negu.Nemačka štampa je pre sastanka izvestila da Merkelova želi „delimičan karantin“, manje intenzivnu verziju mera koje su na proleće dovele do zastoja nemačkog društva i ekonomske aktivnosti. Tako bi škole i vrtići ostali otvoreni, ali restorani, barovi i neke prodavnice zatvoriće se na najmanje mesec dana. Veliki događaji takođe bi se još jednom otkazali i obeshrabruju se nepotrebna putovanja.Plan je izazvao negodovanje u nemačkoj ugostiteljskoj industriji, jer su hiljade vlasnika objekata organizovale protest u sredu kod berlinskih znamenitih Brandenburških vrata zahtevajući dalju finansijsku podršku vlade.

Srbija

Beograd: Kod Skupštine će se graditi podzemna garaža na četiri nivoa

Na prostoru između zapadnog krila objekta Narodne skupštine i Vlajkovićeve ulice, Trga Nikole Pašića i Kosovske, planira se izgradnja podzemne javne garaže, saopštio je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, prenela je Ekapija.Kako se navodi u dokumentaciji je izgradnja četiri podzemne etaže sa 284 parking mesta i ukupne bruto površine 10.000 kvadrata.Osim površina za parkiranje putničkih automobila, u sklopu garaže je predviđeno parkiranje 40 bicikala i motocikala, punjači za električna vozila, službene, pomoćne i tehničke prostorije, navodi se u saopštenju.Planirana su i dva kolska pristupa garaži: ulaz u Vlajkovićevoj i izlaz u Kosovskoj ulici i oni će biti jednosmerni. Rampe za ulaz, odnosno izlaz imaju po dve saobraćajne trake i po dva uređaja za kontrolu pristupa (na svakoj saobraćajnoj traci).Pešački pristupi garaži planirani su na ulazu iz Vlajkovićeve ulice i u sklopu javnih površina na krovu garaže u skladu sa dominantnim pešačkim tokovima.Nadzemni nivo planirane podzemne garaže usklađen je sa nivelacijom obodnih zelenih i pešačkih površina. Zadržavaju se postojeći pešački pravci, kao i plato na nivou krova prve podzemne etaže.KINESKI INVESTITOR U FABRIKU GUMA POSTAO SPONZOR SRPSKOG FUDBALAProjektovan je i zeleni krov garaže, koji će bit uređen kao zelena površina i oblikovan u skladu sa ambijentom preostalog dela parka, kao zaštićene okoline kulturnog dobra. Predviđeno je delimično vraćanje u prvobitno stanje postojeće zelene površine, uz manje intervencije u okviru parternog uređenja: preoblikovanje i popločavanje i pešačkih staza granitnim pločama ozelenjavanje, osvetljenje, opremanje elementima urbanog mobilijara.U podrumu se planiraju službene prostorije, toaleti, prostorija za parkiranje bicikala i dvosmerna rampa, na nultom nivou, dok će na nivou 1 podruma biti garažni prostor, stepeništa, lift i stepenište za vatrogasni pristup.Pored njih biće izgrađena još dva nivoa. Investitor je CSI Parking Investment DOO, koji je prema podacima APR-a kinesko preduzeće.Nosilac izrade urbanističkog projekta Centar za planiranje urbanog razvoja CEP, a javna prezentacija trajaće od 5. do 12. novembra 2020. godine.

Srbija

Koliko će nas „koštati“ prevremeni izbori?

Politikolog Boban Stojanović smatra da se pitanje cene izbora može podeliti u dve stavke: samu cenu izbornog procesa i negativne eksternalije koje se tiču manjka kontinuiteta i sprovođenja investicionih projekata na brzinu.On je za Novu ekonomiju ocenio i da se materijalni troškovi samih izbora često spinuje u javnosti, kada vlasti objašnjavaju da se održavanje predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora da je to jeftinije i jednostavnije.“Tu su tehnički materijali i tehničko osoblje, birački odbori i druga stvar je izborna kampanja, koje koštaju od 1,5 do 2 milijarde dinara po izborima, što u pogledu državnog budžeta nije veliki novac… Prečesti izborni ciklusi, sa druge strane, sigurno utiču na ekonomske aktivnosti i na državnu potrošnju. Ne mislim da je novac koji se izdvaja za izbore nešto preterano veliki da bi to bio razlog da se izbori spajaju”, navodi Stojanović.Dodaje i da u razvijenim društvima izbori ne utiču na ekonomiju, jer se projekcije investitora izbori ne menjaju previse, te da je trošak izbora zanemarljiv u odnosu na druge ekonomske faktore koje izborna godina u državi kao što je Srbija podrazumeva.“Iako nemam dokaza za to, siguran sam da javna potrošnja poraste u godinama kada su izbori. Iz razloga što se završavaju veliki infrastrukturni projekti ili počinju, ulaže se, podižu se plate i slično. Druga stvar je ta što veliki investitori u tim izbornim godinama ipak imaju nekakvo ograničenje oko investicija i sam izborni period je takav, najbolji primer je izvoz jabuka u Indiju”, smatra Stojanović.Dodatni problem je, navodi Stojanović, odsustvo kontinuiteta, koja može uticati na rad ministarstava.“Mi već osam godina praktično imamo istu vlast, a imali ste preko 50 ljudi u ministarstvima, tu gotovo niko nije ministar istog resora sve vreme, već se vrše česte promene i rokade. Kada pojedinac promeni posao, potrebno mu je vremena da se uhoda, a možete da zamislite ceo jedan vrh državnog organa, kao što je naprimer ministarstvo, pređe u potpuno drugi resor… Kada imate izbore na svake dve godine, mnogo se gubi vremena nekim najosnovnijim bazičnijim poslovima koji su važni za građane”, kaže Stojanović.Konsultant Bogdan Petrović smatra da je razgovor na temu prevremenih izbora i njihovog uticaja na ekonomske tokove države u ovom trenutku veoma nezahvalan, iz prostog razloga što pandemijska kriza trenutno pravi veću pometnju u ekonomskim tokovima kako Srbije, tako i čitavog sveta.Prema rečima Petrovića izbori utiču na ekonomske tokove i tu nema dileme, ali efekat Kovid zaraze koja će se očigledno produžiti cele zime će biti znatno veći od efekta prevremenih izbora.„Efekat izbora će biti možda 10 odsto efekta virusa koji sada ponovo udara i koji pravi ogromne troškove, blokira grad, blokira državu i ne možemo predvideti posledice. Može doći do potpunog zatvaranja privrede. To su sve efekti koje ne znamo u ovom trenutku, možda ćemo znati za mesec dana, da vidimo da li će se ovo primiriti ili neće. Stvari su uopšte vrlo pesimističke, u celoj Evropi je drastičan broj zaraženih i spominju se drastične mere“, kaže Petrović za Novu ekonomiju.Dovoljno je zatvoriti samo rad ugostiteljskih objekata, koliko će to napraviti štete, mnogo veću štetu od toga da li će izbori biti za dva meseca ili četiri godine. To je sve mnogo relevantnije, nego činjenica da će se izbori održati za 17 meseci, zaključuje Petrović.

Konferencije Srbija javna preduzeća

Za reformu javnih preduzeća neophodna politička volja

Javna preduzeća i dalje predstavljaju rizik po javne finansije, a za njihovu reformu prevashodno nestaje političke volje. Usvajanje dobrih propisa u ovoj kompleksnoj oblasti ne znači mnogo ako se ne poštuju duh i slovo zakona, zaključci su  foruma "Zašto su javna preduzeća u gubitku koji je organizovala Business Info Group. Duško Vasiljević iz Svetske banke smatra da jeste dosta urađeno smanjenjem portfolia državnih preduzeća, ali da javna preduzeća i dalje imaju direktne i indirektne negativne posledice po javne finansije."Sada imamo oko 80 javnih preduzeća koje manje ili više samostalno posluju na tržištu. Očekujemo dodatne pozitivne efekte započetih reformi, ali je po pitanju pojedinih kompanija, kao što su EPS i Srbijagas, još dosta ostalo da se uradi", kaže Vasiljević.Činjenice da je ovaj segment privrede lane, nakon višegodišnjeg poslovanja u plusu, ponovo počeo da generiše gubitke, Vasiljević tumači kao signal da se ipak "vrtimo u krug", te da i dalje postoji veliki rizik."Analiza MMF-a ukazuje da u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) javna preduzeća skoro bez izuzetaka znače nižu produktivnost i rizike za privredu. Za dalje popravljanje (njihovog) posovanja neophodno je jačanje odgovornosti i transparentnosti poslovanja", smatra predstavnik Svetske banke.Dodaje i da su po kvalitetu korporativnog upravljanja bila 15 od 20 država CIE, te da za stanje nije kriv loš zakonodavni okvir, već loša impelementacija Zakona o javnim preduzećima."(Primer) je način imenovanja upravnih tela... U trenutnoj situaciji nadzorni odbori ne mogu da vrše svoju glavnu funkciju, što je postavljanje ili smena menadžmenta", zaključio je Vasiljević.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i član Naučnog društva ekonomista, Petar Đukić, ocenjuje da loše upravljanje javnim preduzećima smanjuje potencijal ekonomskog rasta, te da njihov rad ne bi trebao da ima obeležja socijalne politike."Socijalnu politiku treba da vodi društvo, a ne država. Za to bi bilo neophodno i uvođenje socijalnih karata... Javna preduzeća su sada rezervoar potencijalnih glasača, pa će retko koja vlast da pokuša stanje da dovede u red", kaže Đukić.Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović navodi da je za pozitivne bilanse javnih preduzeća prethodnih godina bila zaslužna fiskalna disciplina, a ne suštinske reforme.Naveo je da se analizom javnih preduzeća dolazi do podataka da je njihova ukupna imovina oko 21,5 milijardi evra, te da raspolažu sa preko 23 odsto ukupnog kapitala i više od 16 odsto imovine celokupne privrede."To je ogroman plen za svaku političku opciju... kada se na to doda i da u njima radi 6,6 odsto ukupne radne snage. Broj zaposlenih u njima se stalno smanjuje, ali to nije rezultat reformi, već (otuštanja) nakon kog obično sledi zapošljavanje isključivo politički podobnih", smatra Filipović.On je dodao i da u zaposleni u najvećim javnim preduzećima, koja rade na nivou republike, imaju navjiše prosečne plate, 37 odsto iznad državnog proseka.Ekonomski konsultant Bogdan Petrović navodi da su uprava ta najveća preduzeća, poput EPS-a i Telekoma, prinuđena da se uzimaju višemilionke kredite kako bi državi isplatila dividendu."To se čini nauštrb razvoja... (Problem su) i minihidroelektrane i vetroparkovi koji su tihi ubica EPS-a. Fid-in tarife, iz kojih bi trebalo da se finansiraju obnovljivi izvori energije, su i po deset puta manje nego što je realno. Tako će EPS samo zbog tih naknada imati gubitak od 120-150 miliona evra", kaže Petrović.Prema njegovom mišljenju, Vlada Srbije je svesna da najvrednije što država ima "kolje" kako bi finansijski oligarsi ostvarivali dobit."To je trenutno najbolji biznis, (na vetroparkovima) trenutno ne možete da izgubite pare", zaključio je Petrović, koji smatra i da privatizacija, naročito u ovom delu Evrope, nije uvek dala valjane rezultate.

Svet

Crna Gora kineskom CRBC-u do sada platila 713 miliona evra za auto-put

Kineskoj kompaniji CRBC, koja je izvođač radova na na prvoj deonici auto-puta Smokovac-Mateševo plaćeno je 713 miliona evra do kraja avgusta ove godine, pokazuju javni podaci koje je nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu (ASP) dobila od Ministarstva finansija Crne Gore, piše portal Bankar.Projekat auto-puta se najvećim delom finansira iz kredita kineske državne EXIM banke, a deo iz budžeta Crne Gore.Vlada Crne Gore počeće da otplaćuje kredit sredinom naredne godine.Prema zvaničnim podacima, oslobađanja od dažbina za izvođača i podizvođače radova iznose 232,3 miliona do kraja jula ove godine.Podaci ASP-a pokazuju da je do kraja avgusta iz kineskog kredita bilo povučeno 572,6 miliona evra, dok je neangažovano 126,5 miliona evra.“Država je do kraja avgusta za kamate za kineski kredit prikazala plaćanja od 31,8 miliona, a za takse dodatnih 5,2 miliona evra. Istovremeno, ukupna oslobađanja od dažbina, od početka gradnje deonice auto-puta Smokovac-Mateševo u martu 2015. do kraja jula ove godine, dostigla su sumu od 232.3 miliona eura“, saopštili su iz ASP.Oslobađanja od PDV-a do kraja jula ove godine iznose 146.3 miliona evra, pokazuju ažurirani podaci ASP-a dobijeni od Poreske uprave Crne Gore.Istovremeno, oslobađanja od poreza i doprinosa na zarade stranih radnika kod CRBC-a iznosila su 28,5 miliona evra.Izvođač i podizvođači, angažovani na projektu, imaju pravo na povraćaj dela akciza na gorivo.