Najnovije

Srbija

Srbiji potrebni zakoni kojima se mediji efikasnije štite od pritisaka

Publikacijom "Mediji i nove politike upravljanja internetom" BIRN želi da pokrene debatu o uticaju interneta i digitalnih tehnologija na razvoj medija. U narednim publikacijama, kako je naglašeno, ispitaće se i status  medijskih sloboda u digitalnom prostoru.Navodi se da mdijske slobode u tom prostoru podrazumevaju otvorenost, inkluzivnost i pristup informacijama, kao i ekonomsku održivost medija i nove biznis modele. Na važnost interneta i digitalnih tehnologija, kako se navodi u publikaciji pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2019. godinu.Prema njima u  Srbiji je preko 3,81 miliona ljudi koji koriste internet, a njih 70% ima naloge na društvenim mrežama.Za pristup "svetskoj mreži" najčešće koriste mobilni telefon, a internet se najviše koristi za traženje informacija, slanje onlajn poruka, slušanje muzike i učešće na društvenim mrežama.Iako razvoj novih platformi treba da se zasniva na otvorenom internetu, ukazuje se na činjenicu da u praksi to nije tako. "Internet i digitalni prostor sve više postaju mesto gde se sloboda izražavanja i medijske slobode susreću sa brojnim izazovima i problemima", navodi se u BIRN-ovoj publikaciji.Razlog za to je "algoritamsko i platformsko usmereno informisanje", koje dovodi do toga da se ljudi informišu u zatvorenim krugovima svojih istomišljenika ili poznanika, pa katkad zabrinjava i količina dezinformacija koja pri takvim oblicima komunikacije nastaje.BIRN ukazue na činjenicu prema kojoj se nedostatak domaćih medijskih politika ogleda  i u tome što su one usmerene na tradicionalne modele regulacije, pa kao takve nisu prilagođene digitalnom okruženju. Same promene, kako se navodi treba da odgovore na probleme kojima se umanjuju medijske slobode i slobode izražavanja. NEOVLAŠĆENO PRAĆENJE NOVINARABIRN ukazuje na primer koji se  dogodio 2020. godine i koji pokazuje  neovlašćen nadzor nad novinarima.Tadašnji ministar odbrane javno je komentarisao tekst jednog od svojih prethodnika koji nije bio ni objavljen, a mediji bliski režimu Tanjug, TV Pink kao i nekoliko drugih prenelo je njegovu izjavu.Slučaj je, kako je naglašeno u publikaciji, otovorio pitanje prisluškivanja novinara.Među preporukama za unapređenje regulatornih i samoregulatornih mehanizama, prema BIRN-ovoj publikaciji, trebalo bi da se ide u pravcu Izmene Zakona o elektronskim komunikacijama.To kako se navodi podrazumeva novo definisanje i ograničenje kruga prava za zakonito presretanje elektronske komunikacije.Sa druge strane dodaje se da sami novinari i mediji treba da prošire znanja u vezi sa digitalnom bezbednošću i bezbednošću komunikacija.To kako se navodi podrazumeva izradu i uvođenje sigurnosnih protokola u svoj svakodnevni rad kako bi zaštitili sebe i svoje izvore.BORBA PROTIV LAŽNIH VESTIKoliko brzo napreduju tehnike širenja toliko brzo treba da reaguju institucije. U Srbiji trenutno nema regulatornog okvira za borbu protiv dezinformacija, jer se tajpojam pominje jednom u delu Medijske strategije, sledećom konstatacijom: "Promena preferencija publike i tehničke mogućnosti dovele su i do negativnih pojava koje se ogledaju u širenju govora mržnje ili dezinformacija (fake news)". Napominje se i da je u aprilu ove godine, Tviter uklonio je više od osam hiljada profila koji su isključivo služili "promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera". "Krajem prošle godine, identifikovali smo niz povezanih naloga uključenih u koordinisanu akciju namenjenih promociji vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera. Ovakvo delovanje je u suprotnosti sa našim propisima i predstavljaju nameran pokušaj ugrožavanja slobode javnog izražavanja", saopštio je tada Tviter.Među preporukama koje se navode sa ciljem da se stanje u toj oblasti popravi navodi se sprovođenje kampanje medijske pismenosti, uvažavanje preporuka Etičkog kodeksa novinara i jačanje kapaciteta Saveta za štampu. Ukazuje se i na nedostatak transparentnosti u korišćenju algoritamskih sistema pri identifikaciji digitalnih tragova na internetu i profilima društvenih mreža.Naglašava se i da "na domaćoj medijskoj sceni gotovo da nije bilo nikakve debate o algoritamskom upravljanju sadržajem".Navodi se da su perspektiva ljudskih prava i zakonske obaveze pri korišćenju ili promeni algoritama, glavni nedostaci algoritamskih informacionih sistema. 

Svet

Američka vlada planira da ukine anonimnost vlasnicima kriptovaluta

Jedan od najvažnijih aspekata kriptovaluta sa stanovišta građanskih sloboda je da one mogu pružiti zaštitu privatnosti svojim korisnicima. Međutim, Electronic Frontier Foundation (EFF), organizacija koja se bavi zaštitiom prava građana u digitalnom svetu smatra da američka Vlada sve više preduzima korake da potkopa anonimnost transakcija i uvodi finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema u kriptovalute, prenosi Startit.U petak je tamošnje odeljenje za finansijski kriminal (FinCEN) najavilo predloženu uredbu koja će zahtevati da preduzeća za pružanje novčanih usluga (koja uključuju, na primer, berze kripto valuta) prikupljaju podatke o identitetu svojih korisnika.Predložena uredba bi od njih zahtevala da čuvaju te podatke i predaju ih vladi u nekim okolnostima (na primer, kada iznos transakcija u dolarima u danu pređe određeni prag).Zanimljivo je da se takav propis „ugurao” pred kraj mandata trenutne predsedničke administracije i da je ostavljen jako kratak period da se o tome komentariše, od svega 15 dana.EFF, smatra da na taj način država zapravo ugrožava čitavu jednu industriju i obeshrabruje ljude da koriste njene usluge. Zatim, za neke kriptovalute poput bitcoina, podaci o transakcijama – uključujući bitcoin adrese korisnika – trajno se evidentiraju na javnom blockchain-u. To znači da ako znate ime korisnika povezanog sa određenom Bitcoin adresom, možete prikupiti informacije o svim njihovim Bitcoin transakcijama koje koriste tu adresu. Prema tome, zahtev predložene uredbe da preduzeća za pružanje novčanih usluga prikupljaju identifikacione informacije povezane sa adresama novčanika znači da vlada može imati pristup ogromnoj količini podataka izvan onoga što uredba treba da pokrije.U organizaciji ukazuju i na to da iako predložena pravila imaju cilj da jednostavno primene postojeće propise koji uključuju gotovinske transakcije na kriptovalute, oni ignorišu da ovi digitalni finansijski alati delimično omogućavaju finansijsku privatnost i anonimnost jednaku i možda izvan one tradicionalne gotovine. S tim u vezi, predloženi propisi deo su većeg zabrinjavajućeg trenda američke Vlade koja finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema proširuje na kriptovalute. Ovaj predlog dolazi samo dva meseca nakon što je Ministarstvo pravde objavilo svoj Okvir za primenu kriptovaluta, čime je potpuno jasno stavljeno do znanja da želi da potkopa sposobnost anonimnih transakcija korisnika kriptovaluta.Finansijski regulatori, očigledno sumnjaju da bilo ko ko pokušava da zaštiti svoju finansijsku privatnost čini nešto protivzakonito. EFF podseća da finansijske evidencije sadrže mnoštvo osetljivih informacija o ličnom životu, uverenjima i pripadnostima ljudi. Bez obzira na to, sudovi i zakonodavci dozvolili su široko rasprostranjeni finansijski nadzor u tradicionalnom bankarskom sistemu.„Kriptovaluta su važne za građanske slobode jer – poput gotovine – omogućava anonimne transakcije. Fotografije sa hongkonških protesta prikazivale su duge redove na metro stanicama dok su demonstranti čekali da kupe karte gotovinom, kako nadležni ne bi mogli da na osnovu elektronske kupovine povežu da su bili na mestu protesta. Ove fotografije podvlače da je bezgotovinsko društvo, društvo za nadzor – i važnost uvoza anonimnosti gotovine u digitalni svet”, zaključuje EFF.

Svet

Kako je pandemija doprinela porastu sajber zloupotreba?

Globalne kompanije su od pojave virusa COVID-19 prijavile u proseku 4.000 sajber napada dnevno, što predstavlja rast od 400 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazuju podaci "Back to Business" istraživanja kompanije Visa.Potrošači su se za vreme pandemije okrenuli digitalnim plaćanjima - čak 78 odsto njih promenilo je način kupovine usled zabrinutosti za sigurnost, dok je polovina odbila da kupuje u prodavnicama u kojima je plaćanje zahtevalo fizički kontakt.Istraživanje je pokazalo da je širom Centralne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike bio značajan porast sajber napada koji su izvršeni jednom od najpoznatijih prevarnih tehnika - socijalnim inženjeringom. Ova metoda sprovodi se poigravanjem bazičnim ljudskim emocijama, koje su usled neizvesnosti zbog zdravstvene situacije dodatno intenzivirane. Najčešći oblik socijalnog inženjeringa za vreme pandemije je fišing, koji je postao kompleksniji i sada uključuje brojne varijante, kao što je spear fišing - napadi koji ciljaju određenu žrtvu personalizovanom komunikacijom i upotrebom lažne veb lokacije. Napadači se u tim slučajevima predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji, rukovodioci ili vladini službenici. Ove jeseni, klijenti nekoliko banaka u Srbiji primili su brojne maliciozne fišing poruke, a kompanije su počele da usvajaju nove sigurnosne procedure kako bi obezbedile transakcije.„Takozvana „friendly“ tehnika zloupotreba je takođe u porastu, a odvija se kada dozvolimo prijateljima, članovima porodice ili bližim saradnicima da upotrebe našu platnu karticu i odamo im lozinku“, objašnjava Hektor Rodrigez potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.„Suočena sa ovom vrstom prevare, mala i srednja preduzeća uglavnom refundiraju novac bez detaljnijih provera, u želji da pruže izvanredno korisničko iskustvo svojim kupcima, ne sluteći da je reč o zloupotrebi“, dodaje on.Prevare ove vrste predstavljaju značajan trošak za biznise – smatra se da friendly tehnika napada smanjuje legitimnu prodaju za jedan odsto, a dobit za 20 odsto.Uprkos tome, platni ekosistem prepoznao je izazove i dobro reagovao na njih, zauzimajući tehnološki pristup rešavanju novih pretnji. Tome je doprinela činjenica da je većina preduzeća investirala u sigurnosne sisteme sa naprednim tehnologijama i pre pandemije. Međutim, pojava virusa dodatno je ubrzala ovaj proces – biznisi širom sveta započeli su borbu protiv sajber napada usvajanjem još naprednijih i sigurnijih tehnologija poput tokenizacije, beskontaktnog plaćanja i EMV čipova na pametnim karticama.„Neizvesnost koju izaziva pandemija virusa COVID-19 trajaće i u budućnosti, a u narednih 12 do 18 meseci možemo da očekujemo nove disrupcije i transformacije. Međutim, verujem da će se dramatični skok digitalnih plaćanja nastaviti, budući da se i potrošači i trgovci sve više opredeljuju za e-trgovinu i beskontaktnu tehnologiju“, ukazuje Rodrigez. Tome u prilog govori i nedavno istraživanje sprovedeno u CEMEA regionu koje je pokazalo da čak 96 odsto kupaca planira da nastavi da kupuje i plaća putem interneta i nakon što pandemija utihne.Uzimajući u obzir brzinu promene ponašanja kupaca, kao i sofisticiranost zloupotreba, neće biti iznenađujuće ukoliko upravljanje rizikom postane kompleksnije u bliskoj budućnosti. Oko 79 odsto kompanija navodi da će upravljanje rizikom biti sve više u fokusu tokom naredne dve godine.

Srbija

SOKOJ: Muzički dinar nije stigao onima koji nisu radili

Organizacija muzičkih autora Srbije (SOKOJ) tvrdi da račun za muzički dinar nije uputila onim privrednicima koji nisu radili zbog pandemije koronavirusa, ako su ih oni obavestili o tome, kao i da je ostalima odobrila popust, prenosi Beta. Dodaje se da će biti obezbeđeno i 50% popusta za decembar."Privrednicima i drugim korisnicima autorskih dela koji nisu radili i koji su obavestili SOKOJ nije fakturisana autorska naknada", rekao je direktor SOKOJ-a Dejan Manojlović.Dodao je da "svi korisnici javnog saopštavnja muzičkih dela u ugostiteljskim objektima koji nisu radili dobili popust od 100% u periodu vanrednog stanja, od 15. marta do 15. maja, 30% za jul i avgust".Manojlović je precizirao i da je autorska naknada za živu muziku koja je naplaćena od ugostiteljskih objekata u 2019. godini iznosila 70 miliona dinara, dok je u 2020. godini zabeležen pad od preko 40%.Taj novac se, prema njegovim rečima, raspoređuje na skoro 8.000 domaćih autora i u mnogo većem broju inostranim autorima."Ove godine posledice će osetiti svi, a među prvima na udaru je upravo muzička industrija u celosti jer su otkazani nastupi, koncerti, festivali, što je prilično veliki egzistencijalni udar za sve koji od tog posla žive", ocenio je direktor SOKOJ-a.UZ RAČUN PRIVREDNICIMA STIGAO I POPUST ZA "MUZIČKI DINAR", ZA KAŠNJENJE SLEDI KAMATA Raspodela tih sredstava se, kako je rekao, vrši na osnovu podataka o korišćenju dela i plaćenoj naknadi.Skupština SOKOJ, sastavljena od autora, prema njegovim rečima, donosi plan raspodele, koji je usklađen sa međunarodnim standardima i definiše poene za dela, pravila vrednovanja koja važe za domaća i inostrana dela.Manojlović je rekao da ta organizacija pokazuje "maksimalno razumevanje, ne samo u ovoj godini već i u prethodnim.Objasnio je da se sporovi protiv neplatiša pokreću nakon opomena i onda kada se približi rok da slučaj zastari, dok se pre izvršenja šalje se još jedna opomena."U 2019. godini pokrenuto je oko hiljadu sudskih sporova, a svaki predmet je sadržavao fakture najviše iz prethodne tri godine", rekao je Manojlović.

Srbija

Zgrada Radničkog univerziteta prodata novosadskoj kompaniji Vega IT za 5,2 miliona evra

Novosadska kompanija Vega IT postala je juče vlasnik zgrade Radničkog univerziteta, a novo poslovno sedište kompanije kupljeno je na javnoj licitaciji po ceni od 5,2 miliona evra, prenosi Netokracija.Vlasnici Vega IT, Vladan Ostojić i Saša Popović, izjavili su da će se u narednom periodu izvršiti rekonstrukcija čitave zgrade, kao i da bi mogao biti raspisan poseban arhitektonski konkurs koji će odlučiti budući izgled zgrade Radničkog.Zvanično, vlasnik ove zgrade u ulici Vojvođanskih brigada biće firma Vega Properties Radnički doo iza koje stoji Vega IT.„Radićemo rekonstrukciju zgrade. Planiramo da napravimo ne samo najlepšu zgradu u Novom Sadu, nego i u Srbiji, te da nam ona služi za dalje ulaganje u naše poslovanje. Planiramo da zgrada bude prepoznatljiva u gradu i da bude na ponos našim kolegama i građanima Novog Sada. Dakle, radiće se potpuna rekonstrukcija, ali nećemo rušiti sadašnju konstrukciju“, rekao je Saša Popović, izvršni direktor kompanije Vega IT u izjavi za 021.rs.

Srbija

Samo jedna kompanija u Srbiji proizvodi mineralno đubrivo

Prema novom izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo, nakon odlaska u stečaj Azotare Pančevo, piše portal Biznis i finansije.Od polovine 2018. godine, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo – Elixir Group. Ovo preduzeće je bilo i vodeći uvoznik đubriva u 2017. i 2018. godini, ali ga je na toj poziciji 2019. smenila kompanija “Promist”.Srbija je povećala uvoz mineralnog đubriva u prethodnoj godini za čak 62 odsto. Najviše đubriva se uvozi iz Rusije, oko 60 odsto, a potom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije, ali u daleko manjim količinama. Tokom prethodne tri godine, uvoz iz ovih pet zemalja činio je 92 odsto ukupnog uvoza mineralnih đubriva.Prosečna uvozna cena povećana je tokom tri godine sa 238 na 268 evra po toni, što je rast od 13 odsto. Prosečna cena đubriva uvezenog iz Rusije povećana je u posmatranom periodu za 20 odsto. Đubrivo uvezeno iz Rusije je postalo najskuplje na domaćem tržištu u poređenju sa drugim zemljama iz kojih se ono pretežno uvozi, navodi se u novom izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.Ukupan izvoz veštačkih đubriva imao je u trogodišnjem periodu rastući trend, tako da je u 2019. godini ostvaren porast izvezenih količina za 29 odsto i ostvarene vrednosti izvoza za 51 odsto u odnosu na 2017. godinu. Prosečna izvozna cena povećana je tokom tri godine sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16 odsto.Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH. U 2019. godini izvezene su značajne količine đubriva u Ukrajinu, tako da je ova zemlja postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije, ističe Komisja u izveštaju. U posmatranom trogodišnjem periodu, izvoz u ovih šest zemalja činio je oko 80 odsto ukupnog izvoza mineralnih đubriva.Sektorskom analizom je obuhvaćeno osam učesnika na tržištu, proizvođača i uvoznika, koji zajedno čine oko 90 odsto ukupnog tržišta đubriva u 2019. godini. Prema proceni Komisije za zaštitu konkurencije, najveći promet u prošloj godini ostvarili su Elixir Group, Promist i Phosagro.

Srbija

Uz račun privrednicima stigao i popust za „muzički dniar“, za kašnjenje sledi kamata

Iako mnogi privrednici nisu radili, pa smim tim ni emitovali muziku, tvrde da su im stigli računi za muzički dinar iz Organizacije muzičkih autora (SOKOJ) i Organizacije proizvođača fonograma (OFPS), piše Beta. Napominje se da je SOKOJ na računima naveo da je odobrio popust za mart i april od 50% i za jul i avgust od 30%, a OFPS je oprostio naknadu za mart i april."Njihovi popusti mi ne znače ništa kad nisam radila i ostvarila gotovo nikakve prihode. To je velika nepravda, a kada to pokušamo da ukažemo SOKOJ i OFPS, samo se pozivaju na Zakon o zaštiti intelektualne svojine", rekla je Vlasnica noćnog kluba "Eskejp" u Bačkoj Palanci Milena Kralj.Prema njenim rečima, od početka pandemije klub je radio oko tri nedelje, a dobila je račun od obe organizacije da plati ukupno oko 31.000 dinara.Privrednici su u zahtevima Vladi Srbije, koje će saopštiti na protestu ispred ministarstva finansija i privrede, naveli da je jedan od besmislenih troškova muzički dinar, posebno u vreme pandemije kada su prihodi pali i do 100% i kada retko ko radi, a kamoli pušta muziku u poslovnom prostoru.Račun za naknadu se ispostavlja u novembru za prethodnih deset meseci i plaća se jednokratno u roku od dvadesetak dana, a OFPS je naveo da će obračunavati zateznu kamatu za prekoračenje roka.SVE JAČI UTICAJ STRANIH KOMPANIJA NA POSLOVANJE SRSPKE PRIVREDE Muzički dinar se inače  plaća kao naknada za emitovanje muzičkih dela, a po osnovu autorskih prava, a visina zavisi od kvadrature poslovnog prostora, važnosti muzike za delatnost kojom se privrednik bavi i lokacije.Tarife za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u prevoznim sredstvima, bioskopima, pozorištima, bilijar salama i recepcijama obračunavaju se u bodovima, a vrednost boda zavisi od rasta potrošačkih cena.Tako su privrednici, kako se navodi, koji imaju poslovni prostor oko 50 kvadrata dobili račune od oko 30.000 dinara.Istakla je da visina naknade zavisi od zone u kojoj se posluje, ali da istu cenu ima prva zona u Beogradu i u gradovima u unutrašnjosti, "što je nelogično".Dodala je da su neki privrednici pokretali i sudske sporove, ali da ih gotovo niko nije dobio.

Svet

Potvrđen rejting „A-“ sa stabilnim izgledima

Međunarodna rejting agencija Standard & Poor's (S&P) 18. decembra 2020. ponovo je osiguravajućoj grupaciji UNIQA potvrdila  rejting „A-“ sa stabilnim izgledima. Pozitivni faktori u donošenju odluke S&P uključuju snažnu tržišnu poziciju kompanije u Austriji, Centralno-istočnoj Evropi i Rusiji, njenu vodeću ulogu u zdravstvenom osiguranju u Austriji i odličnu adekvatnost kapitala prema kapitalnom modelu S&P Global Ratings.S&P nastavlja da ocenjuje UNIQA profil poslovnog rizika kao jak, ističući njenu snažnu poziciju u Austriji i dobru poziciju u Centralno-istočnoj Evropi koja se dodatno poboljšala nakon akvizicije kompanija AXA u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Pored toga, S&P pretpostavlja da će UNIQA uspešno nastaviti da raste u narednih nekoliko godina s obzirom na svoju snažnu konkurentsku poziciju, dobro uspostavljen prodajni kapacitet i diverzifikovan poslovni portfelj - uprkos izazovnim uslovima zbog pandemije koronavirusa i oslabljenoj privredi.Štaviše, S&P nastavlja da ocenjuje profil finansijskog rizika UNIQA grupe kao jak. Rejting agencija ovde naglašava solidnu adekvatnost kapitala UNIQA grupe. On ostaje na izvanrednom „AAA“ nivou u S&P kapitalnom modelu, čak i nakon akvizicije kompanije AXA. Shodno tome, profil rizika UNIQA grupe se kreće od uravnoteženog, raznolikog i stabilnog investicionog portfelja do konzervativne strategije reosiguranja. Po mišljenju S&P, UNIQA sledi konzervativnu investicionu strategiju, koja se ogleda u činjenici da UNIQA investicije u proseku imaju kreditni rejting „A“.S&P ocenjuje likvidnost UNIQA grupe kao izuzetnu i shodno tome očekuje da će Grupa biti u stanju da izdrži bilo kakav ozbiljan pritisak likvidnosti. Sve u svemu, S&P smatra da će UNIQA održati procenu svog kapitala i dobiti najmanje na vrlo jakom nivou tokom naredne dve godine.

Srbija

Nova multimedijalna platforma – iris TV

mts je ponudio potpuno drugačiji doživljaj gledanja televizijskog programa u vidu nove multimedijalne platforme pod nazivom iris TV. iris TV predstavlja unapređenu multimedijalnu platformu najnovije generacije sa nizom inovativnih funkcija za potpuno novo iskustvo pristupanja televizijskim sadržajima, serijskim i filmskim programima putem različitih uređaja. Pored novog dizajna, pojednostavljenih opcija i većeg izbora HD kanala, iris TV, poput vodećih svetskih platformi, koristi tehnologiju veštačke inteligencije koja mts korisnicima omogućava sasvim personalizovano iskustvo. Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, iris TV na osnovu ranijih izbora korisnika olakšava naknadnu pretragu omiljenih programa i preporučuje za gledanje one koji su više u skladu sa njegovim interesovanjima. Moderan dizajn interfejsa nove platforme dodatno omogućava korisnicima jednostavno i intuitivno korišćenje, brzo pretraživanje i kreiranje liste omiljenih kanala, kao i aktiviranje podsetnika za sadržaje koje žele da gledaju. Omogućena je i usluga slike u slici koja omogućava istovremeno gledanje dva kanala, što je idealno za paralelno praćenje ili listanje kanala sa zadržavanjem pažnje na aktuelnom. Istovremeno, korisnicima je na pojedinim kanalima na raspolaganju i mogućnost vraćanja sadržaja do čak 30 dana unazad, umesto dosadašnjih sedam. Praćenje programa svakako će dodatno olakšati i opcija Moj TV – izdvojeni deo menija u kojem korisnik brzo i jednostavno pronalazi sadržaj čije je gledanje ranije započeo, kao i izabrane omiljene kanale i programe. Kako bi u vreme praznika i ograničenog kretanja uživanje u kvalitetnom filmskom i serijskom sadržaju bilo još veće, otključan je veliki broj kanala iz iris TV ponude, kao i brojni filmski i serijski Video klub paketi. Otključani kanali, kao i 50 odabranih filmova u Video klubu, dostupni su sve do 15. januara 2021. godine. Pored toga, ljubiteljima najkvalitetnijeg filmskog i serijskog programa do kraja januara dostupni su i svi sadržaji u okviru HBO+ paketa na poklon.

Svet

Spajaju se Fijat i Pežo

Italijanski Fijat i francuski Pežo spojiće se u zajedničku kompaniju pod nazivom „Stelantis“, nakon što je regulatorno antimonopolsko telo Evropske unije odobrilo ovo spajanje, piše Politika.Nova kompanija Stelantis, što u prevodu znači „obasjan zvezdama“, vredna 50 milijardi evra, zvanično će početi da radi do kraja prvog kvartala sledeće godine, a u okviru nje će poslovati i kragujevački Fijat. Zvaničnom početku rada Stelantisa će prethoditi sastanak akcionara i menadžmenata dveju kompanija zakazan za 4. januar 2021.Čekalo se da nadležna komisija Evropske unije utvrdi da Stelantis neće biti monopolista na evropskim tržištima. Prema ranijem pisanju Rojtersa, to nije išlo glatko, jer su evropski regulatori sumnjali da će udruženi navodno imati veliki udeo na tržištu kamioneta. Fijat i Pežo su očigledno uspeli da ih razuvere i razjasne regulatorima nedoumice.Zajednička kompanija, sa projektovanom proizvodnjom od oko 8,7 miliona vozila godišnje, postaće, po obimu proizvodnje, četvrti proizvođač automobila na svetu, iza Folksvagena, Tojote i grupacije Reno–Nisan–Micubiši, a ispred Dženeral motorsa, Forda i drugih svetskih automobilskih megakompanija.Kompanija Stelantis će obuhvatiti brendove abart, alfa romeo, fijat, fijat profešonal, krajsler, džip, lančija, rem, maserati, pežo, sitroen, opel i druge.Fijat i Pežo su udružili snage kako bi neutralisali negativne efekte usporavanja tražnje i lakše podneli troškove proizvodnje ekološki čistijih vozila da bi ispunili zahteve pooštrenih propisa o emisiji gasova. Spajanje će doprineti proširenju tržišta jer Fijat Krajsler se, zbog Krajslera, dobro kotira na američkom tržištu, na koje Pežo nikada nije uspeo da se probije u meri značaja i veličine te kompanije.Učešće u zajedničkoj kompaniji sa Fijat Krajslerom najverovatnije će Pežou otvoriti vrata američkog tržišta. Sa druge strane, Pežo ima dobre pozicije na tržištima Afrike i Azije, gde Fijat Krajsler nije mnogo prisutan. Kada je reč o Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, ona će nastaviti da radi u okviru nove grupacije, kao što je prošle godine i rečeno kada je najavljeno da će se spojiti dva automobilska giganta.Budući da je fabrika u Kragujevcu jedna od najsavremenijih u FCA grupaciji u kojoj je veći deo proizvodnje digitalizovan, očekuje se će u zajedničkoj kompaniji brže doći do novog modela.Pjetro Gorlije, izvršni direktor grupacije FCA, pre dva meseca je poslao pismo zaposlenima u kojem im je saopštio da posle Italije (u kojoj su počeli da proizvode električni model „fijat nju 500”), dolazi na red razvoj fabrika u Poljskoj, potom u Srbiji i Turskoj. I to je prvi put da je zvanično u poslednje vreme pomenuta fabrika u Srbiji.

Srbija

Do kraja meseca stiže 395 miliona evra od prodaje Komercijalne banke

Nova Ljubljanska banka (NLB) uplatiće 30. decembra 395 miliona evra  u budžet Srbije za kupovinu Komercijalne banke, čime okončava proces njenog preuzimanja, potvrdilo je Ministarstvo finansija. Srbija će od prodaje ukupno zaraditi 460 miliona evra.Navodi se da je Narodna banka Srbije (NBS) prethodno dala saglasnost slovenačkoj NLB za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva u Komercijalnoj banci, čime su se stekli uslovi za realizaciju njenog preuzimanja.Postupak po tom zahtevu NLB okončan je 9. decembra donošenjem rešenja NBS koje će joj omogućiti 83,23%, odnosno više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci.Preuzimanje Komercijalne banke podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB.U NBS objašnjavaju da je rok za okončanje transakcije najkasnije do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja NLB-a.Početkom decembra stigla je i neophodna saglasnost Evropske centralne banke za prezumanje Komercijalne banke koja je dostavljena NBS.Inače, državi je već isplaćeno oko 60 miliona evra kroz dividendu, a isplata zaostalih dividendi je jedan od uslova za zatvaranje transakcije. Srbija će pored 387 miliona evra za 83,2 odsto akcija u vlasništvu države do završetka preuzimanje Komercijalne banke prihodovati ukupno oko 460 miliona evra.Od već dobijenih 60 miliona evra ili oko sedam milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara odnosi se na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu.Privatizacija Komercijalne banke deo je sporazuma Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa Srbijom, koji ističe krajem godine, a na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke 11. decembra smenjen je Upravni odbor banke i postavljeni su novi članovi.Ta odluka, kako se navodi stupa na snagu kumulativnim ispunjenjem određenih uslova, koji se odnose na preuzimanje banke od strane njenih novih akcionara.Razrešena je dosadašnja predsednica Upravnog odbora (UO) Marija Sokić, predsednik Upravnog odbora banke, kao i članovi Daniel Pantić, Dejan Hadžić, Katarina Šušić, Goran Kneževic i Zoran Jović.Novi predsednik UO je Arčibald Kremser, a novi članovi su Blaž Brodnjak, Ursula Kovačić, Igor Zalar, Marko Jerić, Vesna Vodopivec, Nenad Filipović, Gaj Ričard Stil Stivens i Dragan Ðuričin, objavljeno je na sajtu Komercijalne banke. 

Svet

Tojota: Brzi prelaz na električna vozila izazvaće nestašice struje

Predsednik kompanije Tojota Akio Toyoda kritikovao je "preteranu buku" u vezi sa uvođenjem električnih vozilia u Japanu, naglasivši da zagovornici te ideje nisu uzeli u obzir štetne gasove koji se emituju proizvodnjom električne energije i troškove tranzicije na električna vozila, preneo je portal Seebiz."Kad političari govore kako treba da se rešimo svih automobila koji koriste benzin, pitam se da li to oni razumeju?", rekao je Toyoda na konferenciji za novinare, govoreći u ime Japanskog udruženja proizvođača automobila.Prema njegovim rečima rezultat te namere mogao bi da bude nestanak struje u Japanu, već tokom leta..Naveo je i da bi nfrastruktura koja potrebna za uvođenje električnih vozila koštala Japan od 135 do 358 milijardi dolara i ocenio da bi se novi poslovni model automobilske industrije urušiti ako bi zemlja prebrzo zabranila automobile na benzinski pogon.Druga velika nevolja, kako dodaje, mogla bi da bude gubitak miliona radnih mesta.Lokalni mediji u Japanu su  početkom decembra preneli vest  da će japanska vlada zabraniti prodaju novih automobila na benzinski pogon počevši od 2035. godine, dok će i dalje dopuštati hibridne gasno-električne automobile. Takva zabrana bila bi treća nakon Kalifornije u SAD i zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva."U zemlji kao što je Japan koja većinu električne energije dobija sagorevanjem uglja i prirodnog gasa, električna vozila ne pomažu životnoj sredini. Što više EV napravimo, emisija CO2 postaje sve gora", rekao je Toyoda.TOJOTA PRAVI VIZIRE ZA AMERIČKE BOLNICE Njegovo mišljenje je i da će vladini propisi od automobila stvoriti "cvet koji je na visokom vrhu", nedostižnim za prosečnu osobu.Tojota je inače lider u hibridnim gasno-električnim automobilima, što će i dalje biti dopušteno prema vladinom planu, ali fabrika još  nema potpuno električno vozilo za masovno tržište. Tokom Tojotinog predstavljanja poslovnog rezultata za treće tromesečje, Toyoda je velikodušno  pohvalio kompaniju Tesla u sektoru baterija, rekavši da njegova fabrika može mnogo da nauči od Ilona Maska.Ipak, uveren je da će Tojota dugoročno pobijediti svojom robusnom i raznolikom kombinacijom proizvoda.Predsednik kompanije Tojota, inače je unuk osnivača kopmanije Tojota Kiichiro Toyode.

Srbija

Danas novi protest preduzetnika i privrednika

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" danas organizuje novi protest protiv, kako navode, nedostatka mera pomoći tokom pandemije, a koji je podržalo više srodnih organizacija.Protest će se u 15 časova ispred Ministarstava finansija i privrede, Kneza Miloša 20, a deo ljudi koji će učestvovati vozilima kreću u 14 časova ispred zgrade SIV 3 i u koloni dolaze na isto mesto. "Mi jesmo kičma ovog društva, ali nećemo dozvoliti da se preko naših leđa održava čitav jedan zastareli i parazitski aparat koji sve manje služi svojim građanima, a sve više raznim interesnim grupama. Podsećamo resorna ministarstva i Vladu Srbije da bez uplata koje svakog meseca vrše privrednici neće biti plata državnim činovnicima", navodi se u pratećem saopštenju.Preduzetnici najavljuju "Veliki protest male privrede"Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Svet

Poljsko suprotstavljanje rodnoj ravnopravnosti

Autor teksta doktor Miloš Hodun, predsednik Projekt: Polska Foundation u Varšavi i potpredsednik Evropskog liberalnog foruma i član mreže 4Liberty.eu.Partija Zakona i pravde (PiS) koristila je tri uzastopne izborne pobede u Poljskoj kako bi polarizovala društvo oko pitanja „rodne ideologije“, što je dovelo do vladinog jednoglasnog protivljenja svakom predlogu politike koji pominje „rod“ ili „rodnu ravnopravnost“. Shodno tome, iako poljski veto na uslovljavanje budžeta EU vladavinom prava nije iznenadio, razlozi za poljski veto na evropsko zakonodavstvo o rodnoj ravnopravnosti nešto je što druge evropske države i dalje pokušavaju da shvate.Od 22. oktobra, poljski narod protestuje na ulicama širom zemlje. Tog dana je politizovani poljski Ustavni sud efektivno izrekao gotovo potpunu zabranu abortusa. Demonstracije su vladini zvaničnici PiS-a i lideri Katoličke crkve u Poljskoj opisali kao emanaciju „civilizacije smrti“ i „rodne ideologije“, a pristalice ovog pokreta PiS već duže vreme smatra za javne neprijatelje broj jedan.Pod izgovorom borbe protiv ove navodne pošasti, PiS je, između ostalog, pokrenuo „krstaški rat“ protiv LGBT + osoba. Primer za to su takozvane „zone bez LGBT-a“ koje su proglasili lokalni PiS-ovi političari u desetinama opština i okruga širom Poljske. Međutim, ima još mnogo toga, poput homofobnog, dehumanizirajućeg govora mržnje koji koriste glavni političari nacije, uključujući predsednika Andžeja Dudu i novoimenovanog ministra obrazovanja Premislava Čarneka. Sve što državni aparat čini, uključujući državnu TV Poljska, je da plaši Poljake „rodnom ideologijom“ izjednačavajući LGBT+ sa pedofilijom.Nedavno je Evropska komisija predstavila svoj treći Rodni akcioni plan za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost u spoljnim poslovima. Plan nastoji da ojača prava žena, devojaka i LGBT+ osoba na globalnom nivou „osporavanjem rodnih normi i stereotipa“. Takođe poziva EU da daje primer putem rodno uravnoteženog vođstva u svojim redovima, boljeg praćenja i bliže saradnje sa državama članicama na nacionalnom nivou. Takođe ponavlja cilj da 85 odsto svojih razvojnih projekata doprinese rodnim pitanjima do 2025. godine. Prema evropskoj komesarki za međunarodna partnerstva Juti Urpilejnen, plan je još važniji sada tokom pandemije, usled koje se nejednakost polova produbila. Shodno tome, EU mora odmah preduzeti mere da preokrene ovaj trend.Međutim, kada su poljski zvaničnici videli reč „pol“, rekli su odlučno „ne!“ na ceo dokument. Vlada PiS-a označila je rodnu ravnopravnost „stranom ideologijom“ i odlučila da blokira inicijativu bez imalo razmišljanja, čak i ne uzimajući u obzir njene pozitivne posledice po žene i devojke, posebno one u nepovoljnom položaju i o čijoj zaštiti PiS toliko govori. Jasno je da su desničarski populisti dosledni u svojim stavovima samo kada to žele i više ih zanima kratkoročna lična i politička korist nego bilo kakve dugoročne koristi za poljsko društvo.Tvrdoglavosti ovde nije kraj. U oktobru je Poljska blokirala dva zvanična dokumenta jer su uporni PiS-ovi ideološki tragači pronašli reč „pol“ u njima. Kada Mateuš Moravjecki nije mogao da prisustvuje samitu EU održanom 16. oktobra zbog toga što je bio u karantinu, Viktor Orban, koji je u ime Moravjeckog predstavljao Poljsku, nije dozvolio da se u završnim delovima samita uključi odredba o rodnoj ravnopravnosti u Africi. Nekoliko dana kasnije, poljska vlada blokirala je zaključke predsedništva Saveta o veštačkoj inteligenciji, ponovo pozivajući se na uključivanje pojma „rodna ravnopravnost“. Poljski ambasador je to pokušao da otrese rekavši da je „značenje „roda“ nejasno; nedostatak definicije i nedvosmisleno razumevanje za sve države članice mogu prouzrokovati semantičke probleme“. Nikoga nije ubedio u to.U svim ovim slučajevima stav poljske vlade protiv rodne ravnopravnosti podržala je samo Mađarska, dok je preostalih 25 država članica ostalo začuđeno. PiS-ova ideologija zaklanja viziju EU kao bliskog saveza sa vitalnim ciljevima, ne samo za kontinent uopšte, već i za stanovnike Poljske. Ako Varšava nastavi slepo ići ovim putem, zvanično ili legalno će završiti van Evropske unije.

Srbija

Pandemija porodicama na selu donela nove izazove

Ljudima iz grada život na selu deluje idilčno, naročito u doba pandemije, međutim postavlja se ptanje kako ga podnose poljoprivrednici koji se tokom nje još više bore za svoju egzistenciju, prenosi portal UNDP, vodeće razvojne agencije Ujedinjenih nacija. Prema podacima koje navodi UNDP u Srbiji postoji oko 113.000 neregistrovanih farmi i one su bile posebno ugrožene tokom krize izazvane pandemijom koje nisu mogle da dobiju pomoć Vlade Srbije. Nisu mogle ni da angažuju radnike za vreme ograničenog kretanja, niti su bili u prilici da rade u nekim gradovima.Male firme, čak i kada su registrovane, ne primaju ni dovoljno subvencija od opštine i države kako bi lakše prebrodile finansijske teškoće.Porodica Mladenov iz Dimitrovgrada, jedne od najnerazvijenijih opština u regionu jugoistočne Srbije izdržava se od svoje male farme za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda koja se nalazi u okolini grada. Pre pandemije, prodavali su mleko i sir na gradskoj pijaci i tako izdržavali svoje devetogodišnje bliznakinje. Tokom vanrednog stanja sve je moralo da se obustavi i taj uspešno ilustruje kako neki poslovi ne mogu da se rade od kuće. Oni su na kraju morali da prodaju mleko lokalnoj mlekari, po znatno nižoj ceni."Nadamo se da će, kada ovo prođe, cena mleka ponovo porasti", kaže Aleksandar Mladenov.Mere ograničenog kretanja poremetile su lance snabdevaja, došlo se do problema da je cena proizvoda pala, a cena hrane za domaće životinje je porasla.Ta situacija dobro je poznata i porodici Anđelkov, koja zarađuje za život prodajući ovčiji i kravlji sir, oko 20 kilograma nedeljno. Nemaju kola, što ih ograničava u radu, a nakon vanrednog stanja cena sira je pala na 350 dinara po kilogramu, pa se smanjio porodični budžet. Dvoje njihove dece živi u Dimitrovgradu gde idu u srednju školu, a jedno dete je odbijeno za stipendiju jer je otac vlasnik farme.Mali broj poljoprivrednika je doživeo da im posao krene bolje, ali ima i takvih primera. Porodica Petrov gaji stoku nekoliko godina, u početku sa sedam krava u selu nedaleko od svog doma u Dimitrovgradu, sada mleko odnose u mlekaru, dok su pre toga prodavali sir "od vrata do vrata u gradu". Pandemija im nije ometala posao, nego im se prodaja mleka i sira utrostručila, pošto su mnogi ljudi ostajali kod svojih kuća i naručivali sve više od njih. ŠTA RADE PASTIRI?Aleksandar Manić, koji je pastir na Staroj planini i brine o stadu od 500 ovaca sa još dva pastira, imao je problema sa ispašom ovaca tokom vanrednog stanja kada je na granici bilo pojačano prisustvo policije. On inače ima 36 godina i zvanje mastera arheologije sa Univerziteta u Sofiji (Bugarska). "Počeo sam da radim kao pastir zato što, kada jednom provedete dan sa ovcama u polju, mir koji osećate u društvu sa njima čini da ne možete da prestanete to da radite", kaže Aleksandar.ŠTA RADE MLADI U GRADOVIMA?Danilo Pejčić je jedan od mladih ljudi koji je živeo čitavog života u Dimitrovgradu ali je pre dve godine u jednoj kompaniji u Bugarskoj pronašao posao koji mu je donosio bolju zaradu. Tokom pandemije nije mogao da radi onda kada su bile zatvorene granice, jer je svaki dan putovao u Bugrasku, pa je ostao bez posla."Nadam se da ću uskoro ponovo početi da radim", kaže Danilo.Naglašava se da se mnogi mladi ljudi bore se da za sebe nađu priliku u Srbiji, naročito oni iz ruralnih oblasti. Procenjuje se da 60.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a oko 15.000 do 20.000 više njih ode nego što se vrati. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da je više od 650.000 ljudi, od kojih su većina mladi i visokokvalifikovani, napustilo zemlju tokom poslednje dve decenije. 

Svet

Apple planira da do 2024. godine počne da proizvodi i automobile

Epl (Apple) planira da do 2024. godine razvije i proizvede svoje prvo putničko vozilo, kao i da stvori samovozeći sistem koji bi trebalo da koristi „revolucionarnu“ tehnologiju baterija, rekli su Rojtersu ljudi upoznati sa temom.Projekat poznat kao „Project Titan“ odvija se još od 2014. godine, kada je kompanija prvi put počela sa dizajnom vozila.Dag Fild, Eplov veteran koji je radio u Tesli, vratio se da nadgleda projekat 2018. godine, a 2019. godine otpustio je 190 ljudi iz tima.Od tada je Epl napredovao dovoljno da sada planira da proizvede putničko vozilo za potrošače, prema Rojtersovim izvorima. Cilj kompanije da napravi vozilo za masovno tržište u suprotnosti je sa rivalima kao što su Vajmo (Waymo), koji pravi flotu vozila za taksi servis bez vozača.Ključna stvar za Eplovu strategiju je novi dizajn baterija koji bi mogao „radikalno“ da smanji troškove i poveća domet vozila.Izrada vozila predstavljaće izazov u lancu snabdevanja čak i za Epl, kompaniju sa dubokim džepovima koja svake godine proizvodi stotine miliona elektronskih proizvoda sa delovima iz celog sveta.Teslinom Ilonu Masku bilo je potrebno 17 godina pre nego što je uspeo da ostvari profit od proizvodnje vozila.Rojtersovi izvori navode da će se Epl za proizvodnju vozila verovatno osloniti na jednog od njihovih proizvodnih partnera, ali da i dalje postoji verovatnoća da će se više fokusirati na razvijanje autonomnog sistema vožnje koji bi bio integrisan u već postojećim markama automobila.Epl je odbio da komentariše svoje planove ili buduće proizvode.

Srbija

Fond PIO podseća: Nova godina, novi uslovi za penziju

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane da u skladu sa Zakonom o PIO, od 1. januara 2021. godine važe novi uslovi za odlazak u starosnu i prevremenu starosnu penziju.Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Кod muškaraca i dalje važe isti uslovi, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo da ostvare sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2021. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života. U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2020. godine, trebalo bi da raskine radni odnos i podnese zahtev u ovoj godini, kako bi pravo na penziju ostvario po uslovima koji važe do 31. decembra. Naglašava se da podnošenje zahteva 1. januara ili kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini. Svako ko želi da ostvari pravo na penziju po uslovima koji važe u 2020. godini, potrebno je da se najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi najkasnije 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.KAKO SE PREDAJE ZAHTEV ZA PENZIJU?Zahtev za ostvarivanje prava na penziju sa priloženim dokazima moguće je predati lično na šalteru nadležne organizacione jedinice Fonda ili ga poslati poštom kao preporučenu pošiljku. Građanima je omogućeno i da zahteve za ostvarivanje prava na penziju podnose i elektronskim putem, korišćenjem veb portala e-Šalter, preko adrese esalter.pio.rs.Portalu se može pristupiti i preko sajta Fonda, a na njemu se nalazi i detaljno uputstvo za korišćenje, kao i uslovi koje je neophodno ispuniti da bi mogao da se koristi.

Srbija

Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina

Procenat nezaposlenih mladih osoba iznosi oko 20 odsto od ukupnog nezaposlenog stanovništva. Najveći broj mladih kao jedan od osnovnih razloga za samozapošljavanje navodi da nisu mogli da pronađu posao za platu, a novac za započinjanje sopstvenog posla su dobili od porodice ili prijatelja, pokazuju podaci istraživanja „Mladi i preduzetništvo“ realizovano u okviru EU projekta „Naša zajednica, naša budućnost“ – Veća saradnja i zapošljavanje mladih“.Pored analize preduzetništva mladih, istraživanje sadrži i preporuke za unapređenje politika za razvoj preduzetništva.Podaci ovog istraživanja pokazuju da je broj zaposlenih u 2019. godini iznosio 2,1 miliona, dok je broj aktivnih nezaposlenih lica iznosio 530.000, a stopa nezaposlenosti 2019. godine bila je 10,4 odsto.Ukupan broj preduzeća u Srbiji u 2018. godini bio je 103.413 preduzeća, od čega su mikro preduzeća činila 86,3 odsto, mala preduzeća 10,8 odsto, srednja 2,4 i velika 0,5 odsto, s tim što velika preduzeća zapošljavaju najviše i ostvaruju najveći prihod.Kada se govori o preduzetnicima u Srbiji, 2018. godine bilo je ukupno 272.969 preduzetnika.Broj nezaposlenosti mladih u Srbiji je 102.895, odnosno 20,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Praktično jednu petinu ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.Pored toga, podaci pokazuju da je bilo više nezaposlenih žena, a kada se govori o tržištu rada za mlade od 15 do 29 godina, muškarci su bili nešto aktivniji od žena. „Dakle imamo taj rodni jaz kada govorimo o zaposlenosti između muškaraca i žena i on iznosi 11,4 odsto“, rekla je Milica Borjanić, koordinatorka programa iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).Mladi u Srbiji retko biraju samozapošljavanje kao prvi izbor, što može da se dovede u vezu sa činjenicom da opredeljenje za samozapošljavanje među mladim generacijama nije dovoljno prepoznato kao put u izboru karijere. Po tome se mladi u Srbiji ne razlikuju mnogo od svojih vršnjaka u EU.Prema dostupnim istraživanjima iz 2016. godine, najviše mladih navelo nemogućnost pronalaženja posla za platu kao najveći razlog za samozapošljavanje i to čak 51,3 odsto ispitanika. Pored toga, veću nezavisnost navelo je njih 23,4 odsto, a fleksibilnije radno vreme 4,4 odsto ispitanika.Najveći broj mladih preduzetnika novac za započinjanje sopstvenog posla uzeo je od porodice ili prijatelja, slede oni kojima novac nije bio potreban za početak poslovanja, a zatim oni koji su za započinjanje sopstvenog posla iskoristili sopstvenu ušteđevinu. Samo je 1,2 odsto mladih preduzetnika uzelo zajam od banke. Podaci da nije potreban nikakav početni kapital za započinjanje sopstvenog posla ukazuju na to da se radi o malim biznisima.Značaj projekta je u podizanju svesti o poteškoćama sa kojima se susreću mladi u Srbiji po pitanju samozapošljavanja, te slanje konkretnih preporuka adekvatnim institucijama sa ciljem stvaranja boljih uslova za mlade nezaposlene u Srbiji.Glavna svrha ovog istraživanja jeste podizanje svesti šire javnosti, kao i prevrednih subjekata i mladih nezaposlenih osoba, i da ono treba da pruži bolje razumevanje položaja mladih u sferi samozapošljavanja i identifikuje izazove sa kojima se ovi mladi suočavaju. Istraživanjem su donete konkretne preporuke, koje će biti upućene Vladi Srbije, državnim institucijama i organizacijama koje se bave zapošljavanjem i podsticanjem samozapošljavanja. Tih preporuka iz istraživanja KOMS-a ima ukupno 15, a odnose se na neki strateški zakonodavni okvir, ali i na neke mere i mehanizme koje bi trebalo pokrenuti. Cilj istraživanja i iznesenih preporuka jeste kreiranje boljih uslova za samozapošljavanje nezaposlenih mladih, te otklanjanje prepreka koje se tiču nedostatka uslova za započinjanje sopstvenog biznisa. Opšti cilj istraživanja jeste poboljšanje dugoročne zapošljivosti mladih u Srbiji.Ova akcija deo je globalnog projekta “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, ukupne vrednosti 4,7 miliona evra, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Republike Srbije.Istraživanje sprovela Krovna organizacije mladih Srbije (KOMS) u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, organizacijom “M-peeria” i Nacionalnom asocijacijom  praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).

Srbija

Mašinski fakultet i Zastava oružje će sarađivati na razvoju novih tehnologija

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Zastava oružje AD radiće zajedno na razvoju i implementaciji novih tehnologija. To je potvrđeno sporazumom o saradnji koji su potpisali dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović, šef Katedre za sisteme naoružanja Predrag Elek, a u ime kompanije "Zastava oružje" generalni direktor Mladen Petković."Cilj sporazuma je da se kroz povezivanje institucija obrazovanja, istraživanja i razvoja u tehničko-tehnološkim naukama i privrede radi na postizanju praktično primenjljivih inovativnih rešenja", saopštio je fakultet.Pored saradnje u oblasti obrazovanja i naučno istraživačkog rada, naglasak će biti i na zajedničkom učestvovanju u razvoju i implementaciji novih tehnologija koje će biti primenjene u konkretnim projektima."Na ovaj način se 'Zastava oružje' još jednom dokazuje kao društveno odgovorna kompanija koja poštujući i unapređujući svoje potrebe istovremeno doprinosi razvoju i unapređenju šire društvene zajednice", naveo je Petković.Dekan Mašinskog fakulteta je podsetio da je na fakultetu proteklih godina mnogo toga urađeno na osavremenjavanju nastave i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede."Kvalitet nastave, naučnoistraživačkog rada, privredne i međunarodne saradnje ostaju glavni razvojni prioriteti Mašinskog fakulteta i u narednom periodu. Zato me raduje što će naš fakultet prepoznat kao mesto gde se školuju vrhunski stručnjaci i što će biti deo razvojnog tima kompanije Zastava oružje", istakao je profesor Mitrović.

Srbija

Novi rok: Prijave za nagradu „Đorđe Vafert“ do 25. decembra

Privredna komora Srbije (PKS) podseća sve zainteresovane privrednike da je produžen rok Osmog konkursa "Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2020", kao i da će trajati do petka 25. decembra 2020. godine Popunjeni upitnik sa odgovoarajućim prilozima potrebno je da se dostavi na elektronsku adresu: csr@pks.rs do naznačenog datuma.Na konkurs mogu da se prijave sva privredna društva, bez obzira na svoju veličinu ili delatnostNeophodno je da su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, da vode brigu o zaposlenima i o ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini. PKS ORGANIZUJE BESPLATNE KONSULTANTSKE PROGRAME ZA MIKRO, MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Naglašava se da je važno da privredno društvo odabere konkretan primer dobre prakse (projekat) koju je realizovalo u prethodne dve godine i da što detaljnije popuni odgovarajući upitnik.  Za pravilan odabir projekta, može da se koristi i dokument "Smernice za pripremu dobrog DOP projekta".Putem sledećeg linka može da se dobije više informacija, kao i konkretnih primera koje su se kompanije prijavljivale u prethodnom ciklusu."Nadamo se da ćete se odlučiti da učestvujete i testirate nivo primene principa društvene odgovornosti u vašoj organizaciji, a time ćete se pridružiti nizu kompanija koje su svojim primerom spremne da podstaknu druge da ih slede", navodi se u saopštenju PKS.