Najnovije

Srbija

Koliko će nas „koštati“ prevremeni izbori?

Politikolog Boban Stojanović smatra da se pitanje cene izbora može podeliti u dve stavke: samu cenu izbornog procesa i negativne eksternalije koje se tiču manjka kontinuiteta i sprovođenja investicionih projekata na brzinu.On je za Novu ekonomiju ocenio i da se materijalni troškovi samih izbora često spinuje u javnosti, kada vlasti objašnjavaju da se održavanje predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora da je to jeftinije i jednostavnije.“Tu su tehnički materijali i tehničko osoblje, birački odbori i druga stvar je izborna kampanja, koje koštaju od 1,5 do 2 milijarde dinara po izborima, što u pogledu državnog budžeta nije veliki novac… Prečesti izborni ciklusi, sa druge strane, sigurno utiču na ekonomske aktivnosti i na državnu potrošnju. Ne mislim da je novac koji se izdvaja za izbore nešto preterano veliki da bi to bio razlog da se izbori spajaju”, navodi Stojanović.Dodaje i da u razvijenim društvima izbori ne utiču na ekonomiju, jer se projekcije investitora izbori ne menjaju previse, te da je trošak izbora zanemarljiv u odnosu na druge ekonomske faktore koje izborna godina u državi kao što je Srbija podrazumeva.“Iako nemam dokaza za to, siguran sam da javna potrošnja poraste u godinama kada su izbori. Iz razloga što se završavaju veliki infrastrukturni projekti ili počinju, ulaže se, podižu se plate i slično. Druga stvar je ta što veliki investitori u tim izbornim godinama ipak imaju nekakvo ograničenje oko investicija i sam izborni period je takav, najbolji primer je izvoz jabuka u Indiju”, smatra Stojanović.Dodatni problem je, navodi Stojanović, odsustvo kontinuiteta, koja može uticati na rad ministarstava.“Mi već osam godina praktično imamo istu vlast, a imali ste preko 50 ljudi u ministarstvima, tu gotovo niko nije ministar istog resora sve vreme, već se vrše česte promene i rokade. Kada pojedinac promeni posao, potrebno mu je vremena da se uhoda, a možete da zamislite ceo jedan vrh državnog organa, kao što je naprimer ministarstvo, pređe u potpuno drugi resor… Kada imate izbore na svake dve godine, mnogo se gubi vremena nekim najosnovnijim bazičnijim poslovima koji su važni za građane”, kaže Stojanović.Konsultant Bogdan Petrović smatra da je razgovor na temu prevremenih izbora i njihovog uticaja na ekonomske tokove države u ovom trenutku veoma nezahvalan, iz prostog razloga što pandemijska kriza trenutno pravi veću pometnju u ekonomskim tokovima kako Srbije, tako i čitavog sveta.Prema rečima Petrovića izbori utiču na ekonomske tokove i tu nema dileme, ali efekat Kovid zaraze koja će se očigledno produžiti cele zime će biti znatno veći od efekta prevremenih izbora.„Efekat izbora će biti možda 10 odsto efekta virusa koji sada ponovo udara i koji pravi ogromne troškove, blokira grad, blokira državu i ne možemo predvideti posledice. Može doći do potpunog zatvaranja privrede. To su sve efekti koje ne znamo u ovom trenutku, možda ćemo znati za mesec dana, da vidimo da li će se ovo primiriti ili neće. Stvari su uopšte vrlo pesimističke, u celoj Evropi je drastičan broj zaraženih i spominju se drastične mere“, kaže Petrović za Novu ekonomiju.Dovoljno je zatvoriti samo rad ugostiteljskih objekata, koliko će to napraviti štete, mnogo veću štetu od toga da li će izbori biti za dva meseca ili četiri godine. To je sve mnogo relevantnije, nego činjenica da će se izbori održati za 17 meseci, zaključuje Petrović.

Konferencije Srbija javna preduzeća

Za reformu javnih preduzeća neophodna politička volja

Javna preduzeća i dalje predstavljaju rizik po javne finansije, a za njihovu reformu prevashodno nestaje političke volje. Usvajanje dobrih propisa u ovoj kompleksnoj oblasti ne znači mnogo ako se ne poštuju duh i slovo zakona, zaključci su  foruma "Zašto su javna preduzeća u gubitku koji je organizovala Business Info Group. Duško Vasiljević iz Svetske banke smatra da jeste dosta urađeno smanjenjem portfolia državnih preduzeća, ali da javna preduzeća i dalje imaju direktne i indirektne negativne posledice po javne finansije."Sada imamo oko 80 javnih preduzeća koje manje ili više samostalno posluju na tržištu. Očekujemo dodatne pozitivne efekte započetih reformi, ali je po pitanju pojedinih kompanija, kao što su EPS i Srbijagas, još dosta ostalo da se uradi", kaže Vasiljević.Činjenice da je ovaj segment privrede lane, nakon višegodišnjeg poslovanja u plusu, ponovo počeo da generiše gubitke, Vasiljević tumači kao signal da se ipak "vrtimo u krug", te da i dalje postoji veliki rizik."Analiza MMF-a ukazuje da u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) javna preduzeća skoro bez izuzetaka znače nižu produktivnost i rizike za privredu. Za dalje popravljanje (njihovog) posovanja neophodno je jačanje odgovornosti i transparentnosti poslovanja", smatra predstavnik Svetske banke.Dodaje i da su po kvalitetu korporativnog upravljanja bila 15 od 20 država CIE, te da za stanje nije kriv loš zakonodavni okvir, već loša impelementacija Zakona o javnim preduzećima."(Primer) je način imenovanja upravnih tela... U trenutnoj situaciji nadzorni odbori ne mogu da vrše svoju glavnu funkciju, što je postavljanje ili smena menadžmenta", zaključio je Vasiljević.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i član Naučnog društva ekonomista, Petar Đukić, ocenjuje da loše upravljanje javnim preduzećima smanjuje potencijal ekonomskog rasta, te da njihov rad ne bi trebao da ima obeležja socijalne politike."Socijalnu politiku treba da vodi društvo, a ne država. Za to bi bilo neophodno i uvođenje socijalnih karata... Javna preduzeća su sada rezervoar potencijalnih glasača, pa će retko koja vlast da pokuša stanje da dovede u red", kaže Đukić.Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović navodi da je za pozitivne bilanse javnih preduzeća prethodnih godina bila zaslužna fiskalna disciplina, a ne suštinske reforme.Naveo je da se analizom javnih preduzeća dolazi do podataka da je njihova ukupna imovina oko 21,5 milijardi evra, te da raspolažu sa preko 23 odsto ukupnog kapitala i više od 16 odsto imovine celokupne privrede."To je ogroman plen za svaku političku opciju... kada se na to doda i da u njima radi 6,6 odsto ukupne radne snage. Broj zaposlenih u njima se stalno smanjuje, ali to nije rezultat reformi, već (otuštanja) nakon kog obično sledi zapošljavanje isključivo politički podobnih", smatra Filipović.On je dodao i da u zaposleni u najvećim javnim preduzećima, koja rade na nivou republike, imaju navjiše prosečne plate, 37 odsto iznad državnog proseka.Ekonomski konsultant Bogdan Petrović navodi da su uprava ta najveća preduzeća, poput EPS-a i Telekoma, prinuđena da se uzimaju višemilionke kredite kako bi državi isplatila dividendu."To se čini nauštrb razvoja... (Problem su) i minihidroelektrane i vetroparkovi koji su tihi ubica EPS-a. Fid-in tarife, iz kojih bi trebalo da se finansiraju obnovljivi izvori energije, su i po deset puta manje nego što je realno. Tako će EPS samo zbog tih naknada imati gubitak od 120-150 miliona evra", kaže Petrović.Prema njegovom mišljenju, Vlada Srbije je svesna da najvrednije što država ima "kolje" kako bi finansijski oligarsi ostvarivali dobit."To je trenutno najbolji biznis, (na vetroparkovima) trenutno ne možete da izgubite pare", zaključio je Petrović, koji smatra i da privatizacija, naročito u ovom delu Evrope, nije uvek dala valjane rezultate.

Svet

Crna Gora kineskom CRBC-u do sada platila 713 miliona evra za auto-put

Kineskoj kompaniji CRBC, koja je izvođač radova na na prvoj deonici auto-puta Smokovac-Mateševo plaćeno je 713 miliona evra do kraja avgusta ove godine, pokazuju javni podaci koje je nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu (ASP) dobila od Ministarstva finansija Crne Gore, piše portal Bankar.Projekat auto-puta se najvećim delom finansira iz kredita kineske državne EXIM banke, a deo iz budžeta Crne Gore.Vlada Crne Gore počeće da otplaćuje kredit sredinom naredne godine.Prema zvaničnim podacima, oslobađanja od dažbina za izvođača i podizvođače radova iznose 232,3 miliona do kraja jula ove godine.Podaci ASP-a pokazuju da je do kraja avgusta iz kineskog kredita bilo povučeno 572,6 miliona evra, dok je neangažovano 126,5 miliona evra.“Država je do kraja avgusta za kamate za kineski kredit prikazala plaćanja od 31,8 miliona, a za takse dodatnih 5,2 miliona evra. Istovremeno, ukupna oslobađanja od dažbina, od početka gradnje deonice auto-puta Smokovac-Mateševo u martu 2015. do kraja jula ove godine, dostigla su sumu od 232.3 miliona eura“, saopštili su iz ASP.Oslobađanja od PDV-a do kraja jula ove godine iznose 146.3 miliona evra, pokazuju ažurirani podaci ASP-a dobijeni od Poreske uprave Crne Gore.Istovremeno, oslobađanja od poreza i doprinosa na zarade stranih radnika kod CRBC-a iznosila su 28,5 miliona evra.Izvođač i podizvođači, angažovani na projektu, imaju pravo na povraćaj dela akciza na gorivo.

Srbija

UTAS: Problem nije rešen, turističkim agencijama polise osiguranja preskupe

Nakon što je odlazeći ministar Rasim Ljajić najavio da je problem polisa osiguranja u turističkim agencijama rešen, u Udruženju turističkih agencija Srbije (UTAS) kažu za Novu ekonomiju da bez bespovratne finansijske pomoći države većina agencija neće moći da preživi, jer su osiguravajuće kuće izašle sa skupim ponudama."Ja ne znam ko može, pogotovo u današnje vreme da plati od osam do 18 hiljada evra plus porez (za polise osiguranja). To su ponude koje su izašle od strane osigruavajućih kuća", kaže za novu ekonomiju Marija Matijević iz UTAS-a.Ona dodaje da turističke agencije sagledavajući situaciju i gubitne šalju državi svoje dopise i molbe još od marta meseca. Podseća i da su se cene polisa prošle i pretprošle godine kretale oko 2500 evra za najmanju turističku agenciju."Čula sam da su neki od kolega uzeli polise, ja ne znam kako bih to iskomentarisala osim da smatram da je to ogroman gubitak sredstava. Zaista se nadam da će da se čuje naš vapaj", dodaje Matijević.Prema njenim rečima, prva pomoć koju su dobili od države i koja je bila namenjena celoj privredi nešto je značila, ali turističke agencije i dalje ne zarađuju, pa je potrebna dodatna pomoć. U suprotnom će se, kako naglašava, ugasiti veliki broj agencija."Juče je osiguravajuća kuća “Sava” poslala nekim agencijama upitnike, ali to je jako mali broj agencija, od 30 do 40. Mislim da neće biti više od dvadesetak njih koji će moći da plate te cifre. Možda grešim, možda neke agencije stoje bolje finansijski", kaže Matijević. NIJE SAMO PANDEMIJA PROBLEM: I ZAKON OMETA RAD TURISTIČKIH AGENCIJA KOJI SU ZAHTEVI TURISTIČKIH AGENCIJAU UTAS-u podsećaju da je prošle nedelje organizovano spontano okupljanje turističkih radnika i da su tada su tražili pomoć od milion dinara za subagente, dva miliona za male organizatore, pa do pet miliona za najveće organizatore putovanja."Ono što bi nam najviše značilo jeste da u ovom momentu dobijemo bespovratnu pomoć. To bi išlo jedan, dva, tri, četiri, pet miliona dinara po agenciji. Dakle, ukupni troškovi koji bi bili upućeni ka našem sektoru bi bili 15 miliona evra", kaže Marija Matijević.Ona napominje da bi se u suprotnom ugasile male agencije koje predstavljaju porodična preduzeća, pa bi se izgubila konkurencija na tržištu koja je dobra i za poslovanje svih ostalih."Možda 70-80 posto su porodnične agenicje. To su ljudi koji vole svoj posao, rade srcem, bore se za svakog putnika, nikada nikog nisu oštetili", kaže Matijević.Kako dodaje, da agencije imaju novca, već bi namirile putnike i ne bi tražile zamenske vaučere. Podseća da su neki vlasnici turističkih agencija odmah reagovali kada je država obećala kredite kod Fonda za razvoj i podneli zahteve, ali odgovora još nema. "To ide jako sporo. Da li će se taj krediti dobiti kroz dve ili tri godine, verovatnoća je da nas 99 odsto neće biti tu da taj kredit uzme", objašnjava predstavnica UTASA.Problem u radu turističkih agencija nastao je početkom meseca kada su im istekle dozvole za rad, banke uskratile garancije, a osiguravajuće kuće polise. Odlazeći ministar Rasim Ljajić juče je izjavio da je problem rešen i da je to sada "stvar poslovnog odnosa između osiguravača i organizatora putovanja", jer se počelo sa izdavanjem polisa.Čedomir Savković

Srbija

Mesečno u proseku uštedimo 5.210 dinara

Najnovije istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije pokazalo je da u proseku, mesečno sačuvamo 5.210 dinara, što je 439 dinara više nego prošle godine. Ovaj iznos ujedno je i najviši u proteklih šest godina, pa mesečno izdvajamo gotovo hiljadu dinara više nego u 2015. godini.U istraživanju baziranom na 503 ispitanika starijih od 15 godina sprovedenom u septembru, svoje finansijsko znanje najbolje ocenjuju građani od 30 do 49 godina starosti, više od 60 odsto njih smatra da dobro, vrlo dobro ili odlično poznaje svet finansija.Više od dve trećine građana Srbije štednju smatra važnom i broj onih koji prepoznaju njen značaj je u stalnom porastu u protekle tri godine, pokazuje istraživanje.Štednja je važna ili veoma važna za više od dve trećine naših sugrađana (69 odsto), te je broj onih koji prepoznaju njen značaj u porastu u protekle tri godine.Nešto više od polovine ispitanika, odnosno 56 odsto zaista i praktikuje neki vid štednje, i ovaj broj se takođe povećava iz godine u godinu.Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine u ovoj godini beleži nešto veći rast nego ranije, zadovoljstvo građana sumom koju trenutno mogu da izdvoje za štednju ove godine je po prvi put od 2015. godine u blagom padu, pa je tako 27 procenata građana zadovoljno ušteđevinom, u odnosu na 31 odsto prošle godine.Zbog čega štedimo?Stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, koji je pokrenuo tri četvrtine ispitanika na štednju, dva odsto više nego prethodne godine. Zatim, štedimo za manje i veće nabavke i renoviranje (35 odsto građana), kao i za penziju i putovanje.Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za 14 procenata nego 2019. godine i prednjače štednja po viđenju, oročena štednja i životno osiguranje kao vrsta štednog proizvoda. Interesovanje za ovim proizvodima konstantno raste u proteklih četiri godine.U skladu s tim, udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu nastavio je da opada. Na najnižem je nivou u proteklih osam godina, pa sada nešto više od petina, odnosno 22 odsto naših sugrađana čuva novac na taj način, što je, na primer, duplo manje nego 2013. godine.Kako građani procenjuju svoju finansijsku situaciju?Četvrtina njih smatra da se poboljšala u poslednje dve do tri godine, a gotovo polovina, tačnije 47 odsto, da je nepromenjena. Četvrtina ispitanika kaže da se pogoršala, njih pet procenata manje no prošle godine i čak duplo manje nego 2016.Približno 70 odsto anketiranih građana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša nego ranije, dok njih 28 procenata kažu da su uštedeli manje.Kao glavne razloge za manji iznos štednje, navode niže ukupne prihode domaćinstva praćene višim životnim troškovima, ali i smanjenje prihoda usled aktuelne pandemije.Mišljenje o ulaganju sve bolje, ali opreznost preovladavaTrećina građana ima pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima, odnosno o ulaganju novca u akcije, hartije od vrednosti, obveznice ili investicione fondove. Pozitivan stav prema ovoj vrsti proizvoda je u konstantnom, blagom porastu u proteklih pet godina, a gotovo je duplo izraženiji nego 2015. godine. O investicionim proizvodima najbolje mišljenje imaju građani do 30 godina starosti, njih 45 odsto.Ipak, i dalje preovladava opreznost, pa bi 77 procenata ispitanika bilo oprezno u vezi sa investiranjem i opredelilo bi se za manje rizična ulaganja, iako bi im ona donela i manje prinose.S druge strane, 11 odsto građana bi zaista bilo i spremno na rizičnije investicije kako bi ostvarilo veću potencijalnu zaradu.Kad je reč o finansijskim uslugama i transakcijama, nastavljen je trend rasta poverenja građana u banke, kojima puno poverenje poklanja 40 odsto ispitanika. Za njima slede internet prodavnice sa 22 i pružaoci onlajn finansijskih usluga i internet banke sa 19 procenata.Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 18.300 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 433.000 dinara.Prosečan štediša u Erste Banci u evrima ima oročen iznos od 13.000 evra na 12 meseci i 1 dan, a u dinarima oko 453.000 dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci, oko 60 procenata. Zanimljivo je  da je porastao udeo štediša od 20 do 40 godina starosti, koji imaju više od 18 odsto učešća u štednji naspram približno 12 procenata iz prošle godine, što govori u prilog tome da mlađi odrasli ljudi sve više prepoznaju značaj štednje.

Svet

Viber najavljuje uvođenje plaćanja čet botovima

Viber najavljuje uvođenje funkcije plaćanja u čet botovima, pa će tako korisnici ove aplikacije od sledeće godine moći da koriste Viber za nabavku roba i usluga, plaćanjem putem Gugl Peja (Google Pay) ili drugih dostupnih rešenja mobilnog elektronskog novčanika, saopštila je kompanija.Rakuten Viber, vlasnica jedne od većih globalnih aplikacija za komunikaciju, slavi deceniju poslovanja uz objavu da kroz predstavljanje funkcije plaćanja u čet botovima stupa u oblast finansijskih tehnologija, kao dodatak na postojeće funkcije u domenu razmena poruka. Koricnici Vibera će tako od naredne godine moći da koriste ovu platformu za nabavku roba i usluga, plaćanjem putem Gugl Pej i Epl Pej (Apple Pay) platformi.Ukrajina je izabrana da postane prva zemlja u kojoj če ova funkcija biti aktivirana, dok je primena u drugim zemljama predviđena tokom 2021. godine.

Svet

Italija istražuje Gugl zbog „zloupotrebe dominantnog položaja“

Organ za zaštitu konkurencije u Italiji najavio je danas otvaranje istrage protiv američkog tehnološkog giganta Gugla zbog moguće zloupotrebe dominantnog položaja u oglašavanju na mreži, piše Rojters.Italijanski organ za zaštitu konkurencije kaže da Gugl koristi ogromne količine podataka prikupljenih putem putem svojih aplikacija, kako bi sprečio konkurentske kompanije da se efikasno takmiče na tržištu.„Odsustvo konkurencije moglo bi da smanji resurse koji se dodeljuju proizvođačima i izdavačima veb lokacija, čime bi se osiromašio kvalitet sadržaja namenjenog krajnjim kupcima", navodi se u saopštenju.Prodaja putem onlajn oglašavanja u Italiji u 2019. godini iznosila je više od 3,3 milijarde evra ili 22 odsto medijskih resursa, a prodaja putem onlajn oglašavanja drugi je najveći izvor prihoda za medijski sektor.

Srbija

Vlasnici šupa, bazena i svinjaca na radaru poreskih vlasti od Nove godine

Od Nove godine građani Srbije biće u obavezi da plaćaju porez na šupe, bunare, cisterne, ambare, svinjce, bazene, čak i na nadstrešnice koje pokrivaju površinu veću od deset kvadrata, to je predviđeno novim izmenama Zakona o porezima na imovinu, objavilo je Ministarstvo finansija.U članu 6a novog zakona postoji izmena nepokretnosti koje se oporezuju, gde se umesto “garaže i garažna mesta”, među nepokretnostima koje se oporezuju uvodi grupa “garaže i pomoćni objekti”.Pomoćni objekti mogu biti svi objekti koje građani imaju u svojim dvorištima, kao što su kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i slično. Takođe bunari, bazeni, rezervoari, cisterne, svinjci i slično. “Kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2021. godinu za pomoćne objekte primenjivaće se prosečne cene kvadratnog metra garaža i garažnih mesta u zonama koje su utvrđene na osnovu cena u prometu tih nepokretnosti u zonama ili graničnim zonama u skladu sa članom 6. Zakona o porezima na imovinu, odnosno prosečne cene garaža i garažnih mesta u najopremljenijoj zoni, ako su objavljene do 30. novembra 2020. godine”, piše u novom Zakonu o porezima na imovinu.Ministarstvo finansija je ove pomoćne objekte podelilo u tri grupe. U prvoj grupi nalaze se dve vrste objekata, oni koji nisu zgrade, kao što su bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i oni koji spadaju u pomoćne zgrade izgrađene na istom zemljištu gde i stambeni ili poslovni objekat, kao što su kotlarnice, podrumi i šupe.U drugoj grupi pomoćnih objekata nalaze se ekonomski objekti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.Treća grupa su nadstrešnice osnove preko deset kvadratnih metara koje su samostalni objekti.Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, ekonomski objekti su svi objekti korišćeni za gajenje životinja, kao i prateći objekti za gajenje domaćih životinja, objekti za skladištenje stočne hrane, objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, takođe ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu.Porez na imovinu plaćaće se u skladu sa novim zakonom počev od 2021. godine.Sugestije i primedbe mogu da se dostave Sektoru za fiskalni sistem putem elektronske pošte na adresu fiskalni.sektor@mfin.gov.rs najkasnije do 4. novembra 2020. godine, do 15:30 sati.

Video

Iskustvo lekara: Zaraženi koji veruju u teorije zavere preskaču preventivne mere

Pandemija korona virusa snažno je prodrmala naše društvo, sistem javnog zdravstva, ali i sistem informisanja. U potrebi da se informišu i saznaju kako da se zaštite i sa kakvim “neprijateljem” imaju posla, građani su pomoć potražili od medija, prvenstveno na internetu, u telefonu.Mediji su bili pod velikim pritiskom da u izazovnim okolnostima odgovore brzo i tačno na niz pitanja o globalnom virusu. Tom prilikom građani su se susreli i sa novim fenomenom, lažnim vestima o pandemiji tzv. dezinfodemiji i u moru informacija trebalo je razdvojiti šta je korisna informacija, a šta dezinformacija. Lažne i poluinformacije su demantovali i članovi Kriznog štaba, naučnici, Svetska zdravstvena organizacija, ali nakon klikabilne neistine, vrlo je teško promeniti uveravanja ljudi.Pogledajte panel Pandemija informacija u doba korone organizovan povodom obeležavanja globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti od 27. do 31. oktobra!Moderatorka: Olivera KovačevićGosti:dr Ljiljana Timotijević, direktorka, Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, Beograd Ivana Rašić (Sajsi MC), muzičarkaZoran Sekulić, direktor, FoNetGoran Tomin, klinički psiholog

Srbija

Zatvoren 10. Beogradski bezbednosni forum

Jubilarni 10. Beogradski bezbednosni forum zatvoren je večeras u Beogradu, ocenom da je uspostavljanje poverenja ključno za očuvanje mira. To se posebno odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, u kojima je javnos...

Srbija

Udruženje radnika na internetu: Za rešenje situacije potrebni konstruktivni razgovori

Udruženje radnika na internetu je saglasno da porez treba da se plaća, ali navodi da trenutno opterećenje, nedovoljna zakonska regulisanost, nejasnoće i dugogodišnje neprimenjivanje propisa ukazuje da je krivica za situaciju u kojoj se trenutno nalaze frilenseri prvenstveno na državi. Dodaju i da su za rešavanje problema potrebni konstruktivni razgovori."Ministar finansija Siniša Mali danas je izjavio da radnici na Internetu koji su primili prihod iz inostranstva moraju platiti porez i doprinose na taj prihod, a da će eventualne izmene zakona i propisa nastupiti kasnije. Pozdravljamo poziv ministra da se sedne za sto i razgovara o budućim rešenjima, ali potrebno je razgovarati o aktuelnim problemima koje je izazvao poziv na samoinicijativno prijavljivanje i izvršavanje poreskih obaveza fizičkih lica koji prihoduju od stranih poslodavaca nedavno objavljenog od strane Poreske uprave, prvo na Fejsbuku, a potom i na zvaničnom vebsajtu", navodi se u saopštenju.Udruženje radnika na internetu ocenjuje da "nemušti poziv" koji je Poreska uprava objavila posle "višegodišnjeg ćutanja o poreskoj obavezi" frilensera, ukazuje da nameravaju da oporezuju celokupan prihod dobijen iz inostranstva, pri čemu nisu razgraničene vrste prihoda, među kojima postoje i iznosi koji nisu pokriveni Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.Podsećaju i da do decembra 2019. godine frilenseri nisu bili prepoznati kao lica koja uopšte mogu da plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje, te da je nejasno o kakvom se tačno retroaktivnom plaćanju radi. "Ministar finansija smatra da je Poreska uprava izašla u susret građanima Srbije, dok mi smatramo da do svega ovoga ne bi ni došlo da je Poreska uprava svih ovih godina radila svoj posao i obaveštavala ljude o obavezi plaćanja poreza i samom načinu izvršavanja te zakonske obaveze", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da je većina frilensera pokušavala da dobije informaciju i uputstva o prijavljivanju svojih prihoda, ali da su službenici Poreske uprave širom Srbije odgovarali "da oni o obavezi i načinu oporezivanja prihoda iz inostranstva ne znaju mnogo, da se to ne odnosi na frilensere, da (ih) Zakon ne prepoznaje i da nisu sigurni kako bi se to obračunavalo".  "Pozivamo Ministra finansija i Vladu da ne primenjuju selektivno zakon naplaćujući porez samo od pojedinih grupa koje su i ovako pogođene krizom u kojoj se nalazimo. Podsećamo da najveći dužnici u državi bezbrižno ne uplaćuju porez godinama, dok frilensere koji su u zemlji ostali i pored neregulisanog statusa, država, čini nam se, nema nameru da zadrži", smatraju u Udruženju radnika na internetu.Dodaju i da je premijerka Ana Brnabić najavila uvođenje olakšica i niza mera za privlačenje digitalnih nomada iz celog sveta kako bi ojačala privredu zemlje i obezbediti dodatni priliv deviza, a da se istovremeno domaći frilenseri koji već prihoduju iz inostranstva nametima teraju iz svoje zemlje."Istupamo u ime ne malog broja pogođenih ljudi, kako ministar tvrdi, već u ime stotina hiljada mahom mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi, za koje država nije uradila ništa da bi ih uvela u legalne tokove... Navedeno je samo vrh ledenog brega koji preti da finansijski potopi ogroman broj građana Srbije. Nadamo se da je Ministar finansija svestan činjenice da možemo očekivati da ljudi svoje nezadovoljstvo izraze na ulici ukoliko u skorijem vremenu ne dođe do dijaloga", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Udruženje radnika na internetu

Udruženje radnika na internetu je saglasno da porez treba da se plaća, ali navodi da trenutno opterećenje, nedovoljna zakonska regulisanost, nejasnoće i dugogodišnje neprimenjivanje propisa ukazu...

Svet

Dogovor o budžetu EU „praktično nemoguć“ putem Zoom sastanaka

Postizanje sporazuma o sedmogodišnjem budžetu i planu oporavka od 1,8 biliona evra biće "praktično nemoguće" bez direktnih sastanaka, upozorilo je nemačko predsedavanje EU, piše portal Euractiv.Evropska unija smanjila je sastanke stručnjaka i visokih zvaničnika, odlučujući se za više video konferencija, jer je Brisel pogođen dramatičnim naletom korona virusa, rekao je u ponedeljak portparol EU.Ali nemačko predsedavanje Evropskim savetom upozorilo je da bi bilo "praktično nemoguće" premostiti jaz sa poslanicima u evropskom parlamentu u pogledu dugoročnog budžeta bloka bez razgovora „licem u lice“.Belgijska prestonica, sedište glavnih institucija EU, trenutno ima jednu od najviših stopa zaraženosti na svetu.„Samo bitni sastanci neophodni za funkcionisanje EU ili za koordinaciju odgovora na pandemijsku krizu i dalje će se održavati lično i to samo pod uslovom da se mogu striktno poštovati sva pravila protiv širenja zaraze“, rekao je portparol EU.„Tekući pregovori o budžetu EU i paketu oporavka su među prioritetnim projektima“, rekao je on, pozivajući da pregovori o budžetu dođu do „uspešnog završetka što je brže moguće“.Lideri EU su se u principu složili oko uslova paketa za oporavak nakon pandemije od 750 milijardi evra, potpomognutog budžetom od 1,07 biliona evra za pokrivanje potrošnje EU od 2021. do 2027. godine.Ali, neki poslanici Evropskog parlamenta protivili su se kada su videli da su određeni prioritetni projekti izbačeni u pregovorima između država članica i tražili su više novca.

Srbija

Samo 21 odsto organizacija spremno na krizne situacije

Preduzeća i biznisi koji nisu imali razvijen plan kontinuiteta poslovanja bili su u većim problemima tokom pandemijske krize, zaključili su danas učesnici onlajn panela „Odgovor biznisa na krize: kontinuitet i bezbednost“ koji je organizovala Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS).Prema rečima Branka Subotića, višeg menadžera ITRA tima kompanije Ernst&Young, samo 21 odsto organizacija tvrdi da su u potpunosti spremne u slučaju nastanka nepovoljnog događaja, odnosno da su spremne da odgovore na negativan rizik sa stanovišta planiranja, komunikacije i oporavka poslovanja.Manje kompanije, napredna proizvodnja i potrošačka preduzeća (IT kompanije i onlajn prodaja) su najmanje pripremljena u slučaju nepovoljnog događaja. Iako su simulacione vežbe, testiranje otpornosti na stres i analize scenarija od vitalnog značaja za jačanje spremnosti na rizik, samo 19 odsto kompanija ih preduzima često. Zaključuje se da se sada kompanije moraju prilagoditi poslovanju u zdravstvenoj krizi, što znači da će sve veći procenat radne snage raditi iz svojih domova. Međutim, rad od kuće sa sobom nosi različite vidove rizika, među kojima je i sajber bezbednost.Učesnici panela, među kojima su bili i Denis Legezo, viši istraživač bezbednosti u Globalnom timu za istraživanje i analizu (GReAT) kompanije Kaspersky i Viktor Varga iz kompanije Unicom CERT, smatraju da je neophodno zaštititi zaposlene od sajber kriminala. Zaposleni koji rade od kuće često su skloniji sajber kriminalu, a problem se javlja kada je u pitanju poslovni računar.Prema izveštaju o pretnjama na internetu kompanije Kaspersky koji se odnosi na period od januara do oktobra, Srbija se našla na 52. mestu u svetu po broju sajber napada.Stoga je važno osigurati bezbednost poslovanja preko interneta. 

Srbija

Nemačka: Broj novozaraženih će se udvostručiti sledeće nedelje

Očekuje se da će do kraja nedelje broj novih infekcija korona virusom u Nemačkoj dostići 20 hiljada novih slučajeva dnevno, pa su vlasti te zemlje pripremile nove mere u sa ciljem da zaustave pandemiju, prenosi Rojters."Imamo posla sa eksponencijalnim rastom. U Nemačkoj broj novih infekcija raste za 70-75% u poređenju sa prethodnom nedeljom ", rekao je nemački ministar ekonomije Peter Altmajer.Prema njegovim rečima Nemačka se bori sa bržim rastom slučajeva koronavirusa nego što se ranije očekivalo. Krajem septembra, kancelarka Angela Merkel rekla je da bi do Božića moglo da bude oko 19.200 novih slučajeva na dnevnom nivou.U utorak je broj novih potvrđenih slučajeva koronavirusa porastao za 11.409, dok je prethodnog utorka bilo 6.868 novozaraženih. Rekord je zabeležen u subotu sa 14.714 novozaraženih.NEMAČKA NAMENILA 750 MILIJARDI EVRA ZA STABILIZACIJU PRIVREDE ZBOG KORONE Ministar finansija Olaf Šolc izjavio je da je porast novih infekcija "veoma zabrinjavajući", pa su vlasti morale da brzo sprovedu odlučne korake u zaustavljanju novog talasa pandemije."Dodatne mere treba da budu ciljane, privremene i fokusirane. I oni bi trebalo da budu što jednoobrazniji u Nemačkoj i da budu opšte razumljivi", rekao je Šolc.Dodao je da je Nemačka do sada dobro prošla tokom pandemije, kao i da će se u narednim nedeljama pokazati da li će tako i ostati. Prema njegovim rečima nove mere protiv pandemije treba da imaju jasan cilj, da budu privremene, svima jasne i primenjene u celoj Nemačkoj.List Bild piše da Angela Merkel razmatra mere zaključavanja koje bi se odnosile na zatvaranje barova i restorana, kao i na ograničenja javnih događaja.Ministar Altmajer dodaje da će porast zaraza širom Evrope i promena svakodnevnog života otežati ekonomski rast, kao i da oporavak nije brz onoliko koliko se očekivalo. Nemačka vlada očekuje da će njena ekonomija pasti za 5,5% ove godine, dok Rojters prenosi da optimističnije prognoze govore o padu BDP-a od 5,8 odsto.

Srbija

Mali: Spremni smo na razgovor sa frilenserima, ali porez mora da se plati

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je država spremna da otpočne razgovor sa frilenserima o izmeni poreskih zakona, da im pomogne u procesu plaćanja poreza, ali da oni koji zarađuju u inostranstvu ipak moraju prvo da plate porez koji duguju u poslednjih pet godina.On je na današnjoj konferenciji posvećenoj nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi 2020" naveo daDodaju i da oni koji se "nisu snašli" u tom procesu mogu da se obrate Poreskoj, koja će im pomoći u popunjavanju prijava, a da, ako im to nije dovoljno, unajme poreskog savetnika."Njihova je obaveza da prijave porez... Zakon u nepromenjenom obliku postoji od 2003. godine. Promenila se privredna struktura, niste ranije imali toliko toliko ljudi koji rade onlajn, te je sticajem okolnosti tema sada dospela u centar pažnje", kazao je Mali.On se takođe zahvalio direktorki Poreske uprave Dragani Marković što je "izašla u susret svima koji nisu ispunjavali poreske obaveze", time što je građane obavestila da sprovode kontrole primanja iz inostranstva"Mislim da je to bio pravi pristup, da se opet podigne svest svih koji žive i rade, da porez mora da se plati... Moja poruka (frilenserima) je da to to što rade nije hobi, već posao. Ako se bavite poslom onda zarađujete novac i treba da vodite računa o poreskim obavezama, kao što to čini 2,2 miliona ljudi koji rade u Srbiji", rekao je Mali.