Skraćenje radne nedelje nije za svaki posao (VIDEO)
Slobodan Đinović iz Unije poslodavaca Srbije u serijalu #KomeJeTeže govori o ideji skraćivanja radne nedelje
Najnovije
Najveći proizvođač zaštitnih rukavica postao žarište koronavirusa
Kompanija Top Glove, najveći proizvođač medicinskih rukavica na svetu, zatvorila je 20 proizvodnih linija u Maleziji nakon što je utvrđeno da je par hiljade zaposlenih kovid-pozitivno, piše CNBC.Lokalni mediji prenose da je ministar bezbednosti i odbrane te zemlje Ismail Sabri Jakub naveo da je do srede ukupno zaraženo 2.684 zaposlenih, uglavnom radnika iz inostranstva.Vlada Malezije je zbog ponovnog rasta broja novozaraženih ponovo uvela delimične zabrane kretanja.Top Glove je jedna od kompanija kojima je dozvoljeno da nastave da rade punim kapacitetom u toj zemlji tokom zabrana usled pandemije, imajući u vidu značaj tih proizvoda lokalnim i globalnom tržištima.Kompanija je u sredu saopštila da je oko 5.700 njenih zaposlenih do sad testirano na virus, kao i da je moguće da će testiranje ostalih radnika biti završeno do kraja ove nedelje.Vrednost Top Glove deonica u Maleziji i Singapuru opala je nakon najava zatvaranja fabrika, ali je i dalje veća za preko 300 odsto od početka godine na oba berze.
Udruženje radnika na internetu se pridružuju protestu malih privrednika
Udruženje radnika na internetu (URI) pridružiće se "protestu upozorenja" koji organizuju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS), koji je najavljen za 2. decembar."Želeo bih u ime udruženja da se oglasim da nakon što smo razmotrili i uslaglasili se, mi ćemo podržati protest... Molim vas samo da se pridržavati mera i vidimo se u sredu", napisao je predsednik URI Miran Pogačar.U protestu koji će početi u 12 časova ispred Ministarstva finansija i Ministarstva privrede učestvovaće predstavnici ugostiteljstva, turizma, frilensera, ivent industrije, muzičara i ostalih privrednika, saopštili su organizatori.Mali privrednici najavili protest upozorenja u Beogradu Oni navode i da "do danas nije odgovoreno na mnogobrojne zahteve malih domaćih privrednika", kao i da se u isto vreme promoviše "Bela knjiga" i strane investicije koje se finansiraju njihovim novcem."Došlo je vreme za ujedinjenje male domaće privrede, jer smo mi nosioci ekonomije naše zemlje", navodi se u njihovom saopštenju.
Hrvatski ugostitelji će tražiti ocenu ustavnosti zatvaranja lokala
Predstavnici hrvatskih ugostitelja tvrde da su u šoku nakon što se pojavila informacija da će lokali biti zatvoreni od subode do Badnje večeri po gregorijanskom kalendaru, piše portal Indeks.hr."Ne znamo ostaju li terase, šta da radimo. Mi smo juče saznali da idu najstrože mere ikad, ali se ne zna koje su, niko nas nije obavestio, ovo je stvarno grozno", Vedran Jakominić, iz Nacionalne udruge ugostitelja.On objašnjava da je država pokušala da dobije saglasnost za zatvarnje lokala od strane predstavnika na lokalu, kao i da je njegovo udruženje uzburkalo vladu saopštenjem da će tražiti obeštećenje."Ovo što nam rade je psihološko zlostavljanje. U ponedjeljak su jedno najavili, sad drugo i svi samo strepimo, ne znamo hoćemo li zadržati ljude, hoćemo li da naručimo robu", dodaje Jakominić.Prema njegovim rečima u Hrvatskoj su tri puta veći porezi nego u ostalim evropskim zemljama koje imaju tri puta veću potrošnju.UGOSTITELJI OD DANAS U OBAVEZI DA GOSTE PRIJAVLJUJU PREKO ETURISTA Objašnjava i da država isplaćuje samo pomoć za radnike, sa željom da se zaštite njihova radna mesta, kao i da ona zaborvlja da ugostitelji imaju i drugih troškova."Imamo kredite, najamnine, moramo da plaćamo milion parafiskalnih nameta, plaćamo ZAMP-u, Hrvatskim šumamama, Hrvatskim vodama, članarinu Hrvatskoj gospodarskoj komori, samo što ne treba da plaćamo za astronaute", kaže Jakominić.Veliki problem je kako dodaje i to što državi mora da se plaća akontacija poreza na dobit."Stalno ponavljamo da nam treba novac koji možemo da pozajmimo, krediti, komercijalne banke nam ih ne daju, a sasvim je sigurno da ne možemo da preživimo zimu bez sredstava za likvidnost", naglašava predstavnik hrvatske Nacionalne udruge ugostitelja.Udruženje je prošle nedelje, kako Indeks podseća prema Ustavu Republike Hrvatske podnelo zahtev za obeštećenje ugostitelja koji su u pandemiji izgubili prihode.Dodaju i da će ići i na procenu ustavnosti odluka koje je država donela u cilju sprečavanja pandemije.
-270x152.jpg)
Crni petak dobija novo značenje
U periodu kada su svi na tržištu usmereni na potrošnju i vrtoglave popuste, kompanija dm drogerie markt odlučila je da i ove godine takozvanom Crnom petku da novo značenje tako što će pe...
Pokrenut postupak za izradu generalnog projekta auto-puta „Vožd Karađorđe“
"Koridori Srbije" pokrenuli su postupak javne nabavke za izradu Generalnog projekta sa Studijom opravdanosti za izgradnju državnog puta prvog reda "Vožd Karađorđe", koji bi trebao da spoji centralni deo Šumadije sa istočnom Srbijom, navodi se u saopštenju.Taj auto-put biće najbrža veza Istočne Srbije sa Centralnom i Zapadnom Srbijom, kao i koridorima 10 i 11, biće dugačak 220 kilometara, a gradnja će biti podeljena na pet deonica.Nova saobraćajnica proći će kroz teritorije opština Lazarevac, Sopot, Mladenovac, Aranđelovac, Topola, Rača, Lapovo, Velika Plana, Svilajnac, Despotovac i Bor.Informacije o postupku javne nabavke zainteresovanima će biti dostupne na Portalu javnih nabavki."Podsećam da otvaranje postupka javne nabavke za izradu projekta auto-puta 'Vožd Karađorđe' dolazi u momentu kada se u Srbiji intenzivno radi na gradnji auto-puta na Koridoru 11, zatim na Moravskom i Fruškogorskom koridoru, putu Ruma-Šabac-Loznica i Kuzmin-Sremska Rača. Svi ovi projekti koji su u toku, ali i oni koji su u završnoj fazi pripreme čine Srbiju ogromnim gradilištem i ispunjavaju ciljeve iz strategije 'Srbija 2025'", naveo je v.d. direktora "Koridora Srbije" Aleksandar Antić.
Montenegro erlajns: Bez pomoći države prizemljićemo avione
Crngorski državni avio-prevoznik Montenegro erlajns (Montengro Airlines) saopštio je da posluje otežano jer od 31. avgusta nije dobijao uplate iz državnog budžeta, prenele su podgoričke Vijesti. Među razlozima z otežano poslovanje se navode kašnjenje oktobarske plate, zaostale obaveze za najam aviona, motora, kao i dug prema dobavljačima.Napominje se da je primena lex specialisa zaustavljena, pa u kompaniji ocenjuju da ne mogu da prežive bez nastavka primene tog zakona i pomoći zbog korona krize.Napominje se i da je akumulirani gubitak kompanije oko 100 miliona evra, kao i da je njen opstanak država godinama pomagala. Samo ove godine država je na njihov račun u julu uplatila pomoć od 10 miliona , a u avgustu 25 miliona evra.Vijesti podsećaju da je posle toga stopirana primena posebnog zakona, prema kom je prethodna Vlada odlučila da avio-kompanija dobije 155 miliona. Razlog je bilo mišljenje Agencije za zaštitu konkurencije koja je utvrdila da se radi o državnoj pomoći i da mora da se ispita da li je lex specialis usklađen sa Zakonom o dodeli državne pomoći.SLOVENIJA SUBVENCIONIŠE STRANE AVIOPREVOZNIKE ČEKAJUĆI ODLUKU"Nakon redukcije saobraćaja, sveli smo operativne troškove na mimimum, čuvajući letačke resurse, a ipak pazeći da se očuva društvena funkcija preduzeća i Crna Gora ostane avio povezana sa regionom i Zapadnom Evropom", navodi se u saopštenju Montenegro erlajnsa. Kompanija napominje i da pad prihoda i pad rashoda ne idu proporcionalno, pa da bez pomoći države ne postoji način da se održi poslovanje, ni na kraći rok."Ako Lufthanza traži i dobija pomoć, onda je suvišno i pojašnjavati da li je pomoć potrebna nama", navodi se dalje u saopštenju.STRANE KOMPANIJE DRŽE SE SVOJIH INTERESARukovodstvo kompanije ponovilo je da će bez novca koji je predviđen Zakonom o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Montenegro erlajnsa i bez pomoći za korona krizu, biti primorano da prizeme avione."U tom slučaju avio-saobraćaj ka i iz Crne Gore se ne bi uspostavio u kratkom roku od (strane) drugih avio-prevoznika, koji bi bili u poziciji da uvećaju cene karata i lete isključivo prema sopstvenim interesima", dodaje se u saopštenju.Za to je kao primer navedena Slovenija čija je vlada nakon nestanka nacionalnog avio-prevoznika morala da daje milione evra tuđim kompanijama da obave, kako se navodi, tek poneki let.
Proglašen pobednik „iNOVACiJA“ crowdfunding hakatona
Tim "Hidden Leaf" pobednik je ovogodišnjeg hakatona iNOVACiJA, koji su priredile Beogradska bankarska akademija, Komercijalna banka i Udruženje banaka Srbije (UBS), saopštili su organizatori.Drugo mesto osvojio je tim "Fishsticks", a treće tim "Sink". Timovi su se takmičili u razvoju crowdfunding platforme, koja treba da omogući i olakša prikupljanje sredstava za finansiranje inovativnih projekata."Crowdfunding" je način finansiranja za prikupljanje sredstava za podršku novih projekata. Koristeći snagu zajednice, kreatori dobrih rešenja na ovaj način mogu relativno lako i brzo da tržišno valorizuju svoje ideje.Osnovni cilj ove platforme je da posluži kao svojevrsni digitalni medijator između inovatora sa jedne - i velikog broja malih ulagača sa druge strane, i tako obezbedi realizaciju vrednih ideja.Najboljim projektima uručene su nagrade, i to 150 hiljada dinara prvoplasiranom timu, 100 hiljada duroplasiranom, a trećplasirani je dobio 50 hiljada dinara."Podržali smo Hakaton iNOVACIJA jer on objedinjuje nekoliko ciljeva Udruženja banaka Srbije. Sa jedne strane podržali smo inovativna, digitalna rešenja, što je dugoročni cilj UBS i celog bankarskog sektora. Sem toga, na ovaj način promovišemo razvoj preduzetništa, primenu domaćeg znanja i pameti, što će doneti značajnu korist celoj našoj zajednici", rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS na svečanoj dodeli koja je upriličena ovim povodom.
Zlatibor uskoro dobija postrojenje za preradu otpadnih voda
Na Zlatiboru se privodi kraju izgradnja postrojenje za preradu otpadnih voda. Radovi su počeli krajem 2018. godine, a planom je predviđeno da budu završeni do kraja tekuće godine, potvrdili su za Novu ekonom...
Dizni otpušta 32.000 radnika zbog korona-krize
Dizni (Disney) proširuje obim svojih otpuštanja na oko 32.000 radnika dok pandemija korona virusa i dalje negativno utiče na industriju tematskih parkova, piše CNBC.Kompanija je saopštila da će se otpuštanja desiti u prvoj polovini fiskalne 2021. godine, a većina ovih otpuštanja biće iz odeljenja za parkove, iskustva i proizvode i obuhvataće 28.000 radnika koje je kompanija prethodno najavila u septembru.Dugotrajno zatvaranje Diznijevih tematskih parkova sa sedištem u Kaliforniji i ograničeno prisustvo na otvorenim parkovima primorali su kompaniju da smanji svoju radnu snagu. Pored toga, od 3. oktobra, oko 37.000 zaposlenih za koje se nije očekivalo da će biti otpušteni bilo je stavljeno na prinudni odmor.Od 3. oktobra, Dizni je zapošljavao oko 203.000 ljudi, a njegovu globalnu radnu snagu činilo je oko 80 odsto radnika sa punim radnim vremenom i 20 odsto sa skraćenim radnim vremenom. Od ukupne radne snage, oko 155.000 zaposlenih radi u delu tematskih parkova, iskustava i proizvoda.Ova podela uključuje sve Diznijeve domaće i međunarodne tematske parkove, kao i odmarališta, krstarenja i trgovinu.Ranije ovog meseca, Dizni je rekao da je kompaniju pandemija koštala oko 2,4 milijarde dolara izgubljenog operativnog prihoda tokom svog fiskalnog četvrtog kvartala. Tematski parkovi su zabeležili pad od 61 odsto.U drugom fiskalnom kvartalu, kompanija je prijavila da je izgubila milijardu dolara operativnog prihoda usled pandemije, a u trećem fiskalnom kvartalu pandemija je smanjila operativni prihod za 3,5 milijarde dolara.Svi tematski parkovi u Kaliforniji i dalje su zatvoreni, jer državne smernice zabranjuju ponovno otvaranje sve dok slučajevi korona virusa u okruzima širom zemlje ne padnu ispod 1 na 100.000, što je u trenutnoj situaciji praktično nemoguće.Od srede, okrug Orandž, gde se nalaze dva kalifornijska parka Diznilenda, beleži 20,2 slučaja na 100.000 ljudi.
Salesforce preuzima Slack Technologies?
Očekuje se da će Salesforce.com za nekoliko dana najaviti kupovinu kompanije Slack Technologies, objavio je Vol strit žurnal, piše Telecompaper.Kompanije vode napredne razgovore, a iako nema garancija, izvori veruju da bi vest mogla da izađe u trenutku kada Salesforce izvesti svoje rezultate u trećem kvartalu, odnosno 1. decembra. Slack je imao tržišnu vrednost od preko 17 milijardi dolara 25. novembra.Salesforce sa sedištem u San Francisku u SAD-u pokrenut je pre 21 godinu, a još uvek ga vodi suosnivač Mark Beniof. Pruža softver putem oblaka sa sistemom pretplate i ima tržišnu vrednost od oko 230 milijardi dolara.Beniof je postepeno širio spektar usluga koje kompanija nudi, pružajući sve od analize podataka pomoću veštačke inteligencije do upravljanja osobljem. To je Salesforce stavilo u direktniju konkurenciju sa ostalim dobavljačima poslovnog softvera, kao što je Microsoft, između ostalih.Slack, pokrenut 2009. godine, takođe ima sedište u San Francisku, na čelu sa suosnivačem i izvršnim direktorom Stjuartom Baterfildom. Slack razvija softver za razmenu poruka kao alternativu kancelarijskoj e-pošti.Usred pandemije koronavirusa i posledičnog zaključavanja, nove instalacije Slack-a dostigle su 1,8 miliona u martu, što je mesečni rekord.Prema podacima Sensor Tower-a, koji prati preuzimanja aplikacija, Slack je ove godine porastao za 50 odsto više nego prethodne godine.
Srbija blizu evropskog proseka po broju „kreativaca“
Broj ljudi koji su zaposleni u kreativnim delatnostima je preko 23 hiljade i to je neznatno ispod proseka Evropske unije, ali je ispred Grčke i Italije, koje važe za kolevke kulture i civilizacije, pokazuju podaci Eurostata, prenosi portal Makroekonomija. Zaposlenima u državnim ustanovama kulture od danas zagarantovano 100 odsto plate u slučaju da odsustvuju sa posla zbog Kovida-19.Prema proceni Eurostata u Srbiji je 23.600 zaposlenih u kreativnim delatnostima, gde se ubrajaju umetnici, novinari, autori i lingvisti i to je za 6,1 manje nego 2014. godine, što je i dalje tek neznatno ispod evropskog proseka. U Evropskoj uniji broj zaposlenih je u tim delatnostima povećan za 16% u prethodnih osam godina, a od umetnosti, novinarstva i lingvistike živi ukupno 1,7 miliona zaposlenih, odnosno 235 hiljada ljudi više nego 2011. godine.Evropska unija ima 3,8 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,7 umetnika na 1.000 zaposlenih, pa je udeo umetnika izuzetno mali, jer se radi o odabranim licima.KAKO JE KORONA "UKRALA" KULTURU U SRBIJI STATISTIKA NE ODRAŽAVA REALNOSTU malim zemljama, prema broju stanovnika, odstupanja u godišnjim podacima mogu da budu ogromna i ne moraju da budu odraz realnih kretanja.U Crnoj Gori je na primer, smanjen broj zaposlenih u ovim delatnostima sa 2.400 u 2018. na 1.800 u 2019. godini, kada su evroatlantske integracije dobile na intenzitetu.Sa druge strane ne treba smetnuti sa uma činjenicu da se među "kreativnim radnicima" u Srbiji, u istoj grupi zajedno mogu da nađu filmski režiser i tabloidni novinar, što ukazuje na činjenicu da je njihv broj možda prebukiran. MINISTARSTVO POTPISALO KOLEKTIVNI UGOVORMistarstvo kulture saopštilo je da je potpisalo "Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave sa predstavnicima tri sindikata u oblasti kulture".Kako se navodi tom "izuzetno važnom" dopunom kolektivnog ugovora, zaposleni će imati pravo na naknadu plate u slučaju da je oboleo od zaraze virusom Kovid 19 ili je izostao zbog mera izolacije ili samoizolacije prouzrokovane tom bolešću .Naknada će biti visini od 100% prosečne plate koju je zaposleni primio u poselednjih 12 meseci i ukoliko je uzrok sprečenosti za rad nastala zbog potvrđene zaraze virusom Kovid 19.
Azija sustigla Severnu Ameriku po broju najboljih fintech ekosistema
Kompanija Startup Genome pokrenula je danas globalnu listu top 20 fintech kompanija na konferenciji usredsređenoj na najnovija lansiranja, pionire, brendove i uvide koji pokreću svet finansijske tehnologije.Prema njihovom izveštaju top 5 globalnih fintech ekosistema su Silicijumska dolina, Njujork, London, Singapur i Peking.Evropa i Severna Amerika više ne dominiraju u fintech ekosistemima, jer azijsko-pacifički region sada doprinosi sa toliko vodećih svetskih čvorišta koliko i Severna Amerika.Međutim, rast finansiranja fintech kompanija usporava se globalno. Finansiranje u ranoj fazi (predseme, seme i serija A) gotovo je svuda, a naročiti pad zabeležila je Kina. Značajni izuzeci su Evropa i Amerika (bez SAD-a), koje su zabeležile porast.Finansiranje serije B+ ide bolje, s tim što je Kina jedina regija sa padom u 2019. godini, ali to je zbog velike 2018. godine, vođene finansiranjem Ant Financial-a u vrednosti od 14 biliona dolara.Sve veći udeo serije B+ u ukupnom finansiranju fintecha ukazuje na konsolidaciju industrije sa više novca koji se uliva u pobednike. To je na kraju neophodno, jer fintechove reklame zahtevaju velike količine ulaganja radi profitabilnosti.Evropsko fintech finansiranje nastavlja sa svojim usponom u svim fazama i sa doslednim rastom.Očigledno je da digitalno bankarstvo raste, dodavanjem novih usluga poput upravljanja bogatstvom, kao i nekih drugih usluga.Pandemijska kriza je možda ubrzala usvajanje fintecha u nekim ekonomijama. Istraživanje uticaja COVID-19, koje je Startup Genome započeo u aprilu 2020, pokazalo je da je Fintech bio među podsektorima na koje je kriza uticala relativno manje.
PAKT iz Loznice: Mi smo organizatori protesta na Brezjaku
Povodom teksta "Ekološke organizacije čekaju sastanak koji im je obećao Rio Tinto" objavljenog na portalu Nove ekonomije stigao je demanti organizacije "Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" iz Loznice."Naime, apsolutno je netačno da je udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" organizovalo protest na Brezjaku, a tek je neačna informacija da ih podržavaju meštani", stoji u saopštenju "PAKT-a" koje je stiglo na adresu Nove ekonomije. Inače, reč je o protestu koji je 27. oktobra održan u selu Brezjak ispred kancelarije kompanije Rio Tinto, gde su okupljeni meštani izneli svoje mišljenje o realizaciji "Porojekta "Jadar"."Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" u svom saopštenju koje je objavio na istoimenom portalu, tvrdi da tada došlo do "grube zloupotrebe protesta" jer je, kako dodaju "dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto".
Slovenija subvencioniše strane avioprevoznike
Slovenija će subvencionisati osam stranih aviokompanija kako bi nastavile da obavljaju saobraćaj do te države. Prva tranša podsticaja vredna je oko 985.000 evra, saopštilo je slovenačko Ministarstvo ekonomije, a prenosi eKapija.Devet avioprevoznika je predalo prijave, od kojih su svi ranije obavljali letove do Ljubljane, a subvencije su dobili Turkish Airlines, Swiss Air, Air Serbia, Montenegro Airlines, Lufthanza, Air France, Wizz Air i LOT.Easy Jet je jedini podnosilac prijave kome neće biti date subvencije.Lufthanza će dobiti najviše novca, oko 371.000 evra, a slede je Air France sa približno 176.000 evra i Turkish Airlines sa 148.500 evra.Preostalih pet aviokompanija će dobiti manje od 100.000 evra.
Reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 odsto
Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje dobrobiti koje recikliranje donosi, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi, navodi se u saopštenju.Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati količine sakupljene staklene ambalaže.Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20odsto.Primera radi, reciklažom jedne staklene flaše uštedi se energija dovoljna da sijalica od 100W svetli četiri sata, dok se od iste količine stakla takođe sačuva onoliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta. Zato je GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak pokrenula regionalni projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu", koji se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa NALED-om kao implementacionim partnerom. "Sa ciljem da se poveća broj prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto u odabranim opštinama u Srbiji – Nišu i Somboru, kao i u opštinama druge dve zemlje, projekat će obezbediti kontejnere za reciklažu stakla. Praćenje sakupljanja staklene ambalaže obuhvatiće gradsko jezgro, okolna sela i ugostiteljske objekte, a projekat će pratiti i edukativna kampanja namenjena svim građanima i institucijama. Po završetku projekta biće izrađen Vodič koji će sadržati sve podatke o ostvarenim rezultatima, a na osnovnu kojeg bi i opštine u kojima nije sproveden projekat mogle da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom", kazala je Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.Kako bi se svi ovi benefiti recikliranja staklene ambalaže ostvarili u praksi, NALED će sa partnerima na projektu analizirati trenutnu situaciju u vezi sa odgovornom reciklažom stakla, a zatim identifikovati nedostatke koje treba rešiti, u saradnji sa lokalnim donosiocima odluka u odabranim pilot opštinama.Na ovaj način, radiće se na postavljanju temelja za isplativ lanac vrednosti reciklaže stakla na Zapadnom Balkanu, kao presudnom koraku za profitabilnu kružnu ekonomiju u regionu.
Društvene mreže sve više liče jedna na drugu
Društvena mreža Snapchat (Snepčet) u ponedeljak je aktivirala "Spotlight" funkciju, novi servis koji unutar aplikacije distribuira video sadržaj umesto po kreatorima koje pratite po princupu najveće popularn...
Delimični oporavak turizma u EU tokom leta
U periodu od januara do avgusta 2020. godine, ukupno je zabeleženo 1,1 milijardi noćenja u turističkim smeštajima (hoteli, apartmani, drugi smeštaji) na teritoriji EU. To predstavlja pad od 50 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Eurostat.Gledajući mesečne podatke, najveći pad u brojevima noćenja osetio se u aprilu, sa smanjenjem od 95 odsto na međugodišnjem nivou, kao i u maju, sa padom od 89 odsto u odnosu na isti mesec 2019. godine.Tokom leta, došlo je do delimičnog oporavka, sa padom od 71 odsto u junu, 42 odstu u julu i 32 odsto u avgustu.Od jula do avgusta 2020. godine, broj noćenja u turističkim smeštajima opao je za 37 odsto u odnosu na prošlu godinu.U istom periodu, smanjenje je bilo veće za goste iz inostranstva (pad od 60 odsto) nego za domaće goste kojih je u proseku bilo 17 odsto manje.Pad broja noćenja od januara do avgusta varira kroz zemlje članice EU, pa je u Holandiji zabeleženo smanjenje od 29 odsto, a u Grčkoj od 77 odsto.
U padu broj živorođenih, broj umrlih veći za 3,1 odsto
U periodu od januara do oktobra 2020. broj živorođenih u Republici je iznosio 51 753, dok je broj umrlih bio 86 798, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).U periodu od januara do oktobra prošle godine broj živorođenih je iznosio 53 082, pa se 2020. godine beleži se pad od 1 329, odnosno za 2,5%.Broj umrlih u istom periodu prošle godine bio je 84 168, a ove godine beleži se rast od 2 630, odnosno za 3,1%.Podaci su skupljeni na osnovu podataka upisanih u matične knjige rođenih i umrlih, napominje Republički zavod za statistiku.PADA BROJ ŽIVOROĐENIH, BROJ SMRTI DO SEPTEMBRA VEĆI ZA 3,6 ODSTO
Mali privrednici najavili protest upozorenja u Beogradu
Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i Udruženje turističkih agencija Srbije "UTAS" saopštili su da će 2. decembra organzovati "protest upozorenja male privrede".U protestu koji će se sa početkom u 12 časova održati ispred Ministarstva finansija i Ministarstva privrede učestvovaće predstavnici ugostiteljstva, turizma, frilensera, ivent industrije, muzičara i ostalih privrednika, navodi se u njihovom saopštenju.Podseća se da privrednici Srbije duže vreme apeluju na dijalog sa resornim ministarstvima u vezi sa uslovima poslovanja malih domaćih privrednika u vreme krize i onda kada krize nema.Organizatori podsećaju da "do danas nije odgovoreno na mnogobrojne zahteve malih domaćih privrednika", kao i da se u isto vreme promoviše "Bela knjiga" i strane investicije koje se finansiraju njihovim novcem. Smatraju se i da se "simultano vrši represija nad malim domaćim preduzetnikom"."ZAŠTITNIK PREDUZETNIKA I PRIVREDNIKA" PREDLOŽIO REŠENJE ZA FRILENSERE"Došlo je vreme za ujedinjenje male domaće privrede jer smo mi nosioci ekonomije naše zemlje", navodi se u njihovom saopštenju.Mali privrednici od države zahtevaju pomoć ugroženim sektorima koji godinama izdašno finansiraju javni sektor, kako i kako se navodi pravedan model uvođenja frilensera i ostalih honoraraca u poreske tokove.Zahtevaju i promenu poreskog sistema, kao i obustavljanje novih parafiskalnih nameta.