Najnovije

Srbija

„Budućnost čovečanstva će biti glokalna“

Pandemija COVID-19 će pospešiti globalizaciju, ali taj proces neće biti linearan. Budućnost će biti smeša istovremenog jačanja trendova globalizacije i regionalizacije, optimističnih i pesimističnih scenarija, zbog čega možemo reći da će biti "glokalna", ocenio je futurolog nemačkog Instituta budućnosti Tristan Horks.  On je tokom prvog panela ovogodišnjeg izdanja "Smart City Festivala 2020" naveo da koronavirus i prateće društvene i ekonomske promene neće predstavljati "supertrend", odnosno događaj koji na 25 ili više godina redefiniše uslove života i navike globalne populacije.Smatra i da će se su, među trendovima koje globalizacija sa sobom donosi, samo urbanizacija i mobilnost ugroženi, obzirom da je korona-kriza pokazala da rad iz kancelarije nije nužna stavka  za većinu kompanija koje se ne bave proizvodnjom."COVID-19  neće ubrzati promene, koje same dolaze vrtoglavom brzinom, ali jeste ubacila dodatni naboj, naročito u oblasti digitalizacije... Ljudi često upadaju u 'grešku linearnosti', koja podrazumeva da budućnost vidimo ili kao utopiju ili kao distopiju. Stvar nikada nije tako jednostavna, a suočićemo se sa brojnim trendovima i kontratrendovima koji ne moraju da se međusobno isključuju", kazao je Horks.Kao glavne promene koje će iznedriti koronavirus, Horks navodi "normalni" napredak ka post-digitalnom dobu, bezbednost koja će postati "potreba broj jedan" i spajanje privatnog i poslovnog života, koje će postati uobičajeno za sve više delatnosti.  "(Budućnost čovečanstva) će se suočiti sa nekoliko opcija, a ni jedan od njih neće biti 100 odsto tačan. Predstavljaće mešavinu često kontradiktornih trendova, ali promena koja nas čeka ipak na kraju zavisi samo od nas", zaključio je futurolog."Smart City Festival 2020" organizuju "Friedrich Naumann" fondacija na Zapadnom Balkanu i partnera, uz podršku nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.Slogan ovogodišnjeg festivala je "Innovation, Resilience, Sustainability", a paneli se mogu pratiti uživo OVDE.

Svet

Klimateske promene odgovorne za evoluciju čoveka

Ekološke i klimatske promene u Africi pre stotine hiljada godina naterale su rane ljude da usvoje sofisticiranije alate i prošire svoje trgovinske mreže, pokazuje nova studija, piše Axios.U studiji objavljenoj u sredu u časopisu Science Advances, istraživači su analizirali rezultate sedimentne bušotine koja je predstavljala milion godina istorije životne sredine u istočnoafričkoj Rift dolini.Prethodna arheološka istraživanja otkrila su da su rani ljudi na tom području koristili iste rudimentarne kamene sekire stotinama hiljada godina.Rezultati bušenja pokazali su da je region počeo da doživljava ozbiljne promene u životnoj sredini i tektonu pre oko 400.000 godina.Počevši pre otprilike 320.000 godina, i verovatno podstaknuti delimično tim promenama, ljudi u regionu počeli su da koriste sofisticiranije alate i oružje, kao i ranu simboličku komunikaciju.„Zaključujemo da koreni evolucionih adaptacija homo sapiensa potiču iz naše sposobnosti da se prilagodimo promenama životne sredine“, piše vodeći autor Ričard Pots, direktor Programa za ljudsko poreklo u instituciji Smitsonijan.Prilagodljivost ljudskih bića predstavlja jednu od najvažnijih osobina, koja nam je omogućila da napredujemo u gotovo svim krajevima sveta.Sa promenama u okruženju i većim promenama u svetu koje nas uskoro očekuju, ta prilagodljivost će nam biti potrebna još više u budućnosti.

Svet

WhatsApp uskoro omogućava video pozive

Ekipa sa portala WABetaInfo je u novoj verziji aplikacije Vacap (WhatsApp) otkrila mogućnost uspostavljanja video poziva putem WhatsApp Web-a, čime će web aplikacija dobiti novu funkciju, prenosi portal SEEbiz.Vacap, u vlasništvu Fejsbuka, istražuje kako da poboljša korisničko iskustvo aplikacije za razmenu poruka, koja uključuje ne samo mobilne uređaje, već i veb aplikaciju za one koji koriste računare.Nova funkcija još uvek nije aktivirana, ali prema navodima WABetaInfo to se očekuje vrlo brzo, jer je pri kraju testiranja.Čini se da je Vacap odlučio da doda ovu novu funkciju zbog pandemije i sve češćeg rada od kuće, kako bi ostao konkurentan ostalim aplikacijama za razmenu poruka koje već nude ovu funkciju.

Srbija

Termoelektrana Kostolac A u „penziju“ ide tek 2038. godine

Prema najavama koje stižu iz Elektroprivrede Srbije životni vek Termoelektrane Kostolac A biće produžen za 15 godina, odnosno do 2038. godine, a to će se postići ugradnjom opreme za odsumporavanje dimnih gasova i smanjenjem emisije sumpor-dioksida ispod granice koja je trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Balkangreenenergynews.EPS je inače raspisao tender za pripremu idejnih rešenja i projekata sa studijama opravdanosti izgradnje za postrojenje koje će vršiti odsumporavanje dimnih gasova za blokove A1 i A2, ukupne snage 310 MW. Tu je i postrojenje za prečišćavanje postojećih i otpadnih voda iz postrojenja za odsumporavanje.Kostolac A je samo jedna od termoelektrana u regionu koja je primorana da smanji emisije koje zagađuju vazduh jer u suprotnom mora da bude zatvorena. Zadatak za to dolazi iz direktiva EU koje su zemlje regiona, kao članice Energetske zajednice, prihvatile i obavezale se da ih sprovedu.Inače, EPS je postrojenje za odsumporavanja izgradio i u TE Kostolac B, krajem 2017, ali nije jasno da li to postrojenje radi smanjenim intenzitetom ili uopšte ne radi.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, EPS je do 2015. nameravao da u periodu 2023-2025. ugasi TE Kostolac, ali je 2017. odlučio da je modernizuje i produži joj radni vek za oko 100.000 efektivnih sati rada ili do 2038.Srbija se, kako se navodi, članstvom u Energetskoj zajednici obavezala da uskladi emisije iz termoelektrana sa zahtevima EU.Nesmetani rad termo blokova moguć je, kako EPS navodi u tenderskoj dokumentaciji, u slučaju usklađivanja sa Direktivom o velikim ložištima do 1. januara 2018. i Direktivom o industrijskim emisijama do 1. januara 2027, navodi između ostalog EPS u tenderskoj dokumentaciji.Zbog toga produženje veka rada blokova A1 i A2 u narednih 15 godina zahteva neminovno uvođenje procesa odsumporavanja dimnih gasova koje oni emituju.Inače, kako bi primenila Direktivu o velikim ložištima, Srbija se odlučila da usvoji plan kojim se definiše limit ukupnih emisija SO2, NOx, suspendovanih čestica svih velikih ložišta u zemlji, uključujući i TE Morava i TE Kolubara A.EPS u tenderskoj dokumentaciji ističe da je namena postrojenja u Kostolcu da se koncentracija SO2 smanji ispod granične vrednosti emisija, koja je definisana u odgovarajućoj EU regulativi, ali se ne navodi kolike su trenutne emisije.KOSTOLAC B TRI GODINE ČEKA STUDIJU DA BI POČEO SA ODSUMPORAVANJEM POLEMIKE U JAVNOSTIProjekat odsumporavanja u TE Kostolac B izaziva brojne polemike u javnosti, jer je ona sama premašila nacionalni limit Srbije za SO2.U junu ove godine organizacija CEE Bankwatch saopštila je da su emisije SO2 u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i u Srbiji bile šest puta veće od granica postavljenih Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP).TE Kostolac B je tako sama premašila nacionalni limit Srbije, definisan u NERP-u, 1,45 puta, a svoj pojedinačni limit skoro deset puta.Opremu za odsumporavanje tamo je instalirao China Machinery Engineering Corp, pa autori izveštaja tvrde da taj sistem ne funkcioniše kako treba, dok su glas digle nevladine organizacije, ali i neki opozicioni političari."Molim vas uključite postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu, koje je već plaćeno pre deset godina 130 miliona dolara", poručila je opoziciona političarka Marinika Tepić, a preneo N1. Ona je takođe ukazala na veliku štetnost emisija iz te termoelektrane po zdravlje građana iz okoline, kao i građana Požarevca i Beograda.U Institutu za obnovljive izvore energije (RERI) navode da postrojenje ne može da radi pošto nema upotrebnu dozvolu, dok se EPS za sada ne oglašava tim povodom.

Srbija

Građanski preokret tužio Gradsku upravu Zrenjanina

Organizacija civilnog društva "Građanski preokret" je tužbom protiv Gradske uprave grada Zrenjanina tražila poništenje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće kineske fabrike automobilskih guma Linglong.U tužbi podnetoj Upravnom sudu se navodi da je rešenje nezakonito "zato što tuženi nije nadležan za njegovo donošenje, zato što nije postupao po pravilima postupka i zato što je onemogućio tužioca i druge građane da učestvuju u javnoj raspravi o studiji".Gradska uprava grada Zrenjanina je 1. oktobra donela rešenje kojim je dala saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu investitora Linglong, iako je prošle godine isticala svoju nenadležnost za taj postupak, navodi se u saopštenju Građanskog preokreta.Građanski preokret traži da se studiju o proceni uticaja na životnu sredini vrati na ponovo razmatranje."Obezbeđenje Skupštine grada Zrenjanina, a zatim i policija, sprečili su 4. septembra  zainteresovane građane da prisustvuju zakazanoj javnoj raspravi o toj studiji. Ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu ni rešenje o davanju saglasnosti na nju ne sadrže odgovore na pismeno postavljana pitanja o konkretnim merama koje će biti preduzete da bi se merile i sprečile štetne emisije planirane fabrike guma. Oba dokumenta su puna uopštenih fraza i ničim potkrepljenh tvrdnji da će se poštovati propisi", dodaje se u saopštenju.

Svet

OTP banka tužila Hrvatsku za gotovo 35 miliona dolara

Mađarska OTP banka tužila je Republiku Hrvatsku na arbitražnom sudu u Vašingtonu zbog gubitka koji je pretrpela usled „obavezne konverzije zajmova denominovanih u švajcarskim francima u evre“, izvršene 2015. godine, prenosi hrvatski portal Novac.Pozivajući se na kršenje sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Mađarske, banka navodi da je konverzijom izgubila 224 miliona kuna ili 34,6 miliona dolara.Na pitanje zašto je banka sada odlučila da tuži, OTP objašnjava da im je namera zaštititi interese akcionara i drugih zainteresovanih strana, a u ovom trenutku ne vide drugu mogućnost osim pokretanja pravnog postupka.Slične tužbe pokrenula je većina vlasnika banaka koji su odobravali zajmove u francima, a poslednju je vašingtonski sud krajem 2019. dobio od Societe Generale zbog kršenja sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Francuske.Dok na međunarodnom sudu banke nastavljaju tužbu protiv države zbog Zakona o konverziji, koji ih je koštao ukupno oko milijardu evra, nacionalni sudovi tvrde upravo suprotno, da je to legalno.Isto očekuju i od Evropskog suda, od kojeg je Vrhovni sud nedavno zatražio mišljenje da li je Zakon o konverziji u skladu sa zakonodavstvom EU.Hrvatska je pokušala da ospori nadležnost ISCID suda, pozivajući se na "navodnu nekompatibilnost" između zakona EU i Ugovora o zaštiti investicija između Hrvatske i Austrije, ali sud je 12. juna presudio da se nastavi arbitraža u slučaju Addiko Bank, što znači da ima nadležnost nad pitanjem povrede investicionih prava u slučaju Zakona o konverziji.

Svet

PayPal uskoro dozvoljava trgovinu kriptovalutama

Kompaniaj za onlajn plaćanja PayPal će svojim korisnicima omogućiti da trguju kriptovalutama u predstpojećim nedeljama, kao i njihovu upotrebu za kupovinu kod 26 miliona trgovaca na njegovoj mreži od 2021. godine.Trgovci će međutim i biti isplaćivani u fiat valutama, što znači da će se konverzija u "običan" novac dogoditi tokom kupovine."Usvajanje kriptovaluta tradicionalno ometa ograničena korisnost kao instrument razmene, zbog volatilnosti, troškova i brzine transakcija. Međutim, obećanje naprednih tehnoloških platformi nudi mogućnost upotrebe digitalnih valuta. Prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja, svaka deseta centralna banka očekuje da će izdavati sopstvene digitalne valute u naredne tri godine", navodi se u saopštenju PayPal-a.Korisnicima u Sjedinjenim Američkim Državama će prvi dobiti mogućnost da, za početak, u svojim digitalnim novčanicima drže Bitcoin, Ethereum, Bitcoin Cash i Litecoin.Usluga će biti dostupna vlasnicima PaiPal računa u SAD u narednim nedeljama."Radimo sa centralnim bankama i razmišljamo o svim oblicima digitalnih valuta i o tome kako PayPal može igrati ulogu (u njihovoj upotrebi)", rekao je izvršni direktor Den Šulman.

Srbija

Bolji uslovi za život jedini lek za iseljavanje sa Balkana

Depopulacija i iseljavanje sa Zapadnog Balkana nisu problem, već rezultat više preklapajućih pitanja koja se tiču društvenih, političkih i ekonomskih pitanja. Rešenje stoga leži u izgradnji boljih uslovi za život mladih, većih plata, vladavine zakona, čistije životne sredine i aktivnijeg ućešće žena u društvu, zaključci su panela "Izazov depopulacije".Panel je održan u sklopu jubilarnog 10. Beogradskog bezbednosnog foruma, a bio je posvećen rastućem problemu emigracija u razvijenije zapadne ekonomije.Na njemu je navedeno da u celom svetu postoji svega 17 država koje imaju kontinuriani pad broja stanovnika od 1990. godine do danas, a da se sve one nalaze u istočnoj Evropi.Dodatno, ovako dramatične demografske promene znače manju sposobnost da se odgovori na krize, poput trenutne izazvane pandemijom koronavirusa. Darel Briker, izvršni direktor Ipsos Public Affairs-a, naglašava da je fertilitet globalni problem, koji ne pogađa samo pojedinačne države i regiona, da je povezano i sa trendom starenja stanovništva."Svi ćemo morati da naučimo da živimo sa sve starijom, sve manjom i sve urbanijom populacijom", zaključio je Briker.Ariana Armitaž, direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Evropu i centralnu Aziju, smatra da strah od opadanja populacije postoji i u svim razvijenjim državama, uprkos činjenici da gotovo sve imaju rastući broj stanovnika."Devet od deset zemalja Jugoistočne Evrope suočeno je s mogućnošću gubitka četvrtine stanovništva, što može imati dramatične posledice. Vlade tih država sve više prepoznaju demografske promene kao glavni prioritet. Zabrinute su kako će niska plodnost, migracija, starenje stanovništva i smanjenje populacije uticati na ekonomije i održivost sistema socijalne sigurnosti, infrastrukture i usluga", dodala je Armitaž.Prema njenim rečima negativne demografske promene se jedino mogu sprečiti "holističkim pristupom", ekonomskim i socijalnim politikama koje bi smanjile emigraciju i povećale produktivnost i konkurentnost nacionalnih tržišta.Novinar Ekonomista Tim Džuda je pesimističniji, smatra da se strkturalni problemi ne mogu tako lako rešiti, a da atmosfera ekološke krize, korupcije i političkih nestabilnosti.Iako je iseljavanje sa Balkana blagoslov za zapadnu Evropu, koje imaju svoje demografske probleme, ali da se te zemlje ne obaziru na potencijalne posledice koje emigracija iz regiona ostavlja."Razumem (građane regiona) koji neće da čekaju da im bude bolje, kada mogu da pređu granicu i da udvostruče svoj dohodak. Malim državama regiona je teško da se bore protiv jedne Nemačke, koja usisava ljude i koja može da ponudi neuporedivo veće plate", dodaje Džuda.Zamenik šefa kabineta potpredsednika Evropske komisije Ivo Belet navodi da će i najavljeni investicioni ciklus od 9 milijardi evra u bespovratnoj pomoći, i garancija koje mogu da dostignu 20 milijardi evra, mogu da znače bolji život za žitelje Zapadnog Balkana."Investicioni plan je usmeren na digitalne i zelene promene. Trendovi demografskih promena će samo nastaviti da se ubrzavaju. Oni se n e mogu zaustaviti, ali se možemo pripremati za budućnost", zaključio je Belet.

Srbija

Grad Beograd oglasio prodaju zgrade od 2,2 miliona evra

Grad Beograd oglasio je danas na prodaju zgradu od 1661 kvadratnih metara na osnovu rešenja gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, u Ulici kralja Milutina, po početnoj ceni od 2,2 miliona evra. Nepokretnost, koja se nalazi u blizini Kliničkog centra Srbije na opštini Savski venac, prodaje se u postupku javnog nadmetanja 2. novembra 2020. godine.Prodaja se vrši u viđenom stanju bez prava kupaca na naknadnu reklamaciju, a potrebno je uplatiti depozit od 441 hiljade evra, dok je poslednji rok za prijave 30. oktobar.

Srbija

Iz Vojne policije u Generalštab: Šta donosi nova-stara reorganizacija “Kobri”?

Prema najavi ministra odbrane Bataljon “Kobre” Vojske Srbije postaće odred koji će biti direktno potčinjen načelniku Generalštaba. Urednik Balkanske bezbednosne mreže Aleksandar Radić kaže za Novu ekonomiju da se verovatno radi o reorganzaciji koja će doneti unapređenje pripadnicima te vojne formacije. “Verovatno sledi podizanje formacijskih mesta, činova i položajnih mesta pripadnika Kobri. Komandant na primer, možda neće kao do sada biti potpukovnik nego pukovnik, njegov zamenik neće biti major nego potpukovnik”, kaže Radić.On podseća da se pravilnikom koji se donosi za sve jedinice određuje svako formacijsko mesto, čin i položajna grupa, koja ne mora da bude ista. Neko može da ima isti čin, ali različitu položajnu grupu. Radić podseća da zbog specifičnosti nekih poslova položajna grupa može da bude veća, ali se onda ta činjenica odražava na visinu plate. Sa druge strane, bataljon i odred po Pravilniku niosu prepoznati na isti način.“Kobre imaju dugu predistoriju preterane bliskosti sa objektima koje štite, ima brojnih incidenata iz prošlih vremena sa ljudima koji su bili jako lično bliski sa štićenim licima. Naravno, to za njih donosi i brojne privilegije”, objašnjava urednik Balkanske bezbednosne mreže.Radić kaže i da je sigurno da postoji tendencija da se “Kobrama” da veći značaj i da se nagrade za usluge političarima i to za nešto što je prema njegovim rečima, javna tajna. To je kako kaže činjenica da su njihovi pripadnici sa licima iz javnog života i sa privatnim licima i sa porodicama tih lica. PROBLEM JE U DVOJSTVU ULOGAReorganizacija “Kobri” na svetlo dana, prema Radićevom zapažanju donosi i niz nedoumica, jer u Pančevu već postoji bataljon koji je namenjen za antiteroristička dejstva. Sa druge strane, neki pripadnici “Kobri” sprovodili su obuku za borbene zadatke, dok su drugi bili stalno sa političarima.“To su neke stvari koje su celo vreme namerno ostale neraščišćene jer je političarima odgovaralo da imaju svoje pretorijance, a opet sa druge strane sve to je trebalo prikazati svrsishodnim”, napominje Radić.Dodaje i da je jedan broj ljudi u “Kobrama” dobro obučen za protivteroristička dejstva, a oni su tu kako smatra da bi stvorili sliku koja omogućava dodatke na platu ostalima koji zapravo rade poslove obezbeđenja.“Ovo nije njihova prva reorganizacija. Od 2000. godine do 2006. bili su takođe u sastavu Generalštaba. Zatim su do 2008. bili deo Garde Vojske Srbije. Sada se izvode iz linije uprave koja je vodila preko vojne policije”, podseća sagovornik Nove ekonomije.Kako Radić ocenjuje, iz izjave ministra odbrane može da se nasluti da se planira brojčano povećanje pripadnika “Kobri”, ali o tome može samo da se nagađa, jer vlast u Srbiji od javnosti krije podatke o brojčanom stanju Vojske Srbije, pravdajući se da štiti bezbednost naše zemlje.Sa druge strane, kako podseća iste te podatke zvanično razmenjuje sa Hrvatskom, pa se popstavlja pitanje zašto ih krije od Srba, kada ih redovno razmenjuje sa Hrvatima.Čedomir Savković

Srbija

Transparentnost Srbija: Javni dug ograničiti Ustavom

Transparentnost Srbija apeluje da se nivo javnog zaduženja ograniči Ustavom, jer to je jedini pravni način da se zaduživanje „zauzda“, navodi se u saopštenju.Pravila koja su postavljena u Zakonu o budžetskom sistemu 2011. godine postavila su granicu zaduženja na 45 odsto BDP-a zemlje. Međutim, taj zakon ne predstavlja pravnu prepreku bilo kom sazivu Skupštine da kroz potvrđivanje sporazuma o novom zaduženju i kroz davanje garancija na zaduženje javnih preduzeća ili kroz zakone koji predvide značajne budžetske rashode, poveća javni dug preko te granice.Stoga je u stvarnosti jedina granica visine javnog duga spremnost kreditora da državi odobravaju nova zaduženja, ukazuje TS.Transparentnost Srbija ukazuje da je jedini pravni način da se zaduživanje „zauzda“ uvođenje ustavnih ograničenja. Tek kada bi najviši pravni akt sadržao granicu koju javni dug ne sme da prekorači, ili granicu za novo zaduživanje tokom jedne godine ili jednog saziva parlamenta, postojala bi stvarna prepreka.Ta mera bi mogla biti kombinovana sa obaveznim referendumskim izjašnjavanjem o odobravanju velikih investicionih projekata.Od jednake bi koristi bilo uvođenje obaveze u Zakon o izboru narodnih poslanika da pred parlamentarne izbore učesnici izrade i objave programe, ali i da se ti program podvrgnu analizi Fiskalnog saveta, koji bi mogao da ukaže na njihovu održivost i posledice po budžetsku ravnotežu, zaključuje Transparentnost.

Svet

Evropski parlament traži ograničenja za bihevioralna oglašavanja

Evropski parlament podržao je poziv na pooštravanje propisa o bihevioralnom oglašavanju (tzv. Mikrociljanju) u korist manje nametljivih oblika oglašavanja, pozivajući zakonodavce Komisije da procene dalje regulatorne opcije, uključujući razmatranje postupnog ukidanja koje će dovesti do potpune zabrane ove vrste oglašavanja, piše Tech Crunch.Bihevioralno oglašavanje je tehnika koju mrežni oglašavači koriste za prikazivanje ciljanih oglasa potrošačima prikupljanjem informacija o njihovom ponašanju prilikom korišćenja interneta.Poslanici u Evropskom parlamentu takođe žele da korisnici interneta mogu u potpunosti da onemoguće algoritamsko kuriranje sadržaja.Zakonodavna inicijativa, koju je uveo Evropski odbor za pravne poslove, sukobiće se direktno sa poslovnim modelom tehnoloških giganata poput Fejsbuka i Gugla.Poslanici su takođe podržali predlog Komisiji da razmotri mogućnosti za uspostavljanje evropskog entiteta za nadgledanje i izricanje novčanih kazni kako bi se osiguralo poštovanje digitalnih pravila.Predstojeći paket zakona o digitalnim uslugama (DSA) biće uveden sledećeg meseca.DSA je namenjen preradi regionalnog pravilnika o digitalnim uslugama, uključujući rešavanje kontroverznih pitanja kao što su odgovornost za sadržaj koji generišu korisnici i dezinformacije na mreži.Komisija takođe namerava da uvede drugi paket, pod nazivom Zakon o digitalnim tržištima čiji je cilj regulisanje oglašivačkih platformi.

Srbija

Srbija na vrhu liste po taksama na žalbe državnim organima

Takse za žalbe na rešenja državnih organa koje poreski obveznici moraju da plate kreću se od 480 dinara do 1.970 dinara. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je po broju taksi koje se građanima naplaćuju za obraćanje državnim organima, Srbija na vrhu ove liste u Evropi, piše magazin Biznis & Finansije.Prema njegovim rečima, postoji između 190 i 240 ovih taksi na nivou republike i lokalnih samouprava, sudova i drugih organa, dok ih Češka ima 67, Slovačka 49, a Austrija 70.Ovakve takse na žalbu nedavno su bile aktuelne, kada je veliki broj građana prestonice dobio nova rešenja za porez na imovinu, koji je u pojedinim slučajevima bio veći i do 100 odsto, a nije bio srazmeran rastu vrednosti kvadrata nekretnina.Dragoljub Rajić ocenjuje da u Srbiji "ne postoji ni finansijska, ni lična odgovornost državnih činovnika koji krivo tumače propise i time nanose štetu građanima i privrednim subjektima i zato se stiče utisak da je njima svejedno kakva rešenja izdaju", za razliku od nekih evropskih zemalja gde država mora finansijski da snosi odgovornost za svoje greške."U 16 država Evropske unije pravilo je da se novac od takse plaćene za žalbu na poreska, sudska i rešenja lokalnih samouprava uvek vraća uplatiocu ukoliko je došlo do greške poreskog, sudskog ili drugih organa. Takođe, sva kamata na dug nastala u međuvremenu se otpisuje", navodi Rajić.On dodaje i da u nekim zemljama Evropske unije ne morate platiti porez ako imate dokaz da je pogrešno obračunat dok poreski organ ne načini ispravku, a da u Srbiji na svako poresko rešenje u kome su napravljene kardinalne greške u obračunu građani moraju da platite porez.Kaže i da, kada se žalite na rešenje Poreske uprave, žalbu morate podneti sekciji Ministarstva finansija u kojoj rade isti činovnici koji su prethodnih godina radili u poreskim upravama, a ne nezavisni eksperti za primenu poreskih propisa."Zato trenutno preko 15.000 žalbi čeka godinu do dve na odgovor, a za sve to vreme pravna i fizička lica moraju da plaćaju kamatu. Onda najčešće taj drugostepeni organ donosi odluku protiv vašeg interesa, često i protivzakonitu i čak protivnu internim pravilima Poreske uprave... Na kraju, obraćate se Upravnom sudu koji opet godinama ne donosi rešenje, a vaša kamata raste. Pritom, na svakom tom koraku plaćate taksu na žalbu, nekad i četiri, pet puta u procesu", rekao je Rajić.Navodi da je broj grešaka u ovogodišnjim poreskim rešenjima o porezu na imovinu sumnjiv, jer gotovo svako drugo izdato rešenje ima grešaka ili nelogičnosti, način da se dodatno napune budžeti lokalnih samouprava koji su značajno smanjeni sa izbijanjem pandemije COVID-19 i potrebom države da centralizuje trošenje novca iz budžeta tokom krize.

Srbija

Kafe bar 16: Donacije pokazuju da su ljudi prepoznali našu misiju

Menadžment beogradskog Kafe bara 16 u kojem rade i obučavaju se bivši korisnici Svratišta za decu, zbog aktuelne situacije u vezi sa pandemijom korona virusa zatražio je donacije, a odziv ljudi dobre volje u prvih pet dana kampanje, kako kažu za Novu ekonomiju, pozitivno ih je iznenadio. “Zapošljavanje je stalo, čak su neki prestali da rade dok se sve to ne promeni. Mi smo u petak pokrenuli kampanju za prikupljanje sredstava i ona je u prvih pet dana prevazišla očekivanja”, kaže za Novu ekonomiju menadžer Kafe bara 16 Dušan Jordović.Cilj je kako naglašava da se pomogne programu obuke bivših korisnika Svratišta za decu i da se očuvaju njihova radna mesta. Prema njegovim rečima, donacije stižu svaki dan, pa je već prikupljeno prvobitno planiranih 600 hiljada dinara. Sada su, kako kažu postavili novi cilj, novih 400 hiljada i to je sve ukupno milion.“Procenili smo da bi nam za pola godine značila pomoć od 600 hiljada dinara, odnosno 100 hiljada mesečno za plate, deo kirije i računa. To smo, van svakih očekivanja skupili za pet dana, pa smo odučili da zatražimo podršku za 10 meseci,” kaže Dušan.UKINUTI PDV NA DONACIJE SVIM DONATORIMA Do sada je stiglo oko 250 individualnih donacija i to im znači jer je kako dodaje jasno je da su ljudi prepoznali značaj posla kojim se bave. Nakon kursa polaznici dobijaju sertifikat i počinju da rade. Radno mesto je ili kod njih u kafiću ili u partnerskim kafićima, restoranima, hotelima u Beogradu kojih trenutno ima desetak. “Naš program za bivše korisnike svratišta podrazumeva da oni pohađaju kurs za konobare i barmene koji traje tri meseca i održava se u Centru za obrazovanje i kulturu “Božidar Adžija”, podseća menadžer Kafe bara 16.Svratište je inače osnovano od strane Centra za integraciju mladih još pre 13 godina i tamo dolaze deca iz neformalnih romskih naselja iz okoline Beograda. Tu dobijaju onu podršku koju nemaju kod kuće: topli obrok, čistu garderobu, pomoć u izradi domaćih zadataka i motivaciju za učenje. Kada napune 15 godina oni izlaze iz svratišta i tada dolaze kod u Kafe bar 16 na obuku i tamo im se pomaže da steknu određene veštine i formalno zaposlenje. Cilj je kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije da se ne vrate na ulicu gde obavljaju poslove kao što je pranje šoferšajbni ili prodaja nekih sitnih predmeta.Na internet stranici Donacije.rs nalaze se sve informacije o aktuelnoj kampanji.Čedomir Savković

Srbija

„Bregzit i pandemija mogu da budu šansa za Srbiju i Zapadni Balkan“

Predstojeći "Bregzit" i globalna pandemija koronavirusa predstavljaju šok za ekonomije Evrope, ali u privrednom smislu mogu predstavljati i šansu za privredu Srbije, ocenio je bivši diplomata i predsedavajući kompanije Cerebra Global Strategy Dejsvid Landsman. On je u uvodnoj sesiji četvrtog dana Balkanskog bezbednosnog foruma naveo da bi te šanse mogle da se iskoriste, ako Srbija nastavi da se otvara za međunarodne poslovanje i sprovede strukturne reforme, koje podrazumevaju i snaženje vladavine prava.Landsman, koji je takođe i šef Britansko-srpske privredne komore, navodi da se Srbija drastično promenila u protekle 23 godine, kada je kao diplomata službovsao u Beogradu."I svet je jako drugačije mesto nego tada... Tehnologija i sektor usluga su dramatično napredovali i (dodatno) povezali svet... "Raste interesovanje za saradnju firmi iz Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, a Bregzit će verovatno značiti da će se (Britanija) fokusirati na tržišta koja je do sada zanemarivala, poput Zapadnog Balkana", navodi Landsman.U trenutnoj korona-krizi, za koju Landsman navodi da ne znamo koliko će potrajati, pokazalo se da su najrazvijenije zemlje imale najmanju toleranciju na krizu, zbog čega su potrošile "velike količine novca da bi kompenzovali ekonomski šok".Sa druge strane, dodaje, globalnu pandemija biće šansa za Zapadni Balkan, a region treba da evrointegracije posmatra kao šansu za realni napredak, ne kao proces pukog "štikliranja reformi". "Ako (proces evrointegracija) posmatrate kao političku igru, nećete napredovati. Ako ga vidite kao priliku da budete prosperitetnije i bezbednije društvo, onda ste na pravom putu... Ne možete biti integrisani sa EU ako niste integrisani sa svojim susedima, a Brisel će uvek želeti integraciju Zapadnog Balkana", ocenjuje Landsman.Dodaje i da Evropska unija voli "priče o uspehu", da i Brisel želi pozitivne izveštaje o napretku, te da mnogo može biti urađeno iako se stanje stalno poboljšava."Na prvom mestu Srbija treba da privuče biznise, investicije, ne samo da bi dobila novac, već i najbolje (poslovne) prakse, znanja iz razvijenijih država. Tu je pitanje šta može da se uradi da se pruivuče IT sektor, kako bi se gradilo na uspehu koji je Srbija već ostvarila u privlačenju industrijske proiztvodnje", dodaje Landsman.On dodaje da bi pravo merilo ekonomskog uspeha bilo da mladi iz Srbije počnu da se vraćaju u zemlju koju trenutno napuštaju u potrazi za boljim ekonomskim prilikama na zapadu."Rad na daljinu predstavlja dodatnu šansu, naročito za područja gde su ljudi visokobrazovani, gde dobro znaju strane jezike, kao u Srbiji. Sve više evropskih kompanija se opredeljuje za 'mid-shoring' kao koncept, što znači da više ne žele da velike deo svog poslovanja sele u države sa potpuno drugačijom kulturom, već da se opredeljuju za (najliže susedstvo)", zaključio je Landsman.