Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima četvrte ankete, oko 75 odsto ispi...
Neophodno je hitno formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici Vlade Srbije i predstavnici ugostitelja, a želimo i da se obratimo republičkom Kriznom štabu, jer ovako više ne možemo da živimo, piše između ostalog u saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova.„Nakon što se Udruženje noćnih barova i klubova obratilo državi za konkretnu pomoć, koja će pomoći privrednim subjektima da prežive ovaj devastirajući period, država je obećala povoljne i brze kredite koji bi služili za otplatu dugova, nikome drugom nego samoj državi“, stoji u saopštenju udruženja.Kredit je, kako dodaju, na nivou statističke greške odobren samo jednocifrenom broju firmi, pa se slobodno može reći da ga niko nije. Poručuju i da nove mere ponovo praktično onemogućavaju tim ugostiteljskim objektima da rade u zatvorenom prostoru, što može biti svojevrsni “nokaut” za većinu ugroženih.„Ovo znači da 16.000 ljudi koji prihoduju od noćnih barova i klubova ostaje bez posla, a eventualnim dodatnim skraćenjem radnog vremena ovo bi mogao biti kraj za potencijalno 64000 ljudi u ugostiteljstvu, samo u Beogradu“, napominju vlasnici noćnih klubova i barova.Zbog toga traže hitno formiranje radne grupe sa Vladom Srbije i učešće predstavnika udruženja u kriznom štabu na sednicama kada se odlučuje o njihovim poslovima i životima. Podsećaju i da već sedam meseci ne mogu da posluju punim kapacitetom, jer su im lokali potpuno zatvoreni.„Pod zabranama ne možemo i ne umemo da živimo! Mi smo hranitelji, poslodavci i poreski obveznici. Prvi na braniku napada, poslednji na spisku subvencija“, navelo je Udruženje.VLADA SRBIJE USVOJILA OKVIR ZA POMOĆ TURIZMU, UGOSTITELJSTVU I PUTNIČKOM SAOBRAĆAJU Podsećaju i da je tu prisutna permanentna tenzija, finansijski kolaps, svakakve mere i česte optužbe na račun ugostitelja kao glavnih i odgovornih transmitera najvećeg zla današnjice-korone, koje moraju da prestanu.„Fali nam vazduha! Od naše sudbine zavisi mnogo života! Mi nismo ubice, niti vesnici smrti! Mi smo na tapetu nemilosrdne neistine da bez nas ne bi bilo ni korone“, stoji u saopštenju.Udruženje traži ili da im se dopusti da rade normalno ili da se njihovim firmama konačno pomogne konkretnim finansijskim merama.To kako se dodaje podrazumeva brzu kreditnu liniju kod Fonda za razvoj, minimalce za zaposlene u ugostiteljstvu i moratorijumom na doprinose, rente u drzavnim i gradskim lokalima, firmarine za period kada nisu mogli da rade, kao i na sve ostale fiskalne i parafiskalne namete.
Američka svemirska agencija NASA je za izgradnju prve mobilne mreže na Mesecu izabrala Nokiju (Nokia), saopštila je ta finska kompanija u ponedeljak, prenosi agencija Rojters.Lunarna mobilna mreža biće deo napora američke svemirske agencije da "vrati" ljude na Mesec do 2024. godine i tamo izgradi dugoročna naselja u okviru svog programa „Artemis“.Nokia je rekla da će prvi bežični širokopojasni komunikacioni sistem u svemiru biti izgrađen na mesečevoj površini krajem 2022. godine, pre nego što se ljudi tamo vrate.Finska kompanija će se udružiti sa privatnom firmom za dizajn svemirskih letelica „Intuitive Machines“, kako bi integrisali mrežu u njihovu letelicu namenjenu dostavi na mesečevoj površini.Nakon dostavljanja, mreža će se samokonfigurisati i uspostaviti prvi LTE (Long-Term Evolution) komunikacioni sistem na Mesecu, navodi se u saopštenju.Očekuje se da će mreža pružiti ključne komunikacijske mogućnosti za mnoge vrste prenosa podataka, uključujući upravljanje i kontrolu, daljinsko upravljanje lunarnim roverima, navigaciju u stvarnom vremenu i prenos video zapisa visoke razolucije.
BEOGRAD, 19. oktobra 2020. (Beta) - Poreska uprava Srbije objavila je danas da je, u okviru kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, u prvih devet meseci 2020. godine, izvršila kontrolu 84 benzinske stanice i utrvdila nepravilnost u 35 objekata, što je 41,67 odsto od ukupnog broja.Mera privremenog zatvaranja objekta izrečena je u 24 slučaja (28,57 odsto), od čega je u tri slučaja izrečena mera privremenog zatvaranja u trajanju od 90 dana, zbog drugog, ponovljenog prekršaja.Najčešće utvrdjene nepravilnosti bile su, kako je precizirano, neizdavanje fiskalnih računa, neprijavljivanje angažovanih radnika, nepravilno i neažurno vodjenje poslovnih knjiga, kao i nepravilnosti koje se tiču popisa goriva, neproknjiženih manjkova ili nezaduženih viškova robe.Protiv odgovornih lica podnesene su prekršajne prijave pred nadležnim prekršajnim sudovima.
Investicija Hrvatske elektroprivrede (HEP) uključuje realizaciju dva megaprojekta i to hidroelektrane Kosinj i hidroelektrane Senj 2, a investicija je vredna 3,4 milijarde kuna, odnosno oko 448,5 miliona evra, prenosi portal Poslovni.Ove godine Hrvatska elektroprivreda pokrenula je implementaciju druge faze senjskog hidroenergetskog sistema koji se sastoji od dva segmenta, odnosno izgradnje hidroenergetskog sistema Kosinj i hidroelektrane Senj 2, ukupne snage 412 MW.Razvoj projekta uz neke prekide traje već nekoliko decenija, a samo je trenutno rukovodstvo HEP-a na čelu s predsednikom Franom Barbarićem donelo investicione odluke za oba segmenta projekta i započelo investiciju.Projekat uključuje izgradnju dva velika objekta, hidroenergetski sistem Kosinj i hidroelektranu Senj 2, tunele, nove puteve, što uključuje potapanje sela, plaćanje naknade svim meštanima, izgradnju stambene zgrade, kao i premeštanje svih kulturnih i drugih dobara sa područja koje treba poplaviti.Uprkos skepticizmu lokalnog stanovništva, čelnici HEP-a kažu da sada nema povratka.
Korporativni organi Telekoma Srbija odobrili su isplatu dividendi akcionarima za 2020. godinu u ukupnom bruto iznosu od 2,06 milijardi dinara, odnosno u bruto iznosu od 2,58 dinara po akciji.U saopštenju kompanije navodi se da pravo na dividendu ostvaruju svi akcionari Telekoma Srbija koji taj status imaju 15. oktobra 2020. godine.Navedena isplata dividendi biće realizovana po okončanju svih proceduralnih aktivnosti predviđenih važećim propisima i očekuje se najkasnije do kraja meseca novembra.
Ovogodišnji bruto domaći prozivod Kine tokom trećeg tromesečja veći je za 4,9 odsto u odnosu na period od avgust-septembar 2019. godine, saopštio je Nacionalni statistički biro Kine.To državno telo dodaje i da je poslednjim zabeleženim izmenama rezultat u prva tri tromesečja zbirno postao pozitivan, odnosno da je tokom prvih devet meseci 2020. godine zabeležen međugodišnji rast BDP-a od 0,7 odsto.Prethodno je kineska ekonomija pala za 6,8 odsto u prvom, a porasla 3,2 odsto u drugom tromesečju. Istovremano, objavljeno je i da je industrijska proizvodnja u najvećoj ekonomiji Azije tokom maja uvećana za 6,9 odsto na međugodišnjem nivou U prvih devet meseci, proizvodnja industrijskog sektora porasla je za 1,2 procentna poena na godišnjem nivou.
Mali broj banaka svojim klijentima ne naplaćuje izdavanje čekova, dok se u osalim ti iznosi kreću do 35 dinara, prenosi portal Bankar.rs.Banke koje ne naplaćuju izdavanje čekova su ALTA banka, Direktna banka, Srpska banka i HALKBANK, dok ta usuga kod svih drugih banaka košta. Najmanje je naplaćuju AIK banka i Banka Poštanska štedionica, 10 dinara po čeku.Cene te usluge u ostalim bankama variraju, pa Addiko banka izdavanje čekova naplaćuje 30 dinara po čeku, Banca Intesa 20, Erste banka 35 dinara po čeku, Raiffeisen banka 15 dinara po čeku.Banka Poštanska štedionica ima i opciju slanja serije od deset čekova na kućnu adresu, a ta usluga ukupno košta 200 dinara.Istovremeno, Komercijalna banka ne naplaćuje izdavanje prvih pet čekova u mesecu, dok je izdavanje svakog narednog 10 dinara.Cene izdavanja čekova u bankama:Addiko banka 30 dinaraAIK banka 10 dinaraALTA banka bez naknadeBanca Intesa 20 dinaraBanka Poštanska štedionica 10 dinara na šalteru, 10 čekova na kućnu adresu 200 dinaraCredit Agrikole 25 dinaraDirektna banka bez naknadeErste banka 35 dinaraEurobank 20 dinaraHALKBANK bez naknadeKomercijalna banka prvih 5 čekova mesečno bez naknade, po čeku 10 dinaraMTS banka 15 dinaraNLB banka 25 dinaraOTP banka 35 dinaraRaiffeisen banka 15 dinaraSrpska banka bez naknadeUnicredit banka 20 dinaraVojvođanska banka 25 dinaraNARODNA BANKA UPOZORAVA: PAZITE GDE DIŽETE KREDIT I KOME OSTAVLJATE DEPOZIT
-615x345.jpg.webp)
Italija je najavila novi niz strožih mera protiv širenja koronavirusa, pošto je broj zaraženih u naglom porastu, piše BBC.Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je da će broj ljudi koji će moći da sedi zajedno u restoranima i barovima biti ograničen na šest, a lokacije koje nemaju mesta za sedenje moraju biti zatvorene u 18 sati.On je poručio gradonačelnicima da zatvaraju javne prostore na kojima Italijani vole da se okupljaju u večernjim časovima i da bi firme trebalo da od radnika traže da rade od kuće.Teretane i bazeni koji žele da nastave sa radom imaju nedelju dana da se prilagode i uvedu oštrije mere, a amaterska sportska takmičenja su zabranjena.Što se tiče prosvete, srednje škole počinjaće sa nastavom kasnije nego obično, a podsticaće se onlajn nastava.Nove mere dolaze nakon što Italija beleži rekordne brojeve novih zaraza drugi dan zaredom.U nedelju je zabeležno 11.705 novih slučajeva, čime je nadmašen prethodni rekord, koji je dan ranije u subotu, bio 10.925.Italija je bila najteže pogođena evropska država na početku pandemije.Prema trenutnim podacima ima 414.000 potvrđenih slučajeva korone, od toga je 36.500 bilo sa smrtnim ishodom.
Grad Beograd oglasio je novu prodaju Sava centra po nižoj početnoj ceni koja iznosi 17,5 miliona evra.
Četvrti po redu međunarodni "SMART CITY Festival 2020" će se održati 22. i 23. oktobra, u organizaciji "Friedrich Naumann" fondacije na Zapadnom Balkanu, partnera i uz podršku nemačkog Federalnog mini...
Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi pospešili mlađe generacije da u većoj meri koriste ovaj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je duže vreme zapostavljen, rekla je šefica regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre, prenosi Euractiv."U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom", rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.Na značaj žeelznice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore."Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo", rekla je Negre.Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.
U novom podkastu Nove ekonomije "Neću da ćutim", razgovaramo sa ljudima različitih profesija, preduzetnicima, advokatima, psiholozima o tome kako prebroditi korona krizu, kako sačuvati posao i mentalno zdravlje.Gošća Biljane Stepanović u drugoj epizodi podkasta je Radmila Gajić, trener i prodavac opreme za poslastičare.
Policijske snage sukobile su se sa navijačima koji su protestovali na Starom gradskom trgu u Pragu zbog novih vladinih mera uvedenih za suzbijanje širenja korona virusa, piše Radio Slobodna Evropa.Stotine ljubitelja hokeja i fudbala okupilo se na trgu u nedelju, 18. oktobra, a prema podacima Češkog radija, broj okupljenih premašio je 500, što je trenutna granica za javna okupljanja. Većina demonstranata takođe nije nosila maske niti su poštovali propisani razmak, navodi se.Na poziv gradskih vlasti da se raziđu, huligani su reagovali nasilnim pucanjem na policiju, dimnim bombama, kamenjem, flašama i kantama za smeće.Sat vremena kasnije, kada su gradske vlasti naredile demonstrantima da se raziđu jer krše pravila, a organizatori su ih pozvali da mirno odu, nekoliko stotina huligana zasipalo je policiju petardama, dimnim bombama, ostrige i flašama. Takođe su na policijski kordon bacali teške kante za smeće i sve ostalo do čega su mogli doći.Pred kraj protesta, policija je koristila suzavac i vodene topove kako bi rasterali grupe ljudi koji su odbijali da se raziđu.
Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje objavili su nalaze analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji. Prema podacima iz 2018. godine, gotovo 500.000 ljudi ...
-270x152.jpg)
Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi Jan Kes Martejn, održavao je virtuelne sastanke sa vlastima Srbije u periodu od 5. do 16. oktobra 2020. godine, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji instrumenta PCI, navodi se u saopštenju. Tim MMF-a, između ostalog, apeluje na smanjenje fiskalnog deficita i ograničeni rast zarada u javnom sektoru."Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom COVID-19. Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od 5 procenata u 2021. godini", rekao je Martejn.Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF-a (IMF World Economic Outlook) 13. oktobra."Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan", dodaje se u saopštenju.Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine.U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod 9 procenata BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a."Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti. U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme bilo bi prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3 procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u", navodi se ocenama.Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine."Stoga u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena. Povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet", smatra MMF.Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu."Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju", dodaje MMF.Unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje su od presudnog značaja."Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema", zaključuje se u saopštenju.
Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11. U saopštenju se dodaje su to podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar, svetski Dan borbe protiv siromaštva, i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa. "Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih", kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A11. U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijihPodaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kažu da su "Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći" tokom kovid-krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak.U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla. "No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava", dodaje se u saopštenju. Povodom Dana borbe protiv siromaštva, A11 podseća da: - Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade. - 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih. - Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu - 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018. - U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći. - Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD. - Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u EvropiInicijativa A11 stoga poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava.
Iako se očevi ne porađaju, istraživanja pokazju da 10 odsto njih pati od postporođajne depresije povezane sa hormonima, prenosi portal Nova.rs."Nivo testosterona počinje da opada, a nivo estrogena i prolaktina se povećava, pa se kao rezultat javlja promena raspoloženja, naročito ako i majka prolazi kroz despresiju”, navodi se na sajtu psihološkog savetovališta Sana.Simptomi su gotovo isti kao kod postporođajne depresije žena i takozvanog “bebi bluza”. Najuočljiviji znaci su neraspoloženje i gubitak interesovanja, problemi sa snom, apetitom, osećaj bespomoćnosti, bezvoljnost, a u ekstremnijim slučajevima javlja se i razmišljanje o smrti odnosno samoubistvu.“Rođenje i prvi dani bebe u porodici se obično predstavljaju kao idiličan, srećan događaj u kojem svi samo uživaju”, kaže dr Marina Videnović, naučni saradnik iz Instituta za psihologiju.PSIHOLOG: CILJ TERAPIJE JE DA NAUČIMO DA TUGUJEMO Prema njenim rečima iako su razlozi za sreću neosporni, taj događaj, kao i svi koji pokreću jaka osećanja i donose promene, predstavljaju i izvor stresa za oba roditelja“Bračni par uplovljava u novu ulogu koja menja dotadašnju strukturu i treba im dati vremena da se u njoj snađu. Tu je nespavanje, umor zbog brige oko bebe, visoka očekivanja sredine, neraspoloženje supružnika”, ukazuje dr Videnović.Dodaje da beba nije odmah po rođenju srećno i zadovoljno dete koje beskrajno voli svoje roditelje, niti roditelji moraju odmah po rođenju da budu zaljubljeni u svoje dete, jer za ljubav treba vremena. To su samo neki od uobičajenih izvora stresa.Ona navodi i da je problem to što u našoj sredini razgovor o negativnim osećanjima u periodu ulaska u roditeljsku ulogu predstavlja tabu temu. "Razgovor i ohrabrivanje roditelja jeste prvi korak ka preovladavanju neprijatnih osećanja i raspoloženja”, kaže Marina Videnović.
Aerodrom Ponikve kod Užica zauzima površinu od 560 hektara, četiri puta je veći od Niškog aerodroma, ali je i dalje nepoznato kako će funkcionisati u budućnosti, prenosi Ekapija. "Sa tolikom površinom i svo...
Finansijske institucije u nadležnosti Narodne banke Srbije neće moći poseduju digitalnu imovinu, niti će ona moći da se ulažu u privredna društva bez pretnodnog kovertovanja u novac koji može da se uplati, piše između ostalog u nacrtu novog Zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja biće neophodno da se izvadi beli papir.Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije. On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. IZDAVANJE "BELOG PAPIRA"U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.PRUŽANJE USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOMZakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
