Najnovije

Svet

Međunarodne finansijske institucije regulisaće digitalne valute

Međunarodne finansijske institucije i 20 najvećih svetskih ekonomija uspostavljaju zvanične standarde za regulisanje i izdavanje digitalnih valuta centralnih banaka. Do kraja 2022. godine bi trebalo da završe regulatorne okrive za „stabilcoin”, piše portal Startit.Ministri finansija i guverneri centralnih banaka 19 zemalja i Evropske unije (G20), Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Banka za međunarodna poravnanja (BIS) napravili su izveštaj u kojem se navodi kako bi stabilcoin trebalo da bude zamenljiv postojećim novčanim oblicima, da podseća na gotovinu u jednostavnosti upotrebe, ali i da njegovo korišćenje ne stvara trošak ili da on bude mali.  Sistemi digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) bi trebalo da se povežu s nasleđenim finansijskim tehnologijama, tako da u svakom trenutku namiruju velike količine transakcija.Takođe, treba da se pridržavaju propisa i nadzora koji se primenjuju na novac koji je već u opticaju, kao i da glavnu reč imaju centralne banke. Ono što je važno, jer se sve odigrava u digitalnom prostoru, jeste da bude otporan na hakerske napade i druge tehničke izazove.CBDC sistemi bi mogli da poboljšaju prekogranična plaćanja, ali bitna razlika u odnosu na klasične digitalne valute, poput Bitcoina, jeste ta što se iza ovog sistema ne nalazi blokčejn tehnologija anonimnih učenika, već centralna banka, koja ima nadzor nad svim transakcijama. 

Svet

Od početka pandemije 300.000 nezaposlenih više u Bugarskoj

Broj novoregistrovanih nezaposlenih u Bugarskoj premašio je 300.000 ljudi, prema najnovijim podacima specijalizovanog izveštaja o tržištu rada tokom zdravstvene krize, koji sastavljaju tamošnji Nacionalni zavod za statistiku i Zavod za zapošljavanje.Portal Novinite prenosi da podaci pokrivaju period od početka februara do sredine oktobra, a navodi se i da je istovremeno nešto više od 193.000 ljudi našlo radno mesto putem zavoda za zapošljavanje.Analiza specijalizovane ankete pokazuje da od 17. avgusta novoregistrovanih nezaposlenih širom zemlje imaju znatno više od onih koji nalaze zaposlenje, što je naročito vidljivo u periodu od 5. do 11. oktobra, kada se na biro prijavilo 9.900 ljudi, dok je samo 6.500 našlo posao.Najdrastičnija razlika je u okrugu Burgas, gde je bilo oko 1.000 novih nezaposlenih više od onih koji su pronašli posao.Analitičari objašnjavaju trend porasta nezaposlenosti poslednjih nedelja, posebno u prioblanim oblastima, iscrpljivanjem pozitivnog efekta sezonskog zapošljavanja leti u hotelijerstvu i ugostiteljstvu.

Svet

Amazon će prenositi Ligu šampiona u Italiji

Amazon će postati jedan od glavnih emitera Uefine Lige šampiona u Italiji, nakon uspešne licitacije za prava emitovanja, navodi cenjeni italijanski ekonomski list Il Sole 24 Ore, prenosi Telecompaper.Kompanija je navodno platila 240 miliona evra za obezbeđivanje trogodišnjeg ugovora za emitovanje utakmica Lige šampiona sredom uveče na svojoj Prime Video platformi od 2021. do 2024. Prema uslovima ugovora, striming platforma emitovaće ukupno 17 igara po sezoni plus reprize, kao i emsije o istaknutim događajima na mečevima.Mediaset, Sky Italia i DAZN još uvek se takmiče za paket igara za utorak uveče, s tim da se javni emiter Rai već isključio iz nadmetanja, dodaje se u izveštaju. Sky je trenutni ekskluzivni nosilac prava na utakmice Lige šampiona i Lige Evrope u Italiji, nakon što je 2017. godine platio oko 300 miliona evra za paket 2018-21.Krajem prošle godine Amazon je dogovorio sličan trogodišnji ugovor da u Nemačkoj emituje 16 mečeva grupnih faza Lige šampiona, kao i nokaut utakmice. Takođe je prenosio neke utakmice Bundeslige i engleske Premier lige na svojoj striming platformi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Svet

Stara banja u Mađarskoj postala „zeleni“ akvapark

Rekonstrukcijom termalnog kupališta u mađarskom Debrecenu iz tridesetih godina prošlog veka nastao takozvani kontemplativni vodeni park Aquaticum, prenosi portal Gradnja.Arhitektonski studio BORD potpisao je projekat vodenog parka u okviru zaštićenog gradskog područja Debrecena koji je, kako se ocenjuje odstupio od stereotipa adrenalinske zabave u sličnim kompleksima.Mađarski arhitektonski studio opisao je svoj najnoviji projekat kao „skrivenu oazu zaključanu u sanduku duboko u šumi“ i akvapark zaista ima oblik velike izdužene kutije koja je zaronjena u zeleno okruženje.Iskustvo uživanja u vodi osmišljeno je tako da favorizuje kontakt posetilaca sa prirodom, a u zoni otvorenih bazena nivo vode je isti kao i okolni travnjaci i vegetacija, što pruža poseban osećaj veze sa prirodom.Na nešto višem nivou, na krovu objekta, koji je popunjen ležaljkama i suncobranima, može da se uživa u pogledu koji se gubi u okolnoj šumi.SAVREMENA ARHITEKTURA: NAGRADA TVORCIMA ZGRADE KOJA VISI U VAZDUHU Ipak, iako je primarna želja arhitekta bila da integrišu objekat u okolni ekosistem, delovi kompleksa koje arhitekte ocenjuju kao najviše veštački naglašavaju njegov intrigantniji karakter, piše Domusweb. Tako, na primer, u zatvorenom spa delu bazeni od mozaika boje kajsije naglašeni su neonskim cevima koji ispisuju ritmičku geometriju na plafonu.Na fasadama su isečena zagonetna trouglasta vrata koja pružaju neobičan osećaj prilikom prolaska, odnosno kao da stupate u neku novu dimenziju, navode autori.U spoljašnjim prostorima i u unutrašnjosti, geometrijskim formama naglašeni su i konstruktivni i estetski elementi objekta.

Svet

Tviter će ipak omogućiti deljenje hakovanog sadržaja nakon reakcije javnosti

Nakon burne reakcije javnosti zbog njihove odluke da cenzurišu Njujork Poust, Tviter je ublažio svoju politiku protiv deljenja hakovanog sadržaja, tako da više neće uklanjati hakovani sadržaj ukoliko ga hakeri ili oni koji „deluju u dogovoru“ sa hakerima direktno ne dele, piše britanski Gardijan.Fejsbuk i Tviter preduzeli su u sredu korake da ograniče širenje kontroverznog članka u Njujork Poustu koji kritikuje Džoa Bajdena, izazivajući negodovanje među konzervativcima i podstičući raspravu o tome kako društvene mreže treba da se nose sa dezinformacijama uoči izbora u SAD-u.U potezu bez presedana protiv velike novinske publikacije, Tviter je blokirao korisnike da dele ili postavljaju linkove do priče ili fotografija iz nepotvrđenog članka.Korisnicima koji pokušavaju da podele priču prikazano je obaveštenje gde piše da Tviter „ne može da ispuni ovaj zahtev, jer je link identifikovao kao potencijalno štetan“.Priču, navodno zasnovanu na materijalima koje je prodavnica računara ukrala sa laptopa Hantera Bajdena, Tviter je blokirao iz dva razloga, prema saopštenju kompanije. Prvo, sadržao je lične podatke kao što su privatne adrese mejla i drugo, sadržao je hakovani materijal, kršeći politiku uspostavljenu 2018. godine zbog navodnih hakovanja koje je Rusija organizovala uoči predsedničkih izbora 2016. godine.Ta potonja politika je sada oslabljena, prema navodima Vidže Gadi, šefa politike korišćenja Tvitera.„Označićemo tvitove kako bi pružili kontekst, umesto da potpuno blokiramo deljenje linkova na Tviteru“, navodi ona.Politika protiv hakovanog sadržaja dovela je do zabrinutosti, jer bi Tviter mogao da kažnjava izveštavanje vezano za hakovanje, ograničavajući legitimno novinarstvo.„Verujemo da etiketiranje tvitova i osnaživanje ljudi da sami procenjuju sadržaj bolje služe javnom interesu i javnom razgovoru. Politika firme koja se tiče hakovanog sadržaja biće ažurirana kako bi odražavala ove nove mogućnosti izvršenja“, napisala je Gadi na svom Tviteru.

Srbija

Kisić Tepavčević: Maske na otvorenom ipak samo preporuka

Zamenica direktora Instituta "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je nošenje maski na otvorenom ipak samo preporuka Kriznog štaba, ne i obavezujuća mera kako je prethodno nagovestila, javlja Tanjug a prenosi RTV."Maske na otvorenom ostaju preporuka", kazala je ona i dodala da su u zatvorenom prostoru maske obavezne.Mere koje takođe ostaju kao obavezne su zabrana lokalnim samoupravama da izdaju dozvole za različita okupljanja i da svi uslužni objekti moraju da imaju odgovorno lice, čiji je zadatak striktno sprovođenje preventivnih mera, dok će Arena od ponedeljka ponovo biti spremna za prijem pacijenata obolelih od COVID-19.Kisić Tepavčević je prethodno, nakon današnje sednice Kriznog štaba, kazala da maske "trebaju da nose svi stalno i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore".Na novinarsko pitanje da li je nošenje maski na otvorenom preporuka ili obavezujuća mera, Kisić Tepavčević je rekla da je u pitanju "obavezujuća mera"."Maske svuda, stalno, svi treba da nosimo, i ta mera stupa na snagu praktično odmah", kazala je Kisić Tepavčević.

Srbija

Pokrenuta peticija za smanjenje poreza frilenserima

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenulo je onlajn peticiju „Ne uništavajte IT“, nakon nedavnog saopštenja Poreske uprave u kojem se traži samoinicijativno prijavljivanje poreza za prihod iz inostranstva, piše portal Startit.Savo Manojlović iz tog udruženja objašnjava da iako u naslovu peticije stoji IT, ona se zapravo odnosi na sve koji zarađuju koristeći digitalne platforme, odnosno na sve one koje je Poreska uprava pomenula u svom saopštenju.Ukoliko sakupe 10.000 onlajn potpisa, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja IT sektora. Ako dostignu cilj od 15.000 potpisa kreću u medijsku kampanju, a na 20.000 će formirati pregovarački tim, zajedno s potpisnicima peticije.„Postoji jedna zastarelost propisa i načina oporezivanja ovih ljudi. Vi kada imate uplate od na primer 1.000 evra, može se destiti da državi date i 80 odsto prihoda, što je zaista mnogo. Država mora da shvati vrstu odgovornosti, ali i šansu koja postoji u ovoj sferi poslovanja. Ti ljudi nikako nisu na teretu države, ne traže subvencije, a donose čist profit kroz izvoz svojih usluga”, rekao je Manojlović.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez

Lifestyle

Go Smart pomaže roditeljima da budu bezbrižni

Novi Telenor Go Smart je sveobuhvatni tarifni paket prilagođen roditeljima i deci da pruži slobodno i bezbedno upravljanje prvim mobilnim telefonom, uz roditeljski nadzor. Putem digitalnog servisa ProtecThor, koji je uključen u pakete, roditelji mogu lako da prate gde su njihova deca i koga pozivaju, da ograniče njihovo vreme provedeno na mreži i postave parametre za filtriranje sadržaja. Paket takođe uključuje 5 GB mobilnog interneta, režim za kontrolu dečijeg uređaja i veliki izbor modela telefona za najmlađe.„Odrastanje u digitalnom svetu često donosi brojne nedoumice roditeljima, i većina njih smatra da im je potrebno više znanja i veća kontrola da bi deci dali prvi telefon na korišćenje. Oni ne žele da ih prerano izlože sadržajima za koje nisu spremni i žele da ih uvedu u onlajn svet kada odluče da je za to došlo pravo vreme. Upravo od tih činjenica smo krenuli kada smo kreirali Go Smart ponudu, sa ciljem da pomognemo roditeljima da budu bezbrižni dok njihova deca koriste mobilni uređaj. S druge strane, cilj nam je i da deca steknu sigurnost i slobodnije se ponašaju kako bi rasli, učili i razvijali se zahvaljujući modernim tehnologijama“, kaže Azfar Shah, direktor marketinga za privatne korisnike.Go Smart paketi sadrže 5 Gb mobilnog interneta, neograničene pozive u Telenor mreži, i 50  poruka i minuta ka svim mrežama u domaćem saobraćaju. Paket nudi kontrolu troškova i nije moguće ostvariti saobraćaj izvan pretplate. Roditelj veoma jednostavno sa svog telefona putem Moj Telenor aplikacije upravlja detetovim brojem: kupuje tarifne dodatke, uključuje/isključuje roming i prati potrošnju.ProtecThor ima niz funkcionalnosti kojima se lako upravlja. Ova aplikacija pruža mogućnost ograničavanja ukupnog vremena provedenog na mobilnom telefonu u određenom delu dana, kao i zabranu pristupa neprikladnim sajtovima i aplikacijama. Korišćenjem ProtecThor-a roditelji mogu da budu rasterećeniji, pošto u svakom trenutku mogu da imaju i uvid gde im se deca nalaze. Lokacija se može pratiti automatski u definisanim vremenskim intervalima ili po potrebi pritiskom na dugme „Gde je moje dete?“. Osim uz Go Smart pakete, ProtecThor je dostupan i uz druge tarifne pakete kao posebna digitalna usluga.Bezbednost dece na internetu jedna je od najvažnijih oblasti u kojoj Telenor, već više od decenije,  pruža svoj doprinos kroz podršku i razvoj projekata Telenor Fondacije. Kroz partnerstva i dugoročnu strategiju, pomaže roditeljima, starateljima, vaspitačima, učiteljima, deci  da istražuju, uče i na bezbedan način koriste što više mogućnosti i prednosti onlajn sveta.

Srbija

Konačno štitimo beloglave supove, stiže odluka o zabrani letova

Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova spremio predlog Naredbe o uspostavljanju uslovno zabranjenih zona iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke u nameri da se zaštite ugrožene vrste ptica.“Shodno članu 43. stav 1. Zakona o javnim agencijama, upućen je zahtev Ministrastvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture za pribavljanje Mišljenja o ustavnosti i zakonitosti propisa”, objavljeno je na sajtu DCV-a.Kako je navedeno u saopštenju, na sastancima koji su prethodili finalnom predlogu Naredbe, predstavnici nadležnih institucija su predložili, da se osim iznad Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, uslovno zabranjena zona uspostavi i iznad Trešnjice i Mileševke, gde su takođe nastanjeni beloglavi supovi. DDodaje se i da je u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o vazdušnom saobraćaju, na predlog teksta, pribavljene su saglasnosti ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. BELOGLAVI SUPOVI BEŽE IZ KANJONA REKE UVACNajveće nevolje početkom avgusta snašle su mladunce beloglavih supova koji su učili da lete. Tada se nekoliko njih uplašilo helokoptera koji je leteo kanjonom reke Uvac i skočilo u uvodu.Nekoliko jedinki se oporavilo i ponovo su na slobodi, dok je nekoliko životom platilo bahate letove helikopterom.Odluka Direktorata civilnog vazduhoplovstva je usledila i nakon pisanja Fondacije za zaštitu ptica grabljiviaca, koja je apelovala da se pod hitno preduzmu konkretni koraci i zabrane letovi.O alarmantnosti situacije govore i podaci kojima raspolažu posmatrači ptica koji su sada već odrasle beloglave supove, žrtve letošnjeg incidenta.Jedan od njih snimljen je čak na grčkom ostrvu Naxos, gde je i slikan, dok su se još dve ptice našle u Bugarskoj, jedan u Kresnoj klisuri i drugi u Vratsa Balkan Nature Parku.

Srbija

MMF odobrio povećanje plata u javnom sektoru

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je Međunarodni monetarni fond (MMF) dao odobrenje za povećanje plata u javnom sektoru od 1. januara, što će danas biti potvrđeno, navodi se u saopštenju.Mali je u izjavi za RTS rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo za povećanje plata, s tim što ono neće doći u obimu kao prošle godine.Prošle godine, u novembru, zarade u javnom sektoru su povećane u proseku za osam do 15 odsto. Najveći rast dobile su medicinske sestre i tehničari i to 15 odsto.Doktori u zdravstvu i zaposleni u nauci i kulturi dobili su povećanje od po 10 odsto. Povišicu od devet odsto dobili su zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i radnici u ustanovama socijalne zaštite, i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi dobili su povećanje od osam odsto.Plate svim zdravstvenim radnicima država je ponovo povećala u aprilu ove godine i to za 10 procenata.Mali je istakao da je prihod ostvaren od PDV-a veći za dve milijarde dinara u odnosu na planirane projekcije. Ministar je podsetio na to da će doći i do povećanja penzija od 1. januara za 5,9 odsto, kao i minimalne zarade za 6,6 odsto.Prema njegovim rečima, po projekcijama se očekuje da će u aprilu ili maju sledeće godine prosečna plata iznositi 540 evra.Takođe, ministar je preneo da se očekuje da MMF saopšti da će po stopi rasta u 2020. godini Srbija biti prva u Evropi.„Očekujemo da će saopštiti da su projektovali rast od minus 1,5 odsto za 2020. godinu, ali mi mislimo da možemo bolje. Procenili smo da će rast biti oko nule, što je u uslovima pandemije koronavirusa ogroman uspeh“, rekao je Mali.

Konferencije Srbija konferencije

Gde će se zaposliti generacija iz karantina: Još teži položaj mladih na tržištu rada

Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert.„Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž.„Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić.„Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru.„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.„Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković.Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.„Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.

Svet

YouTube planira da zabrani QAnon teoriju zavere

Jutjub (YouTube) je u četvrtak rekao da će započeti zabranu nekih sadržaja povezanih sa QAnon-om, masovnim i neutemeljenim pokretom teorije zavere koji je povezan sa stvarnim nasiljem, piše britanski Gardijan.Platforma će se fokusirati na sadržaj koji cilja pojedince ili grupe sa teorijama zavere povezane sa QAnon-om. Nova pravila protiv govora mržnje stupiće na snagu odmah, a u narednim nedeljama će ih „pojačavati“ dodatno.„Jedan primer bi bio sadržaj koji nekome preti ili ga uznemirava sugerišući da je saučesnik u nekoj od ovih štetnih zavera“, navodi se u saopštenju.Kompanija je tvrdila da je ranije preduzimala korake da ograniči takav sadržaj, uključujući ograničavanje dosega štetnih dezinformacija putem svog sistema preporuka, ali je priznala da „može učiniti još više“.Jutjub se tako pridružuje Fejsbuku u suzbijanju QAnon sadržaja uoči predsedničkih izbora 3. novembra. Fejsbuk je 6. oktobra objavio da će zabraniti sve stranice, grupe i naloge u vezi sa promocijom QAnon sadržaja.

Srbija

Krizni štab: Maske obavezne za sve i na otvorenom prostoru

Na današnjoj sednici Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa odlučene su nove mere protiv širenja zaraze koje će uključivati pooštrenje svih mera i kontrolu njihovog primenjivanja, a maske će biti obavezne za sve i na otvorenim prostorima, saopštila je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.Maske će od danas biti obavezne za sve građane i na otvorenim prostorima, a za izdata je i zabrana za organizaciju svih okupljanja kao što su proslave, venčanja i slično.Takođe, svi uslužni objekti biće u obavezi da angažuju odgovorno lice koje će biti zaduženo za striktnu primenu svih mera protiv širenja virusa.Saopšteno je i da će od ponedeljka Arena biti spremna za prijem pacijenata, jer akcenat mora biti na privremenim bolnicama."Druge bolnice treba čuvati za pacijente koji nisu zaraženi kovidom. Naš zdravstveni sistem treba i mora funkcionisati", rekla je Tepavčević.Podsećamo, juče su registrovana 203 nova slučaja, među 6.504 testirane osobe, dok je prekjuče taj broj bio još i veći i to 245 novoobolelih, od kojih je 80 bilo hospitalizovano.U poslednja 24 časa preminule su dve osobe. Ukupan broj preminulih je 770.

2020

Podrška Nemačke javno komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama u suzbijanju pandemije COVID19

Kao vid podrške Nemačke razvojne saradnje u suzbijanju pandemije COVID-19 odabranim javnim komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama danas su dodeljeni paketi zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju. Pakete, koji sadrže alkohol, maske, rukavice, zaštitna odela, vizire, je u ime Nemačke Vlade , dodelio GIZ u okviru Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga.Ukupna vrednost podrške iznosi 50.000 evra, a gradovi koji su njom obuhvaćeni u prvom krugu dodele paketa su Kragujevac, Kladovo, Loznica, Zaječar, Soko Banja, Donji Milanovac, Ada, Topola, Nova Varoš i Crna Trava. Na skupu na kome su prisustvovali predstavnici komunalnih preduzeća, Dorotea Giselman, zamenica šefa misije ambasade Savezne Republike Nemačke navela je da su usled korona virusa lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća više nego ikad pod pritiskom da pruže adekvatne usluge i odgovore na visoke higijenske standarde. „Zato je Nemačka razvojna saradnja razvila mere kojima želi da ojača njihove kapacitete u suočavanju sa ovim izazovima. Veoma me raduje podrška i solidarnost koju su Nemačka i Evropska unija pružile Srbiji. Kroz regionalno umrežavanje i saradnju sa privatnim sektorom Nemačka radi na uvođenju najboljih praksi u više od 120 kompanija širom regiona čija je delatnost upravljanje vodom. Kroz ovaj program postigli smo izvanredne rezultate u unapređenju usluga i efikasnosti ovih preduzeća. Izgradili smo snažna partnerstva i na taj način omogućili bolje uslove za život i prosperitet svih građana“ dodala je ona.Predrag Bogdanović, predsednik Udruženja za  tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, naveo je da u situaciji kakva je pandemija koronavirusa bezbednost vode za piće, higijena, sanitacija i isporuka komunalnih usluga su od primarne važnosti za normalno funkcionisanje gradova, sela i čitavih regiona. „U saradnji sa GIZ-om smo nakon vanrednog stanja sproveli analizu vodovodnih sistema Republike Srbije i sa zadovoljstvom možemo da zaključimo da je bezbednost vode očuvana." Bogdanović je istakao da su vodovodi tokom vanrednog stanja morali da proizvode više sredstava za dezinfekciju koja su počeli i da razvoze, da dezinfikuju čitave ulice, ustanove i stambene zgrade, tako da je dosta sredstava potrošeno tada, dok su sa druge strane neka javno komunalna preduzeća imala smanjenu naplatu. „Zato smatram da je ova pomoć stigla u pravo vreme i da ide u prave ruke“, zaključio je gospodin Bogdanović.Darko Drndić, koordinator za civilnu zaštitu pri Stalnoj konferenciji gradova i opština, napomenuo je da najvažniji aspekt ovakve podrške to što će njene direktne pozitivne efekte osetiti građani Srbije jer kvalitet komunalnih usluga direktno utiče na kvalitet života građana. Nemačka razvojna saradnja će ovakav vid podrške pružiti i ostalim zemljama regiona Zapadnog Balkana, a ukupna vrednost ove podrške za 2020. godinu iznosi 400.000 evra, koja pored opreme obuhvata i jačanje kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama, kroz izradu planova, onlajn obuke i podršku u prelasku na onlajn poslovanje. 

Srbija

Digitalizovali se i oni što nikad to nisu planirali

„Digitalizuj se i preživi (Go digital and survive)” – mogao bi da postane moto kompanija koje su pogođene krizom izazvanom pandemijom korona virusa. Naime, iako 92% firmi u Srbiji očekuje pad prihoda u ovoj godini, kako pokazuje istraživanje Privredne komore Srbije, postoje one firme koje su krizu podnele bolje od drugih.Tako je, na primer, trećina firme iz IT sektora, proizvodnje hrane i pića i poljoprivrede u toku pandemije uspela da zaposli nove radnike. Kako se ističe u istraživanju, ovo upravo može biti rezultat toga što su se kupci okrenuli onlajn trgovini, ali i što je došlo do povećane potražnje za elementarnim potrebama domaćinstava. Sa druge strane, najlošije su prošla preduzeća koja zavise od fizičke prisutnosti kupaca i ne mogu svoje poslovanje da obave u potpunosti preko interneta, kao što su saobraćaj, trgovina, industrija događaja, turizam ili proizvodnja hrane. Takođe, kriza je značajno više pogodila mala preduzeća nego velike kompanije.Sve ovo može značiti samo jedno – digitalna transformacija će postati neophodna i to naročito ako ste mali. Čini se da je ovo prepoznala i većina firmi, te trećina domaćih preduzeća planira da otvori nove kanale oglašavanja primenom digitalnog marketinga i digitalizuje svoje poslovne procese. Isti udeo firmi osnažio je svoje dosadašnje onlajn poslovanje, dok je 13% firmi otvorilo svoj veb-šop kao odgovor na krizu ili planira da to uradi.Pandemija podsetila firme da moraju biti onlajnKosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, objašnjava za „Novu ekonomiju“ da su se digitalnoj transformaciji okrenule i one kompanije koje o ovom načinu poslovanja nikada nisu razmišljale i koje su smatrale da to u Srbiji nikada neće proći.„Ova lekcija nas je sve naučila da o takvim stvarima treba razmišljati na vreme. Pandemija je samo ubrzala promene koje se inače dešavaju. Samo je bila jedan akcelerator svih dešavanja“, kaže Andrić.Šta zapravo predstavlja digitalna transformacija? Da li to znači pokretanje sajta ili pravljenje veb-šopa? Ne, kaže Andrić, veb-šop je zapravo tek završnica čitavog procesa koji mu prethodi.„Transformacija poslovanja i transformacija načina kako firma razmišlja o tržištu, kako pristupa kupcu, kako sagledava gde se taj kupac danas nalazi, koliko je on fizički prisutan, koliko je digitalan, sagledavanje potreba korisnika, veština kompanija, onda definisanje šta su to potencijalno novi proizvodi, sve to spada u proces digitalizacije. U tom smislu ta transformacija, koju ljudi vrlo pogrešno vide samo kroz e-commerce, zapravo predstavlja digitalizaciju poslovanja, načina kako firma funkcioniše, dodatne edukacije i zato je to malo složeniji proces“, objašnjava Andrić.Možda najbolji primer nalazi se u tekstu organizacije Startit koji upoređuje naručivanje taksi vozila preko Vajbera ili Tvitera i korišćenje usluga Uber vozila. U prvom slučaju, taksi prevoznici su samo iskoristili mogućnosti koje pružaju društvene mreže, ne menjajući suštinski svoje poslovanje, dok je Uber pokrenuo apsolutno novi model prevoza putnika koji uz pomoć brojnih tehnologija umrežava one koji traže prevoz sa onima koji ga nude, istovremeno koristeći geolokaciju, onlajn plaćanje i sistem bezbednosti. Dakle, naručivanje taksi vozila na Tviteru nije digitalizacija, dok Uber to jeste.Ipak, imajući u vidu složenost samog procesa, postavlja se pitanje imaju li mala preduzeća resursa i kapaciteta da se upuste u ovu avanturu. Andrić preporučuje da se počne sa „manjim koracima i bržim pobedama“.„Do te šire slike treba napraviti mapu manjih koraka koji su uspešni, koji grade samopouzdanje da je to dobar smer“, kaže on.Kako smo paradajz brali na internetuJedan od tih koraka napravili su Ana i Veljko Nešić, koji su prvo pokrenuli fejsbuk-grupu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ koja je trenutno broji više od 60.000 članova, a zatim napravili i platformu na kojoj mali proizvođači mogu da plasiraju svoje proizvode. Ova grupa postala je ogledalo toga kako su kupci u vanrednom stanju gotovo preko noći promenili svoje navike, pa su se vikendom umesto na pijacu, zaputili na Fejsbuk.„Grupa postoji od jeseni 2019, ali je veliki deo svog rasta zaista ostvarila u periodu vanrednog stanja u martu i aprilu ove godine. Pijace su se zatvorile, ljudima je kretanje bilo ograničeno, a imali su potrebu da vode računa o zdravlju, u šta svakako spada i ishrana. Sve te okolnosti su uticale da grupa doživi pravi bum u vreme pandemije, gde se za relativno kratak period u grupu učlanilo nekoliko desetina hiljada ljudi, a brojni proizvođači počeli da nude svoje proizvode“, objašnjava Veljko Nešić za „Novu ekonomiju“.Da je kupovina preko interneta (e-commerce) zaista doživela ekspanziju, potvrđuju i podaci o tome da je Amazon u toku krize otvorio nekoliko desetina hiljada radnih mesta, a da je vrednost akcija ovog preduzeća skočila za čak 40 odsto. Ovaj podatak u svom „Skeneru digitalne privrede“ ističe Inicijativa „Digitalna Srbija“ dodajući tome i da je sajt Shopify svakog dana beležio saobraćaj kao da je „crni petak“ (Black Friday), dok je domaći sajt Kupujem Prodajem premašio parametre pre krize i to pre svega u broju novih korisnika.Ipak, nije lako prodavati preko interneta, objašnjavaju i Nešići, jer kako kažu najveći problem malim proizvođačima predstavlja organizovanje dostave, te rade na projektu koji bi trebalo da im u ovom segmentu pomogne.Izazovi koje pred privrednike postavlja proces digitalne transformacije mogli bi da budu lakši ukoliko bi postojala saradnja između tradicionalnih preduzeća i digitalnih i inovativnih kompanija ili startapa. Međutim, ovaj vid saradnje još uvek je prilično nerazvijen, dok njegovo unapređenje zahteva ozbiljnu analizu, objašnjava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“.„Za ovu priliku dovoljno je da naglasimo da manjak IT resursa na globalnom nivou diktira mnogo više cene rada i donosi bolje prihode, što domaće tržište često ne može da isprati. Zbog toga naše IT kompanije koje se bave razvojem digitalnih rešenja uglavnom rade za strane klijente. Drugi problem je što u tradicionalnim kompanijama često ne postoji svest o korisnosti saradnje sa digitalnim kompanijama“, kaže Đurđević za „Novu ekonomiju“.Sa druge strane, kako dodaje, u istraživanju „Skener digitalne privrede“, koje je Inicijativa objavila u momentu kada je nastupila kriza, 35 odsto kompanija je reklo da je ubrzalo proces digitalne transformacije kako bi što pre odgovorilo na okolnosti koje su nastale usled COVID-19 pandemije.„Kada smo ih pitali koji su to projekti iz domena digitalizacije, jedan od odgovora je bila saradnja sa startapima i inovativnim kompanijama. Dakle, očigledno je u ovom segmentu kriza pozitivno uticala na donosioce odluka u tradicionalnim biznisima.“Đurđević ističe i da, uprkos očekivanjima, domaće digitalne kompanije nisu otporne na krizu i da dve trećine startapa koji su se požalili na negativne posledice beleži pad prodaje od 60 odsto, dok je kod frilensera ovaj procenat duplo manji.„Potresi poput ovog ostavljaju znatno veće posledice po startap ekosisteme koji su u ranoj fazi razvoja, u koje spada i naš. Startapi u ovoj fazi najčešće nemaju ili imaju vrlo male prihode i zavise od investicionih aktivnosti koje se u periodima krize takođe smanjuju, a kojih je u našem okruženju manjkalo i u periodu pre pandemije“, objašnjava Đurđević.Država pomogla digitalno poslovanjeOno što ostavlja nadu za firme koje su krenule u proces digitalne transformacije jeste da je država poslednjih godina radila na poboljšanju uslova za rad digitalnih i inovativnih kompanija, kako objašnjava Kosta Andrić.„Mislim da je veoma mnogo stvari urađeno u protekle tri godine. Od toga da postoje poreske olakšice za firme koje  unutar sebe organizuju istraživanje, razvoj i investiraju u inovacije, razni podsticaji za tu vrstu namene, regulisanje zakona o elektronskoj trgovini, olakšanje načina plaćanja, uređenje alternativnih izvora finansiranja – to su sve stvari koji su dobri signali.“On dodaje da očekuje da će kriza dovesti do sve izraženijeg ukrupnjavanja kapitala na tržištu i da se već vidi da veće kompanije preuzimaju manja preduzeća koja su u padu. Kada je u pitanju tržište rada, Andrić očekuje da će određeni broj kvalitetnih ljudi ostati bez posla jer su industrije u kojima su radili teško pogođene, dok će istovremeno pasti cena rada. Na taj način će neke druge kompanije koje su imale teškoće da pronađu odgovarajuće stručnjake, dobiti priliku da ih zaposle.Andrić takođe predviđa da će kriza dovesti do brisanja granica između industrija.„To znači da ako se danas bavite telekomunikacijama, sutra lako postajete banka, banka postaje IT kompanija, toga će biti sve više. Vidimo da velike kompanije lansiraju velike e-commerce platforme koje se na bave samo njihovim nadležnostima nego prodaju sve, od igle do lokomotive. To mešanje i rušenje barijera između industrija znači da zapravo konkurencija može da vam bude svako.“Izmenjeno tržište i „nova normalnost“, koja je sve izvesnija, sa sobom donosi i nove izazove. Kako se ističe u članku objavljenom sa sajtu Evropske komisije, koji se odnosi na primenu veštačke inteligencije i digitalne transformacije za vreme pandemije, u ovom periodu je najvažnije da države na sebe preuzmu kontrolu i regulisanje protoka podataka, odnosno načina na koji se oni prikupljaju, ko ih sakuplja, u koje svrhe i za šta ih upotrebljava. Ovakva pitanja veoma su značajna kada se, primera radi, prikupljaju podaci mobilnih operatera o kretanju ljudi kako bi se kontrolisalo širenje pandemije, što je bio slučaj poslednjih meseci.*Ovaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group. 

Srbija

Startit: Svaki stoti frilenser plaća poreze na prihode iz inostranstva

Tek svaki stoti frilenser koji je imao prihode iz inostranstva plaćao poreze i doprinose, kazao je za Startit Milan Trbojević, osnivač i vlasnik Knjigovodstva Knjiški moljac, koji navodi da je imao uvid u nezvanične podatke Poreske uprave.„Ja imam informaciju da je mali broj ljudi iz uzorka Poreske uprave — manje od 1% — plaćalo potrebne poreze. Kada je PU shvatila da imaju poprilično veliki novac koji mogu da naplate, a da toliki broj ljudi izbegava svoje obaveze, odlučili su da upute opomenu.”Podsećamo, Poreska uprava je saopštila da je utvrdila da veliki broj građana koji radi preko različitih platformi ne plaća poreze na prihode. Među njima su frilenseri, jutjuberi, ljudi koji drže časove, prave softver isl.„Fiskalno opterećenje rada u Srbiji jako je visoko, naročito kada se pogleda egzistencijalni minimum koji je neophodan da se preživi. Neoporezivi deo zarade jako je nizak — tek 16.300 dinara, a socijalni doprinosi se plaćaju od prvog isplaćenog dinara.Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život (prosečna neto zarada u Nemačkoj je oko 2 400 evra), dok to nije slučaj u Srbiji.”On je dodao da je problem i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez.„Država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat. Plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno. Plaćamo doprinose za penziono, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo i da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske”, naglasio je Gajić.Zbog toga, smatra, idealno rešenje bi bilo kada bi bili niži porezi i doprinosi koji se plaćaju za sveMilan Trbojević je izjavio kako je moguće da se u zakoniku napravi izuzetak za frilensing, ukoliko država želi da podstakne ovu industriju.„Moguće je da se smanji stopa poreza, ili da se smanje doprinosi, pa i da se doprinosi potpuno isključe, ali se onda postavlja pitanje zašto se samo jednoj grupi daje ustupak? To otvara mogućnost da se sutra, na primer, pekari pobune zbog niske plate”, objašnjava Trbojević.

Srbija

Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez

Poreska uprava Srbije uzdrmala je pozamašnu domaću zajednicu koja radi na platformama kada je pre nekoliko dana saopštila "Znamo ko ste i da niste platili porez". Naime, Poreska je utvrdila da  poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.Kako je najavljeno, Poreska je odvojila jedan broj inspektora za kontrolu. Akcenat je stavljen na uplate sa platformi kao što su Google, Upwork, Bibo Global Oppotunity, Airbnb, sa platnih kartica Skrill, Payoneer i Neteller i izvršena plaćanja prema Booking.com.Poreska uprava je zatim pozvala sve koji su propustili da podnesu poreske prijave da pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost. Rok je kraj oktobra 2020. godine. Koliko treba da se plati?U kompaniji Paušal.rs kažu za Novu ekonomiju da koliko fizička lica ostvare prihode tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunaju i plate porez (prema Zakonu o porezu na dohodak građana). Koliki će biti iznos poreza zavisi od: iznosa ostvarenog prihoda, šifre vrsta prihoda, da li je fizičko lice osigurano po nekom drugom osnovu, vrste ugovora itd. Sa aspekta oporezivanja nije bitno da li sredstva iz inostranstva nakon pruženih usluga stižu preko PayPall- a ili Payoneer- a ili direktno na devizni račun. Obaveza fizičkog lica je da u roku od 30 dana od prijema uplate podnese poresku prijavu PP OPO što može učiniti online putem portala ePorezi ili predajom dokumentacije nafležnoj filijali PU.Ova poreska prijava se mora podnositi za svaku uplatu zasebno. Osnovica za obračun poreza i doprinosa je bruto prihod, koji se onda umanjuje za normirane troškove ili neoporezivi iznos zarade. Zatim se, u zavisnosti od izvrsenog posla i sklopljenog ugovora, obracunava visina poreza i doprinosa koje je potrebno platiti.  Obačun dakle, zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45% ostvarenih prihoda. Za pomoć pri obračunu ova lica se mogu obratiti Poreskoj upravi ili knjigovodstvenoj agenciji. Prema izjavama predstavnika Poreske uprave, svi koji primaju novac iz inostranstva po osnovu navedenih poslova imaju pravo na umanjenje od  20 odsto na bruto prihode na ime normiranih troškova. Onda na tu osnovicu plaćaki 20 odsto porez na prihod, 25,5 odsto doprinose za PIO i ako ne ostvaruju socijalno osiguranje u Srbiji, moraju da plate i 10,3 odsto. Priznajte nas u APR-uNakon objave vesti, fb grupe koje okupljaju ovu zajednicu su se usijale. U komentarima, "prozvani" se slažu da treba da se plaća neki porez ali da se zakonski odredi sve i definiše "uz pomoć freelancera a nekih proizvoljnih cifara od ljudi koji nemaju pojma ništa o freelancing-u".Takođe, traži seposeban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine. Prema poslednjim podacima OLI Index (avgust 2020) gig radnici iz Srbije su prema broju aktivnih gig radnika u posmatranom periodu, među prvih 15 zemalja na svetu, navodi se u istraživanjima Centra.Međutim, problem je što su radnici na platformama izuzetno ranjivi, a u pandemiji posebno. Kako pokazuje istraživanje, načešće imaju neodgovarajuće radne ugovore zbog čega su neke od zemalja s brojnim zajednicama gig radnika uvele mogućnost da ovi radnici ostvare naknadu za slučaj nezaposlenosti. Nažalost to i dalje nije slučaj sa Srbijom, iako postoje jasna rešenja koja bi mogla unaprediti njihov položaj.Veliki uticaj na mladeOno što je takođe zanimljivo, frilenseri i internet poslovi su u javnosti prepoznati kao vrlo uticajni, ali se ne radi ništa da se te profesije priznaju kao zanimanje sa određenim pravima i obavezama. Prema poslednjem istraživanjuCeSID i Propulsion, uz podršku USAID Srbija, influenseri su jako popularni među mladima koji najviše vremena provode na društvenim mrežama. Istraživanje objavljeno na strani programa Novapismenost.rs, pokazuje da dve trećine mladih u Srbiji mlađih od 25 godina, kaže da prati nekog influensera. Youtube i Instagram su dve mreže na kojima mladi najčešće prate influensere, 39% odnosno 38%.Influenseri utiču na 44% mladih, od čega taj uticaj za većinu nije snažan već je reč o manjem uticaju ali se uticaj influensera povećava sa spuštanjem starosne granice, pa 56% mladih između 12 i 14 odnosno 52% mladih između 15 i 18 godina kaže da na njih utiču influenseri. Uticaj gde postoji (a on nije veliki), on je najvidljiviji u tri segmenta, (1) usvajanje trendova, (2) deljenje istih stavova i (3) sličan govor odnosno korišćenje istog jezika, i za sve ovo se slaže po 8% ispitanih. Goran Zarić iz programa Nova pismenost kaže za Bovu ekonomiju da su influenseri i jutjuberi bez sumnje zanimanja koja ostvaruju prihode, ponekad i pozamašne. Ljudi koji rade na društvenim mrežama zarađuju na različite načine: da li je neko brend ambasador, ili nekome plaćate za sponzorisane postove, mogući su različiti modeli prihodovanja, kaže Zarić koji se zalaže za regulisanje radnog statusa influensera.