Najnovije

Srbija

Izmene zakona predviđaju desetak novih taksi, izmene postojećih

Izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji će se sutra naći na dnevnom redu Narodne skupštine, predviđaju uvođenje više novih taksi, kao što je ona za isprave koje stavljaju ili overavaju javni beležnici.Takse će se naplaćivati i na izvršne odluke koje notari donose, a tiču se postupka upisa u registar nepokretnosti i vodove, jer se ova javna ovlašćenja koja su ima zakonom poverena ne smatraju postupkom koji se vodi po službenoj dužnosti.Taksu će se plaćati za izdavanje licence za predavača/ispitivača prve pomoći, za pristup podacima katastra nepokretnosti putem inetrneta-uvid u bazu podataka do 20 puta mesečno, kao i za polaganje stručnog ispita za licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica iz oblasti sperčavanja pranja novca i finansiranja terorizma.Uvodi se taksa za davanje saglasnosti za obavljanje granične carinske kontrole van carinskog područja, izlaskom na teren ovlašćenog službenika za vazdušni i vodni saobraćaj, takse za istraživanje geotermalnih resursa i za inžinjerskogeološka-geotehnička istraživanja, kao i za probni rad rudarskih objekata.Pored toga uvodi se i taksa za zahtev za odobrenje eksploatacionog prostora i količinu rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa, taksa za zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje nove zdravstvene tehnologije (koja se po prvi put uvodi za korišćenje na teritoriji Republike Srbije) i taksa za zahtev za upis u registar proizvodjača aktivnih supstanci.Povećan iznos naplaćivaće se na takse za davanje saglasnosti za naknade po osnovu autorskih i srodnih prava.Sa druge strane, smanjiće se iznos taksi za zahtev za brisanje iz registra javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, za 30 odsto će biti niže propisane taksie  za obuku lica za vršenje poslova privatnog obezbedjenja prilikom obnove ovlašćenja, a za 15 odsto pojeftinjuju takse na zahteve za izdavanje žigova, upis prenosa prava i licence, kao i za patente.Pojeftinjuju i takse za davanje mišljenja o identifikaciji robe (utvrdjivanje da li je za konkretnu robu potrebna dozvola), i onih za utvrđivanje i overu geotermalnih resursa (iz razloga podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije).Dodatno, ujednačavaju se takse za prijavu/rešenje za upis u registar, evidenciju ili imenik svih nosilaca pravosudnih profesija (stalni veštaci ili tumači, javni izvršitelji i njihovi zamenici, posrednici, javni beležnici).Izmenjene su, usklađene i uvedene i nove takse za mnoge usluge iz domena poljoprivrede i šumarstva, a tiču se zdravstvenih pregleda matičnjaka, registracije sredstava za zaštitu bilja, za postupak kontrole hrane za životinje biljnog porekla pri uvozu, za obavljenje delatnosti veterinarskih apoteka i upis u registar obavljanja delasnosti, promene namene šumskih zemljišta, itd,Novim zakonom ukinule bi se takse za prijavu za vršenje obuke pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kao i za prijave za obuku i polaganje stručnog ispita za rukovodioce akcija gašenja požara, ali i takse na zahtev za tehničko regulisanje saobraćaja na magistralnom i regionalnom putu.Predlogom zakona se uređuje i način plaćanja taksenih obaveza koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona.Takođe, navodi se da danom stupanja na snagu ovog Predloga zakonaprestaju da važe odredbe podzakonskih akata na osnovu kojih je vršena naplata troškova postupanja organa.

Srbija

Covid-19 nesrazmerno jače utiče na žensko preduzetništvo

Covid-19 pandemija nesrazmerno je uticala na žene širom sveta - zapanjujućih 87% žena vlasnica firmi kaže da su pogođene negativnim uticajima. Velika zastupljenost u sektorima koji su najteže pogođeni ekonomskom krizom, izražen digitalni jaz među polovima u sve virtualnijem svetu i sve veći pritisci odgovornosti za brigu o deci, samo su neki od faktora koji su žene učinili posebno ranjivima.U rešavanju problema ove izražene nejednakosti i ispunjavanja punog potencijala žena u poslovanju, rezultati studije Mastercard Index ženskog preduzetništva (MIWE) 2020 predstavljaju uverljiv razlog za ciljanu izgradnju najboljih rodno specifičnih politika na međunarodnom nivou.Rodno ciljane politike pokreću uspeh ženskog preduzetništva Već četvrtu godinu zaredom, MIWE ističe ogroman društveno-ekonomski doprinos ženskog preduzetništva širom sveta, takođe pruža i uvid u faktore koji pokreću i sprečavaju njihov napredak. Kroz jedinstvenu metodologiju - oslanjajući se na javno dostupne podatke vodećih međunarodnih organizacija, poput OECD-a i Međunarodne organizacije rada - MIWE 2020 formira globalnu rang listu o napretku žena u poslovanju u uslovima pre pandemije u 58 ekonomija, što predstavlja gotovo 80% ženske radne snage.Najbolje rangirana zemlja u MIWE 2020 studiji je najbolji primer rodno specifičnih mehanizama podrške koji daju brze i značajne rezultate. Po prvi put u istoriji MIWE istraživanja, Izrael je na vrhu lestvice najboljih zemalja na svetu za žene preduzetnice, napredujući sa 4. mesta u 2019. S ambicijom da se udvostruči broj preduzetnica u roku od dve godine, uspeh Izraela vođen je fokusiranom institucionalnom podrškom malim i srednjim preduzećima – njihova "Podrška malim i srednjim preduzećima" katapultirala se sa 42. mesta u 2019. na 1. u 2020. Slično tome, Švajcarska je napredovala sa 11. mesta u 2019. na sveukupno 3. mesto u 2020., a što je podstaknuto naglim poboljšanjem podrške vlade malim i srednjim preduzećima (porast od 37% u odnosu na 2019. godinu) i rezultirajućim rastom kulturnih percepcija o preduzetništvu (rast od 45% u odnosu na 2019. godinu).Covid-19 je doneo prepreke, ali je stvorio i prilike MIWE 2020 takođe pruža inicijalnu analizu posledica Covid-19 za poslovne žene i predstavlja efikasne politike podrške. Iako se razlikuju od zemlje do zemlje, one koje se pokazuju najučinkovitijima uključuju ekspanzivne mere pomoći za mala i srednja preduzeća - od subvencija za plate, programe izuzeća ili odlaganja plaćanja, ograničavanja poslovnih kamatnih stopa i marži, do državnih subvencija za održavanje likvidnosti, kao i državne programe podrške za brigu o deci.Ono što je najvažnije, izveštaj daje optimistične izglede za budućnost preduzetnica. Ukazuje na to da bi pandemija mogla biti katalizator za eksponencijalni napredak žena u poslovanju, kao i prilika da se koriguju prisutne predrasude od strane donosioca odluka kroz rodno specifične inicijative i podršku. Izveštaj napominje da su implikacije ovih zapažanja duboke. Dalje pokazuje i neiskorišćenu vrednost žena kao vođa i, ključno, naglašava ulogu pandemije u ubrzavanju progresivnih rešenja. Iskorišćavanje ove pokretačke sile i zagovaranje rodno specifičnih inicijativa biće presudno za ostvarenje potencijala žena i postepeno smanjenje globalnih gubitaka u iznosu od 172 triliona dolara (prema podacima Svetske banke) zbog razlika u zaradi između žena i muškaraca tokom celokupnog radnog veka.Posvećenost kompanije Mastercard ka ubrzanju inkluzijeJelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard, rekla je: „Kriza će uvek otkriti ranjivosti u sistemu, a Covid-19 je to učinio u velikoj meri. Videli smo zapanjujući opseg nejednakosti s kojim se žene suočavaju u poslu. Ali za razliku od bilo kojeg drugog ekonomskog pada, Covid-19 je takođe otvorio put za značajan napredak i videli smo šta možemo postići kada se postave prioriteti. Međutim, jesmo li dovoljno hrabri da iskoristimo priliku, prihvatimo podatke podcrtane u MIWE 2020 i ponašamo se u skladu s tim? Ili ćemo se držati neuspelog sistema i omogućiti pandemiji da umanji dosadašnji napredak? Ovo su krucijalna pitanja koja donosoci odluka moraju imati u prvom planu dok planiraju put ka ekonomskom oporavku."Kroz MIWE studiju, kompanija Mastercard je posvećena pružanju temeljnih informacija koje vladama, kompanijama i pojedincima omogućavaju da preduzmu presudne korake u primeni ciljane rodno specifične podrške što bi rezultiralo većom rodnom jednakošću u svetu rada. Ovaj godišnji izveštaj daje dodatnu komponentu široj misiji da se radi na unapređivanju statusa isključenih i ugroženih. Mastercard je 2020. godine proširio svoju posvećenost uspostavljanju finansijske inkluzije širom sveta, obećavši da će do 2025. godine u digitalnu ekonomiju uvesti ukupno milijardu ljudi i 50 miliona mikro i malih kompanija. Kao deo ovog napora, direktni fokus će biti na pružanju rešenja za 25 miliona žena preduzetnica koja im mogu pomoći u razvoju poslovanja i to kroz niz inicijativa koje ukrštaju finansiranje, mentorstvo i razvoj inkluzivnih tehnologija. Preuzmite izveštaj Mastercard Index ženskog preduzetništva 2020 i prateći materijal ovde. Pročitajte više o našim naporima da angažujemo, omogućimo i osnažimo žene ovde.

Svet

Prodaja piva u Evropi pala za petinu zbog korone

Usled pandemijske krize prodaja piva u Evropi opala je za 20 odsto, sa naznakom da taj procenat može porasti i na 25 odsto do kraja godine, rekao je generalni sekretar pivara Evrope za Euractiv u intervjuu.„Naša procena je da smo u proseku do sada izgubili oko 20 odsto prodaje piva“, rekao je Pjer-Olivije Berženon generalni sekretar pivara Evrope.Procene se zasnivaju na kombinaciji prodaje u ugostiteljskim objektima, kao i prodaje na veliko.Prethodne procene sugerisale su pad prodaje piva od 30 odsto, ali je gubitak delimično ublažen zahvaljujući nekim prilagođavanjima putem maloprodaje. Međutim, ovo ni na koji način neće nadoknaditi ukupnu štetu.Pivari iz EU i ugostiteljski sektor teško su pogođeni zaključavanjima nametnutih širom Evrope kako bi usporili ponovno širenje korona virusa.Prema Evropskoj komisiji, 15 država članica zatvorilo je lokale, a ostale su nametnule ozbiljna ograničenja, koja u nekim slučajevima izjednačavaju zatvaranje.Slika tržišta piva nije ujednačena u celoj Evropi, jer se u Estoniji samo 7 odsto piva proda u nekom lokalu, dok je taj procenat u Portugalu znatno veći i iznosi 70 odsto.U Belgiji, evropskom „kraljevstvu piva“, prodaja piva u ugostiteljskim objektima pala je za 55 odsto u maju, junu i julu. Tokom ovog perioda prodaja piva u marketima takođe je zabeležila pad u odnosu na 2019. godinu, posebno zbog ograničenja za kućna i privatna okupljanja.„Čak i kada su se barovi ponovo otvorili tokom leta, mere socijalnog udaljavanja i relativno nisko poverenje potrošača rezultirali su prodajom piva u trgovini na samo polovini nivoa iz 2019.“, rekao je Berženon.Mnogi kreatori politike u EU sugerišu da će pabovi i restorani ostati zatvoreni ili će se nastaviti neke restriktivne mere sve dok se veliki deo stanovništva ne vakciniše.Berženon je rekao da su barovi i kafići preduzeli sve neophodne mere bezbednosti i pozvao kreatore politike da preispitaju svoje odluke da ih zatvore.Primetio je da, u velikoj većini slučajeva, reč je o malim objektima sa prilično niskom mogućnošću kontaminacije.

Svet

Trka u proizvodnji električnih automobila: Šta „Folksvagen“ uči od „Tesle“?

Poznati nemački proizvođač automobila "Folksvagen" planira da do 2025. godine proda tri miliona električnih automobila, pa će u razvoj njihove proizvodnje uložiti 150 milijardi evra, prenosi zagrebački Jutarnji list."Folksvagen" (VW) inače troši 14 milijardi evra godišnje na istraživanje i razvoj, a sada nastoji da tehnološki postane konkurentna kompanija američkom proizovđaču eletričnih automobila "Tesla"."Teslin" budžet za istraživanje i razvoj je inače deset puta manji.Izvršni direktor "Folksvagena" Herbert Dis rekao je da će ta kompanija u sledećih pet godina uložiti 150 milijardi evra u razvoj proizvodnje i dodao da je njihov plan da od "Tesle" preuzmu liderstvo u tehnologiji. Naglasio je da se to pre svega odnosi na automobilski softver i autonomnu vožnju.PROIZVODNJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I DALJE NAJSKUPLJA U EVROPI Kako je objavio Blumberg, reći da "Folksvagen" ima nešto da nauči od "Tesle" donedavno bi bilo ravno jeresi u sedištu kompanije u Volfsburgu.Sa druge strane podseća se i da se Dis često opisuje i kao poštovatelj Elona Muska, osnivača "Tesle".Štaviše, dodaje se da je današnjem "Folksvagenu", najvećem proizvođaču automobila na svetu, Tesla danas "benchmark", odnosno kompanija čija joj dostignuća služe kao merilo razvoja. Folksvagen naravno sa druge strane želi da postane vodeća kompanija u proizvodnji električnih automobila.

Srbija

Srbija na zaštitu životne sredine prošle godine potrošila oko 42 milijarde dinara

Ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2019. godini iznosili su 42,3 milijarde dinara, što je za 10,7 odsto više nego prethodne godine, navodi Republički zavod za statistiku.U strukturi ukupnih troškova za zaštitu životne sredine učešće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 27,4 odsto, dok su tekući izdaci imali učešće od 72,6 odsto.Najveći udeo u strukturi investicija za zaštitu životne sredine u 2019. godini bio je za upravljanje otpadom i iznosio je 37,0 odsto, odnosno 4.2 milijarde dinara.Tekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2019. godini iznosili su 30,7 milijardi dinara, odnosno 67,5 miliona dinara manje nego u prethodnoj godini.Najveći udeo u strukturi tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2019. godini bio je za upravljanje otpadom ‒ 71,6 odsto, odnosno 22 milijarde dinara.U strukturi investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 13,7 odsto (820,6 miliona), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 86,3 odsto (5,1 milijarda dinara).U 2019. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 0,8 odsto.

Srbija

Nove mere protiv pandemije važe od sutra ujutru

Na preporuku Kriznog štaba Vlada Srbije usvojila je nove mere u borbi protiv širenja koronavirusa, koje će na snagu stupiti sutra ujutru i važiće deset dana. One između ostalog podrazumevaju i skraćenje radnog vremena do 18 časova u svim restoranima, kafićima, barovima, tržnim centrima.Kako je ranije naglasio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, nastaviće da rade apoteke, pumpe i "ona mesta koja nisu u riziku".Biće obavezno korišćenje maske u zatvorenom prosoru, ali i na otvorenom i to na mestima gde ne može da se spreči kontakt ili gde ima više ljudi od broja koji je propisan. To se odnosi kako je naglašenona pešačke zone ili raskrsnice.Zabranjena su i sva javna okupljanja više od pet ljudi, u zatvorenom i na otvorenom prostoru.UNIJA POSLODAVACA I PRIVREDNA KOMORA UPUTILE VLADI PREDLOG NOVIH MERA ZA PODRŠKU PRIVREDI KO JE IZUZET OD NOVIH MERA?Od ove mere zabrane okupljanja su, kako se navodi, izuzete su radne organizacije, škole, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu, minimum četiri kvadratna metra po osobi.Još jedna od mera je da se svima koji to mogu, omogući da rade od kuće."Tako će se sprečiti kontakti u radnim jedinicama, a rasteretićemo i gradski prevoz", kaže Lončar.Prema njegovim rečima biće pojačan i broj vozila u javnom saobraćaju.Naglasio je da autobusi javnog prevoza koji budu popunjeni 50 odsto svog kapaciteta, neće primati nove putnike, niti će se zaustavljati na stanici.Naglašava se da će se poštovanje novih mera samoizolacije i karantina strogo kontrolisati.

Srbija

Država planira gotovo 15 milijardi za subvencionisanje kompanija

Za subvencije privatnim preduzećima u predloženom budžetu za 2021. godinu namenjeno je ukupno 14,9 milijardi dinara, a sredstva su, između ostalog, namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i Fijata i ugovora o osnivanju Er Srbije, piše 021.rs.Ta sredstva predviđena su u razdelu Ministarstva privrede kao ulaganja od posebnog značaja.Za izmirenje preuzetih obaveza po ugovorima o dodeli sredstava za direktne investicije subvencije su namenjene za Džonson elektrik Niš, Kromberg i Šubert Kruševac, Eseks Zrenjanin, ZF Srbija Pančevo, MTU Beograd, Henkel Srbija Beograd, Linglong Zrenjanin, Planinku Kuršumlija, Hemijsku industriju Nevena Beograd i druge.Sredstva za subvencije su, kako se precizira, namenjena za izmirenje preuzetih obaveza iz Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija.U predloženom budžetu ne navode se konkretni iznosi subvencija za svako privatno preduzeće kome su ta sredstva namenjena.

E-biznis

Da li rad od kuće donosi promene u upravljanju poslovnim podacima?

Inteligentno upravljanje podacima u narednim godinama će postati jedna od najvećih konkurentskih prednosti koje kompanija može da poseduje. Istovremeno, gubitak ili pogrešno rukovanje podacima ili informacijama jedan je od većih rizika s kojim se suočavaju savremena preduzeća, posebno ukoliko uzmemo u obzir GDPR regulativu (svako neovlašćeno modifikovanje podataka spada u opseg regulative).Studija japanske cyber security korporacije Trend Micro pokazuje da 39% zaposlenih pristupa kompanijskim podacima sa svojih personalnih uredjaja. Ovakva istraživanja jasno nam pokazuju da pametni uređaji, kao i aplikacije koje se na njima pokreću, predstavljaju jednu od ključnih slabih karika u lancu sajber bezbednosti. Ne treba posebno naglašavati da se u godini Corone linija između rada od kuće i rada na poslu prilično zamaglila i da kao takva predstavlja izazov za poslovanje kompanija u smislu zaštite podataka i bezbednosti sistema.“Head in the Clouds”Pomenuta Trend Micro studija, pod veoma zanimljivim nazivom “Glava u oblacima”, anketirala je više od 13000 udaljenih radnika iz 27 zemalja, kako bi saznala više o navikama različito raspoređene radne snage tokom COVID-19 pandemije. Više od jedne trećine (36%) ispitanih udaljenih radnika, primera radi, nema osnovnu zaštitu lozinkom na svim ličnim uređajima. Ne treba puno razmišljati da bismo došli do zaključka da treća lica lako mogu da pristupe osetljivim ličnim ili poslovnim informacijama, kao i da postoji niz rizika kao što su lak pristup napadačima koji pokušavaju da probiju pristup ka kompanijskoj mreži.Takođe, tu je dodatni rizik za poslovne mreže koji može nastati posle lockdown-a i nakon masovnog povratka u poslovne prostore, ako se malware pokupi kod kuće i fizički donese u kancelariju kroz nezaštićene lične uređaje, tamo gde je upotreba ličnih uređaja dozvoljena kroz bring-your-own-device (BYOD) praksu. Primera radi, znate li da je prosečno vreme za enkripciju malware-om tipičnog računara 60 sekundi? U mrežnom okruženju taj problem je još izraženiji.Kako reagovati na novu normalnost u informatičkom svetuMožda bi holistički pristup u cyber bezbednosti trebao da bude sličan onom u medicini. U tom slučaju osnova bi bila razumeti sve aktivnosti potrebne za uspešno vođenje kompanije, a preoblikovati pristup cyber bezbednosti tako da minimalno remeti druge sisteme, a da maksimalno štiti osetljive tačke na mreži.Kompanije bi svakako trebale da preispitaju bezbednosna rešenja koja nude zaposlenima, barem onim zaposlenima koji koriste kućne mreže za pristup poslovnim informacijama. Prelazak na informacioni model zasnovan na pojedinim Cloud rešenjima može poprilično da ublaži mnoge rizike rada na daljinu, pritom na vrlo isplativ i efikasan način. Trend Micro je definitivno predvodnik u Cloud Security segmentu. Ova inovativna kompanija sa sedištem u Tokyo-u, kroz svoje proizvode osigurava da kompanijski podaci budu i ostanu bezbedni od malware-a, ransomware-a, phishing-a i ostalih ciljanih napada. O svim proizvodima kao i o njihovom načinu rada možete se detaljno informisati na stranicama proizvođača, a za više informacija kontaktirajte kompaniju Veracomp, koja je lokalni distributer i trening centar za proizvode iz Trend Micro portfolija.

Srbija

Nastavlja se borba za očuvanje šume na Košutnjaku

Iz udruženja građana Bitka za Košutnjak upozoravaju da je šuma u tom delu Beograda i dalje u opasnosti, iako je početkom septembra saopšteno da seče neće biti, prenosi Balkan Green Energy News.Dejan Jovanović iz udruženja građana Bitka za Košutnjak tvrdi da ne postoji dokaz da je izgradnja stambenih objekata na tom području obustavljena.Udruženje građana je kako se dodaje tražilo zapisnik sa sastanka na kome je navodno odlučeno da neće biti seče šume u jednom delu Košutnjaka, ali kako Jovanović objašnjava, zahtev nije uvažen, pa su zaključili da projekat nije trajno obustavljen.Udruženje tvrdi i da ima saznanje da se već duže vreme sprema plan koji će biti manja verzija originalnog, pa može kako upozoravaju da dođe do obmanjivanja javnosti, nuđenjem raznih ustupaka. To bi kako se dodaje a za početak bila manja kvadratura za objekte."Da bi taj plan uspeo potrebni su pojedinci i grupe građana koji će se sami ponuditi da pomognu investitoru. Na kraju će doći mediji koji će proglasiti da je Košutnjak sačuvan tako što će biti posečeno “samo malo ili nekoliko” stabala, ali da će se ipak graditi novo naselje", objasnio je Dejan Jovanović.Vest da će se seći drveće na Košutnjaku uznemirila je veliki broj građana, ali ih je i ujedinila oko ideje da odbrane "pluća Beograda". Zahvaljujući velikom broju ljudi koji se tokom visokih temperatura i epidemije koronavirusa letos nisu libili da izađu na proteste, grupa građana poznata i kao Bitka za Košutnjak je uspela privremeno da zaustavi projekat veličine od oko 1,5 milijardi evra.ARHITEKTE: ŠUMA NA KOŠUTNJAKU BI MOGLA DA POSTANE TRAVA NA KROVU PODZEMNE GARAŽE ZAJEDNIČKA OBNOVA KOŠUTNJAKAMnogo stabala je posečeno kako se dodaje i iznad Topčiderskog parka i to utiče na kvalitet vazduha ali i na temperaturu, pa Udruženje Bitka za Košutnjak planira da pokrene inicijativu sadnje novih stabala. "Predložićemo da građani odlučuju gde će to da se radi, ali postepeno. Košutnjak je sađen pre skoro 90 godina, pa postepeno treba i seći stabla tamo gde se mora", navodi Jovanović.Realizacijom sličnih ideja bavi se i udruženje Šuma peva. Njihovo iskustvo koje svakodnevno dele putem društvenih mreža, pokazuje da nije jednostavno posaditi drvo u gradu, jer je to dozvoljeno samo na površinama koje nisu u nadležnosti Gradskog zelenila, odnosno da je ona dozvoljena samo na privatnim površinama ili oko zgrada.

Svet

Kinezi žele da razjasne nedoumice iz prethodnih lunarnih misija

Naredne nedelje Kina planira da lansira bespilotnu letelicu na Mesec, a cilj je da se prikupe i na Zemlju donesu uzorci njegovog tla iz zone koja do sada nije bila posećena, javlja Rojters. To će biti prva misija tog tipa još od sedamdesetih godina prošlog veka.Kinezi pomoću sonde Chang'e-5 (nosi ime po staroj kineskoj boginji Meseca) žele da prikupe materijal koji će naučnicima pomoći da dođu do saznanja o poreklu i nastanku Meseca.Uspeh misije svrstaće Kinu uz Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez koje su slične misije izvele pre nekoliko decenija.Prvi objekat koji je napravio čovek i koji je stigao do nekog drugog nebeskog tela bila je sovjetska letelica koja se 1959. godine srušila na površinu Meseca, a slične misije preduzimali su jo samo Japan i Indija.U programu Apolo SAD su na Mesec poslale su 12 astronauta tokom šest letova od 1969. do 1972. godine i na Zemlju je tada doneto 382 kilograma stena i tla.Sovjetski Savez je tokom sedamdesetih godina u tri uspešne robotske misije takođe dopremio uzorke. Poslednja misija, Luna 24, obezbedila je 170,1 gram uzoraka, 1976. godine, iz bazaltne površine Mora kriza (Mare Crisium).Kineska sonda pokušaće da sakupi dva kilograma materijala u području koje do sada nije posećeno i nalazi se u ogromnoj ravnici poznatoj kao Okean oluja (Ocean of Storms).KAKO SU NAUČNICI SRPSKOG POREKLA DOPRINELI DA ČOVEK SLETI NA MESEC IZ RANIJIH LUNARNIH MISIJA SAD-a I SSSR-a OSTALE NEDOMUICE"Zona na Mesecu sa koje su misije Apolo i Luna uzimale uzorke, iako je bila presudna za naše razumevanje, područje je koje obuhvata daleko manje od polovine Mesečeve površine", kaže je Džejms Hed, naučnik Univerziteta Braun.On objašnjava da su naknadni podaci iz orbitalnih misija u kojima su korišćene metode daljinskog otkrivanja, pokazali raznolikost stena, minerala i starosti nego što je predstavljeno u kolekcijama uzoraka misija Apolo i Luna."Naučnici koji istražuju Mesec zalažu se za robotske misije za uzimanje uzoraka iz mnogih različitih kritičnih područja kako bi se rasvetlila brojna pitanja preostalih iz ranijih istraživanja", rekao je Hed.Kineska misija će po stizanju u orbitu Meseca poslati dva vozila ka njegovoj površini. Jedno je zaduženo za bušenje i prikupljanje materijala, dok će drugo uzleteti ka sondi noseći prikupljene uzorke tla.

Srbija

UNICEF-ov konkurs nagrađuje tehnološka rešenja za zaštitu dece na internetu

Inovacioni fond UNICEF-a, Globalno partnerstvo za prestanak nasilja nad decom i inicijativa Giga nameravaju da ulože 100 hiljada dolara u startap kompanije koje mogu i žele da doprinesu čovečanstvu i zaštite decu na od štetnih sadržaja na internetu.UNICEF-ov inovacioni fond traži vlasnike startap kompanija koje se bave mašinskim učenjem, veštačkom inteligencijom, blokčejn tehnologijama ili proširenom stvarnošću. Uslov je i da posluju u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe.Na konkus mogu da se prijave kompanije čije se softversko rešenje bavi rizikom sadržaja, zatim one koje prave alate pomoću kojih internet sadržaj, društvene mreže ili platforme za video-igre mogu postaju bezbednijim za decu.Važno je da se softversko rešenje neke kompanije koristi naukom o podacima i veštačkom inteligencijom u identifikovanju i analizi sadržaja koji šire mržnju.Podrazumeva se i da se koristi blokčejn tehnologija za verifikaciju sadržaja na internetu, zatim alatke kojima se identifikuje i obeležava neprikladni sadržaj na sajtovima koji se obraćaju deci, nezavisno od platforme. Napominje se da su važne oblasti u zaštiti dece na internetu rizici sadržaja i rizici koji su povezani sa kontaktom.Među rizike sadržaja spadaju izloženost štetnim sadržajima neprimerenim dečjem uzrastu, poput pornografije, materijala koji su u vezi sa seksualnim zlostavljanjem, govorom mržnje i ekstremizmom, kockanjem i ostalim. Među rizike koji su povezani sa kontaktom spadaju štetne interakcije sa drugim ljudima koje podrazumevaju seksualno zlostavljanje i eksploataciju dece. Tu treba uključiti vrbovanje, proganjanje, seksualnu iznudu, zlostavljanje na internetu, ucenjivanje i uznemiravanje. JUTJUB POD ISTRAGOM ZBOG KRŠENJA PRIVATNOSTI DECE ŠTA TREBA DA KORISTI SOFTVERSKO REŠENJE?Softversko rešenje kompanije koja želi da učestvuje na konkursu treba da između ostalog koristi alate kojima se detektuje i prekida živi prenos seksualnog zlostavljanja dece pred kamerama, zatim blokiranje pristupa radi zaštite dece od seksualnog zlostavljanja na digitalnim platformama.  Rešenje treba da koristi platforme koje direktno targetiraju seksualne prestupnike koji napadaju decu na internetu i odrasle koji se seksualno interesuju za decu.  O ostalim uslovima konkursa kako i o načinu prijave više informacija na portalu UNICEF-a, dok se prijava za konkurs nalazi na sledećem linku.

Lifestyle

Švajcarska kompanija razvija zamenu za meso na bazi proteina graška

Kompanija Givaudan, poznati kreator aroma i mirisa, otkrila je u svom inovacionom centru blizu Ciriha novu biljnu zamenu za meso na bazi proteina graška, piše Rojters (Reuters).Kuvar Sem Brunšvajler kreirao je novu alternativu u obliku telećeg šauarma jela, koje ima prikladan izgled i ukus mesa, iako je napravljeno od biljnog proteina.Švajcarska kompanija i njeni konkurenti poput International Flavors&Fragrances i Symrise žele da razviju najukusnije alternative za meso na bazi bilja, imajući u vidu sve veće brige u industriji mesa, kao što su održivost i blagostanje životinja.Kako navodi Flavio Garofalo, šef u oblasti slanih ukusa za Givaudan, kompanija analizira kako mast, proteini, šećeri i voda u mesu proizvode različite ukuse kad se meso zagreje, budući da većina ukusa dolazi iz pripreme.Imitacijom uslova u smesi sa biljnim proteinima, šećerima i mastima, kao i korišćenjem manje vode za pečene i više vode za kuvane ukuse, dozvoljava stručnjacima za rekreiraju ukus mesa bez korišćenja istog, kao što je moguće stvoriti ukus jagode od banana i jabuka.Stejsi Pjet, koja sprovodi proteinski program u univerzitetu Wageningen University & Research u Holandiji, navodi da istraživanje pokazuje kako je ukus soli primetniji u sočnoj kobasici nego u suvoj, što je indikacija da sočnije biljne alternative za meso mogu dozvoliti upotrebu manje soli tokom proizvodnje.Garofalo kaže da je Givaudan razvio alternativu koja zadržava isti ukus, ali sadrži od 35 do 40 odsto manje soli.Kompanija je takođe razvila tehnologiju koja dozvoljava da se tokom pripreme zadrži masnoća u biljnom mesu kao što je slučaj sa pravim, budući da obično većina masti završi u tiganju.Tehnologija, koja trenutno isčekuje patent, zadržava mast unutar zemičke čime ostaje sočnija, što dozvoljava smanjenje sadržaja masti do 75 odsto i kalorija od oko 35 odsto.Očekuje se da će tržište biljnih zamena za meso, koje trenutno dominiraju američki Beyond Meat, kompanija Impossible Foods i globalna prehrambena grupa Nestle, prema Euromonitor podacima dostići vrednost od 27 milijardi dolara do 2025. godine.

Svet

Globalni dug na rekordnom nivou, dostigao 272 biliona dolara

Ekonomska kriza usled pandemije koronavirusa podigla je nivo globalnog duga preko rekordnih 272 biliona (hiljada milijardi) dolara u trećem kvartalu ove godine, piše CNBC.Kako navodi Međunarodni institut za finansije (IIF), globalni dug će dostići 277.000 milijardi dolara do kraja godine, što bi predstavljalo odnos duga prema svetskom BDP-u od 365 odsto.Glavni uzrok povećanja bila je podrška od nacionalnih vlada kompanijama i stanovništvu usled pandemije, koja je dovela i do uvođenja zabrana kretanja i drastičnog smanjenja privredne aktivnosti.Preduzeća su usled toga bila primorana da se okrenu alternativnim metodama finansiranja, dok su oba faktora dovela do drastično više pozajmicaIIF navodi da se, zbog ovakvih pozajmica od strane vlada i korporacija, globalni dug povećao za 15.000 milijardi dolara u prva tri kvartala ove godine.Međutim, pandemija koronavirusa nije jedini uzrok za ovu količinu globalnog duga, imajući u vidu da je stopa rasta globalnog duga bila ogromna još od 2016. godine, sa povećanjem od preko 52 biliona dolara, kako navodi IIF.U razvijenim nacijama dug je skočio iznad 432 odsto BDP-a u trećem kvartalu ove godine, što predstavlja skok od 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, od čega su Sjedinjene Američke Države odgovorne za skoro pola ovog povećanja.U evrozoni, postupci vlade doveli su do povećanja javnog duga od 1.500 milijardi dolara u istom periodu, za ukupno 53.000 milijardi dolara, što je i dalje manje od nivoa u drugom kvartalu 2014. godine, kada je iznosio  55.000 milijardi dolara.

Srbija

Šta je skuplje, oproštaj od frilensera ili oproštaj poreza?

Broj poreskih prijava za samooporezivanje dupliran je u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave. Takve prijave podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Oni su, međutim, saglasni s ekonomskim stručnjacima u oceni da taj broj sam po sebi ne znači ništa.U oktobru je podneto 3.020 prijava za plaćanje poreza, dok ih je u istom mesecu prošle godine bilo 1.616. Taj podatak ukazuje da je Poreska nedavnom najavom kontrole plaćanja poreza i doprinosa probudila svest kod dela frilensera da samoinicijativno prijave porez, piše dnevni list Politika.Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže da prijave za samooporezivanje nije podneo veliki broj frilensera, naročito ako se uzme u obzir to da ih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 100.000."Tih novih 1.500 prijava je moglo da podnese dvadesetak osoba koje su proteklih pet godina imale po jednu mesečnu uplatu, jer se prijava podnosi za svaki pojedinačni novčani priliv iz inostranstva", objašnjava Pogačar.Goran Radosavljević, profesor Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, saglasan je s tim."Kada bi bila poznata suma uplaćenih poreza, tada bismo znali da li je podneto 1.500 prijava na iznose od po 50 evra ili se stvarno pojavio jedan veliki obveznik i platio porez".Radosavljević smatra da bi Ministarstvo finansija i frilenseri trebalo zajedno da dogovore dugoročno rešenje tog pitanja, gde bi frilenseri bili prepoznati kao specifična grupa u poreskom sistemu. Radosavljević napominje da to ne bi trebalo izjednačavati sa pričom o paušalcima, jer njima dug nije otpisan, već reprogramiran."Ja nisam za otpisivanje bilo čijeg poreza iako država često to radi za neka pravna lica. Ali za odlaganje plaćanja jesam. To što neko nije plaćao porez pet godina jeste njegova odgovornost, ali je odgovornost i Poreske uprave. Da se ne bi tražilo ko je više odgovoran, država treba da ponudi rok u kome će se izmiriti zaostale obaveze. Opraštanje poreza stvara moralni hazard. Izričito sam protiv toga, jer to narušava poreski sistem", kaže Radosavljević.Komentarišući izjavu profesora Radosavljevića, Udruženje radnika na internetu je saopštilo da je profesor možda u pravu kada kaže da bi opraštanje poreza frilenserima državu skupo koštalo."Državu bi mnogo više koštalo guranje velikog broja građana još dublje u crnu zonu ili višestruko ubrzano iseljavanje iz zemlje, jer im se nijedan drugi izbor za rad ne ostavlja", navodi se u saopštenju.

Srbija

Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, koji predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od 1.336,3 milijarde dinara, što predstavlja povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020. godinu, navodi se u saopštenju.Budžetom za 2021. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara.Projektovani deficit u 2021. godini iznosi tri odsto BDP-a, dok se javni dug na nivou opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 58,7 odsto.Budžetom je od 1. januara predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto, kao i povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu od 5 odsto,  ostalih zaposlenih u javnom sektoru za 3,5 odsto, a zatim će od 1. aprila 2021. godine i za njih ukupno povećanje biti 5 odsto.I u 2021. godini predviđene su mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada.Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 16.300 na 18.300 dinara od 1. januara.Kapitalni izdaci su u ukupnom iznosu od 273,9 milijardi dinara, što predstavlja 18,08 odsto ukupnih rashoda.Paketom ekonomskih mera za ublažavanje posledica COVID-19, tokom 2020. godine, stvoreni su uslovi za brži oporavak privrede i ostvarenje dinamičnog rasta u 2021. godini.Očekivani oporavak ekonomije uticaće na ubrzanje priliva stranih direktnih investicija, koje će obezbediti punu pokrivenost deficita tekućeg računa u 2021. godini.

Svet

Italija najveći izvoznik vina

U Evropskoj uniji je 2019. godine proizvedeno gotovo 16 milijardi litara vina, objavila je Evropska statistička služba povodom Dana božolea koji se ove godine obeležava 19. novembra, piše Euractiv.Članice EU izvezle su u prethodnoj godini 7,1 milijardu litara vina od čega je 43 odsto isporučeno u zemlje van Unije, najviše u Veliku Britaniju (0,69 milijardi litara) i SAD (0,65 milijardi).Italija je najveći izvoznik vina i u 2019. je u zemlje van EU isporučila 1,1 milijardu litara. Slede Francuska sa izvozom 0,8 milijardi litara i Španija sa 0,7 milijardi.Istovremeno su članice EU u 2019. uvezle 4,8 milijardi litara vina. Samo 16% uvoza je došlo iz zemalja van EU, najviše iz Čilea (23%) i Južne Afrike (21%).Najveći uvoznici vina su Nemačka i Holandija koje apsorbuju 30 odnosno 15% uvoza vina iz zemalja van EU.Praznik mladog vina ili Dan božolea obeležava se svake godine u četvrtak u trećoj nedelji novembra.

Srbija

Radovi na novom mostu između Srema i Mačve teku po planu

Izgradnja novog mosta na Savi, koji će biti deo budućeg autoputa od Rume do Šapca napreduje, a rok za završetak radova je dve i po godine, preneo je RTS."I ovde radimo dugo, sedam godina, radimo zajedno dobro, sve se razumemo i mislim da ćemo brzo da završimo most i građevinski biće super", rekao je Ibrahim Husein iz azerbejdžanske firme Azvirt, koja je izvođač radova.Obale Save će treći put kod Šapca spojiti novi most dug više od 1.300 metara sa 28 stubova, od kojih je sedam već podignuto, a spremni su i temelji za nove.Šef projekta iz Koridora Srbije, Nikola Karadžić, navodi da je dve trećine šipova završeno, kao i da je dobar deo radova završen što se tiče sremske i mačvanske strane u zemlji, kao i da preostaje dobar deo radova koji se nalazi na samoj reci Savi.U samo jedan temelj ugrađeno je 750 kubika betona i 62 tone armature. Leži na 13 šipova pobijenih u 25 metara dubine, a na njegovom nalivanju radilo je 15 sati više od 30 radnika."Napravio sam više ne znam koliko mostova, od juga do severa, Maroka, Rusije, ali na Savi je prvi i to je najveći izazov za mene", kaže Avdo Đedović, šef gradilišta.Najveći izazov boće deo radova koji je planiran za proleće, kada će se postavljati stubovi u reci, dok će uporedo sa premošćavanjem Save naredne godine početi i izgradnja saobraćajnica od Rume i ka Loznici.POČELA IZGRADNJA MOSTA PREKO BEGEJA