Najnovije

Srbija

Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez

Poreska uprava Srbije uzdrmala je pozamašnu domaću zajednicu koja radi na platformama kada je pre nekoliko dana saopštila "Znamo ko ste i da niste platili porez". Naime, Poreska je utvrdila da  poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.Kako je najavljeno, Poreska je odvojila jedan broj inspektora za kontrolu. Akcenat je stavljen na uplate sa platformi kao što su Google, Upwork, Bibo Global Oppotunity, Airbnb, sa platnih kartica Skrill, Payoneer i Neteller i izvršena plaćanja prema Booking.com.Poreska uprava je zatim pozvala sve koji su propustili da podnesu poreske prijave da pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost. Rok je kraj oktobra 2020. godine. Koliko treba da se plati?U kompaniji Paušal.rs kažu za Novu ekonomiju da koliko fizička lica ostvare prihode tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunaju i plate porez (prema Zakonu o porezu na dohodak građana). Koliki će biti iznos poreza zavisi od: iznosa ostvarenog prihoda, šifre vrsta prihoda, da li je fizičko lice osigurano po nekom drugom osnovu, vrste ugovora itd. Sa aspekta oporezivanja nije bitno da li sredstva iz inostranstva nakon pruženih usluga stižu preko PayPall- a ili Payoneer- a ili direktno na devizni račun. Obaveza fizičkog lica je da u roku od 30 dana od prijema uplate podnese poresku prijavu PP OPO što može učiniti online putem portala ePorezi ili predajom dokumentacije nafležnoj filijali PU.Ova poreska prijava se mora podnositi za svaku uplatu zasebno. Osnovica za obračun poreza i doprinosa je bruto prihod, koji se onda umanjuje za normirane troškove ili neoporezivi iznos zarade. Zatim se, u zavisnosti od izvrsenog posla i sklopljenog ugovora, obracunava visina poreza i doprinosa koje je potrebno platiti.  Obačun dakle, zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45% ostvarenih prihoda. Za pomoć pri obračunu ova lica se mogu obratiti Poreskoj upravi ili knjigovodstvenoj agenciji. Prema izjavama predstavnika Poreske uprave, svi koji primaju novac iz inostranstva po osnovu navedenih poslova imaju pravo na umanjenje od  20 odsto na bruto prihode na ime normiranih troškova. Onda na tu osnovicu plaćaki 20 odsto porez na prihod, 25,5 odsto doprinose za PIO i ako ne ostvaruju socijalno osiguranje u Srbiji, moraju da plate i 10,3 odsto. Priznajte nas u APR-uNakon objave vesti, fb grupe koje okupljaju ovu zajednicu su se usijale. U komentarima, "prozvani" se slažu da treba da se plaća neki porez ali da se zakonski odredi sve i definiše "uz pomoć freelancera a nekih proizvoljnih cifara od ljudi koji nemaju pojma ništa o freelancing-u".Takođe, traži seposeban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine. Prema poslednjim podacima OLI Index (avgust 2020) gig radnici iz Srbije su prema broju aktivnih gig radnika u posmatranom periodu, među prvih 15 zemalja na svetu, navodi se u istraživanjima Centra.Međutim, problem je što su radnici na platformama izuzetno ranjivi, a u pandemiji posebno. Kako pokazuje istraživanje, načešće imaju neodgovarajuće radne ugovore zbog čega su neke od zemalja s brojnim zajednicama gig radnika uvele mogućnost da ovi radnici ostvare naknadu za slučaj nezaposlenosti. Nažalost to i dalje nije slučaj sa Srbijom, iako postoje jasna rešenja koja bi mogla unaprediti njihov položaj.Veliki uticaj na mladeOno što je takođe zanimljivo, frilenseri i internet poslovi su u javnosti prepoznati kao vrlo uticajni, ali se ne radi ništa da se te profesije priznaju kao zanimanje sa određenim pravima i obavezama. Prema poslednjem istraživanjuCeSID i Propulsion, uz podršku USAID Srbija, influenseri su jako popularni među mladima koji najviše vremena provode na društvenim mrežama. Istraživanje objavljeno na strani programa Novapismenost.rs, pokazuje da dve trećine mladih u Srbiji mlađih od 25 godina, kaže da prati nekog influensera. Youtube i Instagram su dve mreže na kojima mladi najčešće prate influensere, 39% odnosno 38%.Influenseri utiču na 44% mladih, od čega taj uticaj za većinu nije snažan već je reč o manjem uticaju ali se uticaj influensera povećava sa spuštanjem starosne granice, pa 56% mladih između 12 i 14 odnosno 52% mladih između 15 i 18 godina kaže da na njih utiču influenseri. Uticaj gde postoji (a on nije veliki), on je najvidljiviji u tri segmenta, (1) usvajanje trendova, (2) deljenje istih stavova i (3) sličan govor odnosno korišćenje istog jezika, i za sve ovo se slaže po 8% ispitanih. Goran Zarić iz programa Nova pismenost kaže za Bovu ekonomiju da su influenseri i jutjuberi bez sumnje zanimanja koja ostvaruju prihode, ponekad i pozamašne. Ljudi koji rade na društvenim mrežama zarađuju na različite načine: da li je neko brend ambasador, ili nekome plaćate za sponzorisane postove, mogući su različiti modeli prihodovanja, kaže Zarić koji se zalaže za regulisanje radnog statusa influensera. 

Srbija

Beograd uveo lokalne administrativne takse

Grad Beograd uveo je lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi Grada Beograda i gradskih opština na teritoriji Grada Beograda izdaju, u okviru poslova iz izvorne nadležnosti Grada Beograda.Kako je objavljeno u Službenom listu Beograda, taska se plaća za podneske u trenutku kada se predaju, za rešenja, dozvole i druge isprave – u trenutku podnošenja zahteva za njihovo izdavanje; za upravne radnje – u trenutku podnošenja zahteva za izvršenje tih radnji.Taksu ne plaćaju organi države Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, Crveni krst Srbije; Crkve i verske zajednice, diplomatsko-konzularna predstavništva strane države, pod uslovom uzajamnosti. Taska se, između ostalog, ne plaća za spise i radnje u postupcima koji se vode po službenoj dužnosti; u postupcima za povraćaj više ili pogrešno plaćenih javnih prihoda, za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, za spise i radnje u vezi sa predškolskim i školskim vaspitanjem i obrazovanjem, obrazovanjem studenata, stručnim usavršavanjem, odnosno prekvalifikacijom.Taksa se ne plaća za spise u vezi sa regulisanjem vojne obaveze, kao i u postupcima za sahranjivanje. Ove takse će se primenjivati od 1.januara 2021. godine

Srbija

RGZ: Najskuplji kvadrat u Srbiji 9.019 evra

Najskuplji kvadrat u Srbiji je još uvek na lokaciji Beograd na vodi i koštao je 9.019 evra po metru kvadratnom, a za isti stan je izdvojeno i najviše novca čak 883.888 evra, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).Prvih sedam najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi, prema navodima RGZ-a.Kada se govori o starogradnji, najskuplja cena po kvadratu plaćena je 4.301 evra za stan na Vračaru, a najviše novca u iznosu od 1.461.000 evra izdvojeno je za stan na Starom gradu.Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Kopaoniku, dok je najviša ugovorna cena poslovnog prostora ostvarena na Vračaru. Kod zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju na prvom mestu su Šimanovci u opštini Pećinci i Novi Sad.Najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zeljišta postignuta u Novom Sadu, a najviša ugovorna cena u Kuli.U trećem kvartalu nepokretnosti su u 87 odsto prometa plaćene gotovinom, a u 13 odsto iz kredita.Posmatrano po vrstama nekretnina, gotovinom se najviše plaćalo zemljište, u 99 odsto prometa zemljišta, iz kreditnih sredstava najviše se finansirala kupovina stanova i to 28 odsto, dok je za gotovinu prodato 72 odsto.Na osnovu registrovanih ugovora, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu iznosio je više od milijarde evra, a najveći udeo u odnosio se na promet stanova i to 57 odsto.

Svet

Moska zapošljava studente kao nastavnike u osnovnim školama

Moskva planira da zaposli univerzitetske studente u osnovne škole kako bi zamenili starije i ranjive nastavnike, jer Rusija izveštava o rekordnom broju novih zaraza korona virusom, piše britanski Gardijan.Sergej Sobjanjin, gradonačelnik ruske prestonice, najavio je u sredu da će srednje škole ostati zatvorene sledeće nedelje nakon produženog jesenjeg raspusta.Međutim, osnovne škole će se ponovo otvoriti, a nastavnici pripravnici i studenti dovedeni su da vode neke časove pod „daljinskim nadzorom“ iskusnog osoblja. Ovo bi zaštitilo starije nastavnike i one koji pate od hroničnih bolesti, rekao je Sobjanjin.Saopštenje prati poteze zdravstvenih službi u Rusiji i drugde da angažuju studente medicine u borbi protiv Kovida.Sobjanjin je rekao da odluka "nije bila laka, ali neophodna", jer Moskva nastavlja da beleži oko 5.000 novih slučajeva dnevno. Rekao je da je grad odlučio da nastavi sa radom osnovih škola jer su mlađi učenici manje izloženi riziku i zaposlenim roditeljima je teže da ih ostave same.Rusija je izvestila o rekordnom broju dnevnih infekcija tokom većeg dela protekle nedelje, a u sredu su prvi put premašili 14.000. Prethodnog dana Rusija je zabeležila najveći broj dnevnih smrtnih slučajeva od početka pandemije, sa 244 smrti.

Svet

Berlin pokazuje srednji prst ljudima koji ne nose maske u reklamnoj kampanji

Berlinska turistička uprava pokrenula je reklamnu kampanju na kojoj prikazuje stariju ženu koja daje srednji prst ljudima koji odbijaju da nose maske, piše BBC.„Podignut srednji prst za sve koji su bez maske", piše na posteru, uz fotografiju maskirane žene.Iz agencije „Posetite Berlin“, koja je u saradnji sa lokalnim vlastima Berlina autor kampanje, navode da je cilj naglasiti važnost zaštite zdravlja starijih ljudi.Ali kampanja se pokazala kontroverznom, a neki u Nemačkoj su je nazvali uvredljivom.Oglas "Poštujemo pravila korone", koji su pokrenuli Senat i „Posetite Berlin“, u početku se pojavio u utorak u lokalnim novinama, ali se brzo proširio po društvenim mrežama.Kristijan Tancler, portparol agencije „Posetite Berlin“, kaže da poster, koji je deo šire kampanje, služi da podseti ljude da poštuju pravila.„Većina Berlinaca i naših gostiju poštuje pravila oko korona virusa, ali neki to ne rade", rekao je on.„Ti ljudi rizikuju živote starijih i onih koji su u rizičnim grupama, tako da smo želeli da skrenemo pažnju na taj problem“, dodao je on.Zbog toga su, kaže, izabrali provokativan ton, što je prilično berlinski.Međutim, kampanja se nije svima svidela.Među njima je Lorenc Merold, urednik berlinskog lista Der Tegešpigl.„Vlasti Berlina misle da je vređanje ljudi uspešnije od strogih, jasnih pravila i efikasne kontrole. Potpuno su pogrešili", ističe on.Berlin je zabeležio 19.537 potvrđenih slučajeva, od toga je njih 237 bilo sa smrtnim ishodom.

2020

Upoznajte pobednike Generator Gamechanger konkursa

Na Generator konkurs OTP banke koji podržava digitalne projekte koji pomažu mala i srednja preduzeća da prevaziđu posledice krize izazvane koronavirusom prijavilo se više od 170 učesnika, od kojih je izabrano 10 polufinalista, a potom i šest finalista. Žiri je na finalnom onlajn događaju izabrao dva pobednika koji su osvojili po milion dinara za dalji razvoj njihovih projekata. Generator Gamechanger konkurs OTP banke je ove godine podržao digitalne projekte – sajtove, aplikacije i druge digitalne platforme – koji pomažu i nude nove mogućnosti malim i srednjim preduzećima kako bi prevazišli izazove sa kojima su se suočili usled pandemije. Žiri je od više od 170 pristiglih prijava odabrao 10 polufinalista koji su nagrađeni medijskom promocijom kako bi za njihov projekat čulo što više ljudi i malih i srednjih preduzeća. Potom je izabrano šestoro finalista od kojih je žiri na velikom onlajn događaju izabrao po jednog pobednika u kategorijama nova ideja i postojeće rešenje. Your Pet World, pobednička nova ideja, je portal posredničkog tipa koji bi prvi put u regionu spojio dve povezane grupe. Sa jedne strane, u bazi podataka, nalazili bi se svi pružaoci usluga u pet industriji – grumeri, siteri, pansioni za pse, veterinari, treneri, a sa druge vlasnici pasa i mačaka koji bi mogli da biraju najekonomičnije, transparentne usluge na lokaciji koja im odgovara.Zanateria, pobedničko postojeće rešenje, je onlajn platforma koja okuplja sve male domaće proizvođače koji ne mogu da uđu u velike distributivne lance. Na Zanateriji se prodaju odeća, obuća, nameštaj, pokućstvo, prirodna kozmetika, hrana, piće, sve za decu i bebe, za kućne ljubimce, kao i knjige, stripovi i muzička izdanja malih izdavača.Odabrane polufinaliste i finaliste su nagradili i partneri konkursa. Vojvođanska banka dodelila je projektu ReportNest MasterCard platnu karticu sa raspoloživim iznosom od 200.000 RSD za korišćenje, kao i virtuelnu posetu centru OTP Grupe za inovacije u Budimpešti OTP Labu gde će nagrađeni tim imati prilike da se upozna sa programima OTP Laba, da predstavi svoj projekat i time potencijalno ostvari saradnju i sa OTP Grupom.  Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub nagradio je projekat Bizplaner besplatnim korišćenjem coworking prostora za ceo tim u trajanju od šest meseci, članstvom na eHub platformi i pristup celokupnom edukativnom sadržaju i kartama za sledeću Corporate Innovation konferenciju. Kompanija TeleGroup nagradila je projekte Zanateria i Your Pet World sa 50% popusta na konsultantsku uslugu istraživanja potreba korisnika i definisanja inputa za dalji razvoj rešenja finalistima. Beogradska otvorena škola i organizacija Eneca dodelili su nagradu projektima Dr Agro, Your Pet World i Stari Zanati, koji su osvojili mentoring i konsalting u oblasti strateškog planiranja, finansija i izvora finansiranja i marketinga i prodaje. S obzirom da se veliko finale Generator događaja prvi put organizovalo onlajn zbog celokupne epidemiološke situacije, OTP banka je novac namenjen koktelu donirala Kafe baru 16, koji zapošljava omladinu iz Svratišta i pruža im socijalnu inkluziju. Više informacija potražite na Generator sajtu. O Generator projektu:Radi jačanja konkurentnosti srpskog preduzetništva, u 2017. godini pažljivo je osmišljen a potom i pokrenut projekat Generator, koji pod jednim krovom okuplja inicijative i aktivnosti koje podstiču inovativne preduzetničke poduhvate. Iste godine Generator je podržao 40 preduzetničkih inovacija kroz finansijsku podršku, promociju i mentorstvo. Pobedniku je pripalo milion dinara, a skoro 800 inovatora prijavilo je svoje ideje. Sledeće, 2018. godine, nagrađene su najbolje studentske preduzetničke inovacije, a prošle godine Generator 2.0 je bio namenjen digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća. Krajem 2019. godine u okviru Generatora, OTP banka je pokrenula i inicijativu Generator dobrih dela koja podržava socijalno preduzetništvo..Zajedno. Pokrećemo dalje.

Video

Da li treba regulisati rad od kuće (VIDEO)

Vanredno stanje je prošlo, ali problem neregulisanog rada od kuće je ostao. Mnoge domaće kompanije se ne vraćaju u kancelarije do nove godine, a neke već sad znaju da se neće vraćati do septembra 2021. godine. U nekim kompanijama radnici mogu sami da odluče da li će od kuće ili iz firme, ali je mnogo otvorenih pitanja i problema.Za serijal #KomeJeTeže govore advokatica Marija Gligorević iz kancelarije BDK Advokati i Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame.

Srbija

MOL Serbia imenovala novog v.d. direktora kompanije

Kompanija MOL Serbia donela je odluku da na mesto v.d. direktora imenuje Zoltana Garai, dosadašnjeg finansijskog direktora u kompaniji MOL Serbia. Zoltan ima preko 20 godina iskustva u naftnoj industriji na različitim pozicijama, počev od sektora prodaje, finansija pa do generalnog direktora na teritorijama Mađarske i Srbije. Dolaskom na ovu funkciju, Zoltan će značajno doprineti daljem razvoju kompanije MOL Serbia koristeći znanja stečena na vodećim pozicijama u naftnoj industriji. Stečeno iskustvo će koristiti kako bi doprineo povećanju efikasnosti u poslovanju, realizaciji ključnih investicionih projekata planiranih za naredni period, kao i postizanju još boljih rezultata.„Čast mi je što imam mogućnost da iskoristim svoje veliko iskustvo i doprinesem još boljem tržišnom pozicioniranju MOL Serbia, koja je jedna od vodećih kompanija u svojoj industriji. Cilj nam je da nastavimo sa odličnim rezultatima i projektima, proširenjem naše maloprodajne mreže kao i da dodatno povećamo ponudu za naše kupce, da izađemo u susret svim njihovim potrebama. Briga o zaposlenima nam je izuzetno važna kao i njihov kontinuitet u ličnom i poslovnom razvoju, poštujući sve MOL vrednosti i kulturu. Čeka nas izuzetno neizvestan period usled situacije sa koronavirusom ali sam siguran da ćemo, kao i do sada, postići najbolje rezultate timski i uz odlično osmišljen poslovni plan“, kaže Zoltan Garai, novi v.d. direktor MOL Serbia.Garai je bogatu karijeru započeo 1997. godine u kompaniji OMV, kao rukovodilac maloprodaje da bi 2001. godine postao i generalni direktor OMV Bugarska. Tokom narednih godina promenio je nekoliko rukovodećih pozicija  - dolazi na mesto generalnog i finansijskog direktora OMV Srbija, zatim svoju karijeru nastavlja na rukovodećim pozicijama na nekoliko tržišta. Od 2018. godine je deo MOL Serbia tima kao finansijski direktor kompanije.Dosadašnji direktor MOL Serbia Ante Aralica svoju karijeru nastavlja u kompaniji INA koja je sastavni deo MOL Grupe.   „Izuzetno mi je drago i ponosan sam što sam u prethodnih godinu i po dana bio na čelu tima izvrsnih profesionalaca koji je uspeo, i u vreme kada je COVID-19 pogodio sve svetske ekonomije, pa i našu industriju, da nastavi sa rastom, razvojem mreže servisnih stanica i ostvari odlične poslovne rezultate“, izjavio je Ante Aralica, dosadašnji direktor MOL Serbia.

Srbija

Očekuje nas anti-korona rampa za svadbe

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će se protiviti izdavanju specijalnih dozvola za svadbe, za koje su nadležni Krizni štabovi, jer takva okupljanja daju priliku korona virusu da se širi, preneo je N1. On je podsetio da je pre nedelju dana u bolnicama bilo više od 270 pacijenata sa kovidom, dok je danas taj broj 359."To je rezultat žurki, proslava i svadbi. Primetili smo da su Krizni štabovi na lokalu počeli da daju neke specijalne dozvole da se orgaizju proslave i slično i insistiraćemo na tome da se takve dozvole ne daju. Dragi građani, ne mogu da se održavaju okupljanja sa više od 30 ljudi", poručio je Lončar.On je naveo da je posredstvom Viber broja za prijavu kršenja zaštitnih mera do sada stiglo oko 950 prijava, da su na desetine procesuirane i poseban apel je uputio onima koji su pozvani kao gosti na svadbe i slavlja."Nije sramota da kažete vidite kakva je situacija, rizično je, poslaćemo poklon ali nećemo doći", sugerisao je Lončar.Lončar je dodao da bolnički dan lečenja od kovida košta više od hiljadu evra, osim što podrazumeva angažovanje medicinskih radnika.REKORDAN BROJ ZARAŽENIH U HRVATSKOJ, UGOSTITELJI SE ŽALE NA RESTRIKCIJE "Da li je moguće da nemamo obzira prema njima? Ili prema ljudima koji nisu zaraženi korona virusom i koji nisu mogli da dođu do bolnica radi lečenja, pošto su sve bolnice u jednom trenutku postale kovid bolnice? Ne možemo da dopustimo da se to ponovo desi", naglasio je Lončar.Ministar zdravlja je upozorio da se tek očekuju veće brojke zaraženih koronom, pojava težih kliničkih slika, kao i rast zaraženih drugim respiratornim infekcijama."Nošenje maski, održavanje distance i higijene je jedino što pomaže", zaključio je Zlatibor Lončar.Rast broja zaraženih od preko 700 beleže i zemlje regiona, Slovenija i Hrvatska.  U Hrvatskoj je direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje rekao da je dosta zaraženih bilo na svadbama širom zemlje, međutim slavlja nisu ukinuta, već je ograničen ples na slavlju. Dopušten je samo ples mladenaca i roditelja, a poseban problem su predstavljali igre poput kola jer se tada virus vrlo lako prenosi.

Svet

Slovenija pooštrava mere zbog sve većeg broja zaraženih

Slovenija od četvrtka pooštrava mere u pokušaju da smanje broj novih slučajeva, mere uključuju nastavu na daljinu, zabranu kretanja između regija, ograničenja okupljanja i obavezno nošenje maski na otvorenom u regijama na "crvenoj listi", kojih je sedam od ukupno 12, javlja Radio Slobodna Evropa.Jansez Janša, premijer Slovenije rekao je da je među novim merama i aktiviranje rezervnih kapaciteta u zdravstvenom sistemu.Nastava u školama će biti ograničena, tako da će nastava za učenike od petog razreda osnovne škole biti onlajn najmanje do jesenjeg raspusta, koji počinje u poslednjoj nedelji oktobra, kada će situacija biti ponovo razmotrena.Janša je rekao da će ta mera važiti i za srednje škole, a fakulete je pozvao da što više rade onlajn.Takođe je rekao da je sedam od 12 slovenskih statističkih regija premašilo prag od 140 novih slučajeva infekcije na 100.000 stanovnika u periodu od dve nedelje.U tih sedam regija koje su na crvenoj listi, kretanje između regiona biće zabranjeno, dok će okupljanja biti ograničena na 10 ljudi.Uvedena je obaveza nošenja maski na otvorenom, a određene aktivnosti, poput sportskih događaja, biće otkazane.Janša je takođe rekao da vlada razmatra produženje važenja turističkih vaučera koji ističu na kraju godine.Slovenija je u sredu zabeležila najveći dnevni broj zaraženih od početka epidemije i to 707 na osnovu 4.902 testirana uzorka, što znači da je 14,4 odsto bilo pozitivnih.

Svet

Pandemija podstakla razvoj biciklizma u Evropi

Od početka pandemije u Evropi je izgrađeno 2.300 kilometara novih biciklističkih staza, a ukupne investicije u tu infrastrukturu bile su veće od jedne milijarde evra, piše BBC."Biciklizam je iz pandemije izašao kao veliki pobednik i to nam pokazuje njegov potencijal da promeni naše gradove i naše živote", kaže Džil Voren, iz Evropske biciklističke federacije u Briselu."Pre pandemije imali smo 1.000 biciklista na glavnoj ulici, sada ih imamo 7.000",  rekao je Pjerfrančesko Maran, zamenik gradonačelnika Milana, koji je zadužen za urbanizam u tom gradu.Prema njegovim rečima, ranije je bilo pokušaja da se uvedu trake za bicikliste na ulicama, ali su tada vozači automobila protestovali. Milano je među prvima uveo bicikle kao vid javnog prevoza i sada ima 35 kilometara biciklističkih staza, međutim mnog od njih su privremene.Regionalna vlada ovog dela Italije uložila je 115 miliona evra u podsticanje biciklizma,i nudi subvenicije od 500 evra ukoliko neko želi da kupi novi bicikl ili električni skuter.SMRKLO JAVNOM PREVOZU, SVANULO BICIKLU U Briselu je izgrađeno 40 kilometara novih staza u najprometnijim delovima grada, uvedena je i zona u kojoj pešaci i biciklisti imaju prednost nad automobilima, u cilju da se obezbedi prostor za bezbednu distancu.Regionalna ministarka saobraćaja, Elke Van den Brant, u aprilu je pozvala stanovnike da izbegavaju javni prevoz, a čini se da je dosta ljudi prešlo na bicikle, budući da je u isto vreme prošle godine bilo 44 odsto manje bicikista nego sad.Za razliku od većine drugih većih gradova, Amsterdam je već imao adekvatnu biciklističku infrastrukturu pre pandemije. Poznato je da ovaj grad  ima više bicikala nego ljudi kao i čak 767 kilometara dobro profilisanih biciklističkih staza.Na kraju, ostaje pitanje da li će aktuelni trendovi, ili će opasti kada se virus povuče.

Lifestyle

Švajcarska kompanija pravi Netflix samo za patike

Da li biste se pretplatili na patike? Švajcarska kompanija On, najavila je  patike za trčanje Cyclon za koje će zainteresovani plaćati mesečnu pretplatu od 35 švajcarskih franaka, javila je Ekapija. Vek patika procenjen je na 250 milja upotrebe nakon čega se vraćaju kompaniji koja će ih iskoristiti za pravljenje novog para. Nema otpada, a pretplata omogućuje korisnicima da stalno dobijaju najbolju tehnologiju koja dolazi iz laboratorija. Kompanija je uverena da ima dovoljno mušterija koje će prihvatiti cirkularni model poslovanja iskazan maksimom "posedovanje usluge umesto proizvoda". Zato novi proizvod i reklamira rečima "patike koje nikada nećete posedovati" i "posedujte trčanje umesto patika".Za sada se zna da par ima samo 200 grama, da će se praviti u beloj boji i imaće gazište od pene. Patike se prave od 100% reciklabilnog materijala, korišćenjem tehnologije koja ranije nije upotrebljavana, pa je potrebno vreme da se procedura razvije kako bi se zadovoljila održivost, ali i obezbedilo da performanse proizvoda nisu ugrožene. U kompaniji očekuju da će novi proizvod na tržištu biti dostupan na jesen sledeće godine, ali već sada pozivaju zainteresovane da rezervišu svoj par.

Svet

Fejsbuk zabranjuje oglase koji odvraćaju od vakcinisanja

Fejsbuk će početi da zabranjuje oglase koji ljude odvraćaju od vakcinacije, saopštio je tehnološki gigant i najavio novu informativnu kampanju o vakcini protiv gripa, piše agencija Rojters.Oglasi za zakon ili protiv vladinih politika o vakcinama, uključujući i vakcinu protiv kovida-19, i dalje će biti dozvoljeni.Odnosno, oglasi s netačnim informacijama o vakcini su zabranjeni, ali oglasi u kojima se izražava protivljenje vakcinama su dozvoljeni ukoliko ne sadrže lažne tvrdnje.Fejsbuk koji ima 2,7 milijardi aktivnih korisnika mesečno, bio je pod pritiskom zakonodavaca i grupa za javno zdravlje da izvrši suzbijanje sadržaja protiv vakcina i širenja dezinformacija na svojoj platformi.Džejson Hirš, menadžer javne politike Fejsbuka rekao je da kompanija veruje da bi korisnici trebalo da budu u stanju da izraze svoje lične stavove protiv vakcine i da bi agresivnija cenzura mogla imati negativne posledice.Fejsbuk takođe sarađuje sa partnerima iz javnog zdravstva poput Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a na kampanjama za razmenu poruka radi povećanja stope imunizacije.U septembru je kompanija takođe rekla da će prestati da preporučuje Fejsbuk grupe povezane sa zdravljem, rekavši da je presudno da ljudi zdravstvene informacije dobijaju iz „autoritativnih izvora“.

Srbija

Grejanje na drva najjeftinije u Srbiji, najskuplje na struju

Najniže troškove grejanja u predstojećoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja se greju na drvo, dok će najviše plaćati oni koji koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan, butan gas i lož ulje, saopštila je danas Agencija za energetiku (AERS).Najniže troškove za grejanje imaće domaćinstva koja se greju na drvo, u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, 4.650 dinara po kubiku, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća.U tom slučaju im je za nabavku goriva potrebna 38.300 dinara za sezonu, zaključak je analize AERS.Značajno veće troškove, oko 62.000 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, sa cenom 6.350 dinara po kubiku i uz peći niže efikasnosti.Prema prosečnoj ceni prirodnog gasa u Srbiji, za grejanje tokom cele zimske sezone treba izdvojiti 42.000 dinara.Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj i to od 48.000 do 52.000 dinara.Građanima koji se greju na pelet godišnji troškovi su oko 59.000 dinara, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za to gorivo.Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 50.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 133.000 dinara za električnu energiju, 122.000 dinara za propan butan gas, odnosno 85.000 dinara za lož ulje.U odnosu na prethodnu godinu jedinične cene lož ulja povoljnije su za 29 odsto."Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte vaš stambeni prostor i promenite prozore. Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, izaberite one koje su energetski što efikasniji", savetuje AERS.  

Srbija

Pad potrošnje naftnih derivata, nema razloga za poskupljenje

Od 1. marta potrošnja naftnih derivata u Srbiji pala je za oko 10 odsto, dok je pad prodaje na benzinskim pumpama oko 12 odsto, izjavio je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije, prenela je agencija Beta.„Po ovim cenama proizvođači sirove nafte nemaju novca za investicije i pitanje je da li će naftna privreda u budućnosti moći da odgovori zahtevima potrošnje”, ocenio je Mićović.On je na okruglom stolu „Energetska tranzicija i kovid 19” u Privrednoj komori Srbije da je trenutno snabdevanje tržišta naftnim derivatima u Srbiji potpuno stabilno.Mićović je rekao da Srbija ima dovoljno derivata nafte da zadovolji potrebe privrede i građana, ali da treba stvarati obavezne rezerve. Naveo je i da nije promenjena cena sirove nafte, kao i da su troškovi naftnih kompanija stabilni, pa nema razloga za promenu cene goriva.CENA AMERIČKE LAKE NAFTE U MINUSU Predsednik Saveta energetičara Nikola Rajaković rekao je da je smanjena potrošnja energenata u industriji, administrativno-komercijalnom sektoru, ali da je povećana u domaćinstvima.Govoreći o potpunom prelasku na obnovljive izvore energije, Rajaković je istakao da je neophodan prelazni period u kome bi se iz upotrebe izbacila fosilna goriva, a on podrazumeva pojačanu energetsku efikasnost.Prema podacima berze električne energije SEEPEX potrošnja struje u Srbiji pala je tokom marta i aprila za dva do tri odsto u industriji, dok je u Evropi pad bio mnogo veći, napomenuo je njen predstavnik Dejan Stojičevski.

Svet

Srbija ulazi u Mišlenov kulinarski vodič

Raznovrsna kuhinja i geografski položaj između Istoka i Zapada i bogata razmena iskustava kroz istoriju čine kulinarsku kulturu Srbije. U njoj se prepliću grčki, turski, mađarski i balkanski uticaji, a kako se navodi, Mišlen će svoje zvezdice novoj destinaciji dodeljivati tokom decembra u Beogradu."Misija Mišlenovog vodiča ostaje ista i posle 120 godina: da promoviše najbolje kulinarske destinacije širom sveta. Beograd je mesto gde tradicija tapše po ramenima mlade talente, spremne da zablistaju", kaže direktor Mišlenovog međunarodnog vodiča Gvendal Pulnek.Prema njegovim rečima novootkrivena dinamičnost i važnost gastronomije za ljude u Srbiji rezultiraju izdašnim iskustvima u trpezariji i radujemo se što ih otkrivamo našim čitaocima.Srpski terroir* je poznat po vinogradarstvu, koje je zemlji omogućilo da razvije neke karakteristične sorte grožđa, a ravnice i brdoviti pejzaži kriju bogatu i plodnu zemlje koje daje proizvode visokog kvaliteta tokom svake sezone. Kao takva, hrana se urezala u svakodnevni život srpskog naroda, a jelo je popularna zabava, jer su mnogi restorani otvoreni do ranih jutarnjih sati.Selekciju za Beograd će vršiti anonimni i nezavisni inspektori Mišlenovog vodiča, koji će ocenjivati restorane na osnovu kriterijuma koji važe u svetu, kako bi dali najbolje preporuke kao i za sve ostale gastronomije.Beograd, prvi srpski korak za Mišlenov vodič, pridružuje se Sloveniji i Malti kao najnovijim kulinarskim destinacijama obuhvaćenim Vodičem, čime je njihov ukupan broj prešao trideset naslova.KOJI SU KRITERIJUMIZa kvalitet hrane na osnovu pet kriterijuma restorani mogu da dobiju do tri zvezdice. Ocenjuje se kvalitet namirnica, majstorstva ukusa, tehnike kuvanja, ličnost kuvara, odnos cene i ponude, kao i doslednosti kvaliteta, koju potvrdjuju Mišlenovi inspektori.Mišlenovi inspektori anonimno posećuju restorane širom sveta i ocenjuju isključivo kvalitet hrane koju služe, na osnovu tih pet kriterijuma.Zvezdice ne zavise od enterijera, dekora stola ili kvaliteta usluge restorana, jer se to rangira posebno, ocenom od 1 do pet.U Mišlenovom vodiču nalaze se svi restorani dobitnici zvezdica, a do sada vodič je prodat u više od 30 miliona publikacija.* Terrior je francuski temin koji se koristi za opisivanje faktora životne sredine koji utiču na fenotip useva, uključujući jedinstveni kontekst okoline, poljoprivredne prakse i stanište specifičnog rasta useva.

Svet

Evropska komisija obećala akcioni plan za zaštitu nezavisnog novinarstva

Evropska komisija će do kraja godine predstaviti akcioni plan za zaštitu nezavisnog novinarstva, najavila je potpredsednica EK za vrednosti i transparentnost Vera Jurova na jednom skupu u Bugarskoj, prenosi portal Euractiv.Jurova je rekla da će u novom višegodišnjem budžetu EU biti izdvojen 61 milion evra za podršku nezavisnih medija i novinara i time podršku vladavini prava.Komsija će usmeriti napore da obezbedi pluralizam na tržištu digitalnih medija u EU, kao i da razvije mehanizme zaštite novinara od tzv. SLAPP slučajeva (strateških tužbi protiv učešća javnosti).SLAPP tužbe služe da se cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičari tako što će ih opteretiti troškovima odbrane dok ne odustanu od kritika ili protivljenja.  Jurova je rekla i da nedavno objavljen izveštaj EK koji pokriva 27 članica predstavlja objektivnu ocenu medijske situacije u EU.Pa je tako za Bugarsku uoči protesta zaključeno da u toj zemlji nema transparentnosti vlasništva nad medijima i distribucije evropskog novca za oglašavanje, što je odgovornost države. Istovremeno su bugarski mediji pod političkim uticajem, a novinari su na meti napada.Evropski novac za oglašavanje mora da bude distribuisan kroz legalno sprovedene javne nabavke.

Svet

Rekordan broj zaraženih u Hrvatskoj, ugostitelji se žale na restrikcije

U Hrvatskoj je u poslednja 24 časa zabeleženo 748 novih slučajeva zaraze korona virusom, čime je ukupan broj slučajeva dostigao 3210, preneo je portal N1. Prema novim pravilima ugostiteljima je zabranjeno da rade posle ponoći, a uvode se i Covid redari i nema plesa na svadbama.Trenutno se 441 pacijent nalazi na bolničkom lečenju, od čega je na respiratoru 27 pacijenata i preminulo je četvoro, dok je samoizolaciji trenutno 16.598 ljudi.Gostujući u jutranjem programu na Hrvatskom radiju, Krunoslav Capak iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje izjavio je da se će danas biti zabeležen rekordan broj novozaraženih. Capak je poručio i da su otvoreni za daljnje razgovore s ugostiteljima koji su ogorčeni zbog novih mera za suzbijanje pandemije.“U mnogim zemljama zapadne Europe ugostiteljski objekti uopšte ne funkcionišu. Naš je cilj da smanjimo brojke, naš cilj nije da se ne odvija ugostiteljska delatnost, da se ne odvija gospodarstvo ili društvene delatnosti”, poručio je Capak.Dodaje da se nada da novih restrikcija neće biti, osim "korekcije par sitnica" i da bi nakon toga mogli da imaju stagnaciju i pad broja obolelih.“Mi smo praktično zatvoreni, "de jure" nismo. Najspornija je odredba od 4 kvadrata po jednom gostu. Fizička udaljenost od 1,5 m bila je mera sa kojom je moglo da se radi,” predsednik Udruge ugostitelja Primorsko-goranske županije Vedran Jakominić.Dodaje da objekat koji može da ugosti 100 ljudi, sada može da ugosti 11 ili 12, što je jako daleko od rentabilnosti i poziva na još jedan hitan sastank jer je nezadovoljstvo među ugostiteljima ogromno.Nadležni, sa druge strane poručuju da su od obaveznog razmaka od četiri kvadarata izuzeti, mali “nanokafići”, kao i da su otvoreni za nove razgovore.HRVATSKA OTVARA UGOSTITELJSKE OBJEKTE, UZ RIGOROZNIJE ZDRAVSTVENE MERE NEMA IGRANJA KOLA NA SVADBAMA“Događa se sada da će ljudi piti pivu u parku i na benzinskoj gde nema nikakve kontrole te se radi šteta široj koristi. Mi u ugostiteljskim objektima možemo utiecati na uslove pod kojima poslujemo. Ispred kazališta ne možemo”,  primetio je Jakominić.Predstavnici ugostitelja kažu i da mnogi klubovi koji su tokom leta kršili mere zaštite, nisu bili kažnjeni. Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje podseća da je dosta zaraženih bilo na svadbama širom zemlje. Što se tiče plesa na svadbama, on kaže da je dopušten ples mladenaca i roditelja, ali da su problem predstavljali plesovi poput kola jer se tada vrlo lako prenosi virus.

Svet

iPhone 12 će se prodavati bez punjača i slušalica

Epl (Apple) je saopštio da će se novi iPhone 12 prodavati bez punjača i slušalica, navodeći ekološke razloge za tu odluku, javlja portal 9to5Mac. Epl je rekao da će tim potezom značajno smanjiti emisiju ugljen-dioksida, jer neće morati da proizvode dodatnu opremu, kao i da će svaka kutija u kojoj se bude slao novi pametni telefon biti manja.Kompanija kaže da će ovo uštedeti 2 miliona metričkih tona ugljenika godišnje.Potpredsednica Epla Lisa Džekson rekla je da na svetu već postoji više od 2 milijarde adaptera za napajanje, pa je dalja proizvodnja punjača nepotrebna. Kompanija je takođe rekla da sve više kupaca prelazi na metode bežičnog punjenja.Punjač, slušalice ili bilo koja druga dodatna oprema prodavaće se odvojeno.

Srbija

Grad Beograd: Traži se najbolja ideja za Avalu

U toku je konkurs čiji je cilj dizajniranje urbane šume na Avali i u njemu mogu da učestvuju svi građani bez obzira čime se bave, preneo je portal Srbijašuma, javnog preduzeće koje partner Grada Beograda u tom poslu.“Pozivamo zainteresovane da daju doprinos u kreiranju budućeg izgleda Avale i Šuplje stene, tako što će izložiti svoje ideje o unapređenju ovog područja, izgradnji novih sportskih terena, postavljanju mobilijara klupa, stolova, senika, određivanju mesta za miran odmor i meditaciju, trasiranje novih pešačkih ili biciklističkih staza. Ograničenja za kreativnost ne postoje”, kažu u sekretarijatu za zaštitu životne sredine.Konkurs „Najbolja ideja za Avalu” je raspisan u okviru projekta Evropske unije „URBforDAN” i navodi se da je Avala zaštićeno prirodno dobro i raj za sve one koji žele da budu blizu, a daleko od grada. Tamo opstaje više od 600 biljnih vrsta i utočište su našle brojne ptice i sisari, a prema poslednjim merenjima, Avala je visoka 506 metara, odavno je i jedna od glavnih destinacija turista.ARHITEKTE: ŠUMA NA KOŠUTNJAKU MOGLA BI DA POSTANE TRAVA NA KROVU PODZEMNE GARAŽE Da učestvuju u konkursu pozvani su studenti Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, katedre za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, ali i ostali sugrađani.“Ozelenjavanjem i regulisanjem površinskih voda Avale doprineće se otpornosti centralne zone grada na klimatske promene. Uspešnom primenom prirodom inspirisanih rešenja istovremeno bi se unapredio kvalitet životne sredine i podstakao strateški razvoj Beograda kao zdravog i zelenog grada”, ističu u sekretarijatu za ekologiju.Konkurs je otvoren do 30. oktobra 2020. godine, što je i krajnji rok za podnošenje prijava, a rezultati će biti objavljeni 15. novembra.