Najnovije

Srbija

Građani tuže banke zbog troškova obrade kredita, sudovima preti bolkada

Klijenti banaka u Srbiji kojima je kako tvrde nezakonito naplaćena obrada kredita, presavili su tabak i pravdu potražili na sudu, usled čega zbog masovnosti utuženja tim institucijama prete blokade. Narodna banka Srbije (NBS) i Udruženje banaka Srbije (UBS), sa druge strane, tvrde da se iz domaćih i EU zakona jasno vidi da li je naplata pravno valjana.“Naknade za troškove obrade kredita obračunate su po zakonu i u skladu su odlukom Narodne banke Srbije o jedinstvenom načinu obračuna kamata, koja je doneta 2006, kao i sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011”, kažu u UBS za Politiku.U NBS dodaju da je članom 19 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano da “obavezni elementi ugovora o kreditu i vrsta i visina svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive“. Imajući to u vidu navode da je iz tog zakona jasno da li su sporne naknade dozvoljene: “Ni tim zakonom, ni propisima donetim na osnovu tog zakona nije propisano da banka dokazuje iznos i strukturu troškova, metodologiju za obračun naknada i slično, niti je NBS dala takvo tumačenje”, tvrde u NBS.KREDITNO ZADUŽIVANJE - KLJUČNA PITANJA I ODGOVORI Kako dodaju isto važi i za propise koji su se primenjivali pre početka primene tog zakona. Sudske presude koje ne uzimaju u obzir odredbe ovog posebnog zakona, koji je sedes materiae za ugovor o kreditu, NBS kaže da ne može da komentariše. “S druge strane, treba uzeti u obzir i bogatu praksu suda pravde EU u vezi s ovim pitanjem, posebno imajući u vidu da je zaštita korisnika finansijskih usluga uređena u skladu sa direktivama EU”, kažu u Narodnoj  banci Srbije.Smatraju da bi sudovi koji donose presude trebalo da objave koliki je udeo troškova postupka u vrednosti predmeta spora i napominju da nikada nisu zauzeli stav da banke nemaju pravo na naknadu obrade kredita, jer bi to moglo “izazvati rizike po stabilnost finansijskog sistema”.Dodaju i da “tvrdnje pojedinih zaštitnika potrošača da banka sama treba da plati taj iznos dovele bi do toga da banka taj trošak uračuna u kamatnu stopu” i to bi dovelo do činjenice da klijenti plate više.KLIJENTI NASTAVLJAJU SA TUŽBAMA, SUDOVI PRED BLOKADOMSa bankarima se sa druge strane ne slažu njihovi klijenti, koji bez obzira na to što, kako se tvrdi nemaju velike koristi od utuženja banaka, ne praštaju “nezakonitu” obradu kredita.“Prvo nam naplaćuju najveće kamate u Evropi, a još preko toga ti naplate neki trošak obrade koji je nezakonit, neustavan, kako god hoćete, tako da nema smisla”, ističe za RTS Dušan Marković, jedan od podnosilaca tužbe protiv banaka.U Osnovnom sudu u Jagodini kažu da je ove godine špdneta 191 tužba građana protiv više banaka, a u 22 predmeta postupak je okončan presudama u korist građana, dok u korist banaka nije doneta ni jedna presuda."Svi sudovi svih nivoa u Srbiji su u ozbiljnoj opsadi zbog ovih predmeta. Građani imaju pravo da svoje pravo zaštite pred sudom, ali sud je to pitanje rešio, sada treba naći pogodan način da se prevaziđe ova situacija blokade rada sudova", naglašava Ivana Josipović iz Udruženja sudija i tužilaca.Banke sa druge strane kažu da nema pravnog osnova za tužbe i često se žale drugostepenim sudovima.

Srbija

Predlozi AmCham-a za brži oporavak privrede

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) je formulisala četiri prioritetna cilja za oporavak privrede tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa, koje je uputila Vladi Srbije, navodi se u saopštenju. To su kontinuirani razvoj eUprave, dalje unapređenje vladavine prava i efikasnosti pravosuđa­, unapređenje efikasnosti zdravstvenih usluga, kao i unapređenje predvidivosti poreskog i parafiskalnog opterećenja.Čestitajući na novom mandatu premijerki Ani Brnabić, predsednik AmCham-a Zoran Petrović rekao je da je domaća ekonomija osetila prve efekte COVID-19 pandemije, ali da su oni u 2020. godini ublaženi merama državne pomoći.On je takođe naglasio da će konačni uticaj na ekonomiju biti vidljiv u narednih šest meseci, te da zajednički rad sa novom Vladom Srbije na daljem očuvanju zdravlja naših građana, očuvanju radnih mesta i što efikasnijem oporavku naše privrede tek predstoji."Apelujem na novu Vladu da nastavi sa radom na unapređenju efikasnosti zdravstvenih usluga i elektronskih servisa, uz dalje unapređenje vladavine prava i poreske predvidljivosti, jer su ovo oblasti koje uslovljavaju brzinu oporavka", zaključio je Petrović.Po mišljenju AmCham-a, četiri prioritetne oblasti za brži oporavak privrede Srbije su: Kontinuirani razvoje e-UpraveEfikasna eUprava državi i privredi donosi značajno smanjenje administrativnih troškova uz istovremeno povećanje transparentnosti i smanjenje mogućnosti za korupciju. U tom smislu potrebno je:- Omogućavanje dostavljanja dokumentacije u svim administrativnim postupcima (sudski postupci, radno-pravni odnosi, i slično) elektronski bez zahtevanja naknadnog donošenja papirnih dokumenata.- Smanjenje administracije vezane za devizna plaćanja, naplatu i kreditne poslove uz koordinaciju sa Poreskom upravom.- Omogućavanje pune elektronske komunikacije sa svim graničnim službama, uključujući i inspekcijske organe i njihovu povezanost sa IT sistemom Uprave carina.- Obezbeđivanje kadrova i specijalizacija inspekcija za kontrolu nedozvoljene trgovine na internetu, posebno u oblasti lekova i medicinskih sredstava.- Omogućavanje razmene relevantnih podataka između javnog i privatnog sektora u cilju smanjenja administrativnog opterećenja transakcija (npr. u bankarstvu) po ugledu na primere iz EU.Unapređenje vladavine prava i efikasnosti pravosuđaGrađani i privrede žele da vide državu koja se temelji na vladavini prava, državu kojoj su svi građani i kompanije jednaki, a efikasan i nezavisan pravosudni sistem je preduslov i merilo takvog sistema. Potrebno je omogućiti:- Automatizaciju postupka dostave sudskih pismena i dostupnost podataka o dostavi u elektronskom obliku, kako bi se izbegla odlaganja ročišta zbog neuspelih uručenja, a za vreme trajanja epidemije omogućiti veći broj procesa putem video konferencijske veze- Proširivanje e-Sud aplikacije za digitalizovano vođenje predmeta sa Upravnog suda i na ostale sudove, kao i na organe izvršnog postupka uz Sistematizaciju i dostupnost sudske prakse u elektronskoj formi- Funkcionalnu specijalizaciju sudijskih timova u okviru sudova (posebno npr. Upravnog suda za materije poreskih postupaka, zaštite konkurencije i sl.), po ugledu na specijalizaciju koju sprovodi Privredni apelacioni sud, i njihovu stalnu edukaciju prema oblastima specijalizacije.- Obezbediti usklađivanje lokalne sudske prakse sa presudama Evropskog suda pravde kako bi primena propisa koji se usklađuju sa EU propisima, bila osigurana i na nivou pravosudne zaštite.Unapređenje efikasnosti zdravstvenih uslugaImajući u vidu da je zdravstvo pod velikim pritiskom, neophodno je dodatno ulagati u njegov razvoj i eliminisati prepreke koje to sprečavaju. To podrazumeva niz mera koje će omogućiti brži pristup novim lekovima i tehnologijama za pacijente, sinergiju javnog i privatnog sektora u cilju povećanja dostupnosti zdravstvene zaštite, te optimizaciju javnih nabavki i praćenje zaliha. U tom smislu neophodno je:- Obezbediti dovoljne kapacitete za PCR testiranja na zahtev kompanija, i u vreme vrhunca pandemije, radi bolje organizacije rada poslodavaca i omogućiti uzimanje uzoraka u prostorijama poslodavca.- Organizovati što veći pristup zdravstvenim uslugama i terapijama za ne-covid hronične i hitne pacijente za vreme trajanja pikova pandemije, koristeći telemedicinske platforme a sinergijom javnog i privatnog sektora.- Osigurati obavljanje svih administrativnih postupaka izdavanja dozvola, obnova, odobravanje varijacija i promo materijala za lekove u zakonskim rokovima. Pružiti podršku ALIMS-u da novu elektronsku platformu za vođenje administrativnih postupaka za lekove upodobi rokovima, i eventualno razmotriti kadrovska pojačanja i proceduralna olakšanja koja će to obezbediti.Unapređenje predvidivosti poreskog i parafiskalnog opterećenjaPredvidivost poreskog sistema i parafiskalnih opterećenja jedan su od ključnih parametara za potencijalne investitore prilikom donošenju odluka o investiranju. Kako bismo zadržali, ali i povećali nivo domaćih i stranih investicija neophodno je:- Omogućiti da fiskalno i parafiskalno opterećenje ne bude povećano, a zavisno od mogućnosti i smanjeno, uz doslednu primenu svih programa podrške privredi- Sve izmene poreskih propisa obavljati nakon sprovedene javne rasprave i širokih konsultacija sa privredom, a primenu poreskih propisa unaprediti pisanjem sveobuhvatnih pravilnika o primeni propisa, umesto oslanjanja na sistem mišljenja.- Propisati poreske aspekte elektronskog fakturisanja i obezbediti test period za elektronske fakture u trajanju od najmanje 9 meseci

Srbija

NBS: Rast štednje uprkos pandemiji

Dinarska i devizna štednja građana nastavlile su da se uvećavaju i u godini koju karakteriše pojačana neizvesnost i globalna ekonomska kriza izazvana pandemijom COVID-19, navodi se u sao...

Srbija

NBS: Rast štednje uprkos pandemiji

Dinarska i devizna štednja građana nastavlile su da se uvećavaju i u godini koju karakteriše pojačana neizvesnost i globalna ekonomska kriza izazvana pandemijom COVID-19, navodi se u sao...

Srbija

Kome slede milioni evra za dokapitalizaciju?

Prošle nedelje Vlada Srbije je usvojila uredbu kojom se reguliše novi paket pomoći privredi koja je pogođena pandemijom, a uredba je “spremljena i doneta nekako daleko od očiju javnosti i bez medijske pompe koja je pratila ranije mere”, piše list Danas.Uredba inače daje vladi pravo da bez većih uslova ulije do 250 miliona evra u bilo koje preduzeće, a ekonomisti vide oko pola milijarde evra prostora za ovakav vid popmoći. Uredba inače reguliše uslove pod kojima će država dokapitalizovati preduzeća, državna i privatna, koja ispunjavaju određene uslove.Sve to može biti i objašnjenje procene MMF-a da će budžetski deficit u ovoj godini biti “ispod devet odsto” BDP-a, pa ne treba da čudi ako država bude povećala potrošnju do kraja godine, jer nema problema sa prilivom novca. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu podseća da je činjenioca da je MMF saopštio da će deficit biti do devet odsto i to prema njegovim rečima ukazuje da će država povećati potrošnju do kraja godine, jer sa prilivom prihoda nema problema.“Tih 1,5 procentnih poena BDP-a je oko 500-600 miliona evra, mada ne zanmo da li je sve to namenjeno dokapitalizacijama. S obzirom da će taj novac predstavljati deo deficita deluje kao da država ne veruje da će ta sredstva biti vraćena, s obzirom da se kapitalna ulaganja ne knjiže kao rashod”, ocenjije Arsić.“Mislim da će najveći deo novca da dobiju Er Srbija i EPS. Ovo je neka vrsta subvencije, bar kada se radi o državnim preduzećima”, ističe Ekonomski konsultant Bogdan Petrović.Petrović pretpostavlja da će novac dat javnim i državnim preduzećima biti tretiran kao jednokratan rashod, pa se neće ni računati na njihovo vraćanje. To je, kako naglašava “namenjeno pre svega preduzećima koja ne mogu da se zaduže na tržištu”.On objašnjava da će se na ovaj način dokapitalizovati Er Srbija i povećati udeo države, dok EPS nije mogao da se finansira emisijom korporativnih obveznica jer bi kao gubitaš teško dobio adekvatan bonitet.“Nije problem kada novac daješ preduzećima za koja znaš da će preživeti. Problem je kada se sredstva daju firmama koja ne opstanu, a onda su to bačene pare”, napominje profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić.On dodaje da je to “dobar mehanizam koji omogućava ciljanu pomoć”. Prema njegovim rečima, pare mogu biti bačene zbog loše procene, ali i zloupotrebe. Podseća i na “iskustva sa Fondom za razvoj koji je davao najpovoljije kredite ba svetu koji se nisu vraćali”. Savić dodaje da je važno da se sve sprovede u skladu sa zakonom i transparentno i da država bude oprezna pri dodeli novca.VIŠE O VLADINOJ UREDBI NA SLEDEĆEM LINKU:DRŽAVA SPREMA JOŠ NOVCA ZA POSRNULA PREDUZEĆA

2020

Obeležavanje jubileja uz posvećenost budućnosti

Kompanija Galenika a.d. Beograd danas je zvanično pokrenula online platformu „ZDRAVO DVADESETE“ (www.dvadesete.rs) namenjenu edukaciji mladih o zdravim životnim navikama, za jačanje i održavanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Platforma predstavlja strateški važan, dugoročan projekat društvene odgovornosti na nacionalnom nivou. Osnovni cilj je uspostavljanje kredibilnog izvora informacija za informisanje mladih i studenata širom Srbije o važnosti prevencije hroničnih oboljenja, uz savete eminentnih medicinskih stručnjaka i i plasman savremenih zdravstvenih saveta, a sve kroz sadržaj oblikovan u skladu sa potrebama mladih. „Prevencija nije samo pitanje individualnih navika. Posmatrano dugoročno, prevencija predstavlja lančanu reakciju i važno društveno pitanje. Ovim projektom želimo da pružimo podršku dvadesetogodišnjacima, pokažemo im da mislimo na njih i da razumemo izazove sa kojima se suočavaju i ono što je najvažnije da ih pripremimo za zdraviju budućnost. Ulaganje u prevenciju je ulaganje u budućnost zdravlja čitave nacije. Zahvaljujemo se svim partnerima – saradnicima i organizacijama koji su pokazali interesovanje i podržali ovaj Galenikin projekat.“ – izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika a.d. BeogradU saradnji sa partnerima, medicinskim stručnjacima iz različitih oblasti, kompanija Galenika je u okviru ovog projekta kreirala i sveobuhvatan eVodič o principima zdravog života: „Kako da pronađete ravnotežu i održite zdravlje“. Evodič poseduje kvalitetan i proveren edukativni sadržaj podeljen na sedam najvažnijih zdravstvenih oblasti za unapređenje svakodnevne rutine i kvaliteta života. U pitanju su: ishrana, fizička aktivnost, mentalno zdravlje, kontracepcija, zavisnosti, hormoni i alergije. U okviru ovih oblasti navedene su relevantne informacije, preporuke i saveti kako izgradnjom zdravih navika izbeći određene tegobe, zatim kako prepoznati simptome i kada i kako reagovati ukoliko se pojave, uključujući odlaske na redovne preglede. Institucionalnu podršku projektu pružili su Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, kao i Rektorat Univerziteta u Beogradu i omladinska udruženja – KOMS i FONIS.„Studentima je potrebna naša podrška, a edukacija o prevenciji nezaraznih hroničnih oboljenja je veoma značajna za njih. Današnji studenti, sutra će biti donosioci odluka u ovom društvu, zaposleni u kompanijama, roditelji, zbog čega je veoma važno da usvoje principe aktivnog i zdravog načina života. U moru informacija koje nas okružuju u onlajn svetu, od izuzetne važnosti je kreiranje informativnog eVodiča koji su pisali doktori, specijalisti za određene oblasti, zbog čega sa zadovoljstvom podržvamo projekat ZDRAVO DVADESETTE.“ - izjavio je prof. dr Patar Bulat, prorektor za nastavu Rektorata Univerziteta u Beogradu.Podizanje svesti o prevenciji za krajnji cilj ima podršku mladima da  budu odgovorni prema sebi i sopstvenom zdravlju kako bi gradili održive navike i pravili zdravije izbore. Portal „ZDRAVO DVADESETE“ i eVodič mladim ljudima pružaju savremene savete i preporuke kako da u ovom izazovnom periodu svog života, ali i globalano gledano – izazovnom vremenu, uspostave navike koje vode izbalansiranom i zdravom načinu života. Kompanija Galenika je tokom jula ove godine realizovala istraživanje među mladima koje je pokazalo da se većina mladih ljudi u Srbiji bori sa različitim zdravstvenim problemima i da im zdrave životne navike nisu toliko bliske. Takvi podaci su ukazali na značajan prostor u pogledu podizanja svesti o značaju prevencije, što je i definisalo koncept online platforme “ZDRAVO DVADESETE” i specijalizovanog eVodiča. ***Galenika: 75 godina čuvari zdravlja Farmaceutska kompanija Galenika osnovana je 1945. godine. Nakon privatizacije u novembru 2017. godine, postala je deo NC Grupe (www.gruponc.net.br), koja obuhvata i EMS - najveću farmaceutsku kompaniju u Brazilu i jednu od najvećih farmaceutskih kompanija u celoj Južnoj Americi. Galenika je na drugom mestu po tržišnom učešću u Srbiji, a proizvodi generičke lekove, dijetetske suplemente, medicinska sredstva i proizvode za svakodnevnu upotrebu. Strategija novog vlasnika jeste razvoj Galenike kao moderne i fleksibilne kompanije, fokusirane na istraživanja i razvoj, koja konstantno radi na unapređenju svojih proizvoda za unapređenje zdravlja i kvaliteta života, na zadovoljstvo korisnika Galenikinh proizvoda.

Srbija

Ruska Duma ratifikovala sporazum o slobodnoj trgovini EAEU i Srbije

Ruska Duma ratifikovala je sporazum o slobodnoj trgovini između Evroazijske ekonomske unije i Srbije, a kada i ostale zemlje članice potpišu ovaj dokument, Srbija će početi sa bescarinskim izvozom dogovorene kvote za 2.000 tona cigareta, 87.500 litara vinjaka i 400 tona polutvrdog kravljeg sira, navodi se u štampanom izdanju Večernjih Novosti.Ovaj sporazum potpisan je u Moskvi prošle godine, sa ciljem liberalizacije međusobne trgovine, u skladu sa odredbama sporazuma i pravila Svetske trgovinske organizacije. Kako bi dokument postao validan, potrebno je da ga ratifikuju sve države EAEU.Srbija je do sada uvozila cigarete iz Rusije bez carine, a istovremeno domaće cigarete su se izvozile uz veliku stopu carinskog opterećenja. Ovim sporazumom će to biti promenjeno, a korist će imati i proizvođači voćnih rakija i vinjaka u Srbiji.Nadležni u Ministarstvu trgovine nadaju se da će sporazum biti ratifikovan tokom sledeće godine.„Najbitnije da je ratifikovala Rusija, jer ona je naš partner i najvažnija država u ovoj uniji. Verujemo da će ostale zemlje uskoro potpisati, jer se čekalo na Moskvu“, rekla je Jagoda Lazarević, pomoćnik ministra trgovine za bilateralnu ekonomsku saradnju.Sporazum podrazumeva i da će sve strane sarađivati i razmenjivati informacije o standardima, tehničkim propisima i nadzoru tržišta. To uključuje akreditaciju, ispitivanje i sertifikaciju.

Srbija

Ukupni krediti u Srbiji porasli 2 odsto za mesec dana

Ukupno kreditno opterećenje privrede, preduzetnika i građana u Srbiji na kraju septembra iznosilo je oko 2,8 biliona dinara (2.849 milijardi dinara), što predstavlja povećanje od 2 odsto u odnosu na prethodni mesec, objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS).Pozajmice privredi dostigle su 1,6 biliona, što predstavlja skok od 2,2 odsto u odnosu na avgust, a preduzetnici su trenutno dužni 61,5 milijardi, dnosno za 2,7 odsto više nego tokom prethodnog meseca.Dug stanovništva bankama uvećan je za 1,8 odsto, na oko 1,18 bilona dinara.U strukturi ukupnog dugovanja, gotovinski krediti su skočili 2 odsto, potrošački 3,5 odsto, zajmovi za refinansiranje 2,6 odsto, stambeni 1,2 odsto, a poljoprivredni 1,8 odsto.U kašnjenju otplate (docnji) na kraju prošlog meseca bilo je 3,6 odsto ukupnih kredita, što predstavlja pad od 01, procentni poen u odnosu na avgust.

Srbija

Ant Group izlazi na berzu, najavljuje najveći IPO ikada

Platforma za finansijske usluge Ant Group, koja građanima Kine nudi jedinstveno mesto za zajmove, investicije i onlajn plaćanja, objaviće inicijalnu javnu ponudu (IPO) svojih akcijna na berzama u Hongkongu i Šangaju, prenosi Njujork tajms.Sestrinska firma digitalnog giganta Alibaba trebala bi da prikupi oko 34 milijarde dolara, što bi značilo da je to najveći IPO u istoriji.Kompanija putem svog mobilnog servisa Alipay, trenutno ceni svoje akcije oko 10,30 dolara po deonici, prema dokumentaciji koje su berze u dva grada objavile u ponedeljak.Po toj ceni, kompanija bi vredela oko 310 milijardi dolara, što je tržišna vrednost uporediva sa JPMorgan Chase-om i većom od vrednosti mnogih drugih globalnih banaka.Novac koje bi Ant Group prikupio nadmašio bi rekord od 29,4 milijarde dolara, koji je postavila državna naftna kompanija Saudijske Arabije Saudi Aramco kada je prošle godine izašla na berzu.Listing finansijske kompanije takođe bi bila veća od one koju je sestrinska kompanija, kineski gigant za e-trgovinu Alibaba, prikupio tokom svog izlaska na berzu, odnosno 25 milijardi dolara.Za stotine miliona ljudi u Kini, Alipay je pravi surogat za banku, koji im izdaje kreditne i debitne kartice, omogućava investiranje u fondove, a služi i kao posrednik u osiguranju, sve na jednoj mobilnoj platformi.Takođe nudi zajmove malim preduzećima, kako putem Interneta, tako i van njega, koje bi kineske velike državne banke inače ignorisale.Alipay ima više od 730 miliona korisnika mesečno. Poređenja radi, PayPal ima 346 miliona aktivnih računa.Kao i druge internet kompanije, Ant kaže da je njegova snaga u obavljanju velikog broja različitih zadataka odjednom. Na primer, što više ljudi koristi Alipay, to se više podataka prikuplja o njihovoj potrošačkoj moći.Kineska kompaniaj kaže da ove informacije pomažu u ponudi zajmova, investicija i polisa osiguranja koje odgovaraju potrebama korisnika. Podaci takođe pomažu i partnerskim bankama da utvrde ko će im zajmove verovatno vratiti.Prošle godine, Ant Group je zaradio 2,7 milijardi dolara profita na 18 milijardi dolara prihoda, a u kompaniji navode da su za 12 meseci koji su se navršili u junu samo u kontinentalnoj Kini obradili 17 biliona dolara.

Srbija

Najmlađa deca žrtve prosjačenja u Beogradu uzrasta dve godine

U glavnom gradu Srbije Beogradu ima oko 2000 maloletnih prosjaka, a najmlađi među njima, prema podacima Gradskog centra za socijalni rad, nema ni dve godine, pišu Večernje novosti.Polovina dece koja prose u prestonici živi u 28 neformalnih naselja, koja se nalaze u 10 gradskih opština. U Centru napominju da je glavni izvor prihoda njihovim porodicama sakupljanje sekundarnih sirovina i prosjačenje, što je jedini način da dopune pomoć države, za koju tvrde da nije dovoljna.“Od početka epidemije korone cene otkupa sekundarnih sirovina su pale, pa su se i porodični prihodi rapidno smanjili”, kaže Mina Lukuć, koordinator Svratišta za decu.Prema njenim rečima, pre pandemije cena kilograma plastike bila je 26 dinara, sada je svega 10. To je, kako kaže i nateralo porodice da na različite načine pokušaju da dopune kućne finansije.Postavlja se pitanje da li pojava nove dece na ulicama koja se bave prosjačenjem, koje ranije nije bilo, što se vidi po boljoj odeći koju nose, govore u prilog činjnici da je prosjačenje jedna od delatnosti koje “dopunjuju” te budžete.ŠTA KAŽU BROJKE?U svratištima na Zvezdari i u Novom Beogradu, kako dodaje Mina Lukić, broj dece ne opada već nedeljama. Ranije ih je dnevno svraćalo od 60 do 65, dok je situacija sada dosta drugačija, dolazi ih između 70 i 112 dnevno.Te brojke, kako se dodaje nisu karakteristične za jesen, već za ledene dane u januaru, jer sada ne dolaze da se ugreju, već d anešto pojedu i okupaju se.MOGU LI KOZE DA OSNAŽE ŽENE? Na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad prošle godine bilo je 58 “dece sa ulice”, različitog uzrasta i to je informacija koja je potvrđena. Najmlađe dete je imalo manje od dve godine, 25 njih između šest i 14 godina, dok je 31 dete bilo u tinejdžerskim godinama.Sa druge strane, prošle godine je zbog zlostavljanja i zanemarivanja iz bioloških porodica izdvojeno je 189 dece, od kojih su neka terana i na prosjačenje.TRAŽENJE MILOSTINJE SE UGLAVNOM GONI PREKRŠAJNOIzuzeće od prekršajnog gonjenja predviđeno je u slučajevima trgovine ljudima, zlostavljanja ili prevare. U Prekršajnom sudu u Beogradu kažu da su prošle godine imali šest težih predmeta i tad asu presuđivane sankcije veće od propisanih 5 do 10 hiljada dinara, ili do 30 dana zatvora.Kako nalažu pravila, protiv dece koja su mlađa od 14 godina, ne može se voditi sudski postupak. Većina prosjaka pred sudom inačče tvrdi da moraju da prose jer su siromašni, nemaju redovnih primanja i lošeg su zdravstvenog stanja.

Svet

Navijači Njukasla iz protesta prikupili 20.000 funti za banku hrane

Navijači engleskog fudbalskog kluba Njukasl junajted donirali su 20.000 funti za West End banku hrane, kao deo protesta protiv naplate video prenosa Premijer lige, piše BBC.Pay-per-view (PPV) šema po kojoj se za gledanje prenosa određenih utakmica naplaćuje dodatnih 14,95 funti, uvedena je usled toga da navijačima još nije dozvoljeno da prisustvuju utakmicama uživo zbog trenutne pandemije, ali je odluka znatno kritikovana.Kampanja "Charity Not PPV" pozvala je navijače da doniraju lokalnoj West End banci hrane, radije nego da plaćaju gledanje prenosa.Kampanju je organizovao Bil Korkoran, iz grupe “NUFC Fans Food Bank”, koji je rekao da je najveća količina doniranog novca bez utakmica bila 5.800 funti.Navijači drugih klubova na koje se ovakva naplata primenjuje, uključujući i Mančester junajted, takođe održavaju slične kampanje kojima skupljaju hiljade funti za lokalne banke hrane.Džon Mekkori, šef West End banke hranu u Njukaslu, naveo je da donacije prave ogromnu razliku."Hranimo hiljadu ljudi dnevno i koristimo više od 10 tona hrane mesečno, koja košta 1.700 funti po toni, tako da su ovakve donacije stvarno potrebne”.On navodi da donacije takođe dolaze iz Londona, Španije i Amerike, pa se čini da interes za kampanju nije samo lokalan.

Srbija

Prosečna zarada u avgustu oko 498 evra

Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu ove godine je iznosila 58.513 dinara (oko 497,8 evra) i nominalno je veća za 8,1 odsto nego pre godinu dana, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. ...

Svet

Italija sprečila nabavku Huawei 5G opreme

Italijanska vlada sprećila je sklapanje sporazuma između telekomunikacionog provajdera Fastweb i kompanije Huawei, zbog najavljene upotrebe opreme kineskog tehnološkog giganta izgradnji 5G mreže, piše Rojters (Reuters).Odluka predstavlja prvi put da je Vlada Italije zvanično blokirala nabavku Huawei 5G opreme.Najveća telekomunikaciona grupa u Italiji, Telecom Italia, prethodno je samoinicijativno izostavila Huawei iz tendera za naavku opreme za glavnu 5G mrežu te zemlje.Američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je posetio Italiju u septembru, opisao je kineske telekomunikacione tehnologije kao "pretnju prema državnoj bezbednosti Italije".Huawei odlučno negira optužbe američke vlade, dok je italijanski ogranak te kompanije navelo da je spreman na bilo kakve testove, kako bi se dokazalo da je njihova tehnologija bezbedna.Međutim, italijanska vlada ipak je sprečila Fastweb, koji je u vlasništu firme Swisscom, od sklapanja dogovora sa kineskom kompanijom u svojoj glavnoj 5G mreži, gde se obrađuju osetljivi podaci, tražeći od Fastweba da proširi spisak svojih dobavljača

Srbija

Da li ćemo i kada moći da sednemo za kvantni računar?

Kada su početkom 20-tog veka zavirili u svet elementarnih čestica, molekula i atoma, naučnici su shvatili da tamo vladaju neki drugačiji, kontra-intuitivni zakoni. Tako je nastala kvantna mehanika kao posebna oblast fizike koja opisuje ove zakone. Dva osnovna principa koja važe u kvantnoj mehanici su superpozicija i uvezanost čestica. Superpozicija se najčešće objašnjava Šredingerovim paradoksom tj. mačkom koja je istovremeno i živa i mrtva, dok je uvezanost čestica fenomen da dve ili više čestica uvek imaju ista svojstva bez obzira na udaljenost, što je dovelo do ideje da postoje paralelni univerzumi.Kvantna teorija je toliko kompleksna da je najbolje opisuje izjava Ričarda Fajnaman: "Ako mislite da razumete kvantnu mehaniku, ne razumete kvantnu mehaniku".Ova dva primera i pretpostavka da je tako nešto moguće vam verovatno zvuče kao naučna fantastika, ali zapravo je više nauka nego fantastika. Ukoliko i stvarno volite fantastiku (naučnu), a hoćete da naučite više i o ovoj oblasti preporučujem da pogledate seriju Devs.Iako je decenijama kasnije većina Nobelovih nagrada iz Fizike dobijena za pronalaske u ovoj oblasti, čekalo se do 80-tih godina prošlog veka da se pronađe prava primena ovih zakona u svakodnevnom životu.Tada se javlja ideja da bi ovi zakoni mogli da se iskoriste za pravljenje računara baziranog na principima kvantne mehanike. Ponovo je trebalo da prođe skoro dve decenije da se dođe do tehnologija koje će omogućiti da se napravi prototip prvog kvantnog računara.Kako rade kvantni računari?Kvantni računari svoj princip rada baziraju na "qubitu" (kjubit) što je pandan jednom bitu kod klasičnih računara. Razlika između bita i qubita je u tome što bit može da ima samo dva stanja, 0 ili 1, dok jedna qubit možda da ima beskonačno mnogo stanja. Zbog ove osobine, sa povećanjem broja qubita brzina kvantnog računara raste eksponencijalno.To konkretno znači da kvantni računar sa nekoliko desetina qubita može da uradi više operacija od najbržeg postojećeg klasičnog super-kompjutera.Tako dolazimo do pojma "Quantum supremacy" koji je definisan kao momenat ili dostizanje granice kada će jedan kvantni računar moći da reši problem koji najbrži klasični računar ne može da reši u nekom prihvatljivom vremenu za taj domen problema.Možda ćemo jednog dana stvarno sesti za pravi kvantni računar i raditi na njemu, ali to se neće desiti uskoro. Za sada, zbog specifičnih uslova koje je potrebno obezbediti, ovakvi računari mogu da postoje samo u strogo kontrolisanim uslovima. Verovatniji model primene ovih računara u skorijoj budućnosti je da samo određene zadatke, kao što je kriptovanje šifre, prepustimo njima i da ih za te operacije pozivamo po potrebi kao servis.Gde smo trenutno i šta kod nas možemo da uradimo da se što bolje pripremimo za kvantnu revoluciju?Trenutno smo u procesu prelaska iz sfere teorije u sferu istraživanja i razvoja (R&D). Pitanje kako ovu oblast prebaciti iz akademije u industriju je glavno pitanje kojim se trenutno bave svi veliki univerziteti i tehnološke kompanije. Nekoliko velikih kompanija je napravilo kvantne računare sa ozbiljnim brojem qubita koji mogu da se koriste za rešavanje određenih problema i dostupni su svakome ko hoće da istražuje u ovoj oblasti. Imamo najavu da ćemo do 2023. imati 1000 qubitni računar, a za deset godina milion-qubitni, tako da i u ovoj oblasti počinje da važi neki novi Murov zakon.Investiranje u ovu oblast se značajno povećava svake godine iako još uvek ima jako mali broj kompanija koje se komercijalno bave primenom kvantnih tehnologija, ali sve velike kompanije i fondovi žele da se što bolje pripreme i da postanu "Quantum ready".Verovatno najznačajniji proces koji se trenutno dešava je edukacija i priprema mladih kadrova koji će u budućnosti predvoditi kvantnu revoluciju. To su pre svega hiljade studenata na različitim univerzitetima. Takođe, ima sve više primera da se edukacije i kursevi spuštaju i u srednje škole, pošto je procena da će tek te generacije moći da razumeju potencijal koji donose ove tehnologije. Ogroman novac se ulažu u edukaciju i mislim da je ovo jedna od konkretnih stvari sa kojom i mi u Srbiji treba da krenemo što pre.Koje su oblasti primene kvantnih tehnologija?Iako su nam na prvi pogled nama najbliža i najrazumljivija primena kvantne mehanike upravo kvantni računari i kvantno programiranje, postoji niz drugih oblasti gde će verovatno i mnogo brže moći da se primene zakoni kvantne mehanike. Neke od primena kvantnih tehnologija koje su lako razumljive su: - komunikacije - gotovo trenutan i siguran prenos informacija koji je nemoguće špijunirati;- super precizni senzori u industriji;- kamera koja može da snima iza ugla.Što se tiče kvantnog programiranja ono će značajno unaprediti mnoge oblasti u narednih deset i više godina. Neke od najznačajnijih primena su: - proizvodnja lekova - višestruko brža proizvodnja novih antibiotika; - finansijski modeli za berze - mnogo brže i preciznije donošenje odluka; - veštačka inteligencija (mašinsko učenje) - eksponencijalno unapređenje brzine algoritama; - optimizacija saobraćaja - procesiranje velikog broja parametara sa automobila, gps sistema, mapa u realnom vremenu.Da se vratimo na naslov teksta. Kvantna revolucija, koja je u toku, u nekom trenutku će prerasti u kvantnu ekonomiju. Do tada, desiće se dosta promena u našoj svakodnevnici izazvanih primenom ovih tehnologija.Neki od poslova koje trenutno obavljamo će pretrpeti velike promene ili će postati suvišni jer će ulogu ljudi preuzeti super brzi algoritmi. Ipak, imamo još uvek dovoljno vremena da se pripremimo i naviknemo na sve te promene. Data Science Srbija zajedno sa nekoliko Univerzitetskih profesora i profesionalaca iz industrije pokrenula je novu inicijativu Quantum Serbia, u okviru koje će se promovisati kvantne tehnologije i njihova primena. Prvi događaj koji planiramo zakazan je za 26. oktobra 2020. kada će uvodno online predavanje održati prof. Terrill Frantz sa Univerziteta Harrisburg, Pennsylvania.Ukoliko želite da ispratite ovaj i sve buduće događaje i na taj način počnete sa pripremom za promene koje nas čekaju priključite se meetup grupi https://www.meetup.com/Quantum-Serbia/ 

Svet

Crna Gora: Pandemija uvećala dugove građana i privrede

Privreda Crne Gore kod banaka je dužna oko 1,8 milijardi evra, dok dug fizičkih lica iznosi preko 1,4 milijarde evra, izjavio je podgoričke Vijesti Jovan Marković iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) i ocenio da tu zemlju nije zaobišao negativni uticaj pandemije korona virusa, prenose podgoričke Vijesti.Marković je istakao da je Centralna banka Crne Gore na vreme reagovala i uvela set proaktivnih mera kako bi pomogla građane i privredu. On je podsetio i da je građanima koji imaju kredite, a koji su nakon 31. marta ostali bez posla, omogućeno da stopiraju njihovu otplatu na šest meseci. Uslov za aktivaciju tog moratorijuma je da na kraju decembra 2019. klijent nije imao kašnjenje u otplati duže od tri meseca i da kredit na taj dan nije bio klasifikovan kao nekvalitetan. Moratorijum važi i za korisnike kredita kod mikrofinansijskih institucija i lizing kompanija.Jedna od mera odnosila se i na banke. One su bile dužne da korisnicima kredita kojima je zbog pandemije smanjena zarada za najmanje 10 odsto, na njihov zahtev, odobre restrukturiranje kredita i produže rok otplate.Za ljude čija je neto zarada pre smanjenja iznosila 550 evra ili više, restrukturiranje kredita se vrši ako im je nakon smanjenja zarade i plaćanja rate za kredit, ostao raspoloživi iznos manji od 220 evra. Za tu kategoriju će se produžiti rok otplate kredita tako da iznos neopterećenog dela zarade, nakon izmene plana otplate, ne bude manji od 220 evra.Za korisnike kredita čija je neto zarada pre smanjenja bila ispod 550 evra, najavljen je produžetak roka otplate. To će se obaviti tako da iznos neopterećenog dela zarade, nakon izmene plana, ne bude manji od iznosa neopterećene zarade pre smanjenja.

Srbija

Nova šansa za mala preduzeća

Najveća integrisana online i TV platforma u regionu Shoppster.com, koja je u vlasništvu United Grupe, nastavlja sa širenjem poslovanja nudeći mogućnost malim preduzećima u Srbiji da bez novih ulaganja uđu u svet e-prodaje i ponude svoje proizvode kupcima.Nakon otvaranja online prodavnice i prvog specijalizovanog prodajnog TV kanala, Shoppster poziva sva mala preduzeća da prodaju svoje proizvode na shoppster.com i Shoppster TV kanalu, sa željom da podstakne razvoj lokalne ekonomije i domaćih firmi.Sva mikro i mala preduzeća sada imaju istu mogućnost kao i velika – mogu da stignu do svakoga u Srbiji, predstave svoje proizvode i povećaju svoju prodaju. Sva pravna lica - proizvođači i trgovci iz svih oblasti proizvodnje izuzev prehrambene, imaće mogućnost plasiranja svoje ponude kroz online prodajni portal, ali i Shoppster prodajni TV kanal koji se emituje u okviru svih SBB televizijskih platformi (digitalna kablovska mreža, Total TV i EON) kao i NetTV Plus platforme u dijaspori.„Shoppster je od nas tražio samo jedno, a to je da damo obećanje da ćemo nastaviti da se razvijamo ukoliko ljudi čuju za naše proizvode. Profesionalnost, posvećenost, empatiju i uopšte neprocenjivu podršku, sve to smo dobili od poslovnog giganta koji se prema nama odnosio kao prema sebi ravnima,“ poručila je preduzetnica Dragana Babić, čiji brend igračaka je uveliko u ponudi na Shoppster.com, primetan i sa značajno boljim prodajnim rezultatima. Sva mala preduzeća će dobiti šansu da ojačaju svoj brend i nađu se među 22 kategorije u postojećoj ponudi od preko 40.000 proizvoda. Uz nove mogućnosti prodaje, imaće podršku Shoppster tima za marketing i online trgovinu koji će im pomoći da što kvalitetnije uđu na e-tržište, plasiraju svoju ponudu, osiguraju rast, stignu do što više kupaca i budu spremni i za TV prezentaciju. Sve vendore na shoppster.com očekuje jednostavno, pouzdano i bezbedno poslovanje.Mikro i mala preduzeća treba samo da veruju u kvalitet svoje ponude i žele novu šansu za rast i veću prodaju – Shoppster će im omogućiti da imaju svoju online prodavnicu, sami uređuju asortiman i cene, potencijalno budu predstavljeni na prodajnom Shoppster TV kanalu, i sve to bez dodatnih ulaganja. Shoppster intenzivno širi svoj asortiman, kako bi zadovoljio potrebe i najizbirljivijih kupaca, verujući da mikro i mala preduzeća imaju izuzetno mnogo da ponude ovom segmentu kupaca.Sve informacije o otvaranju svoje radnje 24/7 na Shoppster.com možete pronaći na linku: https://www.shoppster.com/sr-RS/tvoja-radnja-24/7Shoppster je deo United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi. Kroz značajne investicije u digitalnu infrastrukturu, sadržaj i tehnologiju, pruža vodeće usluge korisnicima širom regiona.