Najnovije

Svet

ECB očekuje sporiji oporavak evrozone

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da očekuje sporiji oporavak privrede u eurozoni, u odnosu na ranija očekivanja. Kako se očekuje, najmanje do 2023. godine, inflacija će ostati daleko od ciljanih oko 2%."Svi smo predvideli da će biti drugi talas međutim njegova dubina i trajanje kao i povezane mere izolacije nisu očekivane na konstatovanom nivou", rekla je predsednica ECB Kristin Lagard.Posle očekivane duboke recesije od 7,3 odsto za tekuću godinu epidemija korona virusa će u 2021. godini, kako je naglašeno imati veći uticaj na privredu od očekivanog.ECB predviđa rast BDP u eurozoni od 3,9 odsto u 2021. godini, manji od pet posto očekivano u septembru, kada je poslednji put objavila svoja predviđanja.ECB je odlučila i da pojača svoje mere podrške privredi.Kao glavna mera program otkupa privatnog i javnog duga pokrenut hitno u martu produžen je za devet meseci do 2022. godine i povećan za 500 milijardi evra na 1.850 milijardi.EVROPSKA CENTRALNA BANKA OLABAVIL USLOVE KREDITIRANJA ECB smatra da će biti u stanju da održi povoljne uslove finansiranja privrede da prati oporavak, rekla je Lagard.Za 2022. godinu Evropska centralna banka podigla je i svoju prognozu rasta na 4,2 odsto u odnosu na 3,2 odsto koliko predviđeno u septembru, a pre očekivanog usporavanja od 2,1 odsto rasta u 2023. godini.ECB smatra i da će inflacija u eurozoni biti samo 0,2 odsto u 2020. u odnosu na 0,3 koliko se nadala u septembru i da će vrlo sporo napredovati da dostigne 1,4 odsto 2023. godine. To je i dalje daleko od ciljane inflacije koja treba da bude blizu ali manja od dva odsto, koju ECB pokušava da dostigne od 2013. godine.Slaba tražnja, plate i porast vrednosti eura u odnosu na dolar su glavni faktori te smanjenje inflacije koju je Lagard nazvala "razočaravajućom".

Svet

Ove godine emisija CO2 u svetu opala za 7 odsto

Globalna emisija ugljen-dioksida opale je za oko 7% tokom 2020. godine, navodi se u studiji Global Carbon Project koja objavljena u časopisu Earth System Science Data, prenosi portal Axios. Pitanje je međutim, da li će se taj trend nastaviti, kada se završi pandemija."Ograničenja koja su rezultat odgovora na COVID-19 pandemiju dovela su do dramatičnih i neviđenih promena u društvima, a to je prouzrokovalo velike promene u emisiji CO2. Sve zemlje su imale značajna odstupanja od svojih prethodnih trendova u do sada tabeleženim rezultatima emisije", navode autori pomenute studije.Ovaj podatak tumači se kao verovatno najveći pad emisije CO2 koji je ikad zabeležen i uglavnom je rezultat aktuelne pandemije koronavirusa koja "drži" ljude kod kuće.U izveštaju procenjuje da će svet ove godine emitovati 34 milijarde metričkih tona ugljen-dioksida, u odnosu na 36,4 milijarde metričkih tona u 2019. godini.Našpominje se da su emisije ugljen-dioksida u Sjedinjenim Američkim Državama opale za 12%, za 11% u Evropi, 9% u Indiji i 1,7% u Kini.Suprotno trendu koji je bio aktuelan tokom ove godine, očekuje se da će se emisija CO2 ubrzati kada se pandemija okonča i kada ljudi nasatave sa svakodnevnim putovanjima na posao, kao i na odmore.Analiza kompanije Energy Innovation koja je objavljena tokom maja ukazuje da če nagli pad emisije gasova sa staklene bašte u SAD, koji je bio rezultat pandemije imati malo uticaja na na dugoročne trendove koji su u skladu sa trenutnim politikama.

Srbija

Grad Niš odlučio, finansiraće izgradnju akvaparka kod Niške Banje

Usvojenim preglogom budžeta za 2021. godinu Veće Grada Niša odobrilo je 496 miliona dinara za izgradnju prve faze akva-parka kod Niške Banje, kao i 100 miliona dinara  za završetak radova na Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, porenela je agencija Beta."Tekući prihodi planirani su u iznosu od 10 milijardi i 677 miliona dinara, što je u odnosu na plan za ovu godinu više za 385 miliiona, dok su tekući rashodi planirani u iznosu od osam milijardi i 818 miliona dinara, što je za 10,3 miliona manje u odnosu na ovogodišnji plan", izjavila je sekretarka za finansije Grada Niša, Danijela Spasojević.Prema njenim rečima, obim planiranog budžeta za narednu godinu iznosi 11 milijardi i 796 miliona dinara i to je za ili 5,34% više u odnosu ovogodišnji budžet.Ona je rekla da se očekuje da u narednoj godini punjenje budžeta bude bolje nego 2020. kada je to kroz prva tri kvartala bilo teško.Dodaje međutim da je priliv poboljšan u poslednjem kvartalu pa bi gradski budžet do kraja godine trebalo da dostigne devet milijardi dinara.Spasojević je rekla da će neki rashodi za narednu godinu biti smanjeni.Zbog epidemije korona virusa izostala je javna rasprava o predlogu budžeta, ali su građani mogli da predloge dostave Gradu, opštinama i Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Kako je rekla Danijela Spasojević, građani su najviše predloga imali za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, za šta će naredne godine iz gradskog budžeta biti izdvojeno 250 miliona dinara.

Srbija

Savet za borbu protiv korupcije ukazao na malverzacije u privatizaciji banjskih kompleksa

Savet za borbu protiv korupcije saopštio je da je na osnovu dostupne dokumentacije dšao do zaključka da postoji sumnja u sistemski organizovanu korupciju širih razmera priliko prodaje specijalnih bolnica za rehabilitaciju koji su u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO).Kako se napominje, Savet je pratio rad fonda u periodu od 2009. do 2019. godine, a sistemska korupcija koja je uočena bila je usmerena na svesno pričinjavanje štete.Kako se tvrdi svesno se omogućavalo trećim licima da se činjenjem ili nečinjenjem obogate na račun imovine Fonda putem kupovine nepokretnosti po cenama koje su znatno niže od tržišnih.U pomenutom periodu RFPIO je kako se objašnjava ukrupnjavao svoju imovinu i sprovodio politiku sa ciljem da se smanje dotacije i rastereti državni budžet.Dijametralono suprotno je rađeno tokom drugog perioda kada je fond formalno-pravno postao vlasnik nepokretnosti i ponašao se usprotno ovlašćenjima koja pripadaju vlasniku jende stvari.Tokom trećeg perioda fond je preduzimao i radnje koje su svesno imale za cilj da se ona smanji."Da je Fond nastavio da sprovodi u delo utvrđenu poslovnu politiku usvojenu odlukama Upravnog odbora Fonda 2012. godine, ... velika je verovatnoća da bi danas dotacije Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje od strane države, koje prema zvaničnim izveštajima iznose oko 23%, za  više od polovine bile umanjene", piše u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.PREPORUKE ZA DRISavet je preporučio Državnoj revizorskoj instituciji (DRI) da uradi reviziju procene tržišne vrednosti prilikom prodaje nepokretnosti banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj banji. Kako dodaje, ocenio je da su te nepokretnosti procenjene, a zatim prodate za višestruko niži iznos od njihove prvobitno procenjene tržišne vrednosti.Prema mišljenju Saveta DRI bi trebalo i da obavi reviziju procene tržišne vrednosi prilikom prodaje zemljišta bez objekta od 16.000 kvadratnih metara Specijalne bolnice u Vranjskoj banji.Tvrdi se da je ta nepokretnost procenjena, a zatim prodata "za deset puta nižu cenu od provobitno procenjene tržišne vrednosti".PREPORUKE ZA VLADU SRBIJEVladi Srbije Savet je predložio da zaduži nadležne institucije, pre svega Tužilalštvo za organizovani kriminal, da se preduzmu mere koje su predviđene zakonom i da se otkriju i procesuiraju počinioci.Objašnjava se da se to preporučuje zbog prodaje nepokretnosti banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj banji i nepokretnosti u Vranjskoj banji, jer im je svesno smanjena tržišna vrednost.Takođe, preporučeno je i da se kod Državnog pravobranilaštva i RFPIO inicira pokretanje postupka za utvrđenje ništavnosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Banjskog kompleksa "Žubor" u Кuršumlijskoj Banji, zemljišta Specijalne bolnice Vranjska banja.Među navedenimpreporukama nalazi se i predlog kojim bi se Narodnoj Skupštini predložila izmena odredbi poglavlja XII Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje definiše organizaciju RFPIO.Razlog za to je kako se objašnjava što je imovina RFPIO u privatnoj svojini, pa zbog  sukoba interesa, odluke  o raspolaganju nepokretnostima ne mogu da se donose od strane Upravnog odbora RFPIO čiju većinu čine predstavnici Vlade Republike Srbije.

Svet

Uslužni program COV Token na PrimeXBT je sada aktivan!

Covesting iznenadio uklanjanjem COV tokena iz opticaja, kojim proslavlja lansiranje Utility Implementation opcijeNa zadovoljstvo korisnika COV tokena, a kako bi proslavio lanisranje utility implementatacije unutar Covesting-ovog modula za koprianje trejederskih strategija (copy trading module) na digitalnoj platformi PrimeXBT, kompanija je zajednicu iznenadila nenajavljenim “token burn”-om, odnosno uklanjanjem dela tokena iz opticaja.Uklanjanje kriptovalute iz opticaja (“Token burn”) smanjuje njenu dostupnost, čime ona postaja još deficitarnija, a što dugoročno uvećava vrednost preostalih tokena. Istovremeno, manje tokena znači da njihova vrednost može brže da se uveća čak iako potražnja ostane ista.Kompanija je objasnila i zašto je implementacija  COV utility tokena važna za trgovce kriptovalutama, kao i zašto će ovakvi “token burn”-ovi povećati vrednost kriptovalute za one koji je poseduju na duže staze.Kako će COV Utility Token postati okosnica Covesting-ove Copy Trading platformeIako ni  PrimeXBT ni Covesting nisu novi u kripto-zajednici, sve mogućnosti Covesting modula su globalnoj zajednici predstavljeni tek početkom godina, nakon dugotrajne beta faze, tokom koje je kompanija prilagođavala i pripremala svoj revlucionarni proizvod. Od tada, ovaj peer-to-peer modul za kopiranje strategija (copy trading module), koji povezuje pratioce sa trgovcima koji imaju dokazano pozitivne rezultate (što se može proveravati putem javne tabele sa rezultatima) je postajala sve popularnija u zajednici, usled nadmetanja najuspešnijih trgovcima kriptovalutama. Neki od najuspešnijih stratega ukazuju da je transparentna table sa rezultatima uvećala i njihove profite i za 10.000 odsto, što je i njihovim pratiocima donelo ogromne prinose.Covesting-ov plan sve vreme je bio kreiranje copy trading platforme, a kasnije i postepeno dostizanja njenog punog potencijala implementacijom COV utility tokena na platformi, kako bi korisnici ostvarili dodatne pogodnosti. “Taj dan je konačno stigao”, navode u kompaniji.COV Token Utility: Mogućnosti za uvećanje profita sa kojima morate da se upoznateOve nedelje, kompanija je obznanila da je implementacija COV token utility završena i dostupna na svim platformama. Integrcija COV utility tokena predstavlja završetak druge faze Covesting projekta.Nove funkcije omogućavaju dodatne mogunosti za povećanje profita, tako što će na primer korisnici biti oslobođeni uobičajenih provizija (od 1 odsto), ili tako što će poboljšati odnos podele profita sa platformom u korist klijenata. Strategy menadžeri takođe mogu da zarade, kupovinom COV tokena kojom smanjuju naknade za trgovanje i do 75 odsto.Dodatna pogodnost za sve vlasnike COV tokena biće i redovno zakazani “token burn”-ovi koji će smanjivati njihovu dostupnost, čime se dugoročno vuećava vrednost svakog tokena. Covesting  navodi da planira da na ovaj način ukloni do 50 odsto svih naknada naplaćenih  kroz copy trading modul. Redovni “token burn”-ovi su sve vreme bili planirani za COV, što Covesting-ovu copy trading platform čini još primamljivijom i za trejdere i za investiture. Ipak, obzirom koliko je željno iščekivana implementacija COV token implementacije, Covesting je u spoeldjem trenutku iznenadio sve korisnike kada je dostigao sledeću fazu u svom poslovanju.Covesting je šokirao zajednicu “token burn”-om kojim je trajno uklonio 186.127 COV tokens, vrednih oko 124. 946 dolara. COV tokeni su trenutno dostupni na Kucoin i Uniswap platformama, ali je PrimeXBT radi lakšeg korišćenja omogućila korisnicima da im direktno pristupe bitkoinima iz Covesting-ovog copy trading modula, pod COV token sekcijom.Ako još niste sami koristili Covesting, već danas možete otkriti potpuno nov način trgovine i saznati zašto će COV token pre ili kasnije doći u prvih deset digitalnih valuta po tržišnoj kapitalizaciji.

Svet

Grizman prekinuo partnerstvo sa Huaveijem zbog optužbi da nadziru Ujgure

Fudbalska zvezda Antoan Grizman izjavio je u četvrtak da je okončao sponzorski ugovor sa Huavejem, pozivajući se na "jake sumnje" da je kineski tehnološki gigant testirao softver čiji je cilj da pomogne kineskoj vladi u nadzoru ujgurskih muslimana, piše Axios.Američka istraživačka organizacija IPVM u utorak je tvrdila da je Huavej testirao softver za prepoznavanje lica koji može upozoriti policiju kada prepozna ujgurske manjine. Kako je IPVM otkrio, telekomunikaciona firma je 2018. godine radila sa startap kompanijom za prepoznavanje lica Megvii na testiranju sistema kamera sa veštačkom inteligencijom, koja je mogla da skenira lica u gomila i proceni starost, pol i etničku pripadnost svake osobe.Ako bi sistem otkrio lice pripadnika većinski muslimanske manjinske grupe, navodi se u izveštaju o testiranju, mogao bi pokrenuti "ujgurski alarm", koji bi ih potencijalno označio za policiju u Kini, gde su pripadnici grupe masovno zatvarani.Vašington poust je prvi izvestio o navodima.Huawei testirao AI za prepoznavanje ujgurske manjine„Posle snažnih sumnji da je kompanija Huavej doprinela razvoju „ujgurskog alarma“ zahvaljujući softveru za prepoznavanje lica, najavljujem trenutni raskid svog partnerstva sa kompanijom“, rekao je Grizman na Instagramu.„Koristim priliku da pozovem Huavej da ne samo porekne ove optužbe, već da preduzme konkretne akcije što je brže moguće kako bi osudio ovu masovnu represiju i iskoristio uticaj da bi doprineo poštovanju ljudskih i ženskih prava u društvu“, dodao je napadač Barselone i član francuske reprezentacije.Grizman je bio ambasador brenda kompanije Huavej od 2017. godine i pojavio se u nekoliko reklama za proizvode kompanije.Portparol Huaveja Glen Šlos rekao je da je taj sistem "jednostavno test i da nije video stvarnu primenu. Huavej za ovu vrstu testiranja isporučuje samo proizvode opšte namene“ i dodao da je kompanija „tužna“ zbog Grizmanove odluke.Kina se suočila sa globalnom reakcijom zbog svog brutalnog ponašanja u severozapadnom regionu Sinđjang, gde se ujgurske etničke manjine nadziru, muče i zatvaraju u masovne kampove za „prevaspitavanje“.Kinesko ministarstvo spoljnih poslova reklo je CNBC-u da je izveštaj IPVM-a „kleveta“ i reklo da je „legalna upotreba prepoznavanja lica na javnim mestima u nekim delovima Kine unapređenje socijalnog upravljanja i efikasno sprečavanje krivičnih dela koje ne cilja nijednu određenu etničku grupu".

Srbija

Rešenja o imovini od sada stižu i u elektronsko sanduče

Na adresu eSanduče portala Portalu eUprave ove nedelje počela su da stižu rešenja o upisu prava svojine, pa građani kojima je ta usluga neophodna više neće morati da čekaju poštara, saopštila je Kancelarije za infromacione tehnologije i elektronsku upravu. Dodaje se da je Republički geodetski zavod (RGZ) je do sada građanima dostavio 265 takvih rešenja.  "Usluga elektronske dostave koje je omogućena na Portalu je brza, besplatna i pouzdana. Nema potrebe za odlaskom u katastar niti može da dođe do problema u isporuci dokumenata", kaže direktor Kancelarije za infromacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.Direktor RGZ-a, Borko Drašković podseća da prilikom kupovine ili nasleđivanja neke nekretnine, od trenutka kada pokrenu postupak kod javnog beležnika, građani već mogu da prate status svog predmeta na sajtu te ustanove. "Sada, pored efikesnijeg postupka upisa u Katastar nepokretnosti, pojednostavljen je i način dostave što građanima drastrično skraćuje vreme potrebno za ostvarivanje prava na nepokretnostima", ističe Drašković.Naglašava se da će građani koji još nemaju kreiran nalog na Portalu eUprava dobijati rešenja u formi odštampanog primerka tog elektronskog dokumenta, preporučenom pošiljkom, putem pošte.  "Na inicijativu NALED-a, izmenama Zakona o postupku upisa u katastar postavljen (je) osnov za dostavu preko elektronskog sandučeta, a Kancelarija za IT i RGZ su ovu reformu uspešno sproveli", kaže Jelena Bojović iz nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).KAKO SE SADA OBAVLJA DOSTAVA?Dostava rešenja katastra kako se navodi od sada se obavlja na dva načina: tako što se rešenje odmah po donošenju objavljuje na eOglasnoj tabli RGZ-a. Zatim  počinje proces dostave u eSanduče na Portalu eUprave. Ukoliko nije moguće da se dostava izvrši u eSanduče (jer stranka nema otvoren nalog na Portalu eUprava), pokušaće se dostava lično na adresu stranke. Smatraće se, kako se naglašava da je rešenje uredno dostavljeno po isteku 30 dana od trenutka kada je objavljeno na eOglasnoj tabli RGZ.Naglašeno je da dobijanje dokumenta u eSanduče ima istu snagu i važnost kao i dobijanje putem pošte ili na šalteru.

Srbija

PKS: Kroz program „Druga šansa“ prošlo 70 domaćih kompanija privrednika

Kroz međunarodni projekat "Druga šansa" i obuku sa mentorima prošlo je više od 70 kompanija i privrednika iz Srbije, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Oni su dobili podršku i savet kako da ponovo pokrenu biznis nakon neuspeha u prvom pokušaju, što će im koristiti i u 2021. godini kada dospeva naplata odloženih poreza, doprinosa i kredita.  "Prema podacima Small Business Administration (SBA), svega polovina privrednih subjekata preživi prvih pet godina, a samo trećina dođe do desenije poslovanja", kaže Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi, i mikro, malim i srednjim preduzećima. Prema njenim rečima ohrabruje činjenica da je gotovo svaki uspešan privrednik barem jednom bio neuspešan, bilo da ga je odbila neka velika kompanija ili investitor, da je pogrešio sa prototipom, dobio otkaz, ili bankrotirao. "Pokretanje poslovanja od nule nije lako, a namera nam je da kroz "Drugu šansu" pomognemo posrnulim firmama i da ih ohrabrimo da ponovo pokrenu biznis", dodaje Dunđerović.Projekat "Druga šansa" realizuje Privredna komora Srbije sa partnerima iz Dunavskog regiona s ciljem da se pomogne privrednim subjektima koji su u procesu restrukturiranja ili stečaja ili su suočeni sa drugim problemima u poslovanju. PKS podseća da nudi edukativnu uslugu mentrostva svima koji su u problemu, a edukacija je usmerena na podizanje kapaciteta firmi,  utvrđivanje greške i razumevanje šta je do nje dovelo, kao i na redefinisanje strategija poslovanja.DRŽAVA ĆE GARANTVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA SPREČITI GUBITAK RADNIH MESTAUkazuje se i na činjenicu da je u zemljama Dunavskog regiona, broj poslovnih neuspeha prošle godine porastao za 3,6 odsto, dok se u Evropskoj uniji oko 200.000 preduzeća svake godine suoči sa nesolventnošću, što rezultira gubitkom 1,7 miliona radnih mesta."U trenutku kada se svi privrednici suočavaju sa posledicama KOVID-19 pandemije koja utiče na povećani rizik poslovanja, možemo očekivati da se broj problematičnih biznisa u narednom periodu poveća", navodi Dunđerović.Ona podseća i da u 2021. godini dolaze na naplatu odloženi porezi i doprinosi, kao i nastavak plaćanja kredita koji su bili pod moratorijumom.Ukazuje i na to da će pad prometa i niže privredne aktivnosti uticati i na kapacitet za vraćanje dugovanja privrednih subjekata, pa će zbog toga jaz biti sve veći.Tamara Dunđerović naglašava i da je tokom trećeg tromesečja premapodacima Narodne banke Srbije, povećana tražnja za kreditima, koja je najpre vođena potrebom za likvidnošću.PKS navodi da u projektu "Druga šansa" učestvuje više od 400 kompanija i privrednika, nacionalnih i finansijskih institucija celog Dunavskog regiona.

Srbija

BCBP: Trećina građana Srbije smatra da je pandemija pogoršala nivo demokratije

Trećina ispitanih građana Srbije smatra da je pandemija praćena opadanjem nivoa demokratije u Srbiji, pokazuju podaci istraživanja javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), koje je sprovedeno tokom oktobra 2020. godine.Iako čak trećina građana Srbije ne veruje, ili ima ozbiljne sumnje u postojanje pandemije COVID-19, ogromna većina građana misli da će ova zdravstvena kriza imati ozbiljne ekonomske posledice. Rezultati istraživanja pokazuju da je društvo podeljeno po pitanju mera koje su preduzete u odnosu na pandemiju COVID-19, kao i načina na koji nadležne institucije reaguju na ovu zdravstvenu krizu. Građani su iskazali najveće poverenje u zdravstveni sistem, dok je poverenje u predsednika Srbije kao i u Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovištva od zarazne bolesti COVID-19 skoro podeljeno.  Ove podele su posledica lošeg informisanja građana o toku i posledicama pandemije i čestih kontradiktornih poruka koje upućuju Krizni štab i organi vlasti, a upravo to je jedan od najvećih problema rukovođenja pandemijom. Najveći broj ispitanih građana smatra da je za bolje upravljanje pandemijom neophodno bolje informisanje, strožije kažnjavanje zbog nepoštovanja mera i bolja organizacija.  Trećina građana Srbije veruje da je pandemija uticala na kvalitet demokratije u Srbiji, a od tog broja, 29,3 odsto smatra da je došlo do erozije demokratije, približno isti procenat  smatra da su odluke nadležnih institucija ugrozile demokratiju, dok skoro četvrtina smatra da je sva vlast u rukama jednog čoveka.  Gotovo 70 odsto građana smatra da je Kina dala najveću finansijsku i humanitarnu pomoć za vreme pandemije. Iako i dalje nije poznato koliki je iznos kineske pomoći, procenjuje se da je Evropska unija bila ta koja je najviše pomogla Srbiju u borbi protiv korone. Kina je ipak u očima građana ubedljivo na prvom mestu, što je rezultat obimne propagande koju je vlast sprovela tokom pandemije.  

Srbija

Srpska farmaceutska industrija: Skok proizvodnje i izvoza, ali i uvoza

U prvih deset meseci ove godine proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u Srbijim prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) veća je za 8,6%, dok je izvoz porastao za 8,7%, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Ipak, naglašava se da je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaren deficit, jer je uvoz tih proizvoda za 624,6 miliona evra veći od njihovog izvoza."Farmaceutska industrija u Srbiji je reagovala brzo i odgovorno, održavajući stalnu komunikaciju s regulatornim autoritetima i u vanrednim okolnostima, i obezbedila sigurno snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima, ali i dodatnu pomoć u vidu značajnih donacija", izjavila je Mirjana Vučićević, iz Privredne komore Srbije.Navodi se da su najviše tražene zaštitne maske i rukavice, dezinfekciona sredstva, preparati za jačanje imuniteta, kao i lekovi koji se koriste u terapiji lečenja Kovida 19. Prema istim podacima, najveći skok prodaje proizvoda farmaceutske industrije bio je tokom marta, a širenjem pandemije većina proizvođača je se koncentrisala se na one proizvode za kojima je vladala veća tražnja.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od januara do oktobra ove godine, vrednost izvoza domaće farmaceutske industrije veća za 387,1 miliona evra u odnosu na isti period 2019. godine.U istom periodu uvoz farmaceutskih proizvoda vredeo je 1,1 milijardu evra pa je zabeležen spoljnotrgovinski deficit u toj oblasti poslovanja.U kompaniji Hemofarm kažu da su i pored svih teškoća koje je donela pandemija korona virusa zadovoljni ovogodišnjim poslovanjem."Uspeli smo da proizvedemo 6,5 milijardi raznih doza i formi, što je povećanje do šest odsto u odnosu na prošlu godnu, a očekujemo i rast prodaje od pet procenata", rekao je za Tajnug Veljko Pešić iz te kompanije.Prema njegovom mišljenju, farmaceutska indsutrija je na globalnom nivou prošla bolje nego neke druge, ali je i u njoj bilo kompanija koje su prijavile gubitke."Najbitnije je bilo da imate čvrst lanac snabdevanja i širok portfolio koji bi mogao da odgovori potrebama tržišta koje su se u trenutku pandemije javile", izjavio je Pešić.Dodaje da je 70 odsto proizvodnje Hemofarma namenjeno stranom tržištu, kao i da se izvozi u 19 zemalja Evropske unije i na tri kontinenta.

Svet

Terapije zasnovane na psilocibinu dobijaju podršku investitora u SAD

U poslednjih nekoliko meseci u Severnoj Americi zabeležen je nalet aktivnosti sa psihodelicima, naime neki američki gradovi i države legalizovali su psilocibin, a kompanije za biotehničku terapiju uz pomoć psihodelije počele su da prikupljaju institucionalni kapital i osnivaju istraživačke i razvojne centre u inostranstvu, piše magazin fDi.U novembru je država Oregon dekriminalizovala posedovanje svih lekova i legalizovala upotrebu psilocibina - jedinjenja prirodnog porekla koje se nalazi u „magičnim pečurkama“ - za medicinsko lečenje. Ovo dolazi dok biotehnološke kompanije koje razvijaju terapiju psilocibinom, poput Compass Pathways-a, žele da prikupe kapitalna sredstva putem inicijalne javne ponude (IPO).Na obe strane Atlantika, terapija koja koristi psilocibin postaje sve popularnija, dok interes investitora raste. Zalihe psihodelika brzo postaju vruća tema u biotehnološkom sektoruU 2017. godini britanski Centar za mentalno zdravlje procenio je da su mentalni problemi na poslu zemlju koštali 34,6 milijardi funti, u poređenju sa 26 milijardi funti deset godina ranije. Globalna predviđanja za finansijske troškove mentalnog zdravlja kreću se u milijardama, a kako Covid-19 pogoršava stope anksioznosti, depresije i zavisnosti, nije ni čudo što kapital dolazi u pomoć, navodi fDi.Investicijski tragač fDi Markets je ove godine zabeležio dva projekta u ovom sektoru. Uprkos istovremenim naporima za legalizaciju, način na koji se kompanije „udvaraju“ investitorima i stiču regulatorno odobrenje ostaje delikatno.Kanadska kompanija Mydecine, koja razvija i proizvodi lekove od pečurki, otvorila je laboratoriju u Denveru usredsređenu na medicinsku primenu gljiva bez psilocibina i čeka odobrenje američke Uprave za suzbijanje narkotika (DEA).„Mislimo da su SAD neverovatno tržište“, kaže izvršni direktor Mydecine-a Džoš Barč, dodajući da su dekriminalizacija u Oregonu i lobiranje u Vašingtonu doveli do „talasa prihvatanja“ i „promene načina razmišljanja“.Usled pandemije i drugog talasa zaključavanja širom Evrope i Severne Amerike, zabrinutost oko mentalnog zdravlja i blagostanja verovatno će postati još izraženija.Barč očekuje porast posttraumatskog stresnog poremećaja i skok zloupotrebe supstanci, za koje je psilocibin jedinstven tretman. „Ljudi će aktivno tražiti naprednija, inovativnija i manje štetna rešenja“, kaže on.Teško je ne praviti poređenja sa razvojem industrije kanabisa tokom poslednjih 10 godina, pri čemu su se zakonske promene uskladile sa javnim prihvatanjem da bi se stvorila više milijardi dolara vredna medicinska industrija. Napori za legalizaciju u SAD uklonili su veći deo stigme vezane za alternativnu, psihoaktivnu medicinu, a opioidna kriza u zemlji dovela je do veće otvorenosti u pogledu biljnih alternativa.

Srbija

Grad Beograd oglasio rani javni uvid u planove o nadogradnji bunkera

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda saopštio je da je stavio na rani javni uvid dva plana za detaljnu regulaciju ratnih skloništa u Borči i na Čukarici. U dokumentu se navodi i da se ta skloništa "nalaze na površinama definisanim kao zelene površine u otvorenim stambenim blokovima".Ranim javnim uvodiom predviđeno je da dokumenti u zgradi Gradske uprave Beograda budu dostupni građanima do 21. decembra. Prema predloženom planu, ukupno tri skloništa u Borči i jedan na Čukarici mogli bi da se nadograde.Naglašava se da je cilj i da se ti objekti koji su polu-ukopani sačuvaju, jer je njihova prvobitna namena zaštita ljude tokom ratnih dejstava.U elaboratu, koji je dostupan i na sajtu Grada Beograda, na lokaciji dva bunkera u stambenom naselju omeđenom ulicama Bele Bartoka i Ranih vojnih invalida u Borči predlaže se izgradnja objekta sa komercijalnim sadržajem, kao i objekta namenjenog za stanovanje.Foto: Google Maps/Jedna od lokacija bunkera u ulici Bele BartokaNa lokaciji skloništa u ulici Julije Delare koja se takođe nalazi u Borči, u elaboratu se takođe predlaže izgradnja stambenog prostora i naglašava se u da je Borči tim planovima obuhvaćen prostor na potezu površine 14,3 hektara. Na tom potezu, inače se nalaze četiri skloništa, a tri bunkera mogla da budu nadzidana objektima visine do 21 metra.Napominje se i da je odluka o izradi ovog dokumenta doneta je na inicijativu JP "Skloništa" čija je ideja da se stvore povoljni uslovi za nadziđivanje i veću uređenost skloništa i njihovog okruženja."Planirano je nadziđivanje postojećih objekata, a ulazi se neće menjati, i neće biti narušena osnovna funkcija skloništa", navodi se u planovima.BEOGRAD OGLASIO JAVNI UVID ZA JOŠ JEDNU IZMENU PLANA, DA LI PONOVO PRETI SEČA ŠUME Predloženim planom, kako je naglašno, na Čukarici je obuhvaćeno samo jedno sklonište koje se nalazi u bloku između ulica Ratka Mitrovića, Jablaničke i Šavničke.Prostor oko tog skloništa sada je, kako se navodi u elaboratu, a može lako i da se proveri na internet mapama -  zelena površina.Okruženje je zelena površina jer su skloništa nakon izgradnje prekrivena zemljom, sa ciljem da budu otporna na radijaciona dejstva.Nije teško zaključiti da se predloženim elaboratima smanjuju i zelene površine, pa bi građani svakako trebalo da daju svoje mišljenje o tim namerama gradske vlasti u Beogradu, kao i da se o tome pre bilo kakvog izjašnjavanja dobro informišu na navedenim adresama.

Srbija

AiCure i Toptal imenovali predstavnike za Srbiju

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da su kompanije AiCure i Toptal, obe sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama imenovale svoje predstavnike za Republiku Srbiju.Predstavnik kompanije AiCure za Srbiju je Advokatska kancelarija SOG/Samardžić Oreški Grbović iz Beograda, dok je predstavnik za Topal Snežana Marković, sa kojom se može stupiti u kontakt preko imejl adrese serbianprivacyteam@toptal.com.AiCure je kompanija za analizu podataka koja koristi veštačku inteligenciju da bi razumela kako pacijenti reaguju i koliko se pridržavaju pripisanoj terapiji.Toptal kompanija koja nudi platformu za slobodne resurse koja povezuje preduzeća sa softverskim inženjerima, dizajnerima i poslovnim konsultantima.U skladu sa zakonom, ovim predstavnicima se Poverenik ili drugo lice može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi ovog zakona.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Srbija

Posle tri godine poslovanja Simit Sarayi zatvorio pekare u Beogradu

Turski lanac pekara „Simit Sarayi“ zatvorio je sve objekte u Beogradu nakon što je zapao u finansijske poteškoće.Poslednja tri lokala koja su radila u samom centru grada su zatvorena, navodno zbog Covid-19, a zbog dugova zakupa privatnim vlasnicima, kao i gradu, u međuvremenu su ostali bez prava na korišćenje prostora, pisao je Blic.Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kompanija je u kontinuiranoj blokadi od 13. januara ove godine, međutim problemi datiraju još iz 2018. godine, tako da je kompanija od dolaska do danas, u blokadi bila 551 dan. Ukupna blokada juče je iznosila 15,4 miliona dinara. (oko 126.000 evra).U Beograd su došli na „velika vrata“, objašnjava Blic. U jednom trenutku imali su devet prodavnica na najboljim lokacijama i ukupno 120 radnika. „U početku je sve izgledalo fantastično“, kaže jedan od bivših radnika turske kompanije.„Problemi su započeli 2019. godine, prvo su počeli odlaganjem plata, pa smo u decembru 2019. godine dobili pet zaostalih zarada, a zatim je usledilo zatvaranje objekata. Ove godine nismo dobili plate za januar, februar i mart“, kaže bivši radnik i dodaje da su poslednje tri prodavnice prestale da rade u martu, uz obrazloženje lokalne uprave da je reč o privremenom zatvaranju zbog pandemije. Međutim, nije bilo zvaničnog saopštenja vlasnika iz Turske.Za petnaest godina poslovanja turska kompanija je postala pekarski gigant koji ima 426 prodavnica u 22 zemlje gde svakodnevno opslužuje oko milion gostiju.Pre turskog lanca pekara, nekoliko drugih stranih kompanija naglo je napustilo Srbiju, a javnost i radnici bili su šokirani načinima na koji je to učinjeno.

Srbija

Krizni štab nije preporučio nove mere, stare važe do utorka

Krizni štab za borbu protiv covida 19 je razmatrao epidmiološku situaciju i eventualno uvođenje novih mera u Srbiji, ali su one za sada izostale, javio je RTS.Prema saznanjima Javnog servisa, uvođenje novih mera se i dalje razmatra, dok će postojeće ostati na snazi do utorka 15. decembra.Dodaje se i da eventualni razog za uvođenje novih mera leži u činjenici zbog toga što se 19. decembra slavi Sveti Nikola, a kasnije stižu novogodišnji i božićni praznici.Razgovaralo se o meri uvođenja obaveznog karantina i PCR testa za državljane Srbije koji bi došli iz inostranstva, ali odluka o tome još nije doneta.Nova sednica Kriznog štaba zakazana je za ponedeljak, nakon čega bi trebalo da se zna koje mere će važiti nakon utorka.Radio televizija Srbije navodi da su u Beogradu već izašle i ponude za doček Nove godine na dvadesetak različitih lokacija, u zatvorenom prostoru, iako lekari upozoravaju da na takvim mestima postoji najveći rizik od zaražavanja.KRIZNI ŠTAB: MASKE OBAVEZNE ZA SVE I NA OTVORENOM PROSTORU

Svet

Borel: Nove tehnologije mogu da štite ali i da ugrožavaju ljudska prava

Nove tehnologije su doprinele razvoju civilnog društva, ali i omogućile vladama da "zbog bezbednosti" pojačaju kontrolu, rekao je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borel na godišnjem forumu o ljudskim pravima EU-Nevladine organizacije, piše Euractiv.Otvarajući skup kojim se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, Borel je podsetio da je njegovo prvo pojavljivanje u mandatu visokog predstavnika pre godinu dana bilo upravo na forumu EU-NVO o ljudskim pravima.Borel je rekao da je protekla godina bila teška širom sveta, da je bilo više kršenja, više zloupotreba i više ograničavanja  ljudskih prava, da je uhapšeno ili ubijeno više branilaca ljudskih prava, čime je samo naglašen značaj rada civilnog društva.Tema ovogodišnjeg foruma je uticaj tehnologije na ljudska prava i Borel je rekao da je potreban evropski i prema ljudskim pravima okrenut pristup digitalnom svetu zbog sve više represivnih zakona, "onlajn i oflajn" restrikcija i  pritisaka na civilni sektor.Prema njegovim rečima, nove tehnologije su pomogle mrežama civilnog društva da porastu ali su i omogućile vladama da pojačaju nadzor i kontrolu, često pod izgovorom bezbednosti.Borel je ukazao na napade na aktiviste NVO, ali i novinare i blogere u Hongkongu, Egiptu, Belorusiji, Kini, dodajući da jeZahvaljujući civilnom društvu, i uz pomoć društvenih mreža, svet saznao za kršenja ljudskih prava i zloupotrebe, saopštio je EEAS.Borel je istovremeno upozorio da nove tehnologije predstavljaju i opasnost jer se preko njih branioci ljudskih prava često proizvoljno proglašavaju za mete, šire se govor mržnje i lažne vesti.Takođe se zahvaljujući novim tehnologijama masovno prikupljaju i analiziraju podaci građana bez adekvatnih mera zaštite, rekao je Borel.EU, istakao je Borel, namerava da smanji sve te rizike a da istovremeno maksimizuje mogućnosti koje pružaju nove tehnologije i to je ključni cilj Akcionog plana za ljudska prava i demokratiju usvojenog u novembru.Narednih dana, najavio je Borel, biće objavljeni i Evropska digitalna strategija, paket zakona o digitalnim uslugama i zatim predstoje zakoni o veštačkoj inteligenciji."To su mere EU za odgovor na nove pretnje i zaštitu naših prava", rekao je potpredsednik Evropske komisije predstavnicima NVO u onlajn obraćanju.

Svet

Od početka pandemije hrvatskim ugostiteljima prihodi manji za 39%

Navodi se da je prijavljeni promet u kafićima i restoranima od marta do kraja novembra dostigao 8,74 milijarde kuna (1.15 milijardi evra), što je u poređenju sa prošlom godinom manje za 5,58 milijardi kuna (739 miliona evra), odnosno za 39%, piše Poslovni.hr.Neki u toj olasti su potonuli mnogo više, a neki manje od prosečnog pada fiskalizovanog prometa, a kada se sageda situacija od početka godine pad je nešto manji jer su neki ugostitelji pre padndemije beležili rast.Navodi se da su na negatvni trend najvše uticale mere protiv pandemije kojima je naloženo zatvaranje kafića i restorana, a sa tim su morali da se pomire i vlasnici teretana.Na alarmantnu situaciju zbog uvedenih ograničenja ovih dana upozorava i event industrija u Hrvatskoj.Sa druge strane, dodatna ograničenja očekuju se i u radu trgovaca.Predsednik Nacionalnog udruženja ugostitelja Marin Medak procenio je da  bi zabrana rada mogla da bude produžena do kraja januara.Kako se navodi, neki od ugostitelja i dalje pokušavaju da pregovaraju sa Nacionalnim stožerom za zaštitu od pandemije, jer žele da im se dozvoli da barem organizuju služenje kafu napolju, ne u zatvorenom prostoru.NEKE DELATNOSTI PROŠLE BOLJEFrizerski saloni i saloni za ulepšavanje tokom drugog talasa pandemije kako se navodi, jer su za razliku od prvo talasa izbegli zaključavanje.Oni prema najnovijim podacima u odnosu na prošlu godinu beleže manji pad u iznosu od 185 miliona kuna (24,5 miliona evra), odnosno za 22%.

Srbija

Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda

Naredne nedelje pred narodnim poslanicima će se naći Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, putem koje će država garantovati vraćanje kredita koje će banke izdavati za likvidnost ili obrtna sredstva. Primenom tog propisa bi olakšao malim i srednjim preduzećima pristup neophodnim sredstvima, ali i smanjila cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.U obrazloženju zakona se navodi da je garnatna šema "neohodan nastavak preduzetih mera za podršku privredi", a da je cilj da se kroz mehanizam garantovanja države poveća likvidnost privrednih subjekata za kredite koje odobravaju banke, te da će garancija koju izdaje Republika Srbija u korist banaka biti "bezuslovna, bez prava na prigovor i naplativa na prvi poziv".Da bi banke bile osigurane, Srbija se obavezuje da će za tu namenu obezbediti sredstva u budžetu, a maksimalni iznos garnacije na nivou osiguranog portfolija biće 480 miliona evra.Izdavaće se pojedinačne garancije po portfoliju svake pojedinačne banke, sa stopom pokrića 80 odsto i stopom maksimalne garancije 30 odsto.Početkom otplate kredita, pojedinačna garancija će se sukcesivno i automatski umanjivati, srazmerno umanjenju iznosa glavnice.Kamatne stope će uređivati banke u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope belibora, uvećane za 2,50 odsto odsto za kredite odobrene u dinarima, ičo u iznosu koji nije veći od tromesečne stope euribora uvećane za 3 odsto, za kredite u evrima.Ukupna naknada po kreditu ne može biti veća od 0,5 odsto od iznosa odobrenog kredita, instrument obezbedjenja kredita su dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika (jednako ili veće od 25 odsto), korisnik kredita ne može isplaćivati dividendu ni povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana po zaključenju ugovora o kreditu, a korisnik kredita neće vršiti u toku grejs-perioda privremenu otplatu nekih drugih i postojećih zajmova kod banaka.Iznos po pojedinačnoj garanciji neće biti obnovljiv, zbog efikasnosti mehanizma garantovanja i da bi se smanjila mogućnost da se garancijama obuhvataju revolving krediti i kratkoročni krediti, perioda otplate do 12 meseci. Namena kredita je isključivo za finsiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, isključena je mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka.Iznos realizacije kredita od strane banaka je regulisan Predlogom zakona i pratećom uredbom, na iznose do 2 milijarde eura.Ko sve može da koristi kredite koje garantuje i država?preduzeće sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, a koje je registrovano u APR-u i klasifikoano kao preduzetnik, mikro, malo ili srednje privredno društvo, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice koje nije registrovano u APR-u, ali ima zvanično objavljene finansijske izveštaje i klasifikovano je kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi, ili zanavljanje postojećeg kredita, za koji Republika Srbija može garantovati banci, u skladu sa uredbom.Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su 2019. godine bila u teškoćama, koja imaju dospele a neizmirene poreske obaveze, u kojima republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50 odsto.Dodatno, iz novih mera biće isključeni korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza prema propisima NBS ili prema kojima je banka preduzela mere restrukturiranja u period od 12 meseci pre kraja februara 2020. godine, kao i privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, stečaj ili likvidacija.Srbija će izdavati Pojedinačnu garanciju isključivo ako je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. jula 2021. godine, da je rok otplate kredita do 36 meseci (od puštanja u tečaj), a u ovaj rok je uračunat i grejs period od devet do 12 meseci, osim u slučajevima primene moratorijuma navedenog propisima NBS zbog ublažavanja pandemije.Ugovor o kreditu mora biti zaključen do 30. juna 2021. godine i pušten u tečaj do 31. jula 2021. godine.