Najnovije

Srbija

Generali i Fondacija Novak Đoković obezbedili tablet računare za roditelje u Pančevu

Roditelji čija deca pohađaju predškolsku ustanovu „Dečija radost” u Pančevu dobili su besplatne tablet računare za potrebe učestvovanja u programu „Podrška, ne perfekcija”, koji sprovodi Fondacija Novak Đoković. Osiguravajuća kompanija Generali Srbija i globalna inicijativa The Human Safety Net obezbedili su 50 tableta, a vrednost donacije iznosi 20.000 evra. Nakon Pančeva, u planu je da računari budu raspodeljeni i roditeljima čija deca pohađaju predškolske ustanove u Novom Pazaru, Vladimircima, Smederevu, Kovačici, Pećincima i Nišu. Najbolji teniser sveta Novak Đoković izjavio je da mu je drago što program nailazi na podršku i što se uspešno razvija iz godine u godinu. "Verujem da je svakom roditelju, ma koliko bio iskusan, posvećen i pažljiv, nekada potreban savet u vezi sa tim kako da se odnosi prema svom detetu u određenim situacijama. Govorim to iz ličnog primera. Volim, zato, da čujem iskustva od drugih očeva i majki, da čujem njihova mišljenja, znanja, i da deo toga iskoristim da budem i sam bolji roditelj. Ovaj program mi upravo to omogućava i hvala svima koji učestvuju i daju važan doprinos", dodao je Novak.Program „Podrška ne perfekcija“ je potpuno besplatan. Do sada je kroz šest ciklusa radionica prošlo 1500 roditelja i staratelja iz 24 gradova i opština u Srbiji.„Veoma smo ponosni što sa našim partnerom Generali Osiguranje Srbija delimo zajedničke vrednosti i pomažemo roditeljima i starateljima širom zemlje da svojoj deci pruže najbolje moguće uslove za rast i razvoj. Sigurni smo da će tablet računari biti od značajne pomoći tokom odvijanja programa  "Podrška, ne perfekcija" i da će roditeljima omogućiti da brže i lakše steknu veštine potrebne za obavljanje tako važnog zadatka kao što je vaspitanje najmlađih”, rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.Zahvaljujući podršci zaposlenih u Generali Osiguranju Srbija i the Human Safety Net-u ovaj vrtić u Pančevu, ali i drugi vrtići koji su deo programa "Podrška, ne perfekcija" dobili su i knjige za decu uzrasta do šest godina.,,Generali Osiguranje Srbija se pre tri godine priključilo globalnoj inicijativi Generali grupe „The Human Safety Net”. Zajedno sa Fondacijom Novak Đoković do sada smo realizovali brojne aktivnosti sa ciljem pružanja podrške roditeljima, starateljima i hraniteljima dece u ranom razvoju. Tokom proteklih meseci, zaposleni u Generali Osiguranju Srbija organizovali su aktivnosti poput digitalnog volontiranja i sakupljanja knjiga za decu. Ovoga puta doniramo tablete za sedam vrtića u Srbiji u želji da omogućimo roditeljima slabijeg materijalnog stanja da učestvuju u onlajn programima, ostanu u kontaktu sa Fondacijom i vrtićima i budu u mogućnosti da od njih zatraže i dobiju podršku u slučaju nedoumica u vezi s vaspitanjem dece tokom ovog perioda punog izazova. Naš plan je da u partnerstvu sa Fondacijom Novak Đoković nastavimo da deci širom Srbije pružamo jednake šanse za budućnost. “ istakao je Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija. Smiljana Grujić, jedna od autora i koordinatorka programa "Podrška, ne perfekcija" naglasila je da ova donacija dolazi u pravom trenutku, kao podrška u nesigurnim vremenima izazvanim zdravstvenom situacijom i dodala: „Roditelji su sada suočeni sa novim izazovima koje je postavila pandemija i važno im je da usvoje nova znanja koja mogu pomoći njihovim porodicama i da izgrade mrežu podrške gde mogu da razmenjuju iskustva”."Podrška, ne perfekcija" je program koji roditelje osnažuje znanjima i veštinama na koje mogu da se oslone prilikom unapređivanja razvoja potencijala dece u najosetljivijim godinama. Zbog trenutne zdravstvene situacije, novi ciklus programa sprovodiće se online i obuhvatiće 380 roditelja iz Kragujevca, Smedereva, Kovačice, Pančeva, Petrovca na Mlavi, Niša, Jagodine, Vladimiraca, Šapca i  Beograda. Donacija je uručena u vrtiću koji će u toku 2021. godine biti rekonstruisan i adaptiran od strane Fondacije Novak Đoković, nakon čega će dobiti nove prostorije koje će moći da prime 75 mališana. Grad Pančevo, sa okolnim prigradskim i ruralnim naseljima trenutno ima preko 350 dece na listi čekanja za upis u PU, a više od 2.800 mališana ne pohađa nijedan vid predškolskog programa. Iz tog razloga, Fondacija je prepoznala potrebu ulaganja u infrastrukturu ranog obrazovanja u ovoj oblasti.  

Srbija

Užice pošumljavanjem poboljšava kvalitet vazduha

U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine Grad Užice organizuje akciju pošumljavanja pod nazivom „Udahnimo život prirodi“, vrednost tih radova je oko tri miliona dinara, a ove godine biće zasađeno 23 hiljade sadnica na oko devet hektara zemljišta. "Pošumljavanje se vrši na pet parcela. Najveća je u naselju Кrčagovo na lokaciji oko nove crkve, zatim jedna parcela u Ljubanjama, dve parcele se nalaze između Gradske plaže i magistralnog puta, na lokalitetu Malo Zabučje i jedna u blizini deponije Duboko," izjavio je Ivan Stanisavljević, iz Gradskog veća Grada Užica.Prema njegovim rečima, jedan projekat se odnosi na sanaciju degradiranih površina i goleti, a drugi na formiranje vetrozaštitnih pojaseva. Stanisavljević navodi i da su za za pošumljavanje izabrani crni bor i beli jasen, kao i da je pošumljavanje samo jedna od mera za dugotrajno pogoljšanje kvaliteta vazduha u gradu.PAD POŠUMLJAVANJA OD 22 ODSTO U 2018. GODINI Stanisavljević je istakao da je Užice prethodne godine realizovalo projekat pošumljavanja oko pet hektara na teritoriji šireg centra grada, kao i da će realizacijom ovogodišnjeg projekta ukupna pošumljena površina biti oko 14,5 ha."Grad će nastojati da pronađe još javnih površina pogodnih za pošumljavanje kako bi i narednih godina nastavili sa realizacijom ovog projekta u saradnji sa resornim ministarstvom," naveo je predstavnik Gradskog veća u Užicu.U tom gradu srovodi se i akcija podele sadnica pod nazivom "16000 stabala za 16000 ložišta", čiji je cilj takođe kako se dodaje smanjenje aerozagađenja.

Svet

Izborna kampanja u SAD koštala do sada neviđenih 14 milijardi dolara

Ukupni troškovi američkih izbora 2020. godine dostići će bez presedana 14 milijardi dolara, što će ih učiniti najskupljim izborima u istoriji i dvostruko skupljim od prethodnog predsedničkog izbornog ciklusa, pokazuju podaci neprofitne organizacije Centra za reaktivnu politiku.Centar je ranije procenio da će na izborima biti potrošeno skoro 11 milijardi dolara. Međutim, izvanredan priliv političkih donacija poslednjih meseci, vođen bitkom za Vrhovni sud i pažljivo praćenim trkama za Belu kuću i Senat, gurnuo je ukupnu potrošnju preko te cifre od 11 milijardi dolara.Čak i usred pandemije, svi daju više političkih donacija u 2020. godini, počev od običnih pojedinaca koji daju male donacije do milijardera koji doniraju milione.Žene su takođe oborile rekorde što se tiče političkog doniranja, a Amerikanci sve više doniraju kandidatima koji se ne kandiduju za funkciju u njihovoj federalnoj državi.Do ovih ogromnih brojki došlo je najviše zbog neviđene potrošnje na predsedničkim izborima, za koje se očekuje da će ukupna potrošnja biti 6,6 milijardi dolara. To je više za oko 2,4 milijarde dolara u odnosu na prethodne izbore.Demokratski kandidat za predsednika Džo Bajden je prvi kandidat u istoriji koji je prikupio milijardu dolara od donatora. Njegova kampanja je do 14. oktobra donela rekordnih 938 miliona dolara, jašući entuzijazam demokrata da pobede Trampa. Predsednik Donald Tramp prikupio je 596 miliona dolara.Demokratski kandidati potrošili su 6,9 milijardi dolara, u poređenju sa 3,8 milijardi dolara za republikance. Potrošnja demokrata pada na 5,5 milijardi dolara ako se izuzmu troškovi predsedničkih kandidata milijardera Majkla Blumberga i Toma Stejera.Majkl Blumberg je za svoju predsedničku kampanju potrošio 1,12 milijarde dolara, dok je Tom Stejer potrošio oko 350 miliona.Obe stranke prikupile su znatno više nego ikad od malih donatora.Demokrate su prikupile skoro 1,7 milijardi dolara od malih donatora, u poređenju sa milijardom dolara koliko su uspeli republikanci.Sveukupno, mali donatori čine 22 odsto novca prikupljenog u izbornom ciklusu 2020. godine. Ovi pojedinačni donatori koji su dali 200 dolara ili manje činili su samo 15 odsto novca prikupljenog na izborima 2016. godine.Demokrate takođe prikupljaju više velikim delom jer žene daju više.Više od 1,5 miliona žena doniralo je saveznim odborima, što čini 44 odsto svih donatora. To je više od 37 odsto u koliko je bilo 2016 godine. Na izborima 2020. žene su do sredine oktobra dale 2,5 milijarde dolara, u odnosu na 1,3 milijarde tokom celog izbornog ciklusa 2016. godine.Prema istraživanju Centra, žene su više nastrojene demokratama. Na izborima 2020. žene koje daju više od 200 dolara donirale su skoro 1,3 milijarde dolara demokratama i otprilike 570 miliona dolara republikancima.

Srbija

MOL Srbija otvara jubilarnu 70. servisnu stanicu

Kompanija MOL Serbia otvara jubilarnu sedamdesetu servisnu stanicu, odnosno petu stanicu koja je otvorena u 2020. godini. Kompanija je ispunila svoj plan proširenja maloprodajne mreže uprkos izazovnim okolnostima što oslikava dobru poslovnu strategiju i timski rad. Nova stanica nalazi se u Staroj Pazovi, Banovački put bb, a u ponudi će se naći EVO i EVO Plus goriva koja dolaze iz rafinerija MOL Grupe, kao i TNG. „Ovo je izuzetan uspeh MOL Serbia kompanije jer, kao što svi znamo, cela godina je bila neizvesna što je otežavajuća okolnost u poslovanju. Ipak, timski rad, organizacija i MOL duh zaposlenih omogućio je neometano sprovođenje plana proširenja maloprodajne mreže koji smo najavili u januaru 2020. godine otvaranjem stanice u Zemunskoj ulici. Od početka godine otvorili smo čak pet novih stanica širom Srbije, jer nam je cilj da budemo što bliži našim kupcima, da odgovorimo na sve njihove zahteve i uvek ponudimo najkvalitetniju uslugu i proizvode“, izjavila je Ana Dešić, v.d. direktor maloprodaje MOL Serbia Na novoj stanici se, pored EVO goriva i TNG-a, može nabaviti sve što je potrebno za kvalitetno i udobno putovanje: autohemija, grickalice, osvežavajuća pića. Takođe, kupci će moći da uživaju u ponudi iz Fresh Cornera: omiljenoj kafi i hotdogu, svežem pecivu. Fresh Corner koncept je predstavljen 2015. godine i pruža multikulturalno iskustvo sa lokalnim pristupom. Sa 10 miliona potrošača, milion transakcija dnevno i 10 kupovina u sekundi koje se dešavaju širom mreže MOL servisnih stanica u centralnoj i istočnoj Evropi, Fresh Corner kontinuirano razvija najbolju uslugu kako bi održao svoju prepoznatljivost. Kao i na svim ostalim MOL stanicama kupci će i na novootvorenoj moći da koriste MOL PLUS KLUB kartice lojalnosti. Program lojalnosti MOL Serbia podrazumeva nagrađivanje kupaca poenima pri svakoj kupovini na MOL servisnim stanicama. Poeni se mogu skupljati, a nakon registracije MOL PLUS KLUB kartice i  menjati za goriva, proizvode ili usluge.Na servisnoj stanici Stara Pazova posebna pažnja poklanja se i preventivnim merama u cilju zaštite zaposlenih i kupaca od korona virusa. Kao i na ostalim stanicama u mreži, postavljene su fleksi barijere, dezinfekcija svih površina i pištolja za gorivo je pojačana. Ulazak u objekat dozvoljen je samo uz obaveznu masku i održavanje rastojanja od 2 metra.

Srbija

Donacije MUP-u: Sukob interesa izaziva sumnju na korupciju

Kada dolazi do situacije da firme i pojedinci koji su na različite načine interesno povezani sa Ministarstvom unutrašnjih poslova doniraju to ministarstvo, pored nezakonitosti ta praksa je problematična i po više osnova, piše list Danas.Kako se dodaje, sumnju u koruptivnu delatnost bude rupe u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći i to u sadejstvu sa netransparentnim poslovanjem državnih organa.Podseća se i da je priču o donacijama državnim institucijama MUP-u koja stiže od firmi koje on treba da kontroliše pokrenula Balkanska istraživačka mreža  BIRN. Novinari BIRN-a su naime došli do podataka da je jedna od firmi koja je uplaćivala donacije MUP-u Partizan Tech, čiji je vlasnik trgovac oružjem, Slobodan Tešić, koji se trenutno nalazi na crnoj lisnti Sjedinjenih Država, koji je ranije bio i pod sankcijama Ujedinjenih nacija.Tešiću inače, kako se podseća MUP izdaje dozvolu za trgovinu oružjem, a ništa manje nije sporna ni donacija koju je ministarstvu uplatila firma Auto Čačak, od koje je za potrebe policije pre tri godine kupljeno više od 700 vozila pod uslovima koji su kasnije proglašeni tajnom.Među dobrotvorima se kako je BIRN objavio i pet građevinskih firmi koje se trenutno nalaze pod istragom da su od Srbijagasa bez tendera dobili poslove izgradnje gasovoda i prema pisanju Insajdera bili su vredni oko 200 miliona evra. U tužilaštvu za organizovani kriminal na pitanje BIRN-a rekli su da policija ne postupa prema njihovim urgencijama.“Ključan odgovor na pitanje da li je u pitanju kupovina usluga preko donacija može da ponudi jedino analiza postupanja ministarstva u konkretnim slučajevima, kaže ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.Prema njegovim rečima treba proveriti javne nabavke koje su dobijale firme koje su uplaćivale donacije i postupanje policije u tim i drugim slučajevima.“Problem sa korupcijom je što se ona teško dokazuje u uređenim društvima, dok je u Srbiji u kojoj su veći poslovi države obavijeni velom tajne, to gotovo nemoguće,” kaže Šuković.Kako dodaje, upravo ta netransparentnost ponajviše budi sumnju da se u tom slučaju radi o korupciji. “U svim bitnijim državnim organima i kompanijama koje sa njima posluju se nalazi isti, zatvoreni krug ljudi. I to je tako već 75 godina. Svi oni su povezani između sebe,” kaže član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.Kako ocenjuje, ako neko dobronameran želi da diskutuje o načinu na koji se obavljaju poslovi, biće ili ignorisan ili proglašena za državnog neprijatelja.“Stvoren je jedan začaran krug i bojim se da će to tek da ostavi posledice na ovo društvo,” navodi Slijepčević.Prema njegovim rečima Vlada Srbije verovatno neće odgovoriti na inicijativu Agencije za izmenu zakona koja je predviđala i formiranje javnog registra sa ciljem da se donacije učine transparentnim, što je predloženo još pre četiri godine.Zakonom o doancijama i humanitarnoj pomoći iz 2001. godine najviše pažnje je posvećeno poreskom tretmanu doniranog novca i robe, ali se ne predviđaju nikakve restrikcije u tom pogledu, jer se nijednim članom ne spominje mogućnost sukoba interesa.Agencija za borbu protiv korupcije je pre četiri godine predložila Vladi Srbije da se pozabavi i tim problemom.

Srbija

Sava Centar prodat Delta holdingu

Delta holding je novi vlasnik Sava centra, koji je otkupio po početnoj prodajnoj ceni od 17,5 miliona evra, javlja portal Nova.rs.Najveći kongresni centar u Srbiji prodat je iz trećeg pokušaja, a predviđeno je da kupac u adaptaciju i rekonstrukciju tog zdanja uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina.Novi vlasnik takođe, prema ugovoru, ne sme da menja namenu kompleksa na Novom Beogradu, obzirom da uživa zaštitu."Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija", navodi se u javnom oglasu koji je objavio Grad Beograd.Delta holding je prethodno objavio da će učestvovati na javnom nadmetanju za Sava centar, iako su strani konsultanati ocenili da će renoviranje zog zdanja koštati više od 60 miliona evra i da je cena koju je grad zahtevao "izuzetno visoka". 

Svet

Fejsbuk će grupama izdavati „uslovne kazne“ zbog kršenja pravila

U još jednom pokušaju da uspori širenje dezinformacija na svojoj platformi, Fejsbuk planira da kažnjava grupe koje krše pravila o sadržaju „uslovnom kaznom“, odnosno probnim periodom, saopštila je kompanija, piše The Verge.Fejsbuk će cenzurisati bilo koju grupu, kako javnu tako i privatnu, koja u više navrata prekrši standarde zajednice. Moderatori grupa moraće da odobravaju sve objave ručno tokom 60 dana, a za grupe na probnom statusu ne postoji žalba.„Privremeno tražimo od administratora i moderatora nekih političkih i društvenih grupa u SAD-u da odobre sve postove, ako njihova grupa ima niz kršenja pravila naše platforme“, rekao je portparol Fejsbuka Lenard Lem.Administratori će biti obavešteni o statusu svoje grupe i obaveštavani kada će ograničenja biti ukinuta. Tokom probnog perioda, Fejsbuk će pratiti kako moderatori cenzurisanih grupa postupaju sa objavama, ukoliko i dalje budu dozvoljavali sadržaje koji krše pravila platforme, Fejsbuk će možda u potpunosti ugasiti grupe.Ranije ove nedelje, Fejsbuk je ugasio grupu „Stop the Steal“, koja je imala više od 300.000 članova zbog širenja dezinformacija o nameštanju glasova i koja je lažno tvrdila da demokrate pokušavaju da ukradu izbore.Na platformi je trenutno zabranjeno bilo kakvo političko oglašavanje.

Svet

Bitcoin trenutno vredi 15.000 dolara

Vrednost Bitkoina (Bitcoin) skočila je za 9,2 odsto i sada vredi 15.301 dolara što je najviša vrednost ove digitalne valute od januara 2018. godine, javlja Bloomberg. Pristalice tvrde da Bitko...

Srbija

Na Infektivnoj klinici popunjeno 90 odsto kapaciteta

Situacija u vezi sa koronavirusom je vrlo nepovoljna i izuzetno nestabilna, a na Infektivnoj klinici popunjeno je 90 odsto kapaciteta, izjavio je direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Milika Ašanin, piše Danas.„Bolnički kapaciteti su pretrepani, u bolnici na Zvezdari smešteno je 395 pacijenata, Bolnica „Dr Dragiša Mišović“ smestila je 331-og“, rekao je Ašanin na RTS-u i objasnio da je najveći broj zaraženih u prvom talasu u jednom danu bio 445, u drugom 467, a juče je taj broj bio „pet puta veći“.Direktor KCS je dodao da se ostale klinike tog kliničkog centra neće pretvarati u kovid bolnice jer moraju da leče veliki broj „nekovid“ pacijenata.Ašanin je pohvalio ubrzanu izgradnju bolnice u Batajnici, ali i istakao da nije dovoljno izgraditi zgradu i uneti opremu, već u bolnici treba da rade kvalitetni i iskusni medicinski radnici.

Svet

Džo Bajden izabran za novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država

Bivši potpredsednik Džo Bajden izabran je za 46. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, pobedivši Donalda Trampa u jednim od najturbulentnijih predsedničkih izbora u Americi.Tramp je u danima nakon glasanja lažno tvrdio pobedu, i neutemeljeno govorio da demokrate pokušavaju da ukradu izbore. Trampova kampanja još uvek osporava proces u nekoliko država.Ubrzo nakon što su Associated Press (AP) i više mreža proglasili pobednika ovih izbora, predsednik Tramp objavio je izjavu u kojoj tvrdi da izbori "još nisu završeni", lažno optužujući novoizabranog predsednika Bajdena za pokušaj podrivanja izbornog procesa i obećavajući da će rezultate izbora osporiti na tamošnjim sudovima, pisao je NPR.Uprkos predsedničkoj retorici, Bajdenov tim je projektovao poverenje dok su prebrojavani glasački listići, znajući da se veliki broj glasova još uvek broji u demokratskim uporištima poput Milvokija, Detroita i Filadelfije.Associated Press je u subotu proglasio Bajdena za pobednika kada je bilo jasno da ga je 20 izbornih glasova u Pensilvaniji prebacilo preko praga od 270 glasova potrebnih za pobedu na Izbornom koledžu.

Lifestyle

Filantropija: Bogati najčešće pomažu bogate

Svake godine najbogatiji daju desetine milijardi dolara u dobrotvorne svrhe. Međutim, filantropija, naročito na Zapadu, često favorizuje bogate, pa svet učvršćuje da ostane onakav kakav jeste umesto da ga učini boljim, piše portal Biznis i finansije.Međunarodni uticaj bogatih pojedinaca koji daju novac za dobrotvorne svrhe znatno se povećao u poslednje dve decenije. Tokom tog perioda osnovano je skoro tri četvrtine od 260.000 dobrotvornih fondacija u svetu, koje raspolažu sa preko 1,5 biliona dolara.Samo "Fondacija Gejts" je u 2018. godini uložila pet milijardi funti u humanitarne svrhe, što je više od budžeta za inostranu pomoć većine zemalja.Filantropija se u javnosti promoviše kao pomoć bogatih koja pre svega ima za cilj da smanji siromaštvo. Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, jedva petina od ukupnih donacija je namenjena programima za siromašne.Mnogo više novca se daje za podršku sportu i kulturi, a čak polovina donacija je namenjena obrazovanju i zdravstvu, od čega su najveće donacije u obrazovanju u 2019. godini pripale elitnim univerzitetima i školama.U Velikoj Britaniji, od 2010. do 2017. godine, više od dve trećine donacija u iznosu od 4,79 milijardi funti dato je za visoko obrazovanje, od čega je polovina uplaćena na račune univerziteta Oksford i Kembridž, koje pohađaju deca bogatih filantropa.Filantropija se takođe podstiče i poreskim olakšicama, što na kraju ide preko leđa običnih građana, navodi Pol Veleli, saradnik na Institutu za globalni razvoj Univerziteta u Mančesteru i autor knjige "Filantropija – od Aristotela do Zakerberga".Većina zapadnih vlada nudi izdašne poreske podsticaje za dobrotvorna davanja. U Velikoj Britaniji je u 2019. godini pojedinac koji zarađuje do 50.000 funti godišnje plaćao 20% poreza na dohodak, dok su oni čije zarade prelaze 150.000 funti plaćali 45 odsto.Donacija registrovanim dobrotvornim organizacijama od 100 funti koštala bi prosečnog poreskog obveznika 80 funti, a preostalih 20 funti bi platila država. Međutim poreski obveznik sa najvećom zaradom bi platio samo 55 funti, jer bi država obezbedila ostalih 45 funti.Stoga se bogati filantropi nalaze u poziciji da veliki procenat njihovih donacija finansira prosečan poreski obveznik. Pri tom, donator sam određuje šta su ciljevi za koje će izdvojiti novac. Prosečnog poreskog obveznika niko ne pita da li je saglasan sa takvim ciljevima, komentariše Veleli.Takođe, ciljevi bogatih retko se poklapaju sa ciljevima demokratski izabranih vlada, što je pokazalo istraživanje iz 2013. godine, koje navodi da 1 odsto najbogatijih Amerikanaca ima vrlo različite stavove od američke javnosti o tome kako bi trebalo da izgleda poreska politika, regulacija tržišta, a posebno socijalni programi za siromašne.Nesrazmerni uticaj bogataša na donošenje državnih odluka, u kombinaciji sa izborima koje prave filantropi kada odlučuju šta će podržati svojim novcem, direktno ili indirektno dodatno povećavaju socijalne razlike.Većina njih se usredsređuje na ublažavanje simptoma, a ne na rešavanje uzroka ogromnih nejednakosti u društvu. Filantrop može da finansira stiopendije za obrazovanje dece iz siromašnih porodica ili programe obuke za osposobljavanje slabo plaćenih radnika koji bi im omogućili da dobiju bolja radna mesta.Ovakvi napori jesu humani, ali oni obezbeđuju tek nekolicini pojedinaca da izađu iz nemaštine, dok bezbroj drugih ostaje zaglavljeno u lošim školama ili na nesigurnim i slabo plaćenim poslovima, na dnu tržišta rada."Takav pristup humanosti ima iste efekte kao kada bismo svu snagu potrošili da spasemo samo jedno drvo, dok cela šuma gori", kaže Veleli.Prema podacima Fondacije "Greater New Orleans", kolektivne akcije više od 90.000 dobrotvornih fondacija tokom proteklih deset godina nisu uspele da promene ni najosnovnije životne uslove siromašnog stanovništva na teritoriji SAD

Svet

Populaciju atlantskih morževa ugrožavaju arktički brodovi i eksloatacija nafte

Ruski naučnici su na obalama Karskog mora, koje se inače nalazi na severu te zemlje otkrili ogromno stanište morževa koje je kako tvrde ugroženo topljenjem leda i ljudskim aktivnostima, javlja agencija Rojters.Izletište, odnosno utočišta gde se morževi okupljaju, razmnožavaju i druže, nalazi se u zabačenom uglu ruskog poluostrva Iamal, a naučnici kažu da su tamo prošlog meseca izbrojali preko 3.000 tih životinja.Njihovi "splavovi" se nalaze na plutajućem morskom ledu ili na arktičkim ostrvima, kažu naučnici. Međutim upozoravaju da topliji klimatski ciklusi znače utiču na smanjenje morskog leda, a staništa su ugrožena i istraživanjem ležišta nafte i gasa i sve većom plovidbom arktičkih brodova."Ovo izletište je jedinstveno jer se na njemu nalaze i ženski i muški morževi, kao i njihovi mladunci različitog uzrasta", kaže Aleksander Sokolov, viši arktički istraživač u Ruskoj akademiji nauka.On je ovo otkriće nazvao "jedinstvenom laboratorijom na otvorenom".Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) proglasilia je morževe 2016. godine kao vrstu koja je "skoro ugrožena" i procenila da je ukupan broj odraslih atlantskih morževa u svetu oko 12.500.Pre nego što je sredinom 20. veka komercijalni lov morževa na međunarodnom nivou zabranjen, postojala je opasnost da se njihova populacija ozbiljno smanji, jer su istrebljivani zbog komercijalne upotrebe njihove masti i kostiju.SUDBINA UGROŽENIH VRSTA: POSLE VIŠE GODINA U SEVERNOJ MAKEDONIJI SE POJAVIO BALKANSKI RIS Boltunov, , rekao je da je odvoz Iamal-a, koji je prvi put otkriven prošle godine, ali tek pravilno dokumentovan prošlog meseca, pokazao da se populacija atlantskog morža oporavlja."Otkriće ovog staništa koje je prvi put pravilno dokumentovano prošle godine pokazuje da se populacija atlantskog morža oporavlja. Želimo da verujemo da je to pozitivan znak", rekao je Andrej Boltunov iz Istraživačko-ekspedicionog centra za morske sisare.Prema njegovim rečima, za sada ima premalo informacija za izvlačenje opsežnih zaključaka, ali upozorava i da je seozna leda u Kraskom moru poslednjih decenija postala duža.Naučnici su uzeli uzorke DNK i na nekoliko jedinki morževa postavili uređaje za satelitsko praćenje, jer žele da prate njihovo kretanje tokom nekoliko meseci.Boltunov podseća da je bilo potrebno mnogo napora da se utvrdi šta je tu posebnu arktičku plažu učinilo toliko atraktivnom za hiljade morževa i koji bi koraci mogli da se preduzmu u cilju njihove zaštite.

Nova Ekonomija

Podkast „Neću da ćutim“: Katarina Baletić i Ivan Bevc

U podkastu Nove ekonomije “Neću da ćutim” Katarina Baletić razgovara sa vlasnikom i urednikom izdavačke kuće Booka iz Beograda Ivanom Bevcom. Tema podkasta je kome je teže tokom pandemije, poslodavcima ili zaposelnima.“Doći ćemo u situaciju da ljudi gube posao, ja znam da je dosta firmi vraćalo pomoć državi i na kraju otpuštalo ljude zato što im se na kraju nije isplatilo”, kaže Ivan Bevc u novoj emisiji našeg podkasta.

Svet

Papa Franja se moli da veštačka inteligencija bude dobra prema čovečanstvu

Za svoju mesečnoj molitvi za novembar, Papa Franja se, između ostalog, molio da razvoj veštačke inteligencije bude na dobrobit čovečanstva, prenosi Axios."Molimo se da će napredak robotike i veštačke inteligencije uvek služiti čovečanstvu”, glasila je njegova molitvena nakana za novembar, koja je svakog meseca objavljena na Papinoj svetskoj molitvenoj mreži.Vatikan je prethodno u februaru organizovao samit, kojem su prisustvovali IBM i Majkrosoft, a na kom se raspravljalo o načinima za dizajniranje veštačke inteligencije koja će biti usmerena na dobrobit ljudi.Takođe je formulisan i "Rome Call for AI Ethics", koji poziva da se automatizacija i digitalizacija razvija "sa fokusom na dobrobit životne sredine i našeg zajedničkog doma".Nakon samita, Papa je upozorio da bi razvoj ovih tehnologija mogao da pogorška već postojeće ekonomske nejednakosti, ali je takođe izrazio nadu u "veliki potencijal koji nove tehnologije pružaju".

Srbija

EK: BDP Srbije ove godine pada za 1,8 odsto, naredne se vraća na nivo pre krize

Prognoza Evropske komisije (EK) ukazuje da će privreda Srbije ove godine imati umereni pad od 1,8 odsto, usled relativno kratkog trajanja najstrožih mera za suzbijanje koronavirusa, kao i značajnoj podršci za ublažavanje posledica krize.Prema objavljenim Jesenjim ekonomskim prognozama za zemlje Evrope, tokom 2021. godinu se očekuju povratak srpske ekonomije na nivo pre izbijanja krize, odnosno ekonomski rast od 4,8 odsto.Taj rast će se zasnivati na investicionoj i ličnoj potrošnji, dok se za 2022. godinu očekuje dalje povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,8 odsto.Kako navodi EK, pad ekonomije Srbije u 2020. godini ograničili su relativno mali udeo turizma u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, kao i dobra poljoprivredna sezona.U izveštaju o Srbiji navodi se i da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje krize dovesti do znatnog privremenog rasta deficita države od oko 9 odsto u 2020. godini.Takođe, kako se radnici koji trenutno ne traže posao smatraju neaktivnim, očekuje se da će stopa nezaposlenosti doživeti smanjenje.Imajući u vidu stopu oporavka, ukidanje mera za ublažavanje posledica krize i povećanje prihoda iz poreza, deficit Srbije će pasti na oko 3 odsto BDP-a u narednoj godini, a zatim 2,5 odsto BDP-a u 2022, predviđa EK.BDP Srbije je u drugom tromesečju pao za 6,4 odsto usled posledica mera, nakon znatnog rasta od 5,1 odsto u prvom kvartalu, dok kratkoročni indikatori ukazuju da se ekonomska aktivnost oporavljala tokom leta.Pad je delimično nadoknađen većom potrošnjom vlade i pozitivnim doprinosom neto izvoza, a kao razlog se navode veliko smanjenje lične potrošnje i investicija.Najveći pad BDP-a u regionu imala je Hrvatska sa 9,6 odsto, dok su druge zemlje regiona poput Rumunije i Mađarske doživele pad privredne aktivnosti od 5,1 i 6,4 odsto.Prognoza navodi da će, zbog većeg deficita i pada privredne aktivnosti, javni dug Srbije porasti na 61,5 odsto BDP-a u 2020. godini, a zatim početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje.