Najnovije

Svet

Belgijski premijer: Stroge mere protiv virusa ostaju dok ne pronađemo vakcinu

Mere protiv širenja Kovid zaraze ostaće dugoročno na snazi sve dok ne budu bile dostupne vakcine, rekao je premijer Aleksander De Kru tokom posete bolnici u sredu, piše Euractiv.„Dok ne bude vakcine, moraćemo da se nosimo sa pandemijom mnogo strože nego tokom leta“, rekao je premijer u razgovoru sa kraljem Filipom i osobljem bolnice u Alstu, navodi belgijska novinska agencija Belga.„Čak i ako vidimo efekte ovih mera, moramo vrlo jasno staviti do znanja da će to biti dugoročni napor“, naglasio je De Kru.Iako će u jednom trenutku broj zaraženih pasti, „ljudi se moraju pridržavati mera duži vremenski period kako bi se osiguralo da se situacija u bolnicama normalizuje, što će potrajati mesecima“, dodao je belgijski premijer.De Kru je rekao da je naučio lekciju iz onoga što se dogodilo kada su mere ublažene nakon prvog talasa na proleće, dodajući da će stroge mere morati da ostanu na snazi "narednih meseci".Stopa novih Kovid infekcija u Belgiji je usporena, ali prerano je reći da je drugi talas zemlje dostigao vrhunac, saopštila je vlada u ponedeljak kada su na snagu stupila nova ograničenja sa ciljem da spreče slom zdravstvenog sistema. U nedelji od 25. do 31. oktobra, dnevno je u proseku bilo 14.235 novih slučajeva, što je pad od 4 odsto u poređenju sa nedeljom ranije.Međutim, zdravstveni stručnjaci su takođe ukazali na činjenicu da je taj broj niži, jer se ljudi bez simptoma ređe testiraju.Ukupan broj potvrđenih slučajeva u Belgiji od početka pandemije je 452.541.

Srbija

„Ekonomska integracija Zapadnog Balkana ne sme biti zamena za članstvo u EU“

Buduće zajedničko regionalno tržište zemalja Zapadnog Balkana neće biti zamena za već postojeće ugovore koje su one potpisale sa Evropskom unijom ili u okviru CEFTA sporazuma, ali će ih dopuniti i konkretizovati, saopštila je Regionalna mreža Think for Europe (TEN), nakon konsultacija sa organizacijama civilnog društva. “Plan je baziran na četiri slobode – sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, Mini Šengenu, na investicionom planu, a u cilju transformacije Zapadnog Balkana u jednu od najatraktivnijih zona za investiranje na svetu, sa ciljem da se on uključi u digitalno tržište EU,” izjavila je Tanja Miščević iz Saveta za regionalnu saradnju (RCC).Kako se dodaje na Samitu u Sofiji gde se za nekoliko dana sastaju lideri EU zemalja i regiona Zapadnog Balkana očekuje se potvrda predloga o budućem zajedničkom tržištu. Plan je Savet sa regionalnu saradnju (RCC) sastavio zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana, članicama CEFTE (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) i ostalim partnerima.U okviru budućeg regionalnog tržišta kako se podseća predviđeno je devet milijardi evra pomoći od strane Evropske unije, za smanjenje ekonomskog jaza i pripremu regiona za članstvo u EU.  KOLIKO JE ZAPADNI BALKAN BLIZU EVROPSKE UNIJE U POLITIČKOM I EKONOMSKOM SMISLU Zajedničko tržište je inače inicijativa koja je prvobitno bila spomenuta i u nedavno objavljenom Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, a koji je predložila Evropska komisija.Kako se naglašava dublja ekonomska regionalna integracija nije i ne može da bude zamena za EU integracije, ali je neophodna za ekonomsko jačanje i povezivanje regiona, u skladu sa pravilima Unije.“Imamo snažnu finansijsku podršku iz EU i ostalo je samo da naša politička posvećenost bude jaka. Ovakvom inicijativom može mnogo da se postigne. Dobro je to što su u ceo proces uključene i organizacije civilnog društva,” istakla je Anida Šabanović iz Vanjskopolitičke inicijative (VPI BH) iz Sarajeva. Samit u Sofiji zakazan je za 10. novembar a Savet sa regionalnu saradnju je pozvao civilno društvo Zapadnog Balkana da pomogne u promociji i zalaganju za tu inicijativu.Planom je obuhvaćeno i usklađivanje sa ekološkim standardima EU i Zelenim dogovorom.

Svet

Ćerke predsednika Azerbejdžana vlasnice luksuznog kompleksa u Crnoj Gori

Izgradnja luksuznog turističko-stambenog kompleksa dodeljena je azerbejdžanskoj kompaniji, iako je za zakup zemljišta ponudila dvostruko manje od Amerikanaca, piše hrvatski portal Poslovni.Naselje Portonovi u Kumboru u Crnoj Gori razvija kompanija Azmont Investment, koja kaže da je za projekat do sada uložila 737,4 miliona evra.Izgradnja je dodeljena je 2012. godine azerbejdžanskoj državnoj naftnoj kompaniji SOCAR, iako je za zakup zemljišta u trajanju od 90 godina ponudila duplo manje od američkog konzorcijuma NCH.Pored toga, kompanija nije ispunjavala uslove iz tendera da mora biti ugledan operater turističkih kompleksa sa četiri ili više zvezdica.Česte promene planova u Vladi Crne Gore omogućile su kompaniji da izgradi dvostruko više kvadratnih metara vila i stanova koji su na prodaju, ali je cena zakupa ostala jedan evro po kvadratnom metru.Aco i Ana Đukanović, brat i sestra Mila Đukanovića, kao i građevinsko preduzeće Bemax iz Podgorice povezani su sa jednom od najvećih investicija u Crnoj Gori.SOCAR je na tenderu nudio jedan evro po kvadratnom metru godišnje, fiksnu dobit od pet odsto i ulaganje od 258 miliona evra tokom osam godina. Američki konzorcijum NCH ponudio je dva evra po kvadratnom metru, dobit od 5,1 odsto i procenjenu investiciju od 200 miliona evra, uz investicioni program koji navodi investicije od 90 miliona evra.Iako je cena zakupa bila jedna od važnih stavki, Tenderska komisija Saveta za privatizaciju odlučila se za azerbejdžansku ponudu.Tada je vlada Crne Gore nekoliko puta menjala planove za lokaciju i dozvolila dvostruko veću izgradnju od planirane, kao i promenu strukture, sa više stanova, vila i poslovnih prostora, a u ugovoru nema klauzule o antikorupciji.Trenutno je u Kumboru, na površini od 26 hektara, duž 1800 metara obale, izgrađen čitav mali grad.Izgrađen je hotel „One&Only“, koji još uvek nije otvoren, marina, vile i stambene zgrade, sa uređenim prilazima, trgovima sa fontanama i parkovima. Tu su i butici, restorani, kafići, antikvarnice, galerije i drugi lokali.Prema ugovoru, završetak radova planiran je u prvih osam godina zakupa, odnosno ove godine.Glavni izvođač radova je Pizzarotti Montenegro, registrovan u Herceg Novom, koji je podružnica švajcarske kompanije sa istim imenom.Članovi porodice Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore, povezani su sa poslovima u Kumboru.Republički zavod za urbanizam i dizajn (RZUP), koji je u većinskom vlasništvu njegovog mlađeg brata Ace Đukanovića, nadgleda investiciju i priprema izveštaje za parlament.RZUP je posao dobio na tenderu, a investitor mu mora platiti 142.800 evra.Predsednikova sestra Ana Đukanović obavljala je pravne poslove za Azmont banku preko svoje advokatske kancelarije.Takođe, podgorički Bemax, navodno povezan sa ljudima bliskim predsedniku Đukanoviću, objavio je da je ugovorio posao sa azerbejdžancima vredan 61,5 miliona evra.

Svet

Naučnici: Loša ventilacija povećava rizik zaraze koronavirusom

Eksperiment koji su u saradnji sa stotinama rok fanova na simuliranom koncertu sproveli naučnici univerzitetske bolnice u Haleu, pokazao je da je u dvoranama najvažnije ugraditi dobar sistem ventilaciju, piše portal Seebiz. To kako se dodaje u doba korone “podgreva nadu” ljubiteljima koncerata.To omogućava dotok svežeg vazduha, čime se znatno smanjuje rizik od zaraze, rekao je glavni autor studije Stefan Moritz. Naime, naučnici su kako se dodaje izračunali da je verovatnost zaraze uz lošu ventilaciju 70 odsto veća.Uz sve to u zatvorenim prostorijama je ključno pridržavati se propisanih higijenskih mera poput fizičkog distanciranja i nošenja maski, dodaju naučnici.Kako se ocenjuje to je dobra vest za one koji žele da idu na koncerte, ali i nudi tračak nade za održavanje sportskih takmičenja, pre nego što se populacija vakciniše protiv korona virusa.Studijom je takođe utvrđeno da se širenje zaraze u dvoranama može suzbiti jedino ako njeni posetioci sede. Stajanje kako se naglašava često donosi i kretanje, što znatno povećava rizik od nekontrolisanih kontakata i širenja virusa, čak i uz poštivanje spomenutih mera, utvrdili su naučnici.VAKCINA PROTIV KORONE ĆE SE MOŽDA INHALIRATI, NE UBRIZGAVATI KAKO JE IZGLEDAO EKSPERIMENT?Rezultati studije stižu u vreme kad je veliki deo Europe najavio ili već sprovodi strožije mere u borbi sa drugim valom pandemije pa će tako mnoge koncertne i sportske dvorane tokom novembra biti zatvorene.Za potrebe studije 1400 dobrovoljaca učestvovalo je na lažnom koncertu u dvorani u Lajpcigu, gradu koji se nalazi na istoku Nemačke. Bili su opremljeni uređajima za praćenje kontakata, a senzori na krovu dvorane pratili su njihovo kretanje.Naučnici su simulirali tri različita scenarija, sa 1400, 4000 i 8000 posetilaca, dok je cirkulacija vazduha i emisija aerosoli u njemu simulirana pomoću računara.

Srbija

Supruga Zvonka Veselinovića od Grada Beograda kupila zgradu za 4,1 miliona evra

Kompanija Ramid, koja je u suvlasništvu Ljiljane Božović, supruge Zvonka Veselinovića, kupila je na javnoj licitaciji zgradu u Ulici kralja Milutina 54 za 4,1 milion evra, piše portal Nova.rs.Prodaju te zgrade je, kako smo pisali, prethodno objavio Grad Beograd.Zakonski zastupnik kompanije Ramid je Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika kladionica Mozzart, dok je u realizaciji ovog posla, kako navodi Centar za lokalnu samoupravu, učestvovao i advokat Igor Isailović.Isailović je, kako dodaju, "poznat po učešću u mnogim poslovima predstavnika vlasti, pre svega onih vezanih za (ministra finansija) Sinišu Malog".Firmu, registovanu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, osnovalo je preduzeće "Ratko Mitrović" u aprilu 2016. godine, ali je mesec dana kasnije prešla u vlasništvo kompanije Bioorganika.Prethodna vlasnica Bioorganike bila je Izabela Feješ koja je, zajedno sa bratom Robertom, preuzela preko 600 firmi koje su u blokadi ili posluju s dugovima, čime se izbegavaju desetine miliona evra poreza.Kako navodi istraživačka mreža BIRN, ona je firmu Bioorganika bez naknade prenela na Bojanu Tomašević, koja je kasnije pola firme, takođe bez nadoknade, ustupila Ljiljani Božović.Bioorganika je u istom danu promenila vlasnika, delatnost i stekla vredan kapital. 5. maja 2016. godine, kada je u Agenciji za privredne registre Bojana Tomašević upisana kao novi vlasnik.Istog dana, preduzeće "Ratko Mitrović – Dedinje" firmu Ramid prodaje firmi Bioorganika.Pošto je imovina preuzeta, Bioorganika je ugašena njenim pripajanjem Ramidu i obrisana iz Agencije za privredne registre.Isailović je angažovan prilikom promene vlasničke strukture firme Inkop iz Ćuprije kada su Zvonko Veselinović, njegov brat Žarko i kum Milan Radoičić zvanično preuzeli vlasništvo nad tim preduzećem.Kako je objavio portal KRIK, preko Inkopa Zvonko Veslinović i Milan Radoičić imaju četvrtinu udela u kompaniji Granit-Peščar, od koje je nabavljan građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda.

Srbija

Agencija za osiguranje depozita važna podrška rastu štednje

Građani u bankama trenutno štede oko 11 milijardi evra i oko 90 milijardi dinara, a rast štednje u dinarima od 2012. godine iznosi čak 400 odsto, a štednje u evrima 32 odsto, kazao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.On je na okruglom stolu "Značaj sistema osiguranja depozita za stabilnost finansijskog sistema" ocenio da su za stabilnost bankarskog sistema kao i cele privrede ključne bile snažne mere podrške Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, koje su dostigle oko 12% bruto društvenog proizvoda.Dodao je i da su banke sa svoje strane podršku dale kroz dva talasa moratorijuma, u ukupnoj vrednosti preko 3 milijarde evra, kao i drugim olakšicama za klijente iz redova građana i preduzeća.U diskusiji koja je ove godine održan onlajn, učestvovali domaći stručnjaci, naučnici i predstavnici banaka, a glavne teme bile su očuvanje poverenja javnosti u finansijski sistem u kriznim periodima, uticaj pandemije na ekonomiju Srbije i mere podrške bankarskog sektora građanima i privredi, kao i uticaj izmena pravnog okvira kojim se reguliše sistem osiguranja depozita na stabilnost finansijskog sistema i podsticaj smanjenju rizika u poslovanju banaka."Agencija za osiguranje depozita pridaje poseban značaj jačanju partnerskog odnosa i kontinuiranom dijalogu sa bankama i naučnom zajednicom. Posebno uvažavamo činjenicu da banke prepoznaju sigurnost svojih deponenata kao jedan od ključnih ciljeva i podržavaju napore Agencije da što bolje informiše sve osigurane kategorije o dobrobitima sistema osiguranja depozita", istakao je Hasan Hanić, predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i dekan Beogradske bankarske akademijeOkrugli sto, koji se održava treću godinu zaredom, organizovali su Agencija za osiguranje depozita, Beogradska bankarska akademija i UBS.

Svet

Ilon Mask: Rudarenje asteroida vrednije od celokupne ekonomije

NASA je nedavno zamolila Teslinog Ilona Maska, koji upravlja raketnom kompanijom SpejsEks (SpaceX), da pomogne u budućoj misiji istraživanja gigantskog metalnog asteroida nazvanog „16 Psyche“ koji sadrži retke metale vredne bilione dolara, piše portal Zero Hedge.Asteroid „16 Psyche“ je jedan od najmasivnijih objekata u pojasu asteroida koji kruži između Marsa i Jupitera. Prečnik je 140 milja, a u prethodnim zapažanjima prikazano je kao gusto metalno jezgro propale planete.Nova studija, koju je u ponedeljak objavila planetarna naučnica sa Southwest Research Institute-a doktorka Trejsi Beker, pruža novi uvid u to zašto bi NASA i Mask mogli biti zainteresovani za ovu svemirsku stenu koja je udaljena više od 230 miliona milja od Zemlje. Kao razlog navela je činjenicu da se taj asteroid u potpunosti sastoji od gvožđa i nikla.Neki veruju da se asteroid procenjuje na oko 10.000 kvadriliona dolara. Poređenja radi, globalna ekonomija u 2019. godini vredela je oko 142 biliona dolara."Videli smo meteorite koji su uglavnom metali, ali „16 Psyche“ je asteroid koji bi u potpunosti mogao biti sačinjen od gvožđa i nikla", rekla je Beker.Studija doktorke Beker dolazi u trenutku kada se SpejsEks i NASA pripremaju za misiju do asteroida 2022. godine, sa planom da slete na „16 Psyche“ 2026. godine.Sve ovo sugeriše da su NASA i privatne korporacije u početnim fazama svemirskog rudarenja.

Srbija

Sve što ti treba posle napornog dana

Meč godine ili bindž u dvoje? Najbolji filmovi i serije? Šoping? Bliskost sa onima koji su daleko, muzika ili beskrajni razgovori? Ako je odgovor DA - pravi izbor za vas je EON!EON paketi koji sadrže internet, televiziju i telefoniju su prvih 6 meseci po 1 dinar za sve nove korisnike do kraja novembra. Uz EON Full paket novi korisnici dobijaju i HBO Premium 12 meseci promotivno.Najtraženiji kanali su ekskluzivno dostupni samo uz SBB – N1, Nova S, Sport Klub, Nova Sport, Pikaboo, Vavoom i mnogi drugi. Na Nova S vas svakog četvrtka čeka Mićko Ljubičić u emisiji Pljiž, petkom ne propustite emisiju Veče sa Ivanom Ivanovićem, vikendom 24 minuta sa Zoranom Kesićem i Utisak nedelje. Informišite se uz najnovije, tačne i nezavisne vesti svakog dana na N1, a najveće sportske događaje gledajte na Sport klubu. Ako slučajno nešto propustite, uz funkciju vraćanja sadržaja do 7 dana unazad možete da pogledate omiljeni film, seriju ili emisiju.Samo uz Nova S navijajte za Orlove 12. novembra u odlučujućoj utakmici Srbija – Škotska za plasman na Evropsko prvenstvo 2021.Surfujte, radite od kuće ili budite bliži onima koji su daleko, uz superiorni internet u Giga gradovima do 1 Gbps u EON Premium, do 250 Mbps u EON Full i do 150 Mbps u EON Light paketima.Zahvaljujući revolucionarnom EON Smart Boxu, svaki TV postaje Smart TV i dobija napredne funkcionalnosti. Omiljeni sadržaj gledajte na svom EON profilu i preko EON aplikacije na bilo kom mobilnom uređaju, tabletu, računaru ili Smart TV-u. Vaša deca će obožavati EON Kids, poseban prostor na EON-u prilagođen njima.Opustite se uz vrhunsku televiziju, internet i telefoniju – izaberite EON paket!

Srbija

Počela sa radom Ventu.rs, internet platforma za grupno investiranje

Prva srpska internet platforma za grupno investiranje (crowdinvesting) Ventu.rs počela je sa radom, ovo je zajednički projekat kompanija BDO Srbija i CONDO iz Austrije uz podršku USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj i Austrijske razvojne agencije.Zadatak Ventu.rs je da mala i srednja preduzeća i startape kojima je potreban kapital za rast spoji sa zainteresovanim licima i kompanijama koje žele da investiraju.Preko platforme za „crowdinvesting“ građani i firme u Srbiji mogu da ulažu u domaća, lokalna preduzeća, kao i tehnološke startap kompanije sa potencijalom za rast. Zainteresovane kompanije mogu da se prijave na sajtu Ventu.rs, nakon čega prolaze detaljnu analizu koju sprovode finansijski stručnjaci revizorske kuće BDO Srbija, pravni tim kancelarije „Karanović & Partners“ i marketinški tim Ventu.rs.Samo one kompanije koje ispune sve kriterijume mogu naći mesto na platformi.Na ovaj način Ventu.rs se maksimalno trudi da rizik investicije svede na minimum.Sa svim investitorima digitalnim putem se potpisuju ugovori o pozajmici u formi subordiniranog zajma, na period od tri ili više godina i uz minimalnu fiksnu kamatnu stopu od 6 odsto godišnje. Takođe, investitori mogu dobiti i bonus kamatu čiji iznos zavisi od poslovnog uspeha kompanije.Investitori prema instrukcijama iz sistema svoj novac uplaćuju na namenski račun u Direktnoj Banci, sa koga se u slučaju uspeha kampanje i dostizanja ciljanog iznosa investicije, sredstva prosleđuju kompaniji, a u slučaju da kampanja ne bude uspešna vraćaju investitorima po isteku trajanja kampanje.„U svetu je ovakav način finansiranja rasta kompanija u ekspanziji, jer mali biznisi često nisu interesantni bankama, pa na ovaj način mogu da dođu do sredstava, ali i da pruže priliku postojećim kupcima-investitorima da učestvuju u njihovom uspehu, kao i da kroz brojne marketinške aktivnosti dođu do novih kupaca i prošire svoje tržište“ kaže Luka Pejović, direktor Ventu.rs. „Početak rada „crowdinvesting“ platforme je jedan apsolutno pionirski poduhvat za Srbiju koja ima veoma mali broj alternativnih izvora finansiranja i većinski je oslonjena na finansiranje putem banaka“, rekla je Dragana Stanojević, direktor USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže Stanojević, mala i srednja preduzeća, naročito mikro i startapovi nemaju dovoljno adekvatne izvore finansiranja, iz tih razloga veći deo privrede se oslanja na sopstvena sredstva u finansiranju poslovanja što njihov rad čini usporenijim i vodi ka nekoj vrsti stagnacije. Sandra Rodić, direktor Tima za pristup izvorima finansiranja pri USAID-ovom Projektu saradnje za ekonomski razvoj, kaže da kada se govori o izvorima finansiranja koji su privredi dostupni na tržištu, Srbija zaostaje ne samo za zemljama Evropske unije, već i za zemljama zapadnog Balkana.„Trenutna situacija na našem finansijskom tržištu je takva da ukoliko izuzmemo nisko učeće i lizing, postoji samo 26 komercijalnih banaka. Ne postoje investicione, niti razvojne banke, ne postoje mikrofinansijske institucije, što u velikoj meri ograničava razvoj privrede“, rekla je Rodić.Rodić dodaje da se u izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, kada je u pitanju pristup malih i srednjih preduzeća adekvatnim izvorima finansiranja, Srbija nalazi na 82. mestu od 141 zemlje. Kako kaže, od svih evropskih zemalja, samo Albanija i Grčka se nalaze iza Srbije.Lansiranje prve „crowdinvesting“ platforme u Srbiji predstavlja značajan pomak na tržištu finansijskih usluga i iskorak ka alternativnom finansiranju kakvo privrednici u razvijenim zemljama već uveliko koriste.Prva kompanija koja će preko ove platforme prikupljati sredstva za rast je Bubaja d.o.o, koja stoji iza brendova „Zdrawo slatko“ i „RO!“„Cilj kampanje je da se prikupe sredstva za rast proizvodnje i izlazak na tržište EU gde već postoji interesovanje za naše proizvode. Uz Vašu podršku do tog cilja možemo doći brže i lakše“ kaže osnivač Veljko Milićević.

Srbija

Tri četvrtine građana ne bi podržalo ponovno uvođenje vanrednih mera

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju u predstojećem priodu, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima pete ankete, preko 75 odsto građana ne bi podržala ponovno uvođenje vanrednog stanja ili mera za dodatno ograničavanje kretanja i okupljanja.Dodatno, velika većina zaposlenih, skoro 77 odsto prijavljuje da je njihob posao bio otežan dok su na snazi bile najrestriktivnije mere protiv pandemije.Da je obavljanje radnih zadataka tokom prvog naleta krize ocenjuje svega 8 odsto ispitanika, dok još oko 15 odsto smatra da njihov posao nije bio naročito ni otežan ni olakšan oštrim merama.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Većina građana, nešto preko 60 odsto navodi da njihov poslodavac nije isplanirao ili uveo procedure za nastavak rada ako dođe do ponovnog uvođenja restriktivnih mera.Kada komentarišu da li bi kompanija u kojoj rade preživela ponovno uvođenje strogih protivepidemijskih mera, ispitanici uglavnom navode da to nije slučaj."Ne bi imala prihode da pokrije sve troškove... Bankrot" je stav koji oslikava najpesimističnije gledište ispitanika.Čak i građani koji veruju da je njihov poslodavac u dobroj poziciji da preživi novo vanredno stanje ili karantin prepoznaju da to zavisi od delatnosti, te da mnoge firme ne bi opstale u novoj turi strožih mera."Da, ali sa manjim prihodima", ocenjuje jedna grupa ispitanika. "Mala smo kompanija, dobro se organizujemo i prilagođavamo. Rad od kuće nije lak, ali uspevamo", navode drugi.Od svih grupa, svoju poziciju najbolje ocenjuju zaposleni u firmama koje svoju delatnost obavljaju onlajn."Nisu svi sektori pogođeni uvođenjem novih/starih mera ili mogu da funkcionišu i onlajn", navodi jedan od ispizanika.Kao najveći problem, čak i u slučaju da kompanija "preživi" novi talas krize, građani navode otpuštanja koja bi neminovno usledila. "Kompanija bi. Verovatno sa smanjenim obimom rada. Ali ja ne bih. I ne samo ja. I mnogi drugi", navodi se u jednom od odgovora. "Nemamo mogućnost rada od kuće, a nismo mogli dobiti dozvolu za kretanje. Ja živim na Miljakovcu, radno mesto mi je u Zemunu, nisam vozač, a plata ne pokriva troškove taksija ili da me neko vozi. Ako bude ponovo kao u aprilu, ostajem bez posla", navodi se u drugomSvoju poziciju najlošije ocenjuju mali preduzetnici i sektor ugostiteljstva, koji korona-krizu vidi kao egzistencijalnu pretnju."Mali preduzetnik kao što sam ja (nema šanse), podigla sam kredit malo pred koronu, a promet je pao za 60 odsto", kaže jedna ispitanica.U ovoj kategoriji odgovora, preduzetnici kao potencijalno rešenje vide i nove oblike državne pomoći, na rimer otpisom poreza i doprinosa i uvođenjem moratorijuma na nove namete."I ovako dišemo na škrge. Već su ljude naplašili da su teretane leglo zaraze. Sada bi nas dotukli do kraja", ocenio je jedan ispitanik.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate jedne od prethodnih anketa možete pogledati OVDE.

Svet

Rezultati američkih predsedničkih izbora još uvek neizvesni

Nema jasnog pobednika na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, jer su sadašnji predsednik Donald Tramp i demokratski kandidat Džo Bajden osigurali pobede u nekoliko važnih država u ranim rezultatima, javlja Euractiv.Bajden trenutno ima blagu prednost u odnosu sa Trampa sa 238 prema 213 elektorskih glasova, međutim ni jedan od kandidata nije blizu 270 glasova koliko je potrebno za pobedu.Bajdenovi uspesi uglavnom su bili koncentrisani u tipično demokratski nastrojenim državama, dok su njegove nade za rani poraz Trampa bledele kako je predsednik solidno vodio na Floridi, Ohaju i Teksasu.Kada se govori o Kongresu, prema trenutnim podacima, demokrate su osvojile dodatno mesto u Senatu, dok su republikanci izgubili jedno mesto, međutim u Predstavničkom domu situacija je malo drugačija, jer su demokrate izgubile četiri mesta, a republikanci dobili četiri mesta.U južnom Teksasu predsednik Tramp ima daleko veću podršku nego prilikom izbora 2016. godine.U većini kolebljivih, odnosno država bojišta situacija je još uvek neizvesna, i po svemu sudeći najviše uticaja će imati Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin. U te tri države glasački listići poslati poštom nisu obrađivani do dana izbora, odnosno 3. novembra. Pobeda u ove tri države bila bi dovoljna Bajdenu da osvoji pobedu na Izbornom koledžu.Iako su izbori još uvek veoma neizvesni, predsednik Trump je u sredu rano ujutru tvrdio da je on pobednik i da će ići na sud da spreči prebrojavanje glasova.U govoru pristalicama, rekao je da će ići na Vrhovni sud i rekao da bi glasanje trebalo da prestane kako „zagubljeni glasački listići ne bi negde bili pronađeni“. U međuvremenu, u izjavi pristalicama u Delaveru, Bajden je rekao da se njegova kampanja "oseća dobro" tamo gde jesu i veruje da je "na putu da pobedi na ovim izborima".„Moramo biti strpljivi i sačekati dok se ne prebroji svaki glas. Nije gotovo dok se ne prebroji svaki listić “, rekao je Bajden.Sa više od 100 miliona ljudi koji su glasali pre izbornog dana, SAD su na putu da obore rekorde po odzivu birača na predsedničkim izborima.Uprkos ugodnom vođstvu Bajdena na nacionalnim anketama uoči izbora, demokrata nije ostvario veliku pobedu, posebno u ključnim kolebljivim državama neophodnim za pobedu na izborima.Tramp je osvojio Floridu, Ohajo, Kentaki, Kanzas, Luizijanu, Indijanu, Vajoming, Zapadnu Virdžiniju, Južnu Karolinu, Ajdaho, Alabamu, Misisipi, Tenesi, Oklahomu, Arkanzas, Južnu Dakotu, Severnu Dakotu, Misuri, Ajovu Montanu i 3 okruga u Nebraski.Bajden je zapečatio Arizonu, Havaje, Minesotu, Kolorado, Novi Meksiko, Kaliforniju, Nju Hempšir, Oregon, Vermont, Virdžiniju, Vašington, Roud Ajlend, Njujork, Nju Džersi, Masačusets, Merilend, Ilinois, Delaver i Konektikat, kao i Okrug Kolumbija.Florida, država za koju većina posmatrača veruje da Tramp treba da pobedi da bi imao priliku za ponovni izbor, glasala je za Trampa, osvojivši 51 odsto glasova. Kolebljive države Džordžija i Severna Karolina takođe se trenutno naginju trenutnom predsedniku, ali su glasovi još uvek neizvesni.Postoje i druge države koje su tradicionalna republikanska uporišta, međutim za sada je i tamo situacija neizvesna.Ključna među njima je Teksas, koji do sada uglavnom bio republikansko uporište, ali trenutno ni tamo nije odlučen pobednik.Postoje i druge države koje bi Bajdenu mogle dati prednost u odnosu na izbore 2016. godine. Ključna država koja daje nadu demokratama je Arizona, gde Bajden održava sedam bodova prednosti u odnosu na Trampa.

2020

Apatinska pivara prva „Family Friendly kompanija“ u FMCG sektoru

Apatinska pivara je prva kompanija u Srbiji u sektoru robe široke potrošnje koja je dobila prestižni Family Friendly Enterprise (FFE) sertifikat. Ovaj sertifikat dodeljuje sertifikaciono telo TMS, prema standardima „Ekvilib“ Instituta iz Slovenije. U Srbiji samo nekoliko kompanija poseduje ovaj sertifikat, a Apatinska pivara je pokazala da su briga o zaposlenima i njihovo zadovoljstvo važan segment njenog poslovanja.„Privatno zdravstveno osiguranje, razvijen well-being koncept koji gradimo kroz našu internu platformu „Kako si danas?“ koji omogućava zaposlenima da se uključuju u akcije koje imaju za cilj brigu o zdravlju, porodici, zdravim životnim konceptima kao i rad na ličnom prosperitetu, zatim organizovana druženja zaposlenih, fleksibilno radno vreme, rad od kuće, treninzi ličnog razvoja i program nagrađivanja – sve su to benefiti koje je Apatinska pivara pružala svojim zaposlenima i pre dobijanja ovog sertifikata koji će još više podići lestvicu našeg koncepta i odluke da budemo orijentisani ka našim ljudima koji su nam uvek na prvom mestu“, kaže Danilo Pušonja, direktor Apatinske pivare. U naredne tri godine pivara uvodi dodatne benefite u domenu organizacije rada, radnog vremena, ljudskih resursa i finansijske podrške zaposlenima. „Više slobodnih dana za zaposlene čija deca polaze u prvi razred osnovne škole, širok koncept rada na daljinu, odsustva zbog vanrednih porodičnih razloga, podrška očevima u brizi o detetu ili majkama koje se vraćaju na posao nakon porodiljskog - sve su to mere koje su odabrali naši zaposleni i koje u ovom izazovom vremenu potrebne jednoj modernoj porodici. Upravo slušanje potreba kolega kao i okruženje koje pruža pravi balans između privatnog i poslovnog života je pravi put za kreiranje ambijenta za rad u kome će se svako osećati dobro i motivisano“ – navodi Dragan Rosić, direktor ljudskih resursa u Apatinskoj pivari. Pivara je deo Molson Coors Beverage Company i jedna je od najstarijih aktivnih kompanija u Srbiji koja je osnovana daleke 1756 godine. Sa preko 700 zaposlenih koji rade širom Srbije, ponosno spaja tradiciju i moderno poslovanje kroz savremene koncepte balansa između poslovnog i privatnog života. „FMCG sektor je jako specifičan jer obično obuhvata zaposlene koji rade u fabrici, distributivim centrima, logistici, u prodaji na terenu kao i u kancelarijama u različitim gradovima. Širok opseg poslova koji obavljaju naše kolege, zahteva jedan širi koncept brige o ljudima i njihovim životnim potrebama koji se primenjuje u praksi“ – kaže Danilo Pušonja.

Srbija

Raspisan tender za izradu geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa

Javno komunalno preduzeće "Beogradski metro i voz" raspisalo je tender za izradu geotehničkog elaborata, koji treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za izgradnju prve faze prve linije metroa. Vrednost javne nabavke je 100 miliona dinara, prenosi eKapija.Nabavka obuhvata laboratorijska geomehanička ispitivanja tla, odnosno svih opita koji su neophodni za definisanje geotehničkih uslova izgradnje metroa.Istražni radovi će se sprovoditti duž projektovane trase metroa, na mestima gde ranije izvedenim istraživanjima nije definisan geotehnički model terena u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Na lokacijama gde su u ranijem periodu izvedeni istražni radovi, a za koju se ne poseduje dovoljna preciznost podataka, neophodno je planirati proveru ili dopunu istraživanja naročito na lokacijama budućih podzemnih stanica.Dubine istražnih bušotina će biti minimum 10 metara ispod donje kote tunelske konstrukcije deonica metroa, a lokalno u zavisnosti od geotehničkog modela terena, a naročito na lokacijama gde su planirane stanice metroa.Sve radove treba izvesti u detaljnosti potrebnoj za izradu Idejnog projekta.Za deonice između stanica, na delu od planirane pozicije tunelskog portala u Belim vodama do stanice Most na Adi, izvođač će morati da planira maksimalno rastojanje između bušotina od 150 metara, dok će na ostatku deonica između stanica maksimalno rastojanje između bušotina biti 200 metara.Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar 2020. godine,

Srbija

Er Srbija: Sporazum o prodaji karata sa Belaviom

Er Srbija i beloruski avio-prevoznik Belavia zaključili su Sporazum o proporcionalnosti (SPA), koji srpskom avio-prevozniku omogućava da prodaje karte za liniju do Minska koja leti iz bilo kog mesta u njenoj mreži preko Beograda, a u partnerstvu sa Belaviom, prenosi Exyuaviation.Beloruski prevoznik takođe ima mogućnost da preko Beograda prodaje karte za odredišta u mreži Er Srbije Ove zimske sezone Belavia će imati četiri leta nedeljno između Minska i Beograda, u odnosu na tri koja su bila u ponudi prošle godine. Er Srbija trenutno ima 34 Sporazuma o proporcionalnosti i 14 sporazuma o deljenju kodova.Avio-kompanije inače već mesecima beleže gubitke u poslovanju, zbog pandemije korona virusa.Kako je preneo Bloomberg, kompanija Emirates koja je jedna ov vodećih na Bliskom Istoku, kao i Katar ervejz, dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lifthanza iz Nemačke oko devet milijardi evra.Er Srbija koja je u partnerstvu sa Etihadom namenila je 57,6 miliona dolara za otplatu dela kredita od 120 miliona evra ali je nepoznato ko je zapravo taj dug platio, o čemu je Nova ekonomija već pisala.BLOOMBERG: PRE PANDEMIJE ETIHAD IZGUBIO MILOJARDE DOLARA ULAŽUĆI U ETIHAD

Svet

Reuters: Dojče banka prekida sve veze sa Trampom nakon izbora

Nemački zajmodavac Dojče banka (Deutsche Bank) planira da prekine svaku saradnju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nakon izbora, izjavila su u utorak Rojtersu tri visoka zvaničnika banke, prenosi Biznis insajder.Dojče banka planira da proda Trampov dug ili zatraži otplatu oko 340 miliona dolara nepodmirenih zajmova Trampovoj organizaciji, navodi se u izveštaju.Trampove veze sa Dojče bankom odavno su pod nadzorom. Tokom godina banka je postala najveći zajmodavac Trampovoj organizaciji, pod čijim vlasništvom su Tramp hoteli, golf odmarališta i druga preduzeća.Ali, banka je sada navodno spremna da odbaci poslednju vezu sa predsednikom: tri zajma, ukupne vrednosti oko 340 miliona dolara, koje je predsednik lično garantovao i uzeo protiv vrednosti njegove imovine. Zajmovi će početi da dospevaju na naplatu za dve godine.Trojica zvaničnika rekli su Rojtersu da rukovodioci banaka nisu zabrinuti zbog sposobnosti predsednika da otplaćuje zajmove, delimično i zbog vremena preostalog do njihovog dospeća.S obzirom na to da Tramp lično garantuje za kredite, ako više ne bude na funkciji i ne bude mogao da ih otplaćuje ili refinansira, Dojče banka bi mogla da zapleni njegovu imovinu, pisao je Rojters.Dojče banka je odbila da komentariše Rojtersov izveštaj.