Austrija planira da primora tehnološke gigante poput Fejsbuka i Gugla da ilegalni sadržaj obrišu u nekoliko dana pod pretnjom kazne do 10 miliona evra, objavila je u četvrtak vlada u Beču, piše agencija Rojt...
Dokumentarac "Govori da bih te video" Marije Stojnić o Radio Beogradu, jednoj od najstarijih radio stanica u Evropi, otvorio je sinoć 13. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.Pre početka filma prisutnima se u ime festivalskog tima obratila Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, koja je izrazila radost jer se manifestacija ipak održava u fizičkom prostoru: „Srećni smo da Beldocs ima toliko profesionalan i posvećen tim, koji uprkos svemu nastavlja beskompromisno da radi na promociji srpske, evropske i svetske dokumentaristike i razvoju publike u ovoj oblasti“, istakla je ona.Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije koji je podržao festival, rekao je: „Ovogodišnji Beldocs će ostati upamćen. Ovo je neka nova stvarnost, ali siguran sam da i slogan govori dovoljno – Real faces, real places. To znači da su večeras prava lica na pravom mestu. Uvek je veliko zadovoljstvo dati podršku domaćim festivalima, naročito onima meni dragim, kao što su dokumentaristički“.Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, na ceremoniji otvaranja je izjavio: „Ovo stvarno deluje potpuno neverovatno i predivno, jer smo se potrudili iz sveg srca da se festival desi, da ne bude samo u digitalnom formatu već da zaista bude pred ljudima. Ovo je predivno veče za sve nas“.Domaći film „Govori da bih te video“ rediteljke Marije Stojnić, koji po njenim rečima predstavlja „omaž i ljubavno pismo radiju“, nalazi se na granici između opservacijskog dokumentarca i jedinstvenog perceptivnog iskustva, koji istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio stanica u Evropi, i višedecenijskog kulturnog svetionika grada.Kako objašnjava Stojnić u filmu „Govori da bih te video” pratimo imaginarni put radiofonskog zvuka, a Radio je viđen kao jedan personifikovani gigant, svemirski brod koji polako jedri kroz vreme i skuplja i akumulira naše kolektivno intergeneracijsko iskustvo.„Govori da bih te video“ će se sa sedam drugih ostvarenja takmičiti za najbolji festivalski film u okviru Srpskog takmičarskog programa.Beldocs će trajati do 10. septembra na raznim lokacijama širom Beograda i gosti će imati priliku da gledaju preko 135 dokumentaraca iz celog sveta.
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji značajno su povećala nabavku poljoprivredne mehanizacije u prvoj polovini ove godine, uprkos otežanim uslovima poslovanja tokom pandemije, navodi Privredna komora Srbije (P...
Ni nepristojni nadimci, ni lascivne šale, ni intimna pitanja, a ni neželjeni dodiri - ništa ne bi trebalo da bude prisutno na radnom mestu. A šta kada jeste? Istraživanja kažu, žena će radije napustiti posao nego otići u policiju. I kada ona ode u policiju, male su šanse da će prestupnik otići na sud, još manje da će biti kažnjen. Ko greši, a ko se plaši?„Nije bilo eksplicitnih poziva, ali bilo je komentara kao što su ‘mislio sam na tebe sinoć’ i ‘kad ćemo na Havaje’. Bilo je zagrljaja na koje nisam bila spremna i pokušaja da me poljubi.“ Ovo je samo jedno od iskustava žena koje su pretrpele seksualno uznemiravanje na poslu, a koja su prikupljena u okviru istraživanja Fondacije Kvinna till Kvinna „Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji“. Prema istom istraživanju, 40 odsto žena je nekada doživelo seksualno uznemiravanje na radnom mestu, a svaka peta ispitanica mu je bila izložena više puta.Uznemiravanje se najčešće odnosilo na gestove, šale ili zvukove sa seksualnom konotacijom, slanje SMS poruka ili mejlova seksualne prirode, a zatim i na neželjeno dodirivanje intimnih delova, zadnjice i grudi, kao i predlaganje seksualnih odnosa od strane kolega ili nadređenih.Ukrštanjem različitih karakteristika ispitanika i ispitanica kao što su mesto u kom žive, visina plate koju zarađuju, sektor u kome su zaposleni ili nivo obrazovanja koji imaju, uočeno je da na to da li ćete biti žrtva seksualnog uznemiravanja najviše utiče to kojeg ste roda. Ukoliko ste žena, imate dva i po puta više šansi da vam neko šalje uznemirujuće poruke, dodiruje vas, poziva da budete nasamo ili na drugačiji način seksualno uznemirava. Malo prijava, još manje presudaIako je takvo ponašanje prepoznato kao nedopustivo i u Zakonu u radu i u Zakonu o ravnopravnosti polova, a od 2016. godine se polno uznemiravanje vodi i kao krivično delo, i dalje je veoma mali broj žrtava koje ga prijavljuju, a još manji broj onih koji za ovo delo budu i optuženi.Kako pokazuje analiza Autonomnog ženskog centra (AŽC), od marta do kraja 2019. godine za krivično delo polnog uznemiravanja bilo je prijavljeno tek 231 lice. Od tog broja, prijave su odbačene za njih 24 (10,4%), izvršene su istrage i dokazne radnje prema 158 lica (68,4%), podneti su optužni akti za samo 42 osobe (18,2%), a osuđeno je njih 33 (14,3%), dok je jedno lice oslobođeno optužbi. Ovi podaci pokazuju da će samo 15% onih koji su prijavljeni za seksualno uznemiravanje biti i osuđeno.U istraživanju AŽC-a dalje se objašnjava da je naročito zabrinjavajuće da ove brojke ne govore o podacima koji se odnose na rasprostranjenost seksualnog uznemiravanja u društvu. Naime, istraživanje OEBS-a, koje je sprovedeno 2018. godine, a koje se odnosilo na iskustva seksualnog uznemiravanja bez obzira na mesto dešavanja (ne samo na radnom mestu), pokazuje da ga je 42% žena nekada doživelo, a da je na svaku treću ispitanicu ova vrsta uznemiravanja prouzrokovala psihičku patnju.AŽC upozorava da je neophodno ustanoviti šta je uzrok jaza koji postoji između podataka istraživanja i sa druge strane broja osuđenih lica. Dijana Malbaša iz ove organizacije za „Novu ekonomiju“ objašnjava da su vrlo retki slučajevi žena koje su se ovoj organizaciji obraćale sa problemom seksualnog uznemiravanja na poslu.„Takođe, istražujući sudsku praksu koja se odnosi na zaštitu od mobinga u parničnom postupku, nisam naišla niti na jedan slučaj koji se odnosi na seksualno uznemiravanje kao vrstu mobinga“, kaže Malbaša.Ona dodaje da ne može da tvrdi da ovakvih slučajeva nije bilo pred sudovima, ali da su očigledno vrlo retki.„Rekla bih da se razlog što se ova vrsta nasilja retko prijavljuje ili se ne prijavljuje nalazi u tome što žene nisu u dovoljnoj meri upoznate sa time šta sve čini seksualno uznemiravanje, ne znaju na koji način mogu da traže zaštitu ili ne veruju da čak i ako traže zaštitu, mogu da je dobiju“, kaže Malbaša.Tražimo lepe, mlade i da neće decu Ovakve tvrdnje potkrepljuju i podaci istraživanja Kvinna till Kvinna koji pokazuju da su žene koje su bile izložene seksualnom uznemiravanju na poslu najčešće o tome govorile nekome iz svog privatnog okruženja, zatim koleginicama ili kolegama, a tek onda nekome od nadređenih, dok je tek 2% njih uznemiravanje prijavilo policiji.Takođe, skoro polovina žena je želela sama da reši problem, dok je nešto manje od trećine želelo nekome da ga prijavi. Kada uznemiravanje ne prijave, beg od problema vide u davanju otkaza.„Umesto da prijavim seksualno uznemiravanje, dala sam otkaz. Sigurna sam da nijedna institucija ne bi odgovorila na moju pritužbu i nemam poverenja u njih“, rekla je jedna od ispitanica, koja ima 29 godina i živi u gradu.Dosta je i onih žrtava koja se plaše da prijave seksualno uznemiravanje jer veruju da bi zbog toga mogli da trpe određene posledice.„Plašim se da prijavim sve te incidente povezane sa seksualnim uznemiravanjem jer mi treba posao, pa je bolje da ćutim, da ga ne izgubim“, izjava je koju je u istraživanju dala žena od 32 godine koja takođe živi u gradskoj sredini.Podaci iz ankete pokazuju da se seksualno uznemiravanje nešto češće dešava u privatnom nego u javnom sektoru. Međutim, u posebnom izveštaju poverenika za ravnopravnost, koji je objavljen 2019. Godine, navodi se da je ova institucija podnela inicijativu za izmenu Kodeksa ponašanja državnih službenika kojim je određena zabrana ponašanja koje predstavlja „zloupotrebu prava na zaštitu od diskriminacije, odnosno seksualnog uznemiravanja“. Na ovaj način formulisani propisi mogu dodatno destimulisati žrtve da prijave uznemiravanje, objašnjavaju u izveštaju poverenika.Bojazan od zloupotreba prijavljivanja seksualnog uznemiravanja nije tipična samo za ovaj kodeks već je duži period bila tema medija, a naročito tabloida, u periodu kada su polno uznemiravanje i proganjanje postali deo Krivičnog zakona. Tekstovi i prilozi o tome kako će se zbog udvaranja ići u zatvor ili kako više nema „šala“ širili su strah od toga da će žene masovno početi da prijavljuju ova krivična dela, čak i kada se ona tobože ne dešavaju. Međutim, kako istraživanja pokazuju, ovakva predviđanja su bila, u najmanju ruku, netačna i preterana.Institucije, zakoni, konvencije ili ništa od ponuđenogUmesto borbe protiv zloupotreba, sve činjenice ukazuju na to da bi država trebalo pre svega da se bavi zaštitom žrtava i podsticanjem i ohrabrivanjem žena da prijave svaku vrstu seksualnog uznemiravanja na radnom mestu. Sve to se Srbija obavezala i potpisivanjem međunarodnih dokumenata, kao što je i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW).Komitet Ujedinjenih nacija koji periodično izveštava o primeni odredaba Konvencije u državama potpisnicama je u svom poslednjem izveštaju koji se tiče Srbije, a koji je razmatran u martu 2019. Godine, kao jednu od preporuka istakao upravo podsticanje prijavljivanja seksualnog uznemiravanja, ali i podizanja svesti javnosti o diskriminatornoj prirodi ovakvog ponašanja, kao i o sistematičnijem praćenju prisutnosti seksualnog uznemiravanja koji bi podrazumevao prikupljanje podataka i anketiranje.U izveštaju se takođe ističe da u Srbiji i dalje postoji nedostatak mera koje bi radile na rešavanju seksualnog uznemiravanja pri zapošljavanju, a da su posebno ugrožene mlade žene i lezbijke, biseksualne i transrodne žene. Oni ističu i da nesrazmerno nizak broj osuda negativno utiče na mogućnosti žena za zapošljavanje i napredovanje.Kada je u pitanju uloga države u smanjenju polnog uznemiravanja na radnom mestu, Dijana Malbaša naročito ističe obavezu da se podigne svest o tome šta sve ono predstavlja i da to ne moraju biti samo neželjeni dodiri, već i neprimereni komentari, nazivanje nadimcima, zurenje, odmeravanje, komentarisanje izgleda ili neprimerena pitanja sa seksualnom konotacijom.„Važno je da postupci za zaštitu od seksualnog nasilja budu efikasni, da stručnjaci koji rade u državnim institucijama budu obučeni i sa osećajem za ovu temu, a ne da svojim neprimerenim komentarima i pitanjima dodatno traumatizuju one koji su pretrpeli seksualno uznemiravanje“, dodaje Malbaša.Velika pobeda i mala kaznaA da ni predstavnici institucija nisu imuni na seksističke komentare ili dosetke, imali smo prilike da vidimo i kada je tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić poručio kako „voli novinarke koje lako kleknu“ ili kada je direktor Turističke organizacije Novi Bečej Saša Dujin objašnjavao predsedniku Vučiću kako se mađarski jezik uči spavanjem sa Mađaricom.Ipak, slučaj koji je privukao značajnu pažnju javnosti i koji je poslednjih meseci postao simbol borbe protiv seksualnog uznemiravanja, ali i protiv političkih moćnika, svakako je slučaj Marije Lukić iz Brusa koja je bivšeg predsednika ove opštine i nekadašnjeg člana Srpske napredne stranke Milutina Jeličića Jutku optužila da ju je tokom više godina uznemiravao, na silu pokušao da ostvari fizički kontakt sa njom, te da joj je u tom periodu poslao više od 15.000 poruka seksualne prirode. Ovo uznemiravanje dešavalo se upravo na radnom mestu, kao i u periodu kada je Lukićeva tražila posao.Proces suđenja Jeličiću bio je obeležen pritiscima koje joj on vršio na nadležne organe, ali i organizovanje pristalica koje su ispred suda dočekivale Mariju Lukić brojnim pogrdnim imenima, pa i davanjem izjava medijima u kojima se komentarisao njen izgled i ponašanje, dok su se istovremeno preispitivali motivi zbog kojih se ona odlučila na prijavljivanje. Sa druge strane, veliki deo javnosti podržavao je Lukićevu na putu ka konačnoj presudi, a prvostepena presuda donesena je 10. jula kada je Jeličić osuđena na tri meseca, što je blizu zakonskog minimuma. Takođe, sredinom avgusta, njemu je potvrđen mandat kao odborniku opštine Brus, ovoga puta kao predstavniku Srpske radikalne stranke.Natalija Simović iz pokreta „Ne davimo Beograd“, koja je pratila proces suđenja, kaže da je borbu koju je vodila Marija Lukić važno posmatrati u širem kontekstu, kao društveni i institucionalni odgovor na seksualno uznemiravanje na radnom mestu, a naročito jer je zloupotreba moći dolazila od muškarca koji je na položaju.„Od početka smo isticali da pravda za Mariju Lukić znači univerzalnu pravdu za sve žene koje su svakodnevno izložene različitim oblicima nasilja i činjenica da je Jutka bezuslovno osuđen i da će, ma koliko bila minimalna, kaznu ipak odležati u zatvoru, daje ohrabrenje da je moguće postići nekakvu pravdu“, kaže Simovićeva za „Novu ekonomiju“.Dijana Malbaša iz Autonomnog ženskog centra se takođe slaže da je veliki uspeh što je došlo do presude i to naročito što je u pitanju kazna bezuslovnog zatvora. Ipak, problem je i dalje u niskoj kazni.„Kazna je blizu zakonskog minimuma i niža od proseka koji se za to delo izriče (statistika pokazuje da se za nedozvoljene polne radnje najčešće izriče kazna u rasponu od šest meseci do dve godine), a Jutka je osuđen na tri meseca. No, generalno gledano, mislim da kada budemo govorili o slučaju Marije Lukić, da će nam prvi utisak biti taj da je Jutka osuđen i da je Marija uspela da dokaže da je pretrpela seksualno uznemiravanje, te da će taj slučaj ohrabriti i druge žene da progovore i traže zaštitu“, zaključuje Malbaša.Ono što bi svakako mogla da bude pouka društvu je da je podrška, kada je u pitanju zaštita žrtava, često presudna, o čemu govori i Natalija Simović.„Hrabrost je neophodna, ali je podrška još važnija: kako psihološka, savetodavna, prijateljska i ljudska od različitih ženskih organizacija, kao i onih koje se bave ljudskim pravima, tako još više institucionalna, koja će omogućiti da žene imaju veću ekonomsku nezavisnost da se u ovu borbu upuste i, još važnije, da ovakve stvari ne moraju da trpe zbog straha od gubitka posla ili političke odmazde“, navodi ona.Nakon svega izrečenog čini se da je mnogo toga što nas deli od radnog mesta na kome nema tolerancije za neželjene dodire, poruke, komentare ili pitanja. Takođe, očigledno je da nisu dovoljne ni konvencije i zakoni, već da treba menjati stav javnosti o problemu seksualnog uznemiravanja tako što će se smanjiti tolerancija na nedopustive šale ili nametljiva udvaranja.
Umešanost organizovanih kriminalnih grupa u sport i sportsko klađenje je u porastu, a takmičenja se zloupotrebljavaju ne samo zbog zarade, već i zbog pranja novca, navodi se u analizi koju je objavio Interpol.Obzirom da se vrednost globalnog tržišta sportskog klađenja procenjuje na 1,6 biliona (hiljada milijardi) evra, korupcija u sportu i nameštanje utakmica ne predstavlja isključivo problem za etiku u sportu."Ova oblast kriminala privlači grupe mafijaškog tipa, kao što su italijanske, albanske, jermenske i azijske grupe", navodi Interpol, a dodaje da je svaki oblik kriminala vezan za sport "izrazito transnacionalan".Dodaje se da organizovane kriminalne grupe uključene u sportsku korupciju imaju višeslojnu strukturu sa "specifičnim ulogama, zadacima i odgovornostima"."(Bande) sa sedištem u Evropi i azijski kriminalni sindikati mogu da sarađuju u različitim šemama ili da deluju samostalno. Čini se da je fudbal jedan od ciljanih sportova zbog svoje popularnosti i veoma bogatog tržišta klađenja. Međutim, veruje se da su u to uključeni i drugi profesionalni sportovi (poput tenisa, košarke i drugih)", navodi se u izveštaju.Međunarodna policijska organizacija kaže i da je sportska korupcija u tenisu, posebno takmičenja na nižem nivou, oblast koja "sve više zabrinjava"."Europol je samo povremeno prijavljivao nameštanje utakmica u vezi zbog (zarade na) klađenju, međutim ova vrsta manipulisanja se takođe u velikoj meri dešava i ne treba je potcenjivati... U (ovakvim) šemama, nameštanje utakmica je obično organizovano odvojeno od klađenja", naglašava Interpol.Godišnji prihod od kriminala od nameštanja utakmica u vezi sa klađenjem procenjuje se na 120 miliona evra.Pranje novca može vršiti putem onlajn klađenja, bilo iskorišćavanjem običnih operatora ili preuzimanjem direktnog vlasništva nad kladionicama, a kriminalci onda drugim grupama mogu ponuditi svoje usluge i prati i tuđi prljavi novac kroz svoje kladionice.Stvarni obim nameštanja mečeva povezanih sa sportom i dalje ostaje nerazjašnjen, zbog čega je neophodno javno-privatno partnerstvo za rešavanje ovog problema, naglasili su u Interpolu."Ovaj pristup zahteva neophodno uključivanje svih relevantnih aktera... poput sudskih vlasti, sportskih organizacija, regulatornih i drugih javnih tela, kladionica, kao i privatnih kompanija koje pružaju usluge praćenja i provere klađenja", navodi se u izveštaju.
Sreća pa penzioneri ne čitaju duge izveštaje MMF-a o reviziji aranžmana sa Srbijom, ali da čitaju s pravom bi pitali šta je tačno: ono što je Vlada obećala ovoj finansijskoj instituciji, ili ono što ovih dana obećava iz televizora.Naime, prvo predsednik Vučić, a zatim i ministar finansija Siniša Mali obećali su povećanje penzija veće nego što to predviđa sadašnja švajcarska formula po kojoj se penzije usklađuju 50 odsto sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom cena.Iz izjave ministra jasno je da se sa MMF-om razgovara o korekciji formule po kojoj se penzije obračunavaju. To potvrđuje i MMF u svom dokumentu."Ako dođe do korekcije formule, ići će se u pravcu da u narednim godinama penzionerska primanja budu veća u odnosu na iznos koji bi omogućila primena te dosadašnje formule", objasnio je Mali.Što se tiče MMF-a, oni su Vladi savetovali da se usklađivanje penzija nastavi po švajcarskoj formuli bez jednokratnih isplata i ad-hok povećanja, navodi se u nedavno objavljenoj četvrtoj reviziji aranžmana. Vlada se obavezala da neće biti jednokratnih povećanja.Vlada Srbije se obevezala i da će povećanje penzija i plata biti strogo ograničeno i da će se u budžetu stvoriti prostor za javne investicije, kako i MMF predlaže.Ono što je važno, Vlada Srbije će automatski odustati od indeksacije ako izdvajanja za penziju pređu 11 odsto BDP. Trenutno su na oko 10,2 odsto BDP. Prema oceni Fiskalnog saveta, postojeća kriza ne zahteva zamrzavanje penzija u narednoj godini - ali je neophodno dograditi švajcarsku formulu do kraja ove godine. Nadograđena švajcarska formula bi omogućila da penzije u kriznim vremenima, kao sada, rastu nešto sporije, a da u periodima privredne ekspanzije rastu nešto brže kako bi što bolje pratile rast zarada. Konkretno, u periodima krize kao što je sada, kada BDP pada, prosečne zarade često nastavljaju da delimično rastu, što dovodi do indeksacije penzija koja je iznad rasta BDP-a.Prema predlogu Saveta, to bi uz postojeće ekonomske projekcije za sledeću godinu (Rast BDP 6 odsto, deficit dva odsto BDP), značilo indeksaciju penzija 75% sa inflacijom i 25% sa zaradama u 2021. godini. Ako bi se primenila trenutna formula, penzije bi porasle između 5 i 6 odsto, izračunao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić uz ocenu da bi, s obzirom na krizu, taj rast trebalo da bude manji, oko tri odsto. Zato se i on zalaže za korekciju švajcarske formule tako da penzije u krizi sporije rastu, a da u bolja vremena i penzioneri osete taj boljitak.Dodaje da "švajcarsku formulu" ne bi trebalo nikako korigovati tako da ona obezbedi neki vrlo visok rast penzija koji bi obezbedio dostizanje cilja koji je Vlada Srbije postavila da prosek penzija bude 440 evra 2025. godine.Taj cilj on ocenjuje kao nerealan i pre postojeće krize, i kaže da je sada još nerealniji jer podrazumeva da penzije prosečno godišnje rastu po 13 posto."Niko nikada nije uspeo da penzije mogu da rastu brže nego što raste privreda. A privreda u najboljem slučaju može da prosečno raste oko pet posto. Možda i da se neki dodatni rast ostvari po osnovu jačanja dinara", kaže on.
Sedam godina nakon što je bivši zaposleni Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden ukazao na masovni nadzor telefonskih zapisa Amerikanaca, apelacioni sud je utvrdio da je program bio nezakonit i da američki obaveštajni lideri koji su ga javno branili nisu govorili istinu, javlja agencija Rojters.U presudi donetoj juče, Američki apelacioni sud rekao je da je operacija koja je tajno prikupljala milione američkih telefonskih zapisa kršila Zakon o nadzoru spoljne obaveštajne službe i da je bila neustavna.Snouden, koji je pobegao u Rusiju nakon otkrivanja ove operacije 2013. godine i još uvek se suočava sa američkim optužbama za špijunažu, rekao je na Tviteru da je presuda potvrda njegove odluke da izađe u javnost sa dokazima o domaćoj operaciji prisluškivanja Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).„Nikada nisam zamišljao da ću doživeti da naši sudovi osude aktivnosti NSA kao nezakonite“, napisao je Snouden.Najviši obaveštajni zvaničnici javno su insistirali na tome da NSA nikada svesno nije prikupljala informacije o Amerikancima. Nakon što je program otkriven, američki zvaničnici su se vratili argumentu da je špijuniranje odigralo presudnu ulogu u borbi protiv domaćeg terorizma.
Zadnjih dana avgusta Poreska uprava zatvorila je više od 350 pekara širom Srbije, zbog kršenja poreskih propisa, javlja N1."Greška, priznajemo. Hajmo da pregovaramo sto godina, da ne vodimo rat jedan minut. Ajmo da kažnjavamo, nemoj da zatvaramo radnje, jer nam je posao opao između 50 i 70 odsto", izjavio je Zoran Grubanoski vlasnik pekare na beografdskoj Zvezdari koja je bila zatvorena dve nedelje. On kaže da je teško naći radnike za prodaju u pekarama, higijeničare i da sa porodicom čisti pekaru.Sredinom avgusta Poreska uprava je inače sprovela kontrolu u 609 pekara i u 67 odsto njih utvrdila nepravilnosti u vezi sa neizdavanjem fiskalnih računa i neprijavljivanjem radnika.Protiv odgovornih ljudi podnete su prekršajne prijave. Ista mera izrečena je za ukupno 645 objekata od početka godine, rekli Poreskoj upravi i napomenuli da je zabrana rada zbog prvog prekršaja 15 dana, zbog drugog 90.Dodaju da ko treći put napravi prekršaj, mora da se suoči sa zabranom u trajanju od godinu dana."Slaba je bila uplata PDV-a i pretpostavljam da su državni organi na osnovu toga reagovali, ali zašto ovako rigorozno. Ne bi trebalo, ljudi smo. Ovo je naša zemlja, ovo je moj grad, ovo je moje selo, ovo je moja kuća, ova radnja je privatna", smatra Grubanoski. Zbog neizdavanja i neuzimanja fiskalnih računa, vlast je najavila da će napraviti čitav set aktivnosti radi podizanja svesti građana o tome koliko je to važno. Do tada će poreski inspektori zatvarati i prehrambene i ugostiteljske objekte, nekad više, nekad manje.MALA ISTORIJA MODERNIZACIJE PORESKE UPRAVE
Multi-level marketing kompanija "Herbalajf nutrišn" moraće da plati kaznu od 123,3 miliona dolara zbog podmićivanja medija i državnih službenika u Kini, saopštilo je Ministarstvo pravde SAD, a ...
GSK i Sanofi, koji su među najvećim proizvođačima vakcina, trebalo bi da započnu testiranje svoje vakcine protiv korone na ljudima u SAD-u, nakon obećavajućih rezultata u ranim fazama istraživanja, piše britanski Gardijan.Ova dva poizvođača započela su saradnju u aprilu ove godine, kako bi zajedničkim trudom proizveli što efikasniju vakcinu.Vakcina kombinuje postojeću tehnologiju koju Sanofi koristi za pravljenje vakcine protiv gripa, zajedno sa dodatkom iz GSK, poznatim kao adjuvant ili pomoćno sredstvo, koje može da se meša s vakcinom da bi izazvalo jaču imunološku reakciju.Kompanije su saopštile da je kliničko ispitivanje, koje uključuje 440 zdravih odraslih osoba u SAD, osmišljeno da proceni sigurnost, podnošljivost i imunološki odgovor vakcine, i nada se da će prvi rezultati biti dobijeni početkom decembra 2020. godine.Ispitivanje faze 3 moglo bi početi pre kraja godine, što bi podrazumevalo davanje vakcine hiljadama ljudi, a ukoliko to uspešno prođe, GSK i Sanofi tražiće regulatorno odobrenje u prvoj polovini 2021. godine.Zajedno, dve farmaceutske kompanije imaju najveće kapacitete za proizvodnju vakcina, a plan im je da do 2021. godine imaju milijardu doza.Prema Tomasu Triumfu, globalnom šefu Sanofija, početak kliničke studije bio je “važan korak” ka potencijalnoj vakcini koja bi mogla da pomogne u pobedi nad pandemijom.Dve kompanije su u julu najavile planove da saradjuju sa američkom vladom za proizvodnju 100 miliona doza vakcina, uz opciju da vlada nabavi do 500 miliona dodatnih doza u budućnosti.Britanska vlada se dogovorila da će kupiti do 60 miliona doza vakcina.
U blizini Beograda gradi se luksuzan kompleks vila pod nazivom Avalske doline, a ideja je da se, kako se navodi, savremenom čoveku pruži mir i priroda, prenosi Ekapija.„Projekat se sastoji od četiri zasebna stambena petosobna objekta, površine korisnog prostora od 244 m2. Objekat čine kuća, spa centar, tehnička prostorija i garaža na 15,5 ari placa. Pored kuće nalaze se dva spoljašnja bazena“, kaže predstavnik projekta Danijela Šekularac.Vile će biti izgrađene u naselju vikendica koje se nalazi između Avalskog puta i Vrčina. Nastao je sa idejom da savremenom čoveku pruži mir i prirodu, a opet nedaleko od grada, kaže za eKapiju predstavnik Danijela Šekularac.Svaka kuća ima četiri spavaće sobe, od kojih je jedna "master bedrum" sa garderoberom i kupatilom. Takođe, poseduje i open space koncept dnevni boravak u okviru koga se nalaze kuhinja i trpezarija.Kuća je povezana sa spoljnom letnjom kuhinjom i natkrivenim terasama.„Kuća sadrži još i tri kupatila, ostavu i zajednički garderober. Pasarelom smo spojili dodatni objekat u kome se nalazi spa centar, a posebnim prolazom se ulazi u garažu“, objašnjava Šekularac.Arhitekte ovog projekta su Nebojša Popović i Dušan Jovanović, a arhitekta enterijera Dragana Gobelić.Završetak građevinskih radova je planiran za jun 2021. godine.IZGRADNJA PLASTIČNIH SPOMENIKA ODLIKA AUTORITARNIH REŽIMA
Ukupna vrednost poslovne imovine "Beograda na vodi" na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra. Obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji "Beograda na vodi", počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu grada Beograda, naveo je Midrag Skulić, osnivač i dirktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize.On je u autorskom tekstu objavljenom u NIN-u naveo da je kompanija iz Emirata u projekat ukupno uložila 70,4 miliona evra, u šta su uračunate i kratkoročne pozajmice, ali da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta."S tim u vezi postavlja se logično pitanje po kom zakonskom osnovu je (Direkcija) mogla da odobri taj dugoročni kredit privrednom društvu koje je u dvotrećinskom vlasništvu strane firme iz UAE, zatim ko je garant tog kredita, po kojoj kamatnoj stopi je zajam odobren i da li je moguće da siromašna Srbija finansira prebogate Ujedinjene Arapske Emirate", kaže Skulić.Dodaje da je ukupna neto dobit "Beograda na vodi" 2018. godine i 2019. godine iznosila oko 36,4 miliona evra, čime je u potpunosti pokrien gubitak u poslovanju zabeležen tokom tri godine pre toga, odnosno da je do sada iskazani profit 13,8 miliona evra.Istovremeno je zajedničko preduzeće prodajom završenog ili nezavršenog stambenog i poslovnog prostora prihodovala 187 miliona evra, dok je vrednost investicija koje su u toku dostigla 66 miliona evra.U sve troškove pripreme izgradnje, koji se tiču i izmeštanja železničke i autobuske stanice, odnosno izgradnje novih, demontažu postojećeg železničkog mosta, montiranje novog... Skulić ocenjuje da Vlada Srbije "Beograd na vodi" namerno osnovala kao kao privredno društvo, umesto kao javno preduzeće, zato što bi to omogućilo stranom investitoru da unošenjem dodatnog kapitala postane većinski vlasnik, sa upravljačkim pravima.
Tehnološki gigant Fejsbuk saopštio je da će krajem oktobra, pred predsedničke izbore u Americi, blokirati nove političke oglase, između ostalih mera, kako bi smanjio širenje dezinformacija i sprečio bilo kakvo mešanje političara, piše Njujork tajms.Fejsbuk je danas saopštio da planira da uvede niz promena kako bi ograničio dezinformisanje birača i sprečio mešanje predsednika Trampa i drugih političara.Društvena mreža rekla je da planira da zabrani bilo koji novi politički oglas na svom sajtu u nedelji pre izbora. Fejsbuk će takođe ojačati mere protiv objava na platformi koje pokušavaju da odvrate ljude od glasanja. Nakon izbora, blokiraće pokušaje bilo kog kandidata da tvrdi lažnu pobedu preusmeravanjem korisnika na tačne informacije o rezultatima.„Ovi izbori neće biti uobičajeni za nas“, napisao je Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, u objavi. Rekao je da je zabrinut zbog izazova sa kojima bi se ljudi mogli suočiti prilikom glasanja tokom pandemije i kako bi brojanje glasova moglo trajati danima ili nedeljama, što bi potencijalno moglo dovesti do novih nemira. Kao rezultat toga, rekao je da „svi imamo odgovornost da zaštitimo svoju demokratiju“.Fejsbuk je postao ključno bojno polje, kako za kampanje Trampa, tako i Bajdena. Trampova kampanja prikazivala je oglase na ovoj društvenoj mreži koji sadrže lažne optužbe za korupciju u vezi sa Bajdenom. Kampanja Bajdena kritikovala je Fejsbuk jer dozvoljava laži, istovremeno trošeći milione dolara za kupovinu oglasa na platformi kako bi privukla birače.Društvena mreža nastoji da spreči zloupotrebu. Konkretno, kompanija iz Silicijumske doline želi da izbegne ponavljanje 2016. godine, kada su Rusi koristili platformu da utiču na američko biračko telo deljenjem objava koje promovišu Trampa.Nakon što su dokazi o ruskom mešanju putem Fejsbuka postali neosporivi, Zakerberg je potrošio milijarde dolara za zaštitu društvene mreže, unajmio hiljade radnika fokusiranih na sigurnost platforme i sarađivao sa obaveštajnim agencijama i drugim tehnološkim kompanijama kako bi zaštitio Fejsbuk od stranog mešanja.Uprkos tome, fejsbuk se i dalje suočava sa kritikama jer su domaće dezinformacije o ovogodišnjim izborima rasle. Zakerberg je tada odbio da ukloni veći deo tih lažnih informacija, rekavši da Fejsbuk podržava slobodu govora. Mnogi zaposleni u kompaniji usprotivili su se toj poziciji.Pored ograničenog oglašavanja, Fejsbuk je rekao da će na vrhu Njuz fida (News Feed) postaviti ono što naziva svojim informativnim centrom za glasanje, središte za pronalaženje tačnih informacija o tome kako se registrovati za glasanje, i kada i gde to učiniti.Kompanija je takođe rekla da će ograničiti broj ljudi kojima korisnici mogu da prosleđuju poruke u svojoj aplikaciji Mesindžer (Messenger) na najviše pet ljudi, u odnosu na više od 150 koliko je to bilo ranije.Širenje dezinformacija putem privatnih komunikacionih kanala mnogo je teži problem za rešavanje nego na javnim društvenim mrežama, jer su privatne poruke skrivene. Ograničavanje prosleđivanja poruka moglo bi usporiti to širenje.„Potrebni su zajednički napori svih nas, političkih partija i kandidata, izbornih vlasti, medija i društvenih mreža, a na kraju i glasača, kako bismo ispunili svoje odgovornosti“, rekao je Zakerberg.
Ideja je da se na svega 55 kilometara od prestonice priži mogućnost za aktivni odmor, najviši nivo relaksacije, ali i odmor sa decom, tvrde u Renew concept-u koji će graditi kompleks.Glavni benefit za kupce biće, kako se objašnjava mogućnost da investiciju učine profitabilnom i kroz iznajmljivanje povrate investiciju.Na raspolaganju je 18 zasebnih apartmanskih kuća površine 62 m2 sa od 5 i 7 ari placa, a uključena je i mogućnost izgradnje bazena. Svaka kuća ima karakteristike SMART home objekta, obezbeđeno parking mesto i zagarantovan pogled na prelepu prirodu planine Kosmaj.JASATEREBAC ;EKA INVESTITORE, DA LI ŠUMA TREBA DA SE BOJI DRVOSEČA Pored kuća, u ponudi su i apartmani koji su raspoređeni u 4 apartmanske jedinice.Planirana je izgradnja 84 apartmana, od 45 m2 do 75 m2, a svaki apartman imaće prostranu terasu koja će omogućiti konstantan dodir sa prirodom.Treća vrsta nekretnina je hotel u okviru Renew kompleksa koji čine 3 celine – luksuzni Wellness & Spa centar, restoran i apartmanski deo. Pored Wellness centra, svi posetioci će moći da uživaju u 2 otvorena i 2 zatvorena bazena različitog tipa u sklopu hotela.Investitor je uložio posebnu pažnju u funkcionisanje kompleksa nakon faze izgradnje, shodno trendovima današnjice i brzini života. Vlasnicima će biti ponuđena i mogućnost održavanje kupljenih objekata i zelenih površina.
Niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air (Viz er) privremeno će obustaviti letove na svojoj jedinoj liniju do Slovenije tokom predstojeće zime, kao i osam letova iz svoje baze u Tuzli, prenosi portal Ex-YU Avia...
U nadležno ministarstvo upućena inicijativa da se rok važenja ovogodišnjih turističkih vaučera za odmor produži za mesec dana, saopštilo je udruženje Moja Srbija.„Pomogli bi našim građanima da u tom periodu iskoriste svoje neiskorišćene rezervacije, ugostiteljima da popune svoje kapacitete do kraja godine, a u oblast domaćeg turizma upumpali bi dodatnu količinu novca i doprineli da ova privredna grana još uspešnije završi tekuću godinu“, rekao je Milan Ristić, predsednik udruženja „Moja Srbija“.Kako podsećaju zbog vanrednog stanja mnogi građani nisu mogli da iskoriste svoje vaučere za subvencionisani odmor, ukoliko su se oni odnosili na odmor u martu, april ili maj. KAKO SE KORISTE TURISTIČKI VAUČERI U SLOVENIJI I SRBIJI Tokom aprila i maja mnogi ugostitelji rasprodali su svoje kapacitete do 20. novembra, do kada inače važe ovogodišnji vaučeri.„Tokom prethodnih nekoliko meseci mnogi građani su nas zvali i negodovali, jer nisu bili u mogućnosti da iskoriste vaučere. Kontaktirali su nas i ugostitelji, jer su i oni imali isti problem, popunjene kapacitete do 20. novembra i nezadovoljne goste kojima ne mogu da izađu u susret“, izjavio je Ristić.Dodao je da očekuje da će Ministarstvo turizma prihvatiti inicijativu udruženja, kako u interesu građana, tako i u interesu domaće privrede.Vaučeri su vezani za ime smeštajnog objekta i svaki građanin može samo jednom godišnje da konkuriše za tu subvenciju.Akcija podele vaučera, kako se navodi, tokom prethodnih pet godina pokazala se kao jedna od najisplativijih i najpopularnijih subvencija u srpskoj privredi. Napominje se da turizam u Srbiji beleži dvocifren rast, a prihodi od turizma povećavaju i investicije u turističku infrastrukturu.
Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i izvršila nenajavljene uviđaje u privrednim društvima Roaming Electronics d...
Federalni budžet Sjedinjenih Američkih Država imaće deficit od 3,3 biliona dolara ove godine, što predstavlja trostruko uvećanje u odnosu na 2019. godinu, a očekuje se da će javni dug premašiti...
Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je slobodne novinare koji samostalno uplaćuju poreze i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje da se jave toj organizaciji za pomoć u ostvarivanju prava na minimalce koje je država namenila privatnom sektoru zbog pandemije.Udruženje skreće pažnju da novinarima preduzetnicima koji, po rešenjima poreskih uprava, plaćaju penzijsko i zdravsteno osiguranje, takva pomoć pripada po Uredbi o fiskalnim pogodnostima za ublažavanje posledica pandemije koronavirusa, koja je u primeni od 10. aprila ove godine.Vlada Srbije je Zaključkom od 6. maja ove godine omogućila finansijsku pomoć države i za oko 2.350 samostalnih umetnika uključujući i one kojima lokalne samouprave iz svojih budžeta izmiruju obaveze za socijalno osiguranje.Novinari preduzetnici treba da se jave UNS-u na adresu dragana.bjelica@uns.rs ili na broj telefona 011-32-36-337.UNS ocenjuje da je isključivanje slobodnih novinara preduzetnika iz sistema državne pomoći u suprotnosti ne samo sa pomenutom Uredbom, nego i sa propisima o sprečavanju diskriminacije.
Svetska banka je obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja nakon što je pronašla „nepravilnosti“ u svojim podacima koje su mogle uticati na rangiranje nekih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Kinu, piše Fajnenšal tajms.Prema indeksu lakoće poslovanja Svetske banke, koji Svetska banka izračunava za praćenje regulacije poslovnog okruženja i zaštitu imovinskih prava, zemlje kao što su Rusija, Kina, Saudijska Arabija i Uzbekistan naglo su porasle u nedavnim izveštajima. Godišnji izveštaj „Doing Business“, u kojem se nalazi rang lista zemalja bazirana na indeksu lakoće poslovanja, pokrenut 2002. godine, postao je uticajni globalni pokazatelj za procenu poslovnog okruženja i relativne konkurentnosti zemalja.Zemlja koja napreduje na rang listi ima tendenciju da podstakne direktne strane investicije.Međutim, prema saopštenju Svetske banke, u izveštajima za 2018. i 2020. godinu utvrđeno je nekoliko nepravilnosti.„Podaci iz poslednjih pet godina moraju se sistematski pregledati, dok se nepravilnosti ne isprave neće biti novog izveštaja“, rekla je banka.Bolje rangiranje Saudijske Arabije, Kine i Azerbejdžana posebno je primetno. Saudijska Arabija popela se sa 92. na 62. mesto, iako postoje snažne sumnje da se pravni okvir za osnivanje preduzeća toliko značajno poboljšao. Isto se može reći i za druge dve zemlje.Kina je takođe bila među 10 najboljih poboljšanih poslovnih okruženja u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Ali integritet podataka nije bio jedini problem sa rangiranjem zemalja na ovaj način, prema Karlosu Lopezu, profesoru ekonomije na Univerzitetu u Kejp Taunu i bivšem šefu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Afriku.„Fokus na investitore mami zemlje da smanje poreze ili olakšaju regulativu, iako bi, makroekonomski, pravi potez bio upravo suprotan. Vlade se takmiče za direktne strane investicije, a investitori uživaju visok rang u indeksu lakoće poslovanja“, zaključuje Lopez.Ove rang liste bile su kritikovane i ranije, Vivek Morti i Arul Džejson sa Indijskog instituta za menadžment u Bangaloru tvrde da rangiranje ne može da obuhvati stvarne troškove poslovanja u zemljama sa velikim neorganizovanim sektorom.Srbija se nalazi na 44. mestu na globalnom indeksu lakoće poslovanja.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
