Najnovije

Srbija

Korona odložila zapošljavanje srpskih lekara u Nemačkoj

I pored najave države da će rešiti problem nedostatka lekara noge medicinari i dalje se nadaju poslovima u Nemačkoj, Skandinaviji i mnogim drugim bogatijim i uređenijim zemljama.Prema našim saznanjima procedure za odlazak lekara u Nemačku traju i po godinu dana, a sa korona-krizom i duže, jer je kretanje naših državljana u Evropi ograničeno.„Trenutno ne mogu da odem u Nemačku iako su me budući poslodavci nedavno kontaktirali i pitali da li želim da radim u jednom mestu blizu Minhena. Problem je nastao sa uredbom nemačkih vlasti koje su zbog pandemije korona virusa stopirale dolazak radnika koji nisu započeli nostrifikaciju svojih diploma“, kaže za Novu ekonomiju Veljko D. iz Užica koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pre pet godina.KOLIKO SU STVARNO PLAĆENI LEKARI Do sada kaže, nije bilo prilike da se zaposli u Srbiji.„Tražio sam posao i u Beogradu i u Užicu, nije išlo. Država jeste raspisivala konkurse za zapošljavanje nedavno, ali ispalo je da u Užičkoj bolnici svega nekoliko ljudi treba da bude primljeno za stalno. Mnogo više mladih lekara tamo volontira, praktično, već radi. Opšte je poznata činjenica da mnogo lekara nedostaje našem zdravstvu“, objašnjava Veljko.„Bombastične cifre o zapošljavanju 300 lekara zvuče lepo, ali kada se to podeli sa brojem bolnica, domova zdravlja, dispanzera u Srbiji kojima nedostaju i lekari i tehničari i nije neka cifra“, smatra sagovornik Nove ekonomije.„Jedan rođak koji je po obrazovanju medicinski tehničar takođe čeka na odlazak, jer nije počeo sa procesom nostrifikacije diplome, moj slučaj nije jedini“.Veljko se već nekoliko godina snalazi za posao tako što ne radi posao za koji ga je država školovala, iako joj je potreban.„Držim onlajn časove engleskog već tri godine klijentima iz Azije. Mnogo ljudi se ovde bavi tim poslom. Naporno jeste, ali sam kod svoje kuće, zakazujem časove kada mi to odgovara“, objašnjava Veljko.PRIPREME ZA ODLAZAKNa odlazak u Nemačku sprema se već duže godina, kaže da je uspeo da savlada nemački jezik.Početkom prošle godine je bio na probnom radu u jednoj bilnici koja bi trebalo da ga zaposli u Minhenu, dok ke probni rad bio u gradu Lajpcigu, nekada u sastavu Istočne Nemačke.„Reč je o bolnicama koje rade u okviru javno-privatnog partnerstva. Osnivači su država i jedna protestantska crkva. Praksa je trajala mesec dana i bilu su voljni da prime sve ljude koji su u njoj učestvovali. U toj grupi bili su ljudi uglavnom iz našeg regiona“, kaže ovaj lekar, koji je pre nekoliko meseci napunio 36 godina.Da li će Srbija biti kadra da zadrži mlade lekare, pokazaće vreme, jer plan da se taj probelm reši još uvek ne postoji.Najbolji test nekog takvog plana bio bi kada bi naš sagovornik odlučio da ostane u svojoj zemlji, umesto odlaska u Nemačku.Nema zvaničnih podataka o broju lekara koji napuste Srbiju, ali mediji su ranije pisali da se taj broj kreće oko 300 lekara godišnje, pisao je list Danas.„Res, non verba! („Dela, a ne reči !“)“, rekli bi kada bi se našli u sličnoj situaciji Stari Latini tvorci jezika koji se koristi u medicini.Čedomir Savković

Svet

SAD odbijaju rad na zajedničkoj vakcini zbog sukoba sa SZO

Sjedinjene Američke Države saopštile su juče da se neće pridružiti međunarodnoj koaliciji za pronalaženje i distribuciju vakcine Covid-19 širom sveta, zato što je koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom, piše Forbes.SZO je prošle nedelje saopštila da planira da sarađuje sa proizvođačima vakcina kako bi zemljama širom sveta obezbedila jednak pristup sigurnim i efikasnim vakcinama, nakon što dobiju dozvolu i odobrenje, kao i da će 172 zemlje potencijalno učestvovati u ovom planu.Koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom ima za cilj da do kraja 2021. godine od nekoliko proizvođača vakcina kupi 2 milijarde doza i distribuira ih širom sveta.Evropska komisija je potvrdila da će donirati 400 miliona evra, a SZO je rekla da se i Nemačka pridružila paktu.Međutim Sjedinjene Američke Države ne žele da učestvuju u ovoj globalnoj koaliciji.„SAD će nastaviti da angažuje naše međunarodne partnere kako bismo osigurali pobedu nad ovim virusom, ali multilateralne organizacije na koje utiče korumpirana Svetska zdravstvena organizacija i Kina neće nas sputavati“, rekao je Džad Dir, portparol Bele kuće.Sukob između američkog predsednika i SZO traje od decembra prošle godine i pojave korona virusa, pošto Tramp smatra da SZO nije adekvatno reagovala na pandemiju.On tvrdi i da je SZO prikrivala informacije o virusu zbog pritiska Kine, pa je ovu organizaciju nazavao “kineskom marionetom”.

Svet

Fejsbuk: Rusi preko američkih novinara utiču na levičare

Ruska uticajna kampanja predstavljala se kao neprofitni medijski sajt za vesti na engleskom i arapskom pod nazivom PisData (PeaceData) i regrutovala američke novinare da pišu o unutrašnjoj politici SAD-a, kako bi ciljala levičarske glasače u toj državi, saopštio je Fejsbuk, a piše agencija Rojters.Fejsbuk je potvrdio da je kampanja povezana sa ruskom Istraživačkom internet agencijom (IRA), koja je bliska ruskoj vlasti, i koja je bila optužena da se mešala u američke izbore 2016. godine.Operacija je imala 13 Fejsbuk naloga i dve stranice, koje su se bavile javnom debatom u Americi i drugim zemljama, uključujući Veliku Britaniju i Egipat.Fejsbuk ih je u ponedeljak suspendovao zbog korišćenja lažnih identiteta i drugih oblika „koordiniranog neautentičnog ponašanja“.U međuvremenu, Tviter je takođe suspendovao pet naloga sa svoje platforme „zbog manipulacije koju pouzdano možemo pripisati ruskim družavnim učesnicima“.Istražitelji kompanije za analitiku društvenih medija Graphika proučavali su operaciju i rekli da je sajt PisData pretežno ciljao progresivne i levičarske grupe u Sjedinjenim Američkim Državama i Britaniji, ali i da su objavljivali događaje u drugim zemljama, uključujući Alžir i Egipat.Ove akcije Fejsbuka i Tvitera su rezultat saradnje sa američkim Federalnim istražnim birom (FBI), koji je upozorio ove tehnološke kompanije.Fejsbuk kaže da je operacija postigla „mali uticaj“, oko 14.000 naloga pratili su samo jednu ili više uklonjenih stranica. Stranica na engleskom jeziku ima oko 200 pratilaca.

Svet

Evropa upozorila Mađarsku zbog zatvaranja granica

Mađarska je nedavno ponovo zatvorila svoje granice zbog pandemije, a Evropska komisija upozorila je mađarsku vladu da ne sme doći do bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti i ponovila značaj „integriteta šengenskog prostora“, piše agencija Beta.Evropski komesar za pravosudje Didije Rejnders saopštio je na svom Tviter nalogu da je poslao pismo upozorenja mađarskoj vladi.Mađarska je predvidela izuzetke od zabrane ulaska na svoju teritoriju, posebno za gradjane zemalja Višegradske grupe (Češka, Slovačka i Poljska) sa negativnim testom na korona virus."Danas (komesarka za unutrašnje poslove) Ilva Johanson i ja šaljemo pismo madjarskoj vladi kojim podsećamo na značaj (zaštite) integriteta šengenskog prostora i na primenu nediskriminatorskih mera na granicama prema svim gradjanima i stanovnicima EU", naveo je komesar Rejnders."Svaka mera koja ne poštuje ove osnovne principe evropskog prava moraće, naravno, biti odmah povučena", naveo je on i najavio da će evropski komesari razgovarati sa madjarskim vlastima kako bi dobili "više informacija".Ne sme biti bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti medju evropskim gradjanima, rekao je novinarima portparol Komisije Kristijan Vigand.

Srbija

Počela primena antikorupcijskog zakona

Zakon o sprečavanju korupcije, koji je prethodno usaglašen usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, počela je danas, sasopštilo je Ministarstvo pravde.Dodaje se da novi zakon, koji će zameniti dosadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, predstavlja krovni i preventivni antikorupcijski propis, koji jača njenu ulogu i kapacitete.Ocenjuje se da je zajedno sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Zakonom o lobiranju i Zakonom o poreklu imovine postignut značajan napredak.Zakon o sprečavanju korupcije, koji je u Narodnoj skupštini Srbije usvojen 22. maja 2019. godine, uređuje pravni položaj, nadležnost, organizaciju i rad Agencije.On uvodi i brojne novine u vezi sa sukobom interesa, kumulacijom javnih funkcija, prijavljivanjem imovine i prihoda funkcionera, ovlašćenja Agencije, izbor rukovodećih organa.Osnovni ciljevi novog zakona su, kako se naglašava zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost organa javnih vlasti i javnih funkcionera.Donošenje Zakona je bilo predviđeno Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period  2013- 2018. godine, njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23.PROČITAJTE VIŠE O POVEZANOJ TEMI:PRIMENA ZAKONA O POREKLU IMOVINE POČINJE U MARTU, DA LI ĆE BITI JAVNE PROVERE TAJNIM SMERNICAMA

Srbija

Nelt kupuje brend „Bebi“ od Atlantic Grupe

U okvir tog brenda spada dugačak spisak proizvoda za bebe i decu koji se u zadnjih 35 godina najviše plasiraju na tržištu Rusije i Zajednice nezavisnih država (ZND), navodi se u saopštenju Atlantic Grupe.Dodaje se da je „Bebi“ u Rusiji simbol za evropski kvalitet i poreklo u segmentu proizvoda za decu, a u 2019. godini ostvario je 11 miliona evra prihoda od prodaje.Budući da Nelt Grupa raspolaže kapacitetima i ekspertizom za proizvodnju dečje hrane, postrojenje za proizvodnju brenda „Bebi“ koje se nalazi u slovenačkoj Mirni nije deo ugovora o kupoprodaji.Fabrika i radnici u Mirni ostaće u sastavu Atlantic Grupe, proizvodnja će se obavljati tokom prelaznog perioda, nakon čega će se proizvoditi alternativni robni asortiman.Prodaja brenda je, kako se navodi nastavak procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti u skladu s korporativnom strategijom Atlantic Grupe. Proces je započet pre dve i po godine izlaskom iz oblasti proizvodnje sportske i aktivne prehrane, a nastavljen prodajom kozmetike, dodataka ishrani i distribucijom vode u galonima. Navodi se da se kompanija istovremeno usmerava na područja koja predstavljaju ključne generatore rasta u šta spadaju hrana, piće i farmaceutski proizvodi.U planu je i internacionalizacija sa brendovima koji su dokazali međunarodni potencijal, kao što su na primer Argeta, Donat Mg, razvoj distribucije, spajanja i preuzimanja.Nelt Grupa, koja ima četiri hiljade zaposlenih na 11 tržišta u Europi i Africi, primarno se bavi distribucijom i logistikom, zatim proizvodnjom hrane i uslugama. Akvizicijom brenda „Bebi“, koji ima dugu tradiciju i etablirane pozicije na ruskom tržištu, kompanija, kako se objašnjava potvrđuje strateško opredjeljenje za dalji razvoj i međunarodno širenje poslovanja.NELT ZAVRŠIO INVESTICIONI CIKLUS U INFRASTRUKTURU OD 15 MILIONA EVRA

Srbija

Srbija će ubuduće dronovima tražiti masovne grobnice

Srbija dronom traži masovne grobnicePretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom, umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, piše Radio Slobodna Evropa.Srbija bi nestale u sukobu na Kosovu, za koje se sumnja da su pokopani u masovnim grobnicama, ubuduće mogla tražiti i bespilotnom letelicom koju je finansirala Velika Britanija.Oprema koja je donirana Srbiji posredstvom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 31. avgusta detektuje promene u tlu do deset metara dubine čime će provera biti znatno brža i efikasnija.Po podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka YIHR, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999.Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud izjavila je da je nakon sukoba na Zapadnom Balkanu devedesetih godina do sada utvrđena sudbina više od 30.000 nestalih.Ona je navela da svaka država treba da pristupi utvrđivanju sudbine nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost ili ulogu u sukobu.

Svet

Fejsbuk preti da će ukinuti deljenje vesti u Australiji

Fejsbuk je zapretio da bi mogao da ukine mogućnost deljenja vesti u Ausraliji, nakon što je ta država najavila da bi tehnološke kompanije morale da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Društvena mreža je saopštila da bi "nerado australijskim izdavačima i građanima mogla da ukine mogućnost da na Fejsbuku i Instagramu podele lokalnih i međunarodnih vesti"."Ovo nije naš prvi izbor, već poslednji. Ali to je jedini način da se spreči ishod koji prkosi logici i koji će povrediti, a ne pomoći, australijskom medijskom sektoru na duže staze", naveo je regionalni direktor Fejsbuka u pisanoj izjavi.Međutim Vlada Australije je ponovila da spornu odluku neće povući."Australija donosi zakone koji štite nacionalne interese. Ne odgovaramo na prinude niti pretnje, bez obzira odakle dolaze", rekao je ministar finansija te zemlje Džoš Frajdenberg.Predloženi zakon, koji bi mogao biti usvojen u parlamentu do kraja godine, sadrži klauzulu za sprečavanje diskriminacije protiv australijskih medijskih kuća, gde će prekršaji koštati Fejsbuk do 10 odsto prihoda ostvarenih u Australiji.Ta zemlja pretpostavlja da Fejsbuk najviše profitira u odnosima sa izdavačima", što ta kompanija negira.Tehnološki gigant navodi da od vesti ostvaruje zanemarljiv procenat prihoda i da one predstavljaju mali deo onoga što korisnici vide na njihovim platformama, a da je ona pomogla medijima da dobiju milijarde pregleda.Rod Sims, predsednik australijskog regulatornog tela ACCC, rekao je za Fajnenšel Tajms da bi Fejsbuk i Gugl, ako ne budu plaćali naknadu, morati da uklone sve međunarodne vesti sa svojih platoformi, ne samo australijske.U suprotnom, suočiće se sa kaznama, što bi imalo ogroman uticaj na oba servisa."To znači da bi morali masovno da uklanjamo globalni sadržaj kako ne bi bio vidljiv australijancima, morali bi da uklanjamo sve strane novine, blogere, Jutjub reportere, ali takođe i sportske reportaže, diskusije o globalnim zdravstvenim pitanjima, tvitove o trenutnim događajima i bukvalno beskrajni niz drugih sadržaja sa izvora širom sveta,” naveo je Gugl na blogu.Fejsbuk nije precizirao kako će tačno sprečiti deljenje medijskog sadržaja u Australiji, govoreći da će uskoro u javnost izaći sa svojom odlukom.

Srbija

Unija poslodavaca: Vlada predložila da minimalac poraste do 6 odsto

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da su predstavnici Vlade danas predložili da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od 4 do 6 odsto.UPS smatra da je povećanje minimalca moguće do 6 odsto, koliko iznosi očekivani rast bruto društvenog proizvoda u 2021. godini, "uz uslov da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća". "Te dodatne mere su povećanje neporezivog dela zarade sa 16 na 19 hiljada, kao i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Unija je uverena da bi ovakvo povećanje doprinelo poboljšanju statusa zaposlenih, ali na način da poslovanje preduzeća ne bude dovodeno u pitanje, samim tim ni radna mesa zaposlenih čija prava na ovaj način štitimo", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavca Srbije i učesnik u trenutnim pregovorima.UPS u saopštenju dodaje da će predlog Vlade Srbije razmotriti "sa punom pažnom", da je spremna na kompromis, "ali ne po svaku cenu i ne na način koji bi ugrozio normalno poslovanje preduzeća"."Pregovore nastavljamo u dobroj volji... ali i sa jasnim stavom da je neprihvatljiv svaki dogovor koji bi doveo u pitanje poslovanje preduzeća, ugrozio radna mesta i samim tim obesmislio pregovore koji imaju za cilj poboljšanje položaja zaposlenih", dodaje se u saopštenju.Unija poslodavaca dodaje da su zahtevi za povećanje minimalne cene rada na 37 hiljada dinara iz njihovog ugla "neprihvatljivo", navodeći da njihovo istraživanje ukazuje da 85 odsto preduzeća nema prostora za bilo kakvo povećanje minimalca, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.Od 1. januara ove godine, minimalac u Srbiji iznosi tek nešto više od 30.000 dinara, odnosno oko 172,5 dinara po radnom satu, a predstavnici sindikata prethodno su najavljivali da će se, kao i do sada, zalagati da minimalna plata u Srbiji dostigne minimalnu potrošačku korpu, koja je po podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju prvog kvartala bila "teška" preko 37.700 dinara. Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije treba da finalizuju dogovor o povećanju minimalca do 14. septembra, kada je zakazana sednica Socio-ekonomskog savet.Ako ga ne postignu, o povećanju minimalne cene rada odlučiće, kako je predviđeno zakonom, Vlada Srbije.

Srbija

Nanogica velika ušteda za državu

Jedan dan u zatvoru košta od 15 do 20 evra, što je na godišnjem nivou oko 7.300 evra, dok je cena nanogice oko 3.000 evra, što je velika ušteda za sve poreske obveznike, piše u autorskom tekstu za list Danas sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.„Ovakav vid izdržavanja kazne odvraća osuđene od ponovnog vršenja krivičnih dela, ali i višestruko rasterećuje pravosuđe, jer se postupci češće okončavaju zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice, te se izbegavaju visoki troškovi suđenja“, smatra sudija Gordana Vidojković.Građani su, prema njenim rečima, izgubili poverenje u pravosuđe, pa vlada predstava o tome da je kućni zatvor privilegija za osuđene političare i bogate ljude.Podseća i da odluku o takvom vidu izdržavanja kazne može da donese samo sud, kao i da za to mora da postoji niz neophodnih preduslova.„Okrivljeni ne sme biti osuđen na kaznu zatvora u dužem trajanju od godinu dana. Ne sme biti osuđen za krivično delo protiv braka i porodice kojim je oštećeno lice sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu, ali ni za neka druga krivična dela, kao što je neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini“, kaže Vidojković.Objašnjava i da mora da se utvdi da li će kućni zatvor predstavljati društvenu osudu koja će doprineti jačanju morala i poštovanja zakona.KAKO RADI „NANOGICA“Elektronski nadzor se vrši preko računarskog sistema koji se preko telefonske linije povezuje sa odašiljačem, kolokvijalno „nanogicom“ koju je osuđeni dužan neprestano da nosi.Aparat-prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a žpostoji i „baza“ u stanu koja se ne sme pomerati, a kontrole vrši poverenik.KOJE SU PREDNOSTI KUĆNOG ZATVORA ZA OSUĐENIKE„Njime se izbegavaju negativni efekti zatvaranja ljudi i to kako u fizičkom smislu, zbog nedostatka kretanja, vazduha, svetlosti, opasnosti od zaraznih bolesti, seksualnog zlostavljanja pa i većeg procenta smrtnosti, tako i u psihološkom i društvenom pogledu“, dodaje Vidojković.Ona podseća da su na taj način mnogi spašeni razvoda braka, dok se sa druge strane oko 70 odsto brakova razvede zbog odlaska supružnika u zatvor.Ipak, jedna od najkorisnijih prednosti „nanogice“ možda je podatak da je među povratnicima u izvršenju krivičnih dela mnogo više onih koji su kaznu izdržavali u zatvoru.Na kraju treba imati u vidu i činjenicu da je samo prošle godine u Srbiji oko 1.000 osuđenika čekalo nanogicu, čemu je doprineo nedostatak uređaja i poverenika.Sa druge strane, javnost treba da ima i transparentniji pristup sudovima u vidu  konkretnijih objašnjenja o načinu određivanja kućnog zatvora.SELJAK IZ KURŠUMLIJE MORA U ZATVOR, MOLI DA POVEDE I SVOJE KRAVE, SVINJE, PRASIĆE I KOKOŠKE 

Svet

Grčka: Radnici koji su bili u karantinu moraće da nadoknade radne sate

Zaposleni koji moraju da se samoizoliraju zbog koronavirusa, a nisu u mogućnosti da rade od kuće, moraće da rade i do dodatnih tri sata dnevno nakon što se vrate na svoje radno mesto da nadoknade izgubljeno vreme, prema odredbi koja se očekuje da bude uključena u nacrt zakona koji će vlada podneti Parlamentu, piše portal Ekathimerini.Tačnije, zaposleni koji budu u karantinu sedam ili 14 dana, kako zahteva Nacionalna organizacija za javno zdravlje, kako bi zaštitili sebe i svoje kolege od moguće izloženosti koronavirusu, normalno će primati platu, a poslodavac će takođe pokriti njihove doprinose za socijalno osiguranje.Međutim, na kraju prinudnog odsustva sa posla, zaposleni će morati da nadoknade gubitak radnih sati radeći dodatna tri sata dnevno.Dodatni rad neće biti nagrađen kao prekovremeni rad, ali moraju se poštovati odgovarajuće odredbe o radnom zakonu o ograničenju radnog vremena.Prema Ministarstvu rada, novo pravilo je deo paketa hitnih mera za tržište rada, koje je patilo od uticaja koronavirusa.Druga odredba nacrta zakona odnosi se na odsustvo za zaposlene roditelje koji se zaraze virusom. Troškove odsustva sufinansiraće poslodavac i država. Biće potrebno lekarsko uverenje koje će odrediti koliko ovo odsustvo treba da traje.

Srbija

Manastir Hora doživeo sudbinu Aja Sofije – Brisanje umetnosti iz 14. veka

Za manje od mesec dana, turske vlasti donele su novu odluku u vezi sa izmenom statusa još jednog muzeja. U pitanju je muzej, nekada manastir Hora (manastir ,,u polju“ odnosno van gradskih zidina). Podsećajući Vaše čitaoce da sam u prethodnom reagovanju povodom izmene statusa Agia Sofije, pomenula da je manastir Hora u ozbiljnoj opasnosti, ostvarile su se nažalost najlošije prognoze. Tačnije pomenula sam da bi turskim vlastima moglo pasti na pamet da promene status Muzeja Hora. Uistinu to se i dogodilo 21. avgusta, kaže za Novu ekonomiju Dr Jasmina S. Ćirić, docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljni saradnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.U međuvremenu smo imali prilike da vidimo prekrivanje nekoliko mozaika u hramu Agia Sofija, videli smo 24. jula kako su razapeta platna u apsidi. Vlasti su u potpunosti previdele okolnost da se neposredno pod kupolom nalaze, doduše jedva vidljivi, likovi Bogorodice, Jovana Krstitelja i Jovana V Paleologa. Takvi detalji se ne mogu pokriti.Sličan problem dogodiće se i u manastiru Hora jer tamo je sačuvan srazmerno veći broj mozaika i fresaka. U spoljnoj priprati ciklus Bogorodice, potom i ciklus posvećen Hristovoj javnoj delatnosti.U paraklisu su freske među kojima bih izdvojila dve, možda i najlepše,  kompozicije romejske umetnosti u 14.veku. Reč je o Silasku u Ad, kao i o kompoziciji Strašni sud koje prekrivaju velike površine ovog paraklisa.Decenijama unatrag upravo ovi mozaici i freske bili su svojevrsni nastavni materijal, lučonoša za sve ljubitelje i poznavaoce srednjovekovne istorije i umetnosti. Takoreći sve ono što je sačuvano u ovom hramu in situ, od mozaika, fresaka, skulptovanih detalja, arkosolija, predstavlja važne segmente u razumevanju umetničkog diskursa romejskog Carstva tokom 14.veka.  Pokrivanje ovih mozaika, kao i činjenica da neće više biti dostupni oku posmatrača, unose dodatnu dozu straha i osećanje gubitka kulturnog nasleđa.Iz vaše perspektive, šta je tačno ugroženo i dovedeno u pitanje ovakvom odlukom turskog predsednika vezanom za manastir Horu?U više studija u vezi za manastirom Hora / Karije džamijom u davnoj prošlosti, navode se narativi koji postoje između Agia Sofije tj.Velike crkve i manastira Hora.Reč je o jedinstvenoj građevini čiji ktitor je zapravo želeo da pokaže prožimanje kulta Bogorodice i Hrista, samom činjenicom da hram ima dvojnu posvetu Hristu (Zemlji Živih) i Bogorodici odnosno Onoj koja sadrži Nesadrživog.Ovakvo otelotvorenje Inkarnacije Logosa, pokazano arhitektonskim konceptom, angažovanjem mramora kao materijala, programom slikarstva zaista predstavlja egzegetska znanja ktitora ove građevine, Teodora Metohita, velikog logoteta.Njegova zadužbina je od najneposrednijeg značaja za srpsku srednjovekovnu umetnost iz vremena kralja Milutina (1282 – 1321).Metohit, kao ktitor izuzetno je važan za našu sredinu samom činjenicom da je ostavio ,,Poslaničko slovo“ u kojem je sačuvao detaljan opis njegovih poseta kralju Milutinu povodom ugovaranja braka sa mladom Simonidom. Ostavio je opise Milutinovog dvora, čak i sadržaja gozbe, izvesnih lokacija crkava za koje se izvesno može tvrditi da su se nalazile u Skoplju u kojem je kralj Milutin praktično stolovao. Sve su to izuzetno važna svedočanstva i izvori koje nam ostavlja ktitor ove zadužbine, najučeniji čovek svog vremena.Veruje se da je upravo on tvorac složene egzegetike zidnog slikarstva u manastiru Hora, osmišljenog do najsitnijeg detalja, tako da čak i predstave zastora i čvorova na arhitektonskim kulisama imaju tesnu vezu sa nekim delovima Bogorodičinog Akatista u kojem se proslavlja Bezgrešno začeće i Bogorodica Dver kroz koju se Logos Ovaplotio. Ovo su naravno samo neki detalji, ali verujem dovoljni da bi pokazali ogromne gubitke u poznavanju vrhunske poruke i ideje umetnosti početkom 14.veka.Kada je manastir Hora pretvoren u džamiju po nalogu Atik Ali Paše krajem 15.veka, freske su bile prekrivene gipsom i malterom.Sledujući primeru Agia Sofije, verujem da ovoga puta freske neće biti pokrivene malterom. U Hori je toliko apartan prostor kao i broj sačuvanih mozaika da je takoreći nemoguće pokriti sve površine.Deluje suludo angažovanje zastora i velova, a isto tako deluje nelogično da će sve moći da se reši običnim pokrivanjem polukružnim panelima kojima bi se kreirala neka nova pseudoarhitektura enterijera (kao luneta Agia Sofije sa predstavom Konstantina Velikog, Bogorodice i Justinijana).Nakon Hore, svakako je jasno da će i ostale građevine dualnog karaktera u današnjem Istanbulu dobiti novi status.Tu je i manastir Bogorodice Pamakaristos, čiji paraklis je obnovio Mihailo Tarhaniota, isti onaj čije ktitorske delatnosti su zabeležene za vreme cara Dušana u manastiru Treskavac (danas u Republici Severnoj Makedoniji). Sve to, ukupno, ne donosi dobre vesti za sve građevine sakralnog karaktera koje su prvobitno bile pravoslavni hramovi, potom džamije, potom Muzeji. Nauka i kultura su na ogromnom gubitku. Da li očekujete i sada pritisak stručnjaka i kolega iz sveta i Turske?Međunarodni komitet za vizantološke studije je nakon promene statusa Agia Sofije, kao što znate, doneo odluku o odlaganju Svetskog kongresa za 2022. godinu. Kongres će po svim prilikama biti u Veneciji.  Nakon Agia Sofije, izmena statusa Muzeja Hora, zaista je ogroman udarac ne samo za hrišćanski svet, već i neočekivani šok za celokupnu struku.Hora je oduvek strateško mesto za izlaganja studentima prilikom terenskog rada, mesto koje se dovodi u vezu sa objektom koji se nalazi nedaleko a to je Tekfur Saraj. Reagovanja su stigla kako od Međunarodnog vizantološkog komiteta, tako i od Hrišćanskog arheološkog društva.Srpska Akademija nauka i umetnosti takođe je javnim reagovanjem skrenula pažnju na stranputice ovih odluka. Verujem da će se o ovoj temi diskutovati i na Šestoj nacionalnoj konferenciji vizantologa koja će se održati u Beogradu krajem oktobra.Da bi Vašim čitaocima bilo jasno o kakvim je kulturološkim brisanjima i gubicima reč, dovoljno je reći da bi to bilo isto kao kada bi zvaničnici nepriznate države Kosovo doneli protivpravnu odluku, da crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu ponovo postane džamija, iako je primarno podignuta kao crkva sa izrazito trijumfalnim karakterom, prva u nizu petokupolnih građevina izgrađenih za vreme kralja Milutina.Identitetska izmena, brisanje prošlosti jedne građevine, nedopustivo je i civilizacijsko unazađivanje.Svedoci smo ogromnog nerazumevanja, slepila izazvanog političkim akrobacijama, kleptokratijom i neshvatanjem poruka koje su nam ostavili ktitori. U nekim turskim glasilima pojavila se interpretacija kako je osnovano preobraćanje manastira Hora u džamiju, budući da ktitor Teodor Metohit nosi turban. Međutim, dobri poznavaoci kulture odevanja na romejskom dvoru znaju da je reč o turbanu odnosno fakiolionu.Dvorska kultura u Carigradu podrazumevala da se  klase dvorjana razlikuju prema tipu kape, a kulturna razmena donela je vremenom i uvođenje turbana i u vizuelnu kulturu Osmanskog carstva.Turban je tako postao instrument kroskulturalnog transfera. Otuda ne mogu smatrati osnovanim tvrdnje turskih medija o osmanskom poreklu turbana Teodora Metohita. Izrazito pravoslavan identitet manastira Hora, dodatno osnažen izvanredno osmišljenom arhitekturom koju u smislu kreiranja svetosti dodatno uobličava program mozaika i fresaka, svakako se ne može izbrisati.Za razliku od Agia Sofije, gde su vlasti najavile uklanjanje mozaika carice Zoe koju su prepoznali kao ženu raspusnog života, u Hori nema  predstava carica. Ipak sa druge strane, biće izmenjen vizuelni identitet građevine.Više stotina studija posvećenih manastiru Hora ostaju kao zalog budućim istraživanjima, koja će imajmo to u vidu ipak biti otežana. Otuda apelujem svim kolegama, kao i svima koji su imali prilike da fotografišu enterijer manastira Hora, da brižljivo čuvaju svoju fototečku građu koja će tek u budućnosti dobiti ogroman značaj u zaštiti integriteta umetnosti. Umetnosti koja ne predstavlja samo vrhunski domet doba vere, već uistinu doprinos lepšoj viziji sveta u kojem živimo.

Svet

S. Makedonija planira da ukine porez na dohodak u IT sektoru

Makedonija planira da porez na dohodak za zaposlene u IT sektoru svede na nulu do 2023. godine, piše portal startit.Prema novom predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije, cilj im je da ekonomija postane konkurentnija, kroz domaće i strane investicije, a poseban akcenat se stavlja na razvoj inovacija. Vlada ulaže napore da, do kraja svog mandata 2024. godine, dovede godišnji rast na četiri procenta, a deo tih napora će značajno uticati i na IT sektor.Kroz izmenu poreske politike, za ovaj sektor će važiti drugačiji uslovi. Plan je da porez sa dosadašnjih 10 odsto, sledeće godine bude smanjen na pet, a u 2021. na tri procenta i da konačno 2023. godine bude potpuno ukinut. Digitalizacija je suštinski proces da bi ekonomija postala efikasnija, a kvalitet života porastao, piše u predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije.Ekonomska politika biće usmerena na razvoj inovacija i ulaganja u tehnološki razvoj, jer Vlada u tome vidi šansu za željenu transformaciju ekonomije.Do kraja 2020. godine biće završen proces analize i preporuka za dalje jačanje Fonda za inovacije i tehnološki razvoj. Cilj je da Severna Makedonija postane regionalni akcelerator za novoosnovana preduzeća, pre svega startape, pošto se naglasak stavlja na mogućnost brzog rasta. Ideja im je da nakon prvih šest meseci taj regionalni akcelerator otvore i za zemlje zapadnog Balkana.

Svet

Dobit hrvatskih banaka prepolovljena u prvih šest meseci

U prvoj polovini godine banke u Hrvatskoj postigle su bruto dobit od 263 miliona evra, što je skoro duplo manje u odnosu na isti period prošle godine, objavila je Hrvatska narodna banka, prenosi portal Index.„Budući da će privreda ove godine snažno pasti i banke će osetiti posledice toga, u smislu smanjenja prihoda, smanjene dobiti, a neke će imati i gubitke“, stoji u saopštenju. Dodaje se međutim, da su banke vrlo dobro kapitalizovane.„Naše najveće, sistemski važne banke imaju oko 7,5 postotnih bodova viška kapitala u odnosu na regulatorne zahteve, a druge banke oko tri odsto više kapitala. Tako da su sposobne da podnesu udarac pada rezultata u ovoj godini“, poručio je nedavno guverner HNB-a Boris Vujčić. Podaci se odnose na dan 30. jun i obuhvataju 20 banaka, od kojih je 16 poslovalo sa dobiti.Najveću dobit u prvi šest meseci ove godine imala je Zagrebačka banka, sa oko 10 miliona evra, što je za oko 42 posto manje nego u istom razdoblju prošle godine.  Zatim sledi banka PBZ sa bruto dobiti od 6,3 miliona evra, odnosno 43,6 posto manje nego lane. Bruto dobit OTP banke u Hrvatskoj pala je za 18 odsto i iznosi  4,5 miliona evra. Četvrta po dobiti je najveća banka u većinskom državnom vlasništvu Hrvatska poštanska banka, beleži najmanji pad dobiti, za 10,6 posto odnosno 1,8 miliona evra. Veliki pad zabeležila je Erste&Steiermaerkische bank, za čak 70 odsto, a među onima koje beleže gubitke su i Imex banka, J&T banka, Sberbank i Samoborska banka.

Svet

Amazon dobio dozvolu za dostavljanje robe flotom dronova

Amazon je od Federalne uprave za avijaciju (FAA) dobio dozvolu za upravljanje flotom bespilotnih letelica koje će koristiti za dostavljanje robe potrošačima, piše CNBC.Za Amazon ovo predstavlja važan korak ka pokretanju usluge Prime Air, odnosno isporuke bespilotnim letelicama, što bi u budućnosti trebalo dodatno da ubrza isporuku pošiljaka za predmete kupljene na Amazonu.Prva ispitivanja bespilotnih letelica započeli su 2013. godine, a odobrenje FAA-a za isporuku vazduhom zatraženo je prošle godine, fokusirajući se prvenstveno na isporuku malih i lakih paketa u oblastima sa malom gustinom naseljenosti, a sada kada imaju potrebne dozvole, mogu se u potpunosti posvetiti daljim testiranjima.Dobijanju te dozvole prethodilo je sveobuhvatno testiranje, detaljni dokazi o sigurnosti isporuke dronovima i demonstracija same tehnologije inspektorima. Njihovi dronovi se trenutno intenzivno ispituju, ali proći će neko vreme dok dronovi ne postanu uobičajeni način isporuke.Potpredsednik Prime Air-a Dejvid Karbon rekao je da će nastaviti da razvija i dalje usavršava tehnologiju u budućnosti sa ciljem potpune integracije bespilotnih letelica u vazdušni prostor. Takođe je naglasio da će nastaviti razgovore sa FAA, ali i drugim regulatorima širom sveta, kako bi ispunio svoju viziju isporuke za 30 minuta.

Svet

BP prodaje sedište u Londonu, planira da se fokusira na rad od kuće

BP planira da proda svoje sedište u centralnom Londonu, jer smanjuje radna mesta i usvaja nove metode fleksibilnog rada od kuće, piše portal Straitstimes.Naftna kompanija, koja zapošljava 6.500 kancelarijskog osoblja u Velikoj Britaniji, planira da iznajmi zgradu na Trgu Svetog Džejmsa na naredne dve godine pre nego što zauvek ode.Na taj način BP se pridružuje drugim poslodavcima koji menjaju način rada nakon što su mnogi zaposleni počeli da rade od kuće zbog pandemije. Izvršni direktor Bernard Lunni rekao je da će se kompanija imati u kombinaciju kućnih i kancelarijskih poslova.Plan pokazuje neizvesnost sa kojom se tržište nekretnina suočava nakon što je pandemija poslala kancelarijske radnike svojim domovima, prazneći poslovne centre širom Londona.Samo 13 procenata ljudi vratilo se u svoje kancelarije ovog meseca u Londonu, a u 63 najveća urbana centra u zemlji taj je broj iznosio 17 procenata.Zgrada, koju je BP kupio za 117 miliona funti 2001. godine, danas bi mogla koštati više od 300 miliona funti, odnosno 544 miliona američkih dolara.

E-biznis

mKeš OTP banke Srbija

OTP banka Srbija je tokom pandemije ostala posvećena inovacijama, kako bi digitalizovala svoje usluge i proizvode i omogućila dalji razvoj beskontaktnih i digitalnih servisa u našoj zemlji. Ovog meseca, banka je lansirala mKeš – opciju koja klijentima omogućava da preko svog mobilnog telefona realizuju dinarski keš kredit sa fiksnom kamatnom stopom, potpuno online u okviru m-bank aplikacije.Brzo i jednostavno, odabirom opcije mKeš klijent unosi iznos kredita, bira period otplate i popunjava ostala obavezna polja kako bi imao kalkulaciju i definisao parametre koji mu najviše odgovaraju. Potom se odvija preuzimanje nacrta dokumenata potrebnih za odobrenje kredita, a zatim se potvrđuje davanje saglasnosti banci za dobijanje izveštaja Kreditnog biroa. Ako je klijent saglasan, nastavlja dalje i prenosi svoja potrebna dokumenta (ličnu kartu, potvrdu o zaposlenju i sl.), čime je zahtev za kredit potpuno kompletiran. Tada stiže finalno odobrenje, klijent preuzma sva konačna dokumenta i saglasi se elektronski - unosom svog PIN-a, i novac vrlo brzo stiže na račun!Sa istim ciljem, OTP Banka je nedavno svim korisnicima iPhone, Apple Watch, iPad ili Mac uređaja, omogućila Apple Pay - beskontaktno plaćanje MasterCard platnim karticama banke. Za korisnike Android operativnog sistema na raspolaganju ostaje mCard „mobilni novčanik“ koji omogućava plaćanje na POS terminalima, bez upotrebe keša.Takođe, na sajtu banke se nalazi 10 važnih saveta za bezbednije i odgovornije postupanje tokom pandemije uz pomoć beskontaktnih i digitalnih servisa OTP banke.