Najnovije

Srbija

Vlada Srbije poziva građane da prijavljuju nepoštovanje epidemioloških mera

Vlada Srbije saopštila je da je zadužila Ministarstvo zdravlja i MUP da u saradnji sa inspekcijskim organima na nivou jedinica lokalne samouprave pojačaju kontrolu poštovanja epidemioloških mera.Dodatno, zatražila je od jedinica lokalne smouprave i da naprave plan zajedničkih kontrola poštovanja svih važećih mera za suzbijanje koronavirusa.Svi građani Srbije koji uoče nepoštovanje preventivnih mera to mogu prijaviti putem jedinstvenog Kontakt centra za inspekcije, posredstvom portala www.inspektor.gov.rs ili pozivom na broj telefona 011/63-50-322 ."Zakoni Republike Srbije, kao i svi protokoli o sprovođenju epidemioloških mera, koje je izradio Krizni štab, nedvosmisleno utvrđuju načine na koji se događaji mogu organizovati i oko njihovih poštovanja ne sme i neće biti nikakvih kompromisa", navodi se usaopštenju.Dodaje se i da je Krizni štab uputio pisma svim gradonačelnicima i predsednicima opština u kojima ih podseća na to da su dužni da obezbede poštovanje svih epidemioloških mera na svojoj teritoriji, "bez izuzetka i da bilo kakvog tolerisanja nepoštovanja mera neće biti"."Svako neodgovorno ponašanje u danima pred nama jasno će se odraziti u statističkim brojkama kroz dve ili tri nedelje, što je svakako scenario koji želimo da izbegnemo... Svako masovno okupljanje bez poštovanje preventivnih mera, neodgovorno ponašanje i nenošenje maski u zatvorenim prostorima predstavlja, pored ugrožavanja sopstvenog zdravlja, zdravlja drugih ljudi i nepoštovanja zakona, svojevrsno nepoštovanje zdravstvenih radnika koji su poneli najveći teret borbe protiv koronavirusa", smatra Krizni štab.

Srbija

Organizatori svadbi se udružili: Svi rade, samo mi stojimo

„Mi nismo ni kafići ni restorani ni butici, svi oni nekako rade, samo mi stojimo i zbog zabrane proslava ne radimo baš ništa, kaže za Novu ekonomiju Dragan Šulejić član upravnog odbora udruženja Event industrija. „Svesni smo globalnih problema izazvanih pandemijom covid 19. Verujemo kriznom štabu, lekarima i državnim organima kada kažu da su proslave veliki rizik“, objašnjava Šulejić.On kaže da se mere zaštite poštuju, ali da ova vrsta industrije bez ozbiljne pomoći države, neće moći da preživi.Dodatni razlog za pomoć, prema njegovim rečima su prihodi koje ova branša ostvaruje.„U Srbiji se godišnje obavi oko 35 hiljada venčanja. Od toga oko 10 hiljada su mala venčanja pred matičarem i mali ručkovi, a 25 hiljada svadbe sa većim brojem gostiju, proslave. U njima učestvuje preko pet miliona gostiju, a poređenja radi, ukupan broj turista u Srbiji je 3,6 miliona“, navodi Šulejić.Objašnjava da jedna takva svadba košta od 14 do 15 hiljada evra, pa se na kraju dolazi do cifre od preko 350 miliona evra, dok je prodaja novih putničkih vozila u Srbiji godišnje upola manja. „Tim proslavama treba dodati i rođendane, punoletstva, krštenja, korporativne proslave mature, pa godišnji promet event industrije raste na preko pola milijarde evra“, podsećaju u Event industriji.DOPRINOS MALOJ PRIVREDI„Industrija venčanja je slična građevinarstvu, ona je značajan zamajac u poslovanju industrije hrane, pića, turizma, hotelijerstva, male privrede. Naši ljudi koji žive u inostranstvu proslave prave u Srbiji. Milion gostiju na svadbe dođe iz inostranstva. Svi oni značajno doprinose turizmu i hotelijerstvu i mnogim drugim granama“, kaže Šulejić.Podseća i da je ta industrija godinama značila državi i trebala joj, plaćali su sve obaveze i sada, kako ocenjuje samo iona može da ih spase, a to će se višestruko vratiti.Čedomir SavkovićPOMOĆ DRŽAVE KREDITNOM TRŽIŠTU ILI KOLAPS

Svet

MIT kritikuje Maskov neurološki čip, smatra ga „spekulativnim“

Naučnici sa prestižnog MIT-a kritikovali su Maskov neurološki čip u članku objavljenjom u magazinu MIT Technology Review, rekavši da čip ne može da ispuni stvari koje je Mask obećao.Neuralink, Maskova kompanija iza ovog neurološkog čipa, rekla je da ima za cilj da "ugradi čip koji uključuje hiljade elektroda u najsloženiji ljudski organ kako bi pomogao u izlečenju neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti, demencije i povreda kičmene moždine.“Međutim, naučnici sa MIT-a kažu da „nijedan od ovih ciljeva nije nadohvat ruke, a malo je verovatno da će ikada biti“, navodi se u članku, nazivajući većinu medicinskih tvrdnji Neuralinka „veoma spekulativnim“.MIT je brzo istakao da je „Mask spretno izbegavao da daje rokove ili se obavezuje na rasporede“ tokom prezentacije.Neuralink nije prva kompanija koji veruje da bi implantati mozga mogli proširiti ili vratiti ljudske sposobnosti. Istraživači su počeli da stavljaju sonde u mozak paralizovanih ljudi krajem 1990-ih kako bi pokazali da im signali mogu omogućiti da pomeraju robotske ruke ili računarske kursore. A miševi sa vizuelnim implantatima zaista mogu da primete infracrvene zrake.Nadovezujući se na taj rad, Neuralink kaže da se nada da će dalje razvijati takve interfejse mozak-računar (ili BCI) do tačke kada se može instalirati u lekarskoj ordinaciji za manje od sat vremena. „Ovo zapravo funkcioniše“, rekao je Mask o ljudima koji kontrolišu računare pomoću moždanih signala.Međutim čak i četiri godine nakon formiranja, Neuralink nije pružio dokaze da može da leči depresiju, nesanicu ili desetak drugih bolesti koje je Mask spomenuo. Jedna teškoća koja je pred kompanijom je usavršavanje mikrožica koje mogu „preživeti“ u ljudskom mozgu, samo taj problem mogao bi da košta kompaniju godine.„Uprkos dugačkoj listi medicinskih aplikacija koje je Mask predstavio, Neuralink nije pokazao da je spreman da se posveti bilo kojoj od njih“, zaključuje se u članku. „Tokom događaja, kompanija nije obelodanila planove za započinjanje kliničkog ispitivanja.“

Srbija

Kineska fabrika guma nije opasna po zdravlje Zrenjaninaca, kaže studija

Fabrika guma koju gradi kineska kompanija Linglong nije opasna po zdravlje stanovnika Zrenjanina, sledi iz Studije o uticaju na životnu sredinu ove fabrike o kojoj će u petak u Zrenjaninu biti organizovana javna rasprava.S obzirom na karakteristike okruženja, veličinu, kapacitet i karakter predmetnog projekta, može se zaključiti da je obim uticaja mali i lokalnog karaktera, tako da realizacija i eksploatacija industrijskog kompleksa za proizvodnju guma neće dovesti do bitnih uticaja na životnu sredinu u neposrednom i širem okruženju, navodi se u studiji.Ukupan proizvodni kapacitet svih pogona za proizvodnju je projektovan na 13,62 miliona pneumatika godišnje. Planirano je da  je oni rade 340 dana godišnje, 24 h/dan, u 3 smene, pri čemu je 1 smena na čekanju. Zrenjaninska fabrika biće prva fabrika ove kompanije van Kine. Podsećamo lokalna organizacija Građanski preokret već dugo upozorava na štetnost otvaranja fabrike u sred Vojvodine, u gradu koji već ima ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem. Otvaranje još jedne fabrike guma, ali japanskog investitora, planirano je u Inđiji.Podvlači se i da će investitor primeniti i poštovati sve zakonske obaveze po pitanju zaštite životne sredine zbog čega se takođe ne očekuje se značajniji uticaj niti postoje pretnje po zdravlje stanovništva. U svetu četvrta, u Srbiji druga industrijska revolucija Autor studije navodi da aktivnost fabrike neće imati direktan uticaj na režim površinskih i podzemnih voda jer će se vodosnabdevanje vršiti iz gradskog vodovoda.Sanitarno-tehnološke otpadne vode izlivaće se  u gradsku kanalizacionu mrežu. Obezbeđen je tretman otpadnih voda do propisanog kvaliteta pre ispuštenja u javnu kanalizaciju, tako da se izbegne negativni uticaj na površinske i podzemne vode. Radom fabrike dolaziće do ispuštanja emisija u vazduh lakoisparljivih organskih jedinjenja pre svega iz glavnih proizvodnih pogona. Međutim, ne očekuju se negativni uticaji na kvalitet vazduha u imajući u vidu predložene metode za smanjenje emitovanih koncentracija.Za rad kotlova koristiće se isključivo prirodni gas kao ekološki najprihvaćenije fosilno gorivo. Navodi se da će iz fabrike  izlaziti neopasni otpad koji ima upotrebnu vrednost kao sekundarna sirovina, neopasni otpad koji nema upotrebnu vrednost, opasni otpad i komunalni otpad. Imajući u vidu planirane metode ponovnog iskorišćenja gumenog otpada za pravljenje podloga za igrališta i prodaju ovlašćenim kompanijama za preradu gumenog otpada, samo minimalne količine gumenog otpada biće konačno odlagane na deponije, stoji u dokumentu.Čvrsti opasni otpad se sakuplja i privremeno skladišti unutar ovog skladišta u odgovarajućim kontejnerima, kutijama i kantama. Namera investitora je da na jednoj lokaciji objedini dve osnovne proizvodne celine u proizvodnji pneumatika - objekat valjare i objekte za izradu guma. Ova studje odnosi se samo na kompleks objekata za proizvodnju guma, ali ne i objekat valjare. 

Srbija

TS: Agencija za borbu protiv korupcije ispravila podatke o ceni kampanje

Agencija za borbu protiv korupcije ispravila je podatke o troškovima kampanje na nedavno održanim izborima, nakon što je Transparentnost Srbija ukazala na brojne nelogičnosti u prethodno objavljenim izveštajima.Greške su se nalazi u zbirnim iznosima za kampanju, zbog čega je više medija prvobitno objavilo da je lista okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) potrošila 182 miliona, a koalicija Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-JS) 62 miliona dinara.Koalicija oko SNS-a je po novim izveštajima potrošila oko 686 miliona dinara u izbornoj kampanji koja je trajala do 21. juna tekuće godine."Od toga, 467 miliona pokriveno je iz javnih izvora a 219 miliona iz 'sopstvenih sredstava', odnosno sa računa za finansiranje redovnog rada stranke. Iako nosi drugačiji naziv, i tu je reč o sredstvima koja potiču iz budžeta, na osnovu dotacija koje dobijaju parlamentarne stranke", navodi se u saopštenju.Prijavljeni troškovi preostalih 20 izbornih lista su bili oko 400 miliona dinara.Najveći deo troškova naprednjaka odnosi se na TV stanice, oko 293 miliona za oglase na TV-u, 166 za spotove i 15 za zakupljene termine.Koalicija SPS-JS potrošila je oko 212 miliona, od toga 151 za TV oglašavanje.Novac su prikupili iz javnih izvora (85,5 miliona), od priloga fizičkih lica (26,5 miliona), iz sopstvenih sredstava (3,5 miliona) i od kreidta kod AIK banke (96 miliona).TS napominje da su ispravljeni podaci o prihodima i rashodima objavljeni tek oko dva meseca nakon održanih izbora, dok gotovo ništa od podataka nije bilo dostupno javnosti dok je kampanja trajala."Ni podaci koji su sada objavljeni nisu potpuni, jer aktuelni propisi ne predviđaju obavezu objavljivanja pružalaca usluga, pa tako nije vidljivo na kojim TV stanicama, internet sajtovima i na čijim bilbordima je vršeno oglašavanje. TS će tražiti ove dodatne podatke od Agencije za borbu protiv korupcije, radi poređenja prijavljenog sa nalazima monitoringa koji smo sproveli", navodi se u saopštenju te nevladine organizacije.

Srbija

BDP Srbije pao 6,4 odsto u drugom tromesečju

Realni pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu ove godine iznosio je 6,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Prema desezoniranim podacima u drugom kvartalu je, u odnosu na prethodni kvartal, zabeležen pad BDP-a od 9,2 odsto.Srpska privreda je u drugom kvartalu zbog svih vanrednih mera i pandemije zabeležila pad, pa je tako njen rezultat drugi najbolji u Evropi, prema Republičkom zavodu za statistiku.Kada se govori o delatnostima, u poređenju sa istim periodom prošle godine, značajan je bio realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, od 16,7 odsto.U sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama pad je iznosio 7,7odsto, a u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 20,6 odsto.Značajan realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektoru informisanja i komunikacija od 5,4 odsto, i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 7,1 odsto.Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u drugom kvartalu je na godišnjem nivou realni rast zabeležen samo kod izdataka za finalnu potrošnju države, od 8,9 odsto, dok je realni pad zabeležen kod svih ostalih agregata.Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava su pali za 8 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 4,7 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva za 11,9 odsto, izvoz robe i usluga za 20,7 odsto, a uvoz robe i usluga za 19,3 odsto, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.AC

Srbija

Korona nije drastično uvećala korišćenje e-usluga?

Građani Srbije smatraju da pandemija korona virusa nije značajnije promenila njihove navike u korišćenju e-usluga u odnosu na vreme pre pandemije, pokazalo istraživanje Centra za evropske politike (CEP). „Većina onih koji su koristili e-usluge za vreme pandemije kažu da su ih koristili u istoj ili približnoj meri kao i pre izbijanja pandemije. Suprotno očekivanjima, rezultati pokazuju da zainteresovanost građana za korišćenje e-usluga nije rasla tokom pandemije ni u Srbiji, niti u susednim zemljama“ kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.Rezultati istraživanja sprovedenog od 15. do 30. maja pokazuju i da je većina građana Srbije zadovoljna uslugama i smerom u kojem se kreće digitalizacija javne uprave u Srbiji. Oko dve trećine smatra da je interakcija sa javnom upravom postala jednostavnija u prethodne dve godine.U ESTONIJI SE 99 ODSTO JAVNIH USLUGA OBAVLJA ONLAJN Približno 70 odsto ispitanika kaže da se smanjilo vreme neophodno za dobijanje javnih usluga.  „Zaključujujemo da građani Srbije vide pozitivan trend u domenu digitalizacije, jer više 70% preferira elektronske usluge. Građani su svesni da su im dostupne elektronske usluge i preko 80% njih smatra da su one lake za korišćenje“, kaže Lazarević. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1005 ispitanika, u okviru regionalnog projekta koji finansijski podržava Evropska unija. Rezultati iz drugih zemalja regiona su slični onima u Srbiji.Izuzetak je Bosna i Hercegovina, gde samo jedna trećina ispitanika ima pozitivan stav o javnim uslugama, a manje od polovine primećuje trend ka njihovoj digitalizaciji. Rezultati ankete govore o značajnom porastu broja građana koji smatraju da su im dostupne elektronske usluge.Pre tri godine to je smatrala trećina, sada dve trećine ispitanika.JEDINSTVENO ELEKTRONSKO SANDUČE MENJA POŠTARA

Svet

Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi

Prema novim istraživanjima, za evropske proizvođače automobila električna vozila će ostati značajno skuplja za proizvodnju najmanje još jednu deceniju, piše Fajnenšal tajms.Prema podacima koje je prikupila konsultantska kompanija Oliver Wyman, ukupni troškovi izrade kompaktnog vozila bez emisije će se smanjiti za više od 20 odsto do 2030. godine, na 16.000 evra po vozilu u proseku, ali će to svakako biti skuplje za 9 odsto u poređenju sa benzinskim ili dizel vozilima.Iako se očekuje da će cena baterije za električna vozila opasti u narednim godinama, ovo svakako predstavlja rizik za velike evropske proizvođače automobila.Evropski proizvođači automobila, suočeni sa naglim padom ukupne potražnje za njihovim proizvodima zbog pandemije, trebalo bi da predstave desetine novih električnih automobila u narednih nekoliko godina.Uprkos većim troškovima proizvodnje, električni automobili se često već prodaju za nižu cenu od vozila na benzin ili dizel u Evropi, delimično zahvaljujući velikim subvencijama u nekoliko zemalja.Ne očekuje se da će troškovi proizvodnje benzinskih ili dizel automobila puno opasti, jer će proizvođači automobila usmeriti svoje investicije na prilagođavanje proizvodnih linija za električna vozila koja takođe imaju koristi od jednostavnije strukture i manje komponenti.Kao rezultat toga, električni modeli će biti jeftiniji za proizvodnju „u nekom trenutku, a ne daleko nakon 2030. godine“, rekao je Sajmon Šurer, iz kompanije Oliver Wyman.

Svet

Interpol: Raste broj ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji

Širom sveta u zadnje dve godine zabrinjavajuće raste ilegalna trgovina plastičnim otpadom, upozorenje je koje stoji u najnovijem izveštaju Interpola pod nazivom “Strateška analiza rastućih kriminalnih trendova na svetskom tržištu plastičnog otpada od januara 2018”, piše u saopštenju Interpola. Autori izveštaja upozoravaju i na nasilje koje se obično povezuje sa organizovanim kriminalom.Oni navode primer gradonačelnika malog grada u Francuskoj koji je ubijen kada je pokušao da spreči bacanje ilegalnog otpada u svojoj opštini. Kako se dodaje, izveštaj je zasnovan na otvorenim izvorima i podacima do kojih su došle obaveštajne službe iz 40 zemalja.Ukazuje se na nelegalno preusmeravanje pošiljki, neovlašćene metode upravljanja otpadom, nezakonitu registraciju otpada, kao i povećanje broja deponija i ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji. Primetna je veza između kriminalnih mreža i legalnih biznisa koji se koriste kao pokriće za ilegalne operacije sa kriminalcima koji često pribegavaju finansijskom kriminalu i krivotvorenju dokumenata.Vrata oportunističkom kriminalu otvorile su teškoće u tretiranju otpada i kontroli.Autori izveštaja podsećaju da je prošlog maja Malezija počela da vraća skoro četiri hiljade tona plastičnog otpada u 13 zemalja i to se tumači kao odlučnost da se izađe  na kraj sa tim problemom. ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU Plastični otpad se šalje u Maleziju uglavnom iz Evrope i Severne Amerike, jer je 2018. Kina zatvorila vrata za njegov uvoz. “Promenili smo propise kako bismo sproveli ovu borbu, uspostavili jače administrativne procedure i pokrenuli nacionalnu kampanju. Pozivamo svetsku zajednicu da radimo zajedno na granicama i da ostavimo čistu, lepu planetu za buduće generacije”, kaže direktor Centralnog biroa Interpola u Kini Daqi Duan.“Interpolov izveštaj ukazuje na hitnu potrebu da se utvrdi kako kriminalci istražuju nove i već postojeće ranjivosti na tržištu, i poziva da se pojačaju pravni propisi na uvozu i izvozu otpada”, smatra Calum MacDonald iz Interpola koji je i direktor Škotske agencije za zaštitu životne sredine. Interpolov radi sa stručnim agencijama u 194 zemlje kako bi otkrili kriminal u ovoj oblasti i razotkrili grupe koje stoje iza njega. Interpol poziva na jaču međunarodnu saradnju u oblasti tog kriminala, ističe da je neophodno ranije skeniranje rizika, kao i sprovođenje finansijske istrage i obaveštajnih operacija.ČEKAJUĆI ODVAJANJE OTPADA U DOMAĆINSTVIMA

Svet

Centralna banka Jamajke rege muzikom podučava o monetarnoj politici

Centralna banka Jamajke objašnjava građanima inflaciju i monetarnu politiku kroz muzičke video spotove, koristeći nacionalni simbol te države, rege muziku.Karipska država suočava se sa izuzetno visokim nacionalnim dugom poslednjih nekoliko godina, a ovo je zanimljiv način kojim objašnjavaju važnost osiguravanja stabilnih cena.Analitičari kažu da je veći deo javnog duga Jamajke proizašao iz loših zajmova banaka koje je vlada apsorbirala da bi "rešila krizu sredinom 1990-ih, kada je desetine banaka propalo zbog velikog broja kredita".Ovo nije prvi put da je Centralna banka Jamajke koristila muzičke spotove radi edukovanja građana, bio je to slučaj i prošle godine, kada je umetnik Tarus Rajli takođe pevao o inflaciji.„Niska i stabilna inflacija je ekonomiji, ono što je bas gitara rege muzici“, bile su reči njegove pesme.Video spotovi kampanje, koji su navodno proizvod Tonija Morisona, direktora za odnose s javnošću banke, su edukativni i zvuče izvrsno.U muzičkom spotu, u kojem se nalazi umetnica Denik, stihovi su: „Ne želimo je previsoko, ne želimo je nisko, kada je inflacija stabilna i predvidljiva, to je pravo rešenje“.Video spot opisuje kako inflacija utiče na svaki deo ekonomije i zašto građani Jamajke moraju biti svesni napora koje banka ulaže kako bi inflacija bila pod kontrolom. Banka Jamajke zadržala je svoju kamatnu stopu na nivou od 0,5 procenata, nepromenjenu još od kad su je smanjili za 25 baznih poena u avgustu prošle godine.Stopa inflacije na Jamajci skočila je na 6,8 procenata u junu sa 5,2 posto u maju, a BDP je smanjen za 2,3 odsto na godišnjem nivou.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/za-obavljanje-radne-prakse-uskoro-dve-trecine-minimalca

Srbija

Nezaposlenost u Srbiji opala u drugom kvartalu, ali i broj zaposlenih

U drugom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.844.000, a broj nezaposlenih 222.900. Stopa zaposlenosti za taj period iznosi 48,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 7,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2020. godine, kod stanovništva starog 15 i više godina došlo je do smanjenja zaposlenosti za oko 33.000 i nezaposlenosti za oko 87.000 na račun povećanja neaktivnosti za oko 113.000 u poređenju sa prvim kvartalom 2020.Do smanjenja zaposlenosti došlo je u neformalnom sektoru za oko 35.000, dok je u formalnom sektoru zabeležen neznatni rast zaposlenosti za nešto više od 2.000.Stopa zaposlenosti manja je za 0,5 procentnih poena i iznosi 48,2 odsto dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,5 procentna poena i iznosi 7,3 odsto. Stopa neaktivnosti je porasla za 2 procentna poena i dostigla nivo od 48 odsto, navodi se u saopštenju RZS.Zastoj na tržištu rada u drugom kvartalu 2020. godine iznosi 19,9 odsto i, u odnosu na isti period prošle godine, veći je za 0,4 procenata, što sugeriše da je na tržištu rada došlo do rasta takozvane nezadovoljene potrebe za zaposlenjem, bez obzira na to što je stopa nezaposlenosti u pomenutom periodu značajno smanjena.U drugom kvartalu 2020. godine s posla je odsustvovalo 11,4 odsto zaposlenih, što je za 2,4 procenata više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, a za 6,0 procentnih poena više u odnosu na isti period prošle godine.Rad od kuće u drugom kvartalu 2020. godine iznosio je 12,1 odsto, što je za 2,9 procenata više u odnosu na prvi kvartal 2020, a za  4,0 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Prosečni izvršeni časovi rada na sedmičnom nivou na glavnom poslu po zaposlenom u drugom kvartalu 2020. godine iznosili su 36,2 i, u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ostali su nepromenjeni, dok su u odnosu na isti period prošle godine, kada  su iznosili 39,1, manji za 7,5 odsto.  

Srbija

Građanski preokret poziva na javnu radspravu o izgradnji fabrike guma u Zrenjaninu

Građanski preokret iz Zrenjanina poziva građane, nevladine organizacije, medije, ekologe i aktiviste u zaštiti životne sredine da se uključe u javnu raspravu o izgradnji fabrike guma Linglong, prenosi list Danas.„Planirana fabrika stvara i sekundarne opasnosti: nedavno je objavljeno da će preduzeće Šandong Jangu Huataj kemikal u Zrenjaninu graditi fabriku opasnog tributil-fosfata za potrebe svog kooperanta i partnera kompaniju Linglong“, ukazali su aktivisti Građanskog preokreta.Gradska uprava Zrenjanina zakazala je javnu raspravu o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu fabrike guma Linglong za petak 4. septembar u 11 časova.Ona bi trebalo da se održi u baroknoj sali skupštine grada.Do 3. septembra mogu da se pismeno dostave mišljenja i pitanja u vezi sa podnetom studijom slanjem preporučene pošiljke sa povratnicom na adresu Gradske uprava Zrenjanina.Iz Građanskog preokreta ukazuju da su javne rasprave jedan od retkih mehanizama direktne demokratije koji stoje na raspolaganju građanima Srbije tokom procesa usvajanja propisa i odluka.Građanski preokret navodi i da Linglong planira da u sred poljoprivrednog zemljišta, blizu specijalnog rezervata prirode Carska bara i neposredno pored Zrenjanina, proizvodi oko 14 miliona pneumatika godišnje.KINESKA FABRIKA GUMA U BANATU, JAPANSKA STIŽE U SREM Podsećaju da će Kinezima za transport sirovina i gotovog proizvoda biti potrebno više stotina šlepera dnevno.Ukazali su da Linglong dolazi iz Kine, zemlje u kojoj je vazduh najzagađeniji na planeti i da gigantsku fabriku guma koju planira da izgradi u Srbiji nijedna evropska država nije želela na svom tlu.Dodaju da u Zrenjaninu i u čitavoj Srbiji, ne postoje dovoljno brojne i opremljene snage za adekvatnu intervenciju u slučaju hemijskog incidenta ili požara.Nema ni razrađenih mehanizama za evakuaciju stanovništva, kao i da je u pitanju opasnost koja prevazilazi problem jednog grada.KORIŠĆENJE POSTOJEĆE INFRASTRUKTUREAktivisti Građanskog preokreta ukazuju i da Linglong namerava da se priključi na postojeću drumsku, elektro i vodovodnu infrastrukturu, koje su inače u lošem stanju.Upozoravaju da grad Zrenjanin nema razvijene instrumente za kontrolu kvaliteta vazduha niti postrojenje za preradu otpadnih voda, a već decenijama ima problem sa vodovodom, kvalitetom, količinom i pritiskom vode.Uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je na javnu raspravu uputio Linglong može se preuzeti na sledećem linku.FABRIKA GUMA U ZRENJANINU: PRVO DOZVOLA PA ONDA EKOLOGIJA

Svet

Danska proverava da li Gugl plaća porez

Danske poreske vlasti pokrenule su pregled Guglovih računa u Danskoj kako bi utvrdile da li tehnološki gigant ima neizmirene poreske obaveze, saopštio je Gugl danas, a piše agencija Rojters.Danska premijerka Mete Frederiksen jedna je od nekoliko evropskih lidera koji su se zalagali da višenacionalne tehnološke kompanije plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.Danske poreske vlasti odbile su da komentarišu pregled.Gugl zapošljava više od 100 ljudi u Danskoj i kompanija je ostvarila prihod od 284 miliona danskih kruna, odnosno 45,4 miliona dolara prošle godine. „U toku je dijalog sa danskim poreskim vlastima i generalno gledano plaćamo porez koji oni od nas traže“, kaže u izjavi Kristin Sorensen, šefica javne politike Gugla u Danskoj.„Nije tajna da kao međunarodna kompanija plaćamo najveći deo poreza, više od 80 odsto, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde i pripadamo. Baš kao što međunarodne danske kompanije plaćaju veći deo poreza u Danskoj,“ rekla je Sorensen.Gugl je odbio da komentariše dalje o ovom procesu. 

Svet

Nova neizvesnost u slučaju „TikTok“: Sada Kina blokira Trampa

Nova kineska ograničenja izvoza tehnologije komplikuju planove kompanije Bite Dance da proda Tik Tok američkoj nekoj kompaniji i izbegne zabranu koju je najavio Donalda Trump, prenosi Gardijan.Vlada u Pekingu u petak je uvela nova ograničenja odnosno zabranu izvoza tehnologije, zahtevajući od kompanija da za to prvo traže odobrenje vlade, što može da traje i do 30 dana. Sredinom avgusta, američki predsednik Donald Tramp dao je rok od 90 dana da se ta kompanija proda ili da se u suprotnom suoči sa gašenjem.Smatra se da je promena pravila, koja su ista od 2008. godine, usmerena na odlaganje prodaje TikTok-a kupcima u SAD.Neke tehnologije su uklonjene sa liste regulisanog izvoza, uključujući i tehnologije za izradu vakcina.Ipak, 23 nova dodatka odnose se na tehnologiju koja se odnosi na veštačku inteligenciju, tehnike prepoznavanje glasa i analizu preporuke sadržaja.„TikTok-ov algoritam preporuke sadržaja oslanja se na kinesku tehnologiju koja će možda morati da se prenese novom vlasniku“, rekao je kineskim državnim medijima profesor Cui Fa.Dodaje da nije za prekid saradnje sa SAD, ali da izvoz nekih važnih tehnologija mora da bude pod strožom regulativom, zbog nacionalne bezbednosti i profita.Cui je rekao da bi Bite Dance trebalo da ozbiljno i oprezno razmotri da li je neophodno da se obustave pregovori o prodaji Tik Tok-a i ta kompanija je saopštila da će se strogo držati propisa.Tramp je u više navrata optuživao video-aplikaciju da preti američkoj nacionalnoj bezbednosti i zabranio nekoliko transakcija sa kineskim kompanijama koje su vlasnici Tik Tok-a i WeChat-a.Microsoft je pregovarao nekoliko nedelja o kupovini, prošle nedelje se udružio s Valmartom i nadmetaće se sa kompanijom Oracle Corp.MAJKTOSOFT PRIZNAO DA PREGOVARA O KUPOVINI TIK TOKA Popularna aplikacija tako je zajedno sa kompanijom Huawei postala je tačka spora između SAD i Kine, a zbog političke situacije, ostavku je podneo izvršni direktor TikTok-a i bivši direktor kompanije Dizni Kevin Maier.TikTok je tužio američku vladu zbog Trumpovih naloga, a korisnici WeChat-a pokrenuli su akciju jer kako kažu zabrana ozbiljno utiče na živote i rad miliona ljudi u SAD-u.„Teško se razgovara sa rodbinom, porodicom i prijateljima u Kini. Bezbroj ljudi ili preduzeća koji koriste WeChat za razvoj i kontakt sa kupcima takođe će pretrpeti značajne ekonomske gubitke“, navodi se između ostalog u njihovom apelu.

Svet

Američke tehnološke akcije vrede više nego sve evropske akcije zajedno

Poslednji rast akcija iz američkog tehnološkog sektora doprineo je tome da američke tehnološke akcije sada vrede više nego sve evropske akcije zajedno, prema najnovijim podacima Banke Amerike, piše portal bankar.Banka Amerike je istakla da je ovo prvi put da tržišna kapitalizacija američkog tehnološkog sektora, sa 9,1 hiljada milijardi dolara, premašuje sva evropska tržišta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarsku koji vrede ukupno 8,9 hiljada milijardi američkih dolara.Evropske akcije 2007. godine vredele su četiri puta više od američkih tehnoloških akcija.Epl, Majkrosoft, Alfabet, Amazon i Fejsbuk, pet najvećih tehnoloških kompanija, činilo je 17,5 procenata S&P 500 u januaru, a kapitalni transferi u taj sektor tokom pandemije povećali su taj udeo znatno iznad 20 procenata.Samo kompanija Epl je vredna više od dve hiljade milijardi dolara.Amazon je sada dominantna sila u internet trgovini, pa je tako cena akcije u četvrtak bila oko 20 puta veća nego u avgustu 2010. godine.Američki tehnološki sektor koji pretiče Evropu takođe se odražava na ukupne performanse američkog i evropskog tržišta. Od početka 2010. godine S&P 500 porastao je skoro 200 procenata, dok je u istom periodu Euro Stokk 50 porastao za 13,4 procenata, a britanski FTSE 100 za nešto manje od 11 procenata.