Najnovije

Vesti iz izdanja

Na Bookingu sa ocenom 9,8

Naš čovek kada reši da ode na odmor, on voli i da potroši, da pojede, da popije, da se provede. Stranac neće, on je limitirao svoj budžet, a pogotovu što stiže s uverenjem da je u...

Vesti iz izdanja

Statistika u službi politike

Ministarstvo finansija je u periodu nakon 2015. godine mesečno izveštavalo o postignućima ekonomije Srbije. Tako ste mogli da vidite ko su najveći izvoznici, kakvo je detaljno stanje javnog duga, javn...

Vesti iz izdanja

Sam pao, sam se i razbio

Povoljni ekonomski vetrovi koji su duvali do krize prestali su, a potezi vlasti u privrednoj sferi pokazali su da ona nema pravi odgovor na ekonomski sunovrat izazvan koronom. Finansijska tržišta su v...

Vesti iz izdanja

Najbolji inženjeri su sa nama

Auto-industrija i u Srbiji i u svetu posle pandemije više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Njena dalja transformacija, koja će zahtevati inovativnija rešenja i manje intenzivnu p...

Srbija

Mlekara Šabac među prvim dobitnicima žiga „Čuvarkuća“

Privredna komora Srbije dodelila je Mlekari Šabac žig "Čuvarkuća", za osam brendova, čime je potvrdila natprosečan kvalitet mlečnih proizvoda stvorenih u potpunosti od domaćih resursa, saopštila je ta kompanija.Mlekara Šabac je među prvih pet kompanija sa najviše prijavljenih proizvoda, a žig "Čuvarkuć"a dobijen je za sirne namaze Sirko i A la kajmak, Mladi sir, Mediteraneo sir, Mediteraneo morska so sir, Poppy-čokoladno mleko, kao i za Šabački i ABT jogurte. "Visokokvalitetno sirovo mleko otkupljujemo od 700 farmera čime ih osnažujemo da ostanu na selu i razmenjujemo sa njima sva iskustva koja smo decenijama sticali u mlekarstvu. Znanje koje se koristi u proizvodnji je takođe naše, kod nas u timu rade već generacije ljudi najčešće iz istih familija, tako da su tu majke, ćerke, očevi i sinovi, što nas čini jednom pravom porodičnom proizvodnjom, a opet i industrijom zbog svoje veličine", izjavio je Dragan Šašić, generalni direktor u Mlekari Šabac.Dodao je da je održivo poslovanje moguće u Srbiji kada se zasniva na 100 odsto domaćem kapitalu, sirovinama, resursima i znanju."Želim da se zahvalim Privrednoj komori Srbije na ovoj inicijativi jer verujem da će 'Čuvarkuća' zaživeti kao oznaka i opstati u narednim godinama, a takođe želim da se zahvalim i potrošačima na dosadašnjem devedesetogodišnjem poverenju i dobrom ukusu", dodao je Šašić.Mlekara Šabac godišnje prerađuje 50 miliona litara sirovog mleka sa domaćih farmi i plasira više od 20 hiljada tona gotovih mlečnih proizvoda na tržišta Srbije, Evrope, Rusije i Carinske unije, kao i na teritoriji Jadranskog regiona i u Sjedinjenim Američkim Državama. Pravo na korišćenje žiga "Čuvarkuća" u okviru projekta "Stvarano u Srbiji" dobilo je 75 domaćih proizvoda, kao potvrdu kvaliteta i domaćeg porekla, saopštila je Privredna komora Srbije.Odluku je, na prvoj sednici, doneo Savet za odlučivanje o pravu korišćenja kolektivnog žiga "Čuvarkuća" u kome su stručnjaci iz oblasti tehnologije, marketinga, kreativne industrije, zaštite potrošača i zaštite životne sredine."Čuvarkuća je garant proizvođačima i potrošačima i dokaz da je više od 80 odsto vrednosti proizvoda stvoreno u Srbiji. Na ovaj način podižemo ukupnu snagu privrede, dajemo podsticaj ne samo velikim, nego i malim preduzećima koja su u dobavljačkom lancu, ali i izlaze samostalno na tržište. Sa Čuvarkućom domaći brend biće ojačan i dodatno istaknut", rekao je Mihailo Vesović, predsednik Saveta i direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.On je dodao da još dodatnih 150 proizvoda čega odluke tehničke komisije i Saveta, kao i da će već početkom jeseni oko 250 domaćih proizvoda nositi ovu oznaku.

Srbija

Ucene i pretnje zbog stana kupljenog preko izvršiteljke

Srbin iz Čikaga je kupio stan na Vračaru, koji je na licitaciji prodala javna izvršiteljka Mirjana Dimitrijević, a već tri godine nije u mogućnosti da se uknjiži kao vlasnik, prenosi portal Nova.rs. U pitanju je stan iz koga je 2018. godine iseljena Silvana Maurer, a o njenom slučaju su tada pisali mnogi mediji. Nikola Andrić iz Čikaga je na javnoj licitaciji, koju je organizovala izvršiteljka Mirjana Dimitrijević kupio stan u Bulevaru Kralja Aleksandra za 150.000 evra. Navodi da je za licitaciju video na sajtu „doboš.rs“, a brat je u njegovo ime učestvovao na licitaciji gde je ponudio ubedljivo najveću sumu. Dodao je i da su nakon toga kontaktirali izvršiteljku da je obaveste da još uvek nisu upisani u katastar, ali je ona odgovorila da je njen posao završen po prodaji nekretnine i da je ona dostavila katastru sve papire neophodne za upis vlasništva.Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekao “Posle mesec dana od dana kupovine, mom bratu Milošu Andriću, formalnom vlasniku stana, jer on je kupio stan za mene na licitaciji, počinju da stižu pozivi na njegov mobilni telefon sa skrivenog broja i muškarac grubog glasa mu govori rečenice kao što su: moraš da platiš 10.000 evra da bi bio upisan kao vlasnik nad stanom u katastru jer ako ne platiš odugovlačićemo ti upis 20 godina i na kraju ćeš ostati bez stana, moraš platiti 10.000 evra da bi ti se ubrzao proces upisa… Posle dva, tri meseca usledili su pozivi sa rečenicama, hajde plati spustili smo ti na 7.000 evra i bićeš upisan za jedan dan, mali, nemoj da se igraš sa nama mi smo vlast i ništa nećeš moći da uradiš dok ne platiš 7.000 evra… Potom, Miloše, znamo sve o tebi, platićeš 7.000 evra pre ili posle jer nikada nećeš biti upisan kao vlasnik stana dok ne platiš 7.000 evra. Slične pretnje i ucene trajale su do pre oko godinu dana, uvek sa skrivenog broja i uvek isti glas po rečima mog brata Miloša”, naveo je Nikola za portal Nova.rs.U pitanju je stan iz koga je 2018. godine iseljena Silvana Maurer, koja je tvrdila da je tada na prevaru njen stan pod hipoteku dao bivši podstanar, koji je falsifikovao papire. Iseljenje je tada urađeno uz podršku velikog broja policajaca, koji su sačekali Silvanu u hodniku zgrade, kada se vraćala iz prodavnice i nisu joj dozvolili da izađe iz zgrade, niti da uđe u stan. O tom slučaju je pisao i dnevni list Danas – OVDE. Nikola Andrić je rekao za portal Nova.rs da je ceo slučaj ucenjivanja i traženja mita prijavio policiji opštine Vračar. „Od tog dana kada smo prijavili slučaj policiji, nikada nismo dobili opet poziv od osobe iz katastra koje nam blokira upis vlasništva nad stanom, koji smo kupili za 150.000 evra. Da li postoji neka konekcija između policije i tog lica, ja ne znam i ne mogu da govorim o tome, ali sve ukazuje da je ova organizacija mnogo veća i moćnija no što ja mogu da zamislim”, dodao je Nikola i rekao da je razgovarao i sa sekretaricom načelnika katastra, koja mu je rekla da oni uopšte nemaju nameru da uzmu njegov predmet u rad i da zakon kod njih ne važi ništa. Novinari portala Nova.rs su pokušali i da stupe u kontakt sa Mirjanom Dimitrijević, javnom izvršiteljkom, preko koje je kupljen stan, ali nisu mogli da je dobiju ni na mobilni, ni na fiksni telefon. 

Svet

Norvežani poručuju da farbanje vetroturbina štiti ptice

Prema rezultatima novog istraživanja Norveški institut za istraživanje prirode (NINA), saopštio je da bi farbanje crnom bojom jedne od ukupno tri lopatice na vetroturbinama smanjila smrtnost ptica za čak 70 odsto, piše Energetski portal. Prema njihovom istraživanju, zbog veće vidljivosti vetrenjača, one bi lakše izbegle sudar.Naučnici predviđaju da bi ovo saznanje imalo ogroman značaj za ugrožene vrste poput orlova belorepana.Spašavanje ptica od vetroturbina je, prema nalazima Norvežana i ultraljubičasto osvetljenje, kao i raspored neophodne infrastrukture za vetroelektrane.Istraživač Roel Mej smatra da će se praćenjem projekta pre i posle izgradnje i aktivnom primenom mera izbeći "zona konflikta".Dodaje da odgovornost korišćenja vetroenergije u skladu sa prirodom leži i na industriji i na vladi Norveške.Prema saznanjima biologa, vetroturbine dovode u opasnost opstanak više od 9 hiljada vrsta ptica i 888 vrsta šišmiša u svetu.Podjednako ih ugrožavaju direktni sudari, pomeranje mesta gde se hrane i gnezde, prepreke u kretanju ili degradacija i gubitak staništa.

Srbija

Većina građana strahuje da će zbog korona-krize izgubiti posao (REZULTATI ANKETE)

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima prve ankete koju smo sproveli u avgustu, skoro dve trećine ljudi strahuje zbog gubitka posla zbog krize koju je izazvao koronavirus.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Nešto manje ispitanika, približno 36 odsto se ne plaši da će izgubiti posao zbog kovid-krize.U anketi u kojoj je učestvovalo stotinak ljudi, odgovori na pitanja "Da li poznajete osobe koje su izgubile posao kao posledicu epidemije u Srbiji?" i "Koliko takvih osoba pozajete?" su ravnomerno raspoređeni.Malo više od 38 odsto ispitanika (38,27 odsto) ne poznaje nikoga ko je u trenutnoj krizi izgubio posao, do tri osobe koje su otpuptene u proteklih nekoliko meseci poznaje oko 32 odsto anketiranih, dok 29,63 poznaje više od troje ljudi koji su izgubili zaposlenje od februara do danas.Što se tiče uticaja pandemije na tržište rada u Srbiji, građani su najčešće zabrinuti da bi kriza mogla da potraje, a da bi nesigurnost zbog toga mogla da se prelije i na našu zemlju.Građani strahuju i da će najveći broj otpuštanja biti zabeležen u privatnom sektoru, da će doći do smanjenja plate zbog krize, Dodatno, kao glavni potencijalni problem u bliskoj budućnosti vide i pogoršanje uslova na tržištu rada zbog velike potražnje, naročito u automobilskoj industriji."Imam osećaj da će neke struke slične mojoj potpuno izgubiti na značaju", naveo je jedan ispitanik. "Poslodavci su svesni situacije u kojoj na tržistu imaju po prvi put visak radne snage za odredjena radna mesta, nuciće niže zarade, svesni da ce kandidati bez posla biti prinuđeni da ih prihvate", dodaje drugi.Građani žele da znaju i "koliko dugo se moze fingirati da je stanje u ekonomiji normalno i ne previše pogođeno krizom", ali i da li će "manji protok novca u svim sferama privrede, uz izuzetak IT industrije i domaćeg turizma, stvoriti domino efekat koji će pogoditi, u manjoj ili većoj meri, svaki sloj stanovništva".Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža. 

Srbija

Primena Zakona o poreklu imovine počinje u martu, da li će biti javne provere tajnim smernicama

Godišnjim smernicama koje neće biti javne biće utvrđeno čija će se imovina proverati, njih će donositi direktor Poreske uprave, ali postupak može da se pokrene i na osnovu prijave građana ili neke institucije, piše portal Slobodna Evropa.Vlast u Srbiji ocjenjuje da će Zakon o utvrđivanju porekla imovine biti oštar mač u borbi protiv korupcije i da neće biti selektivnih meta.Ko ne bude mogao da  dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti.Ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, biće oduzeto sva imovina koja je stečena na taj način.Za proveru imovine zaduženo je posebno odeljenje u Poreskoj upravi, a uskoro se očekuje da bude izabran rukovodilac tog odeljenja.KO JE SVE NA UDARUPrema tom zakonu, na udaru će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da za najviše tri uzastopne godine, ima razliku veću do 150 hiljada evra između povećanja imovine i prijavljenih prihoda. Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 posto oporezuje nezakonito stečena imovina.Ona predstavlja razliku između prijavljenih prihoda i povećane imovine čije se poreklo ne može dokazati. Ako se pojavi sumnja da je izvršeno krivično delo, Poreska uprava o tome obaveštava policiju, a Poresku policiju javno tužilaštvo.U odeljenju Poreske uprave biće i ljudi iz MUP-a, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralnog registra hartija od vrednosti.POLTIČKI MARKETING JE SVUDA OKO NAS"Ako žele da uvere javnost u iskrenost svojih namera zakon bi pre svega morao biti primijenjen na one koji vrše javne dužnosti", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubomir Madžar. Podseća da su političari svesni da donošenje tog zakona uvek donosi i političke bodove, pa može da bude i opasno oruđe da se obruše na nekoga ko im ne odgovara."Zakon je potpuno nepotreban jer je Srbija i do sada imala mehanizme i institucije za utvrđivanje porekla imovine. On je politički trik da se Evropskoj uniji pokaže da se Srbija bori protiv korupcije", zaključio je Stevan Dojčinović, glavni urednik portala KRIK.Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, usvojen je 29. februara, a stupio je na snagu 11. marta, a primena počinje godinu dana nakon stupanja na snagu.NA ZAKON O POREKLU IMOVINE SRBIJA ČEKA 17 GODINA

Svet

Hrvatska: Šta donosi regulacija rada od kuće?

Hrvatski sindikati sumnjaju da udruženje poslodavaca želi da uvrsti neke dodatne elemente fleksibilnosti radnih odnosa u Zakon o radu, pod izgovorom da žele da regulišu neke specijalne pandemijske okolnosti, piše portal seebiz.Predstavnici radnika smatraju da bi bilo najbolje rešiti pitanje rada od kuće u okviru nacionalnog kolektivnog ugovora, jer u suprotnom smatraju da bi izmene i dopune Zakona o radu mogle dovesti i do nekih nepoželjnih mera „fleksibilizacije“.Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) je u aprilu zatražilo određene izmene radnog zakonodavstva koje bi išle u smeru lakšeg otpuštanja radnika.HUP je ubrzo ove izmene prestao da spominje, ali su se veoma slične mere našle u predizbornom programu vladajuće hrvatske stranke.Generalno se svi slažu da Hrvatskoj treba preciznija regulacija rada od kuće. Brojni detalji u vezi s tim još nisu razjašnjeni, počev od raznih pogodnosti do radnog vremena ili zaštite na radu.Što se tiče moguće fleksibilnosti radnih prava, ključno je napomenuti da je Hrvatska već neko vreme na samom vrhu Europske unije po broju nesigurnih oblika zaposlenja i radnog odnosa.Jelena Miloš, koordinator projekta Evropskog sindikalnog centra Uni Europa i članica Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID) u Zagrebu, smatra da Hrvatskoj i Evropi nisu potrebne dodatne fleksibilnosti, već naprotiv - skretanje ka stvaranju sigurnih, kvalitetnih i ekološki prihvatljivih radnih mesta.Prema njenim rečima, ljudi koji rade od kuće imaju dvostruko veću verovatnoću da rade čak 48 ili više sati nedeljno od ljudi koji rade u kancelariji, i imaju šest puta veću verovatnoću da će raditi u slobodno vreme. Pored toga, ne treba zanemariti ni pitanja različitog rešavanja troškova za električnu energiju i internet ili povećanih ergonomskih potreba i psihosocijalnih rizika.Jelena Miloš smatra da ova pitanja treba rešiti kolektivnim ugovorom, dok sociolog Dragan Bagić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, s druge strane, smatra da ZOR nije pogrešno mesto za regulisanje rada od kuće, iako se slaže da je to izuzetno delikatan postupak.Bagić takođe smatra da je strah predstavnika sindikata opravdan, što potvrđuju i neka prethodna iskustva, te da važno pitanje poput rada od kuće i dalje zaslužuje svoje mesto u centralnom nizu radnih propisa, a to je Zakon o radu.

Svet

HP beleži rekordnu isporuku PC računara zbog rada od kuće

Kompanija za proizvodnju PC računara oborila rekorde u prodaji, potražnju obezbeđuje pandemija, piše portal CNBC."Nikada nismo isporučili toliko računara i to je zaista bilo pod uticajem velike potražnje kojoj su doprineli ljudi koji rade od kuće", izjavio je drektor te kompanije Enrike Lores nakon objavljivaja planova za treći kvartal 2020.Akcije HP-a porasle su za 2% nakon što je ovaj proizvođač kompjuterskog hardvera objavio da je postigao bolje rezultate od očekivanih.Oni su za milijardu dolara veći od planiranih.Кompanija je ostvarila 49 centi zarade po akciji na gotovo 14,3 milijarde dolara prihoda, što je nadmašilo procenu kompanije FactSet koja je bila za milijardu manja.Ipak, te brojke su za oko 15 odsto manje nego lane."U prošlosti smo govorili o jednom PC  računaru u kući. Sada se javlja porteba da svaki čovek ima svoj računar. Ovo će pokrenuti potražnju i potrajaće neko vreme," rekao je Enrike Lores.Kompanija je ranije videla izlaz u prodaji štampača, zbog toga što je veliki broj kancelaria bio zatvoren.Neto prihod od štampača pao je 20% u odnosu na prošlu godinu dana, prodaja hardvera porasla za 3%, navodi se u saopštenju za javnost."Potražnja za štampačima i potrošačkim zalihama bila je još jača od one koja je bila pre pandemije, a sa komercijalne strane, primetili smo poboljšanja tokom celog tromesečja jer je uticaj pandemije u mnogim zemljama sve manji, zaključio je direktor HP-a.Akcije HP-a su porasle za 2%, na 18,70 dolara, a ove godine akcije su za više od 7%.HP-U PADAJU PRIHODI ZBOG SLABE PRODAJE PC-JA

Srbija

Nectar-u dodeljene čuvarkuće

Nectarovi brendovi Family, Life, Tomatello, napravljeni u Srbiji  od domaćih jabuka, breskve, domaćeg paradajza, od ariljske maline i oblačinske višnje, sortama sa zaštićenim geo poreklom, proglašeni su za “čuvarkuće”  i među prvima u Srbiji će nositi žig  koji dodeljuje Privredna komora Srbije kvalitetnim domaćim proizvodima u okviru akcije “Stvarano u Srbiji”. Kompanija Nectar se PRVA  prijavila za učešće u ovoj akciji podrške domaćim proizvodima i proizvođačima, kao i za jačanje svesti potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda. “Kroz odabir i kupovinu proizvoda koji su napravljeni u Srbiji od domaćih sirovina omogućujemo da ostvarena vrednost ostane u našoj zemlji. Ako pogledamo primer samo naše industrije, od domaćeg soka koji se proizvodi od domaćih sirovina, našeg, srpskog voća, 85 odsto vrednosti ostaje u zemlji za plate, poreze, otkup domaćih sirovina, usluge, maloprodaju, dok je kod uvezenog soka taj procenat koji ostane u Srbii samo 25%. Inicijativa PKS “Stvarano u Srbiji” došla je u pravo vreme i ponosni smo da smo se kao domaća kompanija prvi prijavili za dobijanje žiga i da smo među prvima i dobitnici žiga. Važno je da se svi uključimo u ovu akciju jer će korist takve podrške za privredu Srbije, ali i sve građane, biti zaista velika. Tu mislim i na maloprodajne objekte ali i medije koji će imati za cilj podizanje svesti potrošača o tome zašto je važno da, kada biraju između kvalitetnog stranog i domaćeg proizvoda, odaberu domaći”, istakao je Mihailo Janković, direktor kompanije Nectar, prilikom uručivanja žiga “čuvarkuća”.

Svet

Zbog kršenja GDPR-a propisane kazne od ukupno 60 miliona evra

Zbog kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u članicama Evropske unije ove godine napisano je više od 150 novčanih kazni u ukupnom iznosu od više od 60 miliona evra, prema rezultatima istraživanja kompanije za finansijske analize Finbold. Prema Finboldu od početka godine u 19 zemalja ispisane su kazne u ukupnom iznosu od 60.181.250 evra, a od toga je najveći broj kršenja GDPR-a imala Španija, dok je Italija platila najveći iznos.Zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka, Italija je imala oko 13 kazni, a platila je oko 45 miliona evra. Najveći deo morala su da plate dva telekomunikaciona operatera i to Telecom Italia (TIM) i Wind Tre.Na drugom mestu je Švedska, gde su vlasti kaznile kompaniju Gugl sa sedam miliona evra zbog kršenja GDPR-a.Zatim slede Holandija, sa tri kazne u ukupnom iznosu od dva miliona evra, Španija (oko 1.900.000 evra) i Nemačka (1.240.000 evra).Na dnu liste je Estonija, gde je naplaćena samo jedna kazna od 500 evra.Španija je imala najveći broj kazni i to 76, u ukupnom iznosu od 1.952.810 evra. Telekomunikaciona kompanija Vodafon Španija je dobila više od 10 kazni.Najčešći vid kršenja GDPR-a bilo je nepostojanje pravnog osnova za obradu podataka.GDPR je uredba EU koja je stupila na snagu maja 2018. godine i kojom se reguliše zaštita podataka i privatnost osoba unutar EU i Evropske ekonomske zone, a odnosi se i na prenos ličnih podataka u treće zemlje.

Svet

Radnici sa Zapadnog Balkana i dalje će moći da idu u Nemačku

Vlada Nemačke vlada usvojila odluku kojom se produžuju pravila za useljavanje nekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana do 2023. godine, preneo je RTS."Građanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore omogućeno je da, nezavisno od formalnih kvalifikacija za zapošljavanje, doputuju u Nemačku", objavljeno je na sajtu Ministarstva za rad i socijalna pitanja Nemačke.Nova vest je uvođenje kvote od 25 hiljada radnika sa Balkana godišnje."Ovo je dobro za nemačku privredu. Pojedine branše kao što je građevinarstvo i dalje beleže ekspanziju i trebaju im radnici. Nedostatak stručnog kadra ne sme u ovim branšama da zakoči rast", rekao je ministar za rad Hubertus Hajl.Napomenuo je da se dolazak kvalifikovane radne snage omogućava ako nema dovoljno takve radne snage u Nemačkoj ili Evropskoj uniji.Staro pravilo je na snazi do kraja 2020. godine, a od stupanja na snagu 2016. pokazao se kao način legalne radne migracije koji je veoma korišćen."I rezultati procene Instituta za istraživanja tržišta rada su pozitivni. Pokazalo se da je 58 odsto radnika iz zemalja Zapadnog Balkana na nivou stručne kvalifikovane radne snage ili višem", navodi se na sajtu ministarstva.Odluku o novom pravilu treba da usvoji gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat gde je na dnevnom redu 9. oktobra.Po usvajanju u Bundesratu odluka stupa na snagu 1. januara 2021. godine.O STARIM PRAVILIMA:NEMAČKA EKONOMIJA DOŽIVLJAVA NOVI UZLET, TREBA IMA 1,1 MILIONA KVALIFIKOVANIH RADNIKA