Krizni štab za suzbijanje COVID-19 odlučio je danas da karantin ili PCR testiranje za državljane Srbije koji se vraćaju sa letovanja neće biti uvedeni, ali je usvojio preporuku po kojoj deca koja su b...
Mnoge kompanije tvrdile su da s visokom preciznošću mogu da identifikuju ljude čak i kada nose maske, ali najnoviji rezultati studije američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) ukazuju na to da nošenje maske znatno uvećava procenat grešaka, piše CNET.Institut, koji se smatra vodećim autoritetom u oblasti tehnologija prepoznavanja lica, je razmotrio 41 algoritam za prepoznavanje lica, od kojih su mnogi dizajnirani nakon početka pandemije, pa su mnogi razvojni timovi već bili upoznati sa problemom koji predstavljaju maske za lice.Prema Institutu, u slučaju nošenja maski, algoritmi greše u 5 do 50 odsto slučajeva.U nekim slučajevima procenat grešaka u prepoznavanju sa maskom bio je čak i 99 odsto, ali u slučaju kineske kompanije Dahua, procenti se kreću između 0,3 odsto bez maske i svega 6 odsto sa njom.Kompanija Rank One, pružalac usluge prepoznavanja lica koji se koristi u gradovima poput Detroita, imala je stopu greške od 0,6 odsto bez maski i 34,5 odsto greške kada su maske digitalno dodate. U maju je kompanija počela da nudi „periokularno prepoznavanje“, za koje su tvrdili da može da identifikuje ljude samo na osnovu očiju i nosa.Generalni direktor ove kompanije Brendan Kler rekao je da kompanija nije mogla da preda ovaj algoritam NIST-u zbog ograničenja agencije na jednu prijavu po organizaciji.Baza podataka koju NIST koristi sadrži čak šest miliona fotografija, a maske se na njih docrtavaju digitalno.Pretpostavlja se da bi procenat grešaka bio još veći ukoliko bi se koristile fotografije osoba koje nose prave maske, budući da su fizička zaštitna sredstva drugačije osenčena i poseduju specifičnu teksturu koja bi potencijalno dodatno zbunila algoritme.
Majkrosoft sarađuje sa najvećim lancem maloprodaja na svetu, Volmartom, na pokušaju da otkupi američko poslovanje TikTok-a od kineskog Bajtensa, saznaje Axios iz više izvora bliskih tom procesu.Ideja je da se TikTok u SAD pretvori i preusmeri u aplikaciju za e-trgovinu za kreatore sadržaja i korisnike, slično onome što je Bajtdens uradio sa sopstvenom aplikacijom u Kini.Ova vest dolazi u danu kada je bivši izvršni direktor američkog dela TikTok-a Kevin Majerr dao ostavku na mesto izvršnog direktora, a izvori navode da ga je Bajtdens isključio iz pregovora o preuzimanju.Moguće je da je Volmart takođe razgovarao sa korporacijom Orakl, koji takođe nastavlja da pregovara sa Bajtdensom.Volmart bi dodao više svežeg kapitala i znanja o e-trgovini naporima Majkrosofta, koji su takođe najavljeni ove nedelje, ali maloprodajni lanac takođe ima značajno prisustvo u Kini, što bi moglo zakomplikovati pregovore, zbog toga što je Trampova administracija decidno protiv mešanja kineskih ekonomskih interesa.To je upravo i bio razlog za ultimatum kada je Vašington zahtevao da TikTok proda svoje poslovanje na engleskom govornom području američkom investitoru.Rok za postizanje dogovora je 15. septembar.
Abeova ostavka dolazi nakon osam godina predsedavanja vladom, a podneće je zbog svog zdravstvenog stanja, prenosi Fajnenšl tajms.Tokom svog mandata stabilizovao je japansku politiku i postao prvi lider u istoriji te zemlje koji joj je najduže služio.Ostvkom počinje i trka za predsednika vladajuće Liberalno demokratske partije u vreme kada se Japan suočava sa pandemijom korona virusa, velikim ekonomskim i sporovma u susednoj Kini i Severnoj Koreji."Premijer je odlučio da sada da ostavku, jer nije želeo da rizikuje i da se povlači u situaciji kada mu se zdravlje pogorša. Nastaviće da bude lider sve dok se ne odabere njegov naslednik", rekao je Hirošige Seko šef LDP u višem domu parlamenta i jedan od Abeovih saradnika i saveznika."Zemlji je doneo stabilnost i povećao je učešće Japana na međunardnoj sceni, ali konkretni rezultati su u velikoj meri nestali", rekao je Tomoaki Ivai, profesor na Univerzitetu Nihon.Za vreme svog mandata Abe je Japanu dao novi osećaj samopouzdanja, ali nije postigao svoje glavne ciljeve.Tu spadaju revizija pacifističkog ustava Japana, rešavanja teritorijalnog spora sa Rusijom i oživljavanje ekonomije koje bi bilo dovoljno za inflacije od dva odsto.Abe se nadao da će prilikom svog odlaska sa funkcije proglasiti kraj deflacije, ali pandemija je poed toga što je odložila Olimpijske igre u Tokiju izbrisala i mnoge ekonomske rezultate.STANJE NA BERZAMA NAKON VESTI O POVLAČENJUTokijski Topix indeks u petak je pao sa dobiti od jedan odsto na 0,7 procenata, a referentna vrednost Nikkei-a 225 opala je za 1 procenat. Japanska valuta koja se uvek dobro pokazuje u nesigurnim vremenima, ojačao je u odnosu na američku valutu i sada je odsno 106 jena za dolar.Južnokorejski Kospi porastao za 0,51%, u Kini Shanghai Composite porastao je 0,40%, a Shenzhen Composite za 1,02. U Hong Kongu je Hang Seng porastao za 0,93%, a australijski S & P/ASKS 200 opao je za 0,73%. ODLAU SE OLIMPIJSKE IGRE ZBOG PANDEMIJE
Promene koje je kompanija Epl najavila za novu verziju svog operativnog sistema aza mobilne telefone (iOS) podrazumeva jaču privatnost i manje skupljanja podataka, što može drastično uticati na prihod...
U 2019. godini broj prijavljenih odgovornih lica koja su bila učinioci privrednih prestupa smanjen je za 18 odsto, a pravnih lica za 16 odsto u odnosu na 2018. godinu, objavio je Republički zavod za sta...
Do 10. septembra trajaće rani javni uvid povodom izrade izmene i dopune PDR blokova 15 i 16, između ulica između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija, saopštila Gradska uprava Beograda. Ovim dokumentom, na prostoru parkinga na Trgu Slavija planirana je izgradnja mešovitog gradskog centra sa komercajnim sadržajima i objekta kulture.Planira se zamena postojećeg objekta ispravljačke stanice Javnog gradskog saobraćaja i izgradnja novog sa manjim gabaritom koji je u skladu sa novijom tehnologijom. Planirana je površina za objekat kulture sa pristupnom saobraćajnicom u funkciji parkinga objekta kulture i pristupa objektu na KP 437/1 KO Vračar i objektu na KP 440 i 441 KO Vračar. Objekat se može koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka, čitaonica, biblioteka.Planirana BRGP je maks. 700m2, a maksimalna spratnost P+3+Ps. Visina prizemlja, zbog planiranog kolskog pristupa unutrašnjosti parcele, mora biti minimalno 4.5 m.Na površini koju čine mešoviti gradski centri planiraju se 100 odsto komercijalni sadržaji, kao i sanacija značajnih arhitektonskih ostvarenja uz Makenzijevu ulicu i Trg Slavija.Planirana javna garaža Slavija imaće ulaz iz pravca ulice Prote Mateje.RANIJA REŠENJARanije je kako se navodi ovo područje bilo i deo Anketnog konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje Trga Slavija, raspisanog 2005. godine.Ideje su se odnosile na izgradnju i transformaciju prostora, sa težištem na saobraćajnom rešenju trga. Tada je prvi nagrađeni rad arhitekata Tamare Petrović i Miloša Komlenića, koji je planirao izgradnju dominantno komercijalno-poslovne objekte, spratnosti od P+6 do P+8+Pk. Nakon dužeg perioda u kojem planska i konkursna rešenja nisu realizovana, javila se potreba za usklađivanjem osnovnih ideja konkursa sa usvojenim Planom generalne regulacije.Naručilac plana je Vasa Vitorović iz Beograda, a nosilac izrade Urbanistički centar doo.Naglašava se da bi okolne ulice trebalo da ostanu u istim rangovima.REKONSTRUKCIJA KALENIĆ PIJACE U BEOGRADU POČINJE NAREDNE GODINE
Transparentnost Srbija (TS) ukazala je danas Agenciji za borbu protiv korupcije na nelogičnosti u pojedinim objavljenim izveštajima o finansiranju kampanje za izbor narodnih poslanika, navodi se u sao...
Niskobudžetni prevoznik RajanEr obustavlja sve svoje operacije u Nišu i Banja Luci od septembra do početka zimske sezone, piše portal exyuaviation.RajanEr je saopštio da smanjuje kapacitet leta za petinu u septembru i oktobru, pošto se pooštravaju ograničenja putovanja u neke evropske zemlje.Aviokompanija kaže da je njena odluka usledila nakon što su rezervacije „znatno oslabile u poslednjih deset dana“ usled nastavka nesigurnosti u pogledu broja slučajeva koronavirusa.Aviokompanija je do sada obnavljala samo letove od Berlina do Niša, kao i od Šarleroja i Memingena do Banja Luke.RajanEr još uvek planira da uvede tri nove rute do Banja Luke do 25. oktobra.
Američka ekonomija doživela je pad aktivnosti od 31,7 dosto u drugom kvartalu, prema novoj proceni koju je objavio Biro za ekonomsku analizu. U prvom kvartalu realni BDP smanjen je za 5 odsto.Nova procena američkog bruto domaćeg proizvoda Biroa za ekonomsku analizu zasniva se na potpunijim podacima nego što je to ranije bilo dostupno.Prema prethodnoj proceni BDP Sjedinjenih Američkih Država je od aprila do juna potonuo 32,9 odsto na godišnjem nivou.Pad BDP-a u drugom tromjesečju odražavao je odgovor na pandemiju, budući da su naredbe o „boravku kod kuće“ izdate u martu i aprilu delimično ukinute u nekim delovima zemlje u maju i junu, a vladine isplate pomoći podeljene su domaćinstvima i preduzećima.To je dovelo do brzih promena u aktivnosti, jer su preduzeća i škole nastavile sa radom na daljinu, a potrošači i preduzeća otkazali, ograničili ili preusmerili svoju potrošnju.Oštar pad lične potrošnje, izvoza, zaliha, investicija i državne potrošnje, kao i lokalnih vlasti, je uticalo na pad BDP-a.Lična potrošnja, na koju istorijski posmatrano otpada oko dve trećine celokupne privredne aktivnosti u SAD, ukupno je smanjena za četvrtinu u drugom kvartalu godine, dok je i sektor uslužnih delatnosti imao skoro isti toliki pad.Potrošnja je pala kod robe kao što je odeća i obuća. Zalihe i proizvodnja pale su najviše kod proizvođača motornih vozila, dok je na opremu i nove porodične kuće uticao pad kada se radi o investicijama.Realni bruto domaći prihod smanjen je za 33,1 posto u drugom kvartalu, u poređenju sa padom od 2,5 posto u prvom kvartalu.Ključni indikator inflacije, domaće cene, pale su 1,5 odsto u tom periodu, u poređenju sa rastom od 1,4 odsto u prvom kvartalu kada je BDP smanjen pet procenata.Dobit od tekuće proizvodnje, odnosno korporativni profit uz procenu zaliha i prilagođavanje potrošnje kapitala, smanjen je za 226,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, u poređenju sa smanjenjem od 276,2 milijarde dolara u prvom kvartalu.Zarada domaćih finansijskih korporacija povećana je za 39,5 milijardi dolara u drugom kvartalu, dok je dobit domaćih nefinansijskih korporacija smanjena za 170,1 milijardi dolara.Dobit od ostatka sveta smanjena je za 96,2 milijarde dolara, takođe i primanja su smanjena za 139,7 milijardi dolara, a isplate su smanjene za 43,4 milijarde dolara.
Premija osiguranja objekata u izgradnji porasla je za 70 odsto, a onih u montaži za čak 400 odsto, piše list Biznis i finansije.Premija osiguranja objekata u izgradnji je 2019. porasla oko 70 odsto, sa 733 miliona dinara u 2018. na 1,2 milijarde dinara u 2019. godini, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Rast premije objekata u montaži uvećan je četiri puta, sa oko 86 miliona dinara na 322 miliona dinara."Mogu se osigurati projekti kako manjih tako i većih vrednosti, dok se višemilionski projekti po pravilu osiguravaju", objašnjava Bojan Jovanović iz brokerske kuće "Marsh".On kaže da investitori od izvođača zahtevaju da oni ugovore ovu vrstu osiguranja.Zvanični podaci još uvek nisu poznati, ali procenjuje se da je prošle godine konačno dostignut nivo stanogradnje iz 2011. Osiguranje ugovorene odgovornosti izvođača građevinskih radova, vršilaca stručnog nadzora ili tehničkih pregleda poraslo je sa 74 miliona dinara u 2018. na na 91,5 miliona dinara u 2019. godini, podaci su NBS.KAKO SE OSIGURAVAJU RADOVI U GRAĐEVINI"Uloga osiguranja je da se anulira uloga rizika koji mogu ugroziti investiciju, tačnije da nadomesti veliki deo finansijskog gubitka do kog može doći usled štete na radovima", kaže Miloš Mamula, osnivač portala Osiguranik.com.Rizici koji su automatski osigurani su rizici od grada, kiše oluje, tuče, a moguće je osigurati i od zemljotresa, postavljanja šipova, transporta, grešaka, štrajkova, pobuna i nemira.Osnovni limit pokrića, prema rečima Bojana Jovanovića, je ugovorena vrednost radova i važno je da ona bude prava. Za štete trećim licima osiguranje se ugovara na 10 do 20 odsto vrednosti radova, ali nekada su i na višem limitu od sume osiguranja radova. Kod izgradnje mostova i tunela, premije rastu i do četiri, pet promila.Miloš Mamula savetuje da je najbolje započeti sa ugovaranjem polise već prilikom ugovaranja samog posla. Do 2025. usvojen je ambiciozni investicioni plan vredan 14 milijardi evra.Od toga je devet milijardi predviđeno za projekte transportne infrastrukture i ako se samo deo ispuni, moguće je nastavak rasta. Procenjuje se i da samo u Beogradu nedostaje još nekoliko stotina hiljada stambenog i poslovnog prostora, što dodatno ohrabruje osiguravače.INDUSTRIJA OSIGURANJA U SRBIJI NE PRATI PRIVREDNI RAST
Bugarska će primiti 511 miliona evra od Evropske unije kroz SURE fond za oporavak od ekonomske krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa. Kako navodi Evropska komisija, pomoćna sredstva biće pružena u vidu pozajmice, a odluku mora da odobri Evropski savet pre nego što se može primeniti, prenosi portal Novinite.Finansijska pomoć ukupno iznosi 81,4 milijardi evra i spada pod SURE fond od 100 milijardi evra za podršku smanjenja rizika nezaposlenosti u državama članicama tokom krize, što je važan element strategije EU za ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.Osim Bugarske, paket pomoći takođe će primiti i 14 drugih zemalja članica EU.Nakon što Evropski savet odobri predloge, finansijska podrška biće pružena u vidu pozajmica od strane EU, koje će pomoći zemljama članicama da savladaju nagli porast javne potrošnje i troškove direktno vezane za finansiranje državnih mera za privremeni i povremeni rad koje su uvedene kao odgovor na pandemiju, posebno po pitanju samozaposlenih.Nakon konsultovanja sa članicama EU kojima je potrebna podrška, EK predlaže da Evropski savet odobri sledeće pakete podrške na sledeći način:- Belgija – 7,8 milijardi evra- Bugarska – 511 milijardi evra- Češka – 2 milijarde evra- Grčka – 2,7 milijardi evra- Španija – 21,3 milijardi evra- Hrvatska – 1 milijarda evra- Italija – 27,4 milijardi evra- Kipar – 479 miliona evra- Letonija – 192 miliona evra- Litvanija – 602 miliona evra- Malta – 244 miliona evra- Poljska – 11,2 milijardi evra- Rumunija – 4 milijarde evra- Slovačka – 631 miliona evra- Slovenija – 1,1 milijarda evraPredlozi EK za finansijsku podršku pokrivaju 15 zemalja, dok su Portugal i Mađarska već predale zvanične prijave, koje se trenutno procenjuju, a Evropska komisija očekuje da će uskoro i za njih moći da predloži plan pomoći.Članice koje još nisu predale formalne prijave i dalje su u mogućnosti to da urade.
Nemačka vlada planira da pooštri mere protiv širenja zaraze, objavljeno je danas nakon sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel i premijera saveznih država u Berlinu, piše portal Poslovni.Masovne manifestacije na otvorenom ili u zatvorenom prostoru zabranjene su do kraja godine. Ovo se odnosi na „narodna slavlja, velike sportske događaje, koncerte, festivale, kao i crkvena slavlja“.Mere dogovorene danas uključuju ograničavanje maksimalnog broja ljudi na privatnim zabavama u privatnim prostorijama na 25. Na privatnim događajima izvan privatnih prostora, odnosno u iznajmljenim salama može biti najviše 50 ljudi."Nažalost, poslednjih nedelja je jasno da se infekcija širi na proslavama s porodicom ili prijateljima", saopšteno je nakon sastanka.Na sastanku je dogovorena jedinstvena minimalna novčana kazna od 50 evra zbog nepoštovanja obaveze nošenja zaštitne maske tamo gde je ona propisana kao npr. u javnom prevozu.Takođe je neophodno poštovati održavanje udaljenosti od najmanje 1,5 metara.Bavarska je najavila novčane kazne od "najmanje 250 do 500 evra“ u slučaju ponovljenog nepoštovanja mera.Menja se i pravilo besplatnog testiranja za ljude koji se vraćaju sa putovanja. Do sada je to bilo obavezno za putnike iz područja visokog rizika i dobrovoljno za sve ostale, kao i besplatno.Od sredine septembra, kada se u svim nemačkim zemljama završavaju školski praznici, putnici iz područja visokog rizika nakon povratka u Nemačku moraće da budu u karantinu, koji se može prekinuti tek nakon pet dana u slučaju negativnog testiranja na koronavirus.Testovi za putnike bili su predmet najžešćih rasprava tokom konferencije. Bavarska i dalje insistira na ponudi besplatnih testova na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama.Angela Merkel zalaže se za stroža pravila za građane koji su boravili u rizičnim oblastima, prema kojima u slučaju izostanka s posla zbog infekcije ne bi dobili platu. Takođe je protiv besplatnih testova.
Er Srbija je danas počela sa postepenom obnovom letova između Beograda i Brisela, a erbas A319 srpske nacionalne avio-kompanije jutros je u 6:45 časova odleteo ka glavnom gradu Belgije, navodi se u saop...
Od početka širenja virusa, tražnja za karminima je u Srbiji opala za četvrtinu, jer su restriktivne mere i maske za lice znatno uticale na prodaju ovog proizvoda, pisale su Novosti, a prenosi portal kamatica.Prodaja olovaka za usta koje su suve i ne ostavljaju trag skočila je za 70 odsto, a znatno raste i prodaja šminke koja ističe oči, kao što su olovke za obrve, maskare i četkice za nanošenje senki.Direktor i vlasnik jedne srpske kozmetičke kuće Mila Litvinjenko kaže da od marta pada tražnja za ruževima za usne u odnosu na isti period lane, dok se istovremeno povećava prodaja olovaka za usta.„Ruževi su masni, a olovke su suve i ne ostavljaju trag na maskama i to je, najverovatnije, razlog za ovu promenu u navikama potrošača“, kaže Litvinjenko.Ona dodaje da od marta beleže stalan porast kupovine olovaka za iscrtavanje obrva, maskara, kao i četkica i sunđerčića za šminkanje očiju, što pokazuje da žene više pažnje posvećuju isticanju tog dela lica.U predstavništvu jedne od vodećih multinacionalnih kompanija za Balkan kažu za Novosti da je od svih kategorija kozmetike koje proizvode, šminka najviše pogođena posledicama pandemije. Još jedna promena do koje je dovela korona je i veliki rast elektronske trgovine. Mila Litvinjenko ističe da je u njenoj kompaniji onlajn kupovina šminke od kraja marta skočila za 400 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u međunarodnoj kompaniji da imaju udvostručenu e-prodaju u Srbiji.Pandemija je u Italiji dovela do pada prodaje ruževa za usne za 60 odsto, a predviđa se da će na godišnjem nivou tražnja za karminima biti smanjena za 24 procenta, pokazuju podaci kompanije "Nilsen".Ruž za usne oduvek se smatrao „antikriznim oružjem“, odnosno što je period ekonomski teži, karmini su se više prodavali, piše italijanski list "Republika". To je takozvani karmin-indeks, izraz koji je skovao Leonard Lauder, iz kompanije "Este Lauder", kako bi opisao povećanu prodaju kozmetike i šminke tokom recesije 2008. godine. Žene su kupovinom ruževa za usne zamenile skuplje proizvode koje nisu mogle da priušte tokom teškog finansijskog perioda.
Kompanija Space X biće partner Masten Space Sistems-u, jednoj od kompanija koje sa NASOM potpisale ugovor u okviru komercijalnih letova na Mesec, piše portal Techcrunch.Komercijalni letovi na Mesec realizuju se u okviru NASINOG programa Commercial Lunar Paiload Services (CLPS). Ako sve bude išlo po planu Mastenova letelica lender KSL-1 trebalo bi da obiđe južni pol na Mesecu.Na letelici će biti NASINI instrumenti za naučne eksperimente i teret komercijalnih putnika.NASIN program deo je širih napora da proširi partnerstvo sa komercijalnim kompanijama i smanje troškove svemirskih poduhvata. U celoj priči ključan je program Artemis, koji bi do 2024. godine trebalo da na Mesec pošalje prvu Amerikanku i novog Amerikanca.Naučna oprema na Mastenovom lenderu pomoći će NASI da prouči južni pol zemljinog satelita, a u okviru misije Artemis III planira se sletanje.O uslovima leta ka mesecu koristiće se i iskustva drugih modula, odnosno lendera koji su ranije sletali na mesec bez posade.U PLANU ČETIRI MISIJELansiranje Astrobotic-ovog Peregrine landera očekuje se u junu sledeće godine.Zatim sledi poletanje lunara kompanije Intuitive Machines iz Hjustona u Teksasu u oktobru 2021.Masten kreće u decembru 2022, a Astrobotic-ov veći Griffin lander 2023. godine.Space X je ugovorio za lansiranje Intuitive Machine i Masten-a, dok će kompanija Vulcan odvesti Astrobotic-ovo vozilo Peregrine na Mesec.NASA RADI OD KUĆE ZBOG KORONAVIRUSA
Prema Blumbergovom indeksu milijardera, Bezos je sada vredan 202 milijarde dolara, što ga čini bogatijim za 78 milijardi dolara od Bila Gejtsa, suosnivača kompanije Majkrosoft i drugog na listi najbogatijih ljudi na svetu, piše CNBC.Cena akcija Amazona je u konstantnom rastu, posebno u protekle dve godine, a bogatstvo Bezosa upravo najvećim delom čini udeo u akcijama kompanije.Bezos je postao najbogatiji čovek na svetu u novijoj istoriji 2018. godine kada se njegovo lično bogatstvo popelo iznad 150 milijardi dolara.Akcije Amazona dostigle su najviši nivo na finansijskom tržištu u aprilu ove godine, kompanija je ostvarila zaradu od više stotina milijardi dolara, a investitori su u ovoj godini ostvarili profit od 86 odsto na ulaganja u Bezosovu kompaniju.Amazon je na jučerašnjem tržištu vredeo 1,7 hiljada milijardi dolara i postao je druga najvrednija američka kompanija posle Epla.Pandemija koronavirusa znatno je pomogla rastu kompanije, jer su se potrošači okrenuli internet kupovini za sve svoje potrebe.
Zbog epidemije korona virusa nisu ispunjeni uslovi za bezbedno održavanje skupa u januaru pa je Svetski ekonomski forum u Davosu odložen za naredno leto, saopštila je uprava tog foruma, prenosi Ekapija.Neimenovani portparol rekao je da je odluka doneta u konsultaciji sa zdravstvenim stručnjacima.Naglasio je da nije bilo lako doneti odluku jer postoji hitna potreba sastanka međunarodnih lidera o periodu posle pandemije.Organizacija nije navela datum održavanja skupa, a nagovestila je mogućnost da Forum ne bude u Davosu:"Dobićete detalje o datumima i mestu održavanja našeg odloženog Foruma čim se budu ispunili uslovi za garantovanje zdravlja i bezbednosti svih učesnika", dodao je portparol.Uprava Foruma je početkom juna saopštila da želi održavanje skupa u uobičajenom terminu u švajcarskim Alpima, ali u izmenjenom formatu, delom onlajn.Uprava je sada navela da će u uobičajenom terminu, u nedelji od 25. januara, organizovati "virtuelne razgovore" visokih zvaničnika o svetu kakav će biti 2021. godine.DONALD TRAMP DOLAZI NA SVETSKI EKONOMSKI FORUM U DAVOSU
Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji i tome najviše doprinose veliki proizvođači tekstila, kažu za Novu ekonomiju inicijatori projekta Krpica.Projekat je nastao u junu prošle godine kao deo nevladine organizacije Inspiring Change, objašnjavaju njegove inicijatorke Nina Petrov i Ana Maksimović."Ideja iza pokretanja Krpice je zero-waste princip, potencijal industrijskog otpada da služi kao materijal za kreiranje novih odevnih predmeta. Nismo naišli na interesovanje za saradnju u domaćoj tekstilnoj industriji, pa su predmeti sačinjeni od uglavnom od nošene odeće koju nabavljamo od saradnika."Sagovornice Nove ekonomije naglašavaju da podršku države očekuju putem uređivanja polisa o otpadu. Dodaju da ih čekaju ulaganja u mašine za obradu tekstila. "Počeli smo da tražimo podršku za investicije pre pandemije, međutim ona je usporila proces daljeg razvoja naše ideje", kažu Ana i Nina napominjući da rade sa prirodnim materijalima.Proizvodi Krpice su ženske majice i cegeri. Majice su međutim previše zahtevne za proizvodnju kada radimo sa parčićima tekstila, pa kažu da nastavljaju da rade na kreiranju unikatnih cegera. Dizajneri su studenti modnog dizajna koji kroz rad stiču iskustvo u koje će im koristiti u budućnosti.TAMNA STRANA MODNE INDUSTRIJE"Tekstilni otpad predstavlja 5% ukupnog otpada na planeti. Modna industrija je veliki zagađivač, teško je izdejstvovati promene. One moraju doći od samog tržišta, od pojedinaca koji biraju šta neće kupiti, odnosno podržati", kažu Nina i Ana.Smatraju da javnosti u Srbiji treba pokazati da postoje alternative masovnoj proizvodnji tekstila."Podrška uglavnom dolazi iz privatnih investicija ili bespovratnih sredstava iz Evropske Unije. Stranim investitorima je zanimljivije i profitabilnije da ulažu u projekte koji se bave obnovljivim izvorima energije nego reciklažom."ŠTA JE PREDLOG DA SE STANJE POPRAVI"Najpre, u rukama države nalaze se alati koji bi mogli da regulišu upravljanje otpadom i povežu korporacije polisama korporativne odgovornosti sa malim društvenim preduzećima koja se bave reciklažom i re-kreacijom", kažu u Krpici. Dodaju da treba skrenuti pažnju na mehanizme finansijske pomoći za mlada startap preduzeča koja se bave ekološkim problemima, jer u Srbiji za to ne postoje organizovani sistemi.Čedomir Savković
Na crnogorskom tržištu nekretnina gotovo da nema interesovanja za kupovinu stanova i kuća još od marta i pojave koronavirusa, a predstavnici agencija ističu da pored slabog interesovanja cene nekretnina, posebno stanova, nisu pale, prenosi portal Bankar.me.Crnogorski građevinski investitor Blagota Radović, vlasnik podgoričke kompanije "Zetagradnja", rekao je da je zbog pandemije koronavirusa u prethodnih pet meseci prodaja njihovih stanova upola manja, ali da ne razmišljaju o smanjenju cena.Radović navodi da Zetagradnja u zadnjih pet meseci beleži pad prodaje stanova od 50 odsto u odnosu na period pre pandemije, kao i da prodaje stanove po ceni od 1.100 do 1.400 evra za kvadrat. Radović očekuje da se smanje investicije u stanogradnji."Zetagradnja neće sigurno menjati cene, smanjićemo možda intenzitet gradnje u narednom periodu, ali cene stanova nećemo smanjivat", poručio je i dodao da ne očekuje ni da će drugi investitori smanjiti cene.Smatra da su na smanjeno interesovanje za kupovinu nekretnina uticali i pogoršani uslovi za dobijanje stambenih kredita.Mira Radović, direktorka podgoričke agencije "Iva nekretnine", navodi da je interesovanje za kupovinu stanova vrlo slabo."Desi se da kupci traže stan, ali obično svi očekuju neku značajniju korekciju, veći pad cena stanova. Međutim, do toga ne dolazi".Radović je iznenađena trenutno malom potražnjom za zakupom, što objašnjava time što još nije definisano kada će početi i kako će se obavljati nastava na fakultetima, kao i time što nema dolazaka stranaca. Puno ljudi je otkazalo stanove, a novih zakupaca "nema na vidiku"."Cene iznajmljivanja stanova su se značajno korigovale na .svim lokacijama. Cene izdavanja su pale za 15 do 20 odsto, ako smo stan u zgradi Maksim ranije izdavali za 350 evra, sada jedva da se može iznajmljivati za 290-280 evra mesečno", rekla je ona.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
