Najnovije

Srbija

Srbija poklanja japanskoj firmi zemljište vredno 3 miliona evra

Japanska kompanija Tojo tajers (Toyo tires) dobiće 637.455 kvadratnih metara državnog zemljišta u Inđiji za izgradnju fabrike guma, navodi se u saopštenju Komisije za kontrolu državne pomoći.Vrednost ovog zemljišta u Inđiji koje će biti otuđeno bez naknade po proceni Poreske uprave je 352,8 miliona dinara, što je 553 dinara po metru kvadratnom, a za ovo zemljište kompanija će morati da zaposli 523 radnika na neodređeno do 2023. godine, čime dobija oko 5.700 evra po radniku.Ukupno ulaganje investitora u materijalna i nematerijalna sredstva za ovaj investicioni projekat biće oko 364 miliona evra, a od toga najmanje 25 odsto ulaganja mora biti finansirano iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Pored radnih mesta, investitor se obavezao da investiciju zadrži na teritoriji Inđije najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.Ova japanska kompanija osnovana je 1945. godine u Osaki, a trenutno zapošljava oko 13.000 radnika širom sveta. Trenutno imaju sedam fabrika za proizvodnju guma i četiri za proizvodnju delova za automobile.Proizvodnja guma čini 85 odsto ukupne prodaje ove kompanije, u asortimanu su gume za putnička vozila, kamione i autobuse, između ostalih.Planirano je da fabrika u Inđiji bude centar za proizvodnju guma za evropsko i rusko tržište.

Svet

Kompanije udvostručile budžete za onlajn marketing tokom pandemije

Tokom pandemije, kompanije su skoro polovinu svojih budžeta namenjenih marketingu preusmerile na promociju putem društvenih mreža i internet sadržaja, što je dvostruko više nego ranije, pokazuje najnovija studija marketinške kompanije Deloitte, piše portal Business Review.Suma koje su anketirane kompanije namenile za promociju putem interneta i društvenih mreža u proseku iznosi oko 46 odsto ukupnog budžeta za marketing, pokazala je anketa na koju su odgovarali predstavnici kompanija."Više nego ikada, prava je prilika da se odgovori na zahteve kupaca. Tu su glavna tri izazova: da se podaci o interesovanjima kupaca upotrebe na pravi način, da se angažuje prema njima i  da se stvori organizacija koja daje rezultate", izjavila je Rukandra Bandila, iz rumunskog ogranka Deloitte-a.U narednih godinu dana planira se rast ulaganja u internet aktvnosti, dok će ulaganje u društvene mreže ostati na visokom nivou.Istraživanje koje je sproveo Deloitte rezultat je analize oko 300 odgovora najuspešnijih stručnjaka za marketing u Sjedinjenim Američkim Državama koji su aktivni u 13 oblasti.Tri četvrtine ispitanika izjavilo je da je koristilo društvene mreže za izgradnju brenda, više od polovine za zadržavanje i pridobijanje novih kupaca.U studiji se naglašava da je doprinos društvenih mreža uspehu kompanija porastao za 23 odsto u odnosu na februar 2020.Sa druge strane, malo se ulaže u kampanje koje vode influenseri na LinkedIn-u, blogovima, Instagramu, Facebooku i ostalim platformama. Najveći rast ulaganja u onlajn kampanje inače se očekuje u bankarstvu i profesionalnim uslugama.Uprkos većoj potrošnji na onlajn aktivnosti, marketinški stručnjaci smatraju da to malo utiče na ukupni učinak kompanije, čak 28 odsto njih veruje da to nema nikakav uticaj. Studija takođe naglašava da se kompanije radije odlučuju za u optimizaciju svojih sajtova (70 odsto njih) nego za pravljenje i održavanje aplikacija (30 odsto).MOGUĆ NEDOSTATAK RADNE SNAGE U OBLASTI MARKETINGAGotovo dve trećine isitanika izjavilo je i da je uloga marketinga postala značajnija, kao i da se uglavnom odnosila na zadržavanje klijenata i održavanje popularnosti brendova.To je posebno upečatljivo s obzirom na to da u marketingu radi manje ljudi, 9 odsto tih poslova izgubljeno je tokom pandemije.Neodstatak radne snage u toj oblasti mogao bi da bude problem u budućnosti, četvrtina ispitanika smatra da se ta radna mesta nikada neće vratiti.Istraživanje kompanije Deloitte-a sprovodi se dva puta godišnje, putem internet ankete.Odnosi se na tehnologiju, bankarstvo, maloprodaju, usluge, komunikacije, saobraćaj, građevinu, energetiku, obrazovanje i ostale oblasti poslovanja.NOVA APLIKACIJA ZA JEFTINIJE ONLAJN OGLAŠAVANJE STIŽE IZ HRVATSKE

Svet

Hrvatske kompanije u aprilu pozajmile rekordnih 10 milijardi kuna

Tokom aprila meseca kompanije u Hrvatskoj uzele su 10 milijardi kuna novih zajmova, što predstavlja rekordno zaduženje u poslednjih pet godina, pisao je Večernji list, a prenosi portal seebiz.Pandemija je zaustavila poslovanje skoro petine kompanija, posebno u sektorima na koje mere socijalnog distanciranja imaju najveći negativan efekat, a u prvom mesecu karantina njihovi prihodi opali su za više od 90 odsto.Zbog opasnosti od ponovnog izbijanja zaraze, kompanije koje posluju u industrijama kojima je potreban bliski kontakt s kupcima moraće restrukturirati svoje poslovne modele, ističe Hrvatska narodna banka u delu Analize financijske stabilnosti koji se odnosi na kompanije.Za razliku od kreditiranja tokom 2019. godine, kada su preovladavali novi krediti, pretežno za obrtni kapital i sa stabilnim učešćem novih investicionih zajmova, od izbijanja pandemije, novi krediti za investicione aktivnosti gotovo da i ne postoje.Između 85.000 i 100.000 pravnih lica sa skoro 600.000 zaposlenih dobili su državnu pomoć za očuvanje radnih mesta u martu, aprilu i junu, uključujući više od 90 procenata mikro preduzeća (preduzeća sa do deset zaposlenih). Država je za to izdvojila oko 6 milijardi kuna.Pomoć je olakšala opstanak i prilagođavanje poslovanja u kratkom roku, rekla je HNB upozoravajući da bi trajnije pružanje neselektivne pomoći moglo da zadrži kompanije sa neodrživim poslovnim modelima na tržištu, odnosno da uspori transfer resursa zdravim kompanijama koje bi trebalo da budu nosioci ekonomskog oporavka.Željko Lovrinčević, analitičar Ekonomskog instituta, veruje da će potražnja za kreditima biti još veća jer je istekao moratorijum na plaćanje poreza.HNB napominje da su mnoge kompanije u vrlo kratkom vremenu prilagodile svoje poslovne modele jačanjem digitalizacije i oslanjanjem na kanale isporuke kako bi omogućile rad, kao i prodaju robe i usluga „na daljinu“.Istovremeno, neke aktivnosti su dodatno profitirale, poput IT sektora i kurirskih usluga.

Srbija

Evropska komisija usvojila predloge za lakšu trgovinu sa Srbijom

U Evropskoj komisiji najavljuju promene u preferencijalnim trgovinskim sporazumima Evropske unije sa 20 trgovinskih partnera, među kojima je i Srbija, piše portal Biznis i Finansije.Evropska komisija usvojila je predloge koji imaju za cilj povećanje trgovine između EU i susednih zemalja u Panevro-mediteranskom regionu, uključujuči i Srbiju.U Komisiji navode da će predlozi modernizovati preferencijalne trgovinske sporazume EU sa 20 trgovinskih partnera tako što će relevantna „pravila o poreklu“ u tim sporazumima postati „fleksibilnija i pogodnija za poslovanje“.Cilj je da se postigne brži ekonomski oporavak od posledica krize izazvane pandemijom i podstakne regionalna saradnja.Pored Srbije, predložene izmene obuhvataju i bilateralne trgovinske sporazume EU sa: Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom, Švajcarskom, Farskim ostrvima, Turskom, Egiptom, Izraelom, Jordanom, Libanom, Palestinom, Gruzijom, Republikom Moldavijom, Ukrajinom, Albanijom, BiH, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i tzv. Kosovom.„Pravila o poreklu“ su neophodna po bilo kojem trgovinskom sporazumu, jer oni određuju koja roba može imati prednost takozvanog povlašćenog tretmana.Roba sa preferencijalnim poreklom ispunjava uslove za uvoz sa nižim stopama carine ili čak nultom stopom, zavisno od preferencijalnog tarifnog tretmana, navode u Briselu.

Srbija

Zaštita podataka bez „Štita privatnosti“ i u Srbiji

Evropski sud pravde prošlog meseca proglasio je nezakonitim sve prenose podataka o ličnosti iz zemalja Evropske unije (EU) u Sjedinjene Američke Države (SAD) na osnovu mehanizma „Štit privatnosti“ (Privacy Shield), koji je na snazi i u Srbiji, i time su otvorena broja pitanja o zaštiti podataka na internetu, ali i da li bi ova presuda mogla da utiče na kontrolu podataka koje se šalju u Kinu i Rusku Federaciju, piše Radio Slobodna Evropa.U Srbiji je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije, a nedavno osporeni mehanizam “Štit privatnosti” je jedan od osnova za iznošenje podataka iz zemlje.“To znači da, ukoliko kompanija iz Srbije želi da razmenjuje podatke sa kompanijom iz SAD koja je deo ovog mehanizma, ona je to mogla da radi bez posebne dozvole našeg Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili bez potpisivanja nekog dodatnog ugovora o razmeni podataka. Sada to više nije moguće i kompanije se moraju oslanjati na neke druge osnove za iznošenje podataka”, objašnjava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije Partneri za demokratske promene.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražio je 11. avgusta od nadležnih u Srbiji da pronađu druge mehanizme prenosa podataka u Sjedinjene Američke Države propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.Kako navodi Poverenik, među ponuđenim alternativama su pravno obavezujući akt sačinjen između organa vlasti, standardne ugovorne klauzule izrađene od strane Poverenika u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka, kojima se uređuje pravni odnos između rukovaoca i obrađivača, kao i obavezujuća poslovna pravila koja se takođe uređuju ovim zakonom.Alternativa je, dodaje Poverenik, i da se podaci iznose “odobrenim kodeksom postupanja u skladu sa tim zakonom, zajedno sa obavezujućom i sprovodivom primenom odgovarajućih mera zaštite, uključujući i zaštitu prava lica na koje se podaci odnose, od strane rukovaoca ili obrađivača u drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji".Prema mišljenju Ane Toskić Cvetinović, to što je u Srbiji i dalje na snazi odluka Vlade kojom se mehanizam “Štit privatnosti” smatra valjanim osnovom za iznošenje podataka stvara problem i građanima i kompanijama.“Bitno je da Vlada Srbije što pre izmeni ovaj osnov, jer sada su i naši građani i kompanije u nekoj vrsti praznine, s obzirom na to da jedno pravilo važi za one koji su na nivou Evropske unije, naš zakonodavac se poziva na pravila EU, a odluka Vlade govori nešto što je sada suprotno realnosti”, objašnjava Toskić Cvetinović.Na pitanje RSE u koje se sve zemlje iz Srbije prenose podaci o ličnosti, u kancelariji Poverenika odgovaraju da od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u avgustu 2019. godine, Poverenik nije izdao nijedno odobrenje za prenos podataka u druge države.Postavlja se pitanje, može li se presuda Evropskog suda pravde primeniti i na transfer podataka u druge zemlje poput Kine i Rusije, posredstvom društvenih mreža kao što su TikTok, aplikacije Yandex ili tehnologije kineske kompanije Huavej?Kina ima značajan tehnološki uticaj u Srbiji, koju vidi kao deo svoje inicijative Pojas i put.Uporedo sa Pojasom i putom, tekla je i saradnja Srbije sa kineskom IT kompanijom Huawei, koja je 2017. godine potpisala nekoliko sporazuma sa srpskim ministarstvima na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su ranije potpisale vlade Srbije i Kine.U sklopu dogovora između Huaveja i Srbije je i postavljanje hiljadu kamera sa tehnikom prepoznavanja lica.Još jedan od zajedničkih projekata je i gradski "Data centar" u Kragujevcu. Otvaranju tog centra u kojem se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova i omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka prisustvovali su u martu ove godine predstavnici Vlade Srbije, ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i predstavnici Huaveja.Taj centar, međutim, sa opremom kineske kompanije i računarima sa podacima građana, smešten je u dvorištu Bezbednosne informativne agencije u Kragujevcu.Još jedna kineska platforma, sve popularnija u Srbiji, a koja čuva i potencijalno prenosi lične podatke korisnika u Kinu, jeste društvena mreža TikTok.Još uvek nije jasno koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni.

Svet

„Pandemijski“ gubici primorali hrvatsku Ina Grupu da otpušta radnike

U hrvatskoj naftnoj kompaniji Ina Grupa planiraju da otpuste oko 250 radnika zbog smanjenog obima posla, koji je nastao usled pandemije korona virusa, piše Jutarnji list."Radi se o krizi globalnog karaktera koja je pogodila sve naftne i plinske kompanije pa su one uveliko reagovale na isti način, odnosno vlastite troškove i ulaganja prilagodile su situaciji na tržištu", piše u odgovoru Ina Grupe zagrebačkom dnevniku. Iz te kompanije dodaju da u skladu sa takvom situacijom i očekivano sporim oporavkom industrije preduzimaju određene mere koje su usmerene na stabilizaciju i održivost poslovanja.Ina Grup je u prvih šest meseci 2020. imala gubitak od 128 milona evra, dok je u istom periodu prošle godine beležila dobit od 249 miliona evra.Prhodi u prvih šest meseci takođe su manji i to za 27 procenata nego 2019.KAKVE SE PROMENE OČEKUJUU Ini potvrđuju da su pokrenuli promene u organizaciji, kao i da u skladu sa okolnostima očekuju da će najviše 250 radnika biti obuhvaćeno novim restrukturirianjem. Navodi se da će u Rafineriji nafte Sisak, restrukturiranje obuhvatiti radnike koji su već duže vremena oslobođeni od radne obaveze jer ima manje posla.Planira se otvaranje oko 40 novih radnih mesta, dok će oko 200 zaposlenih ostati da radi.Kompanija inače planira da uloži oko 530 miliona evra u postrojenje za preradu teških ostataka nafte, prema programu razvoja do 2023. godine.U Ini naglašavaju i da ne nameravaju da napuste grad Sisak i podsećaju da je u planu izgradnja biorafinerije, koja bi mogla da obezbedi posao za 120 direktnih radnih mesta, kao i posao za 1000 radnika u logistici.Inače, na Facebook grupi "Radniciine" zajedno sa ličnim podacima radnika kojima se sprema otpuštanje, takođe je objavljeno da će u rafineriji u Sisku biti podeljeno oko 250 otkaza.HRVATSKA: INA RANICIMA DALA NEPRISTOJNU PONUDU

Srbija

Crédit Agricole banka otvorila jednu od najmodernijih filijala u Kraljevu

Od ponedeljka 24. avgusta 2020., klijentima Crédit Agricole banke u Kraljevu, na adresi Cara Lazara 31, na raspolaganju je jedna od najmodernijih filijala Banke uređena prema novom konceptu uređenja filijala, razvijenom po uzoru na filijale Banke širom sveta. U novom okruženju klijentima će na usluzi biti dobro poznati tim bankarskih svatnika spremnih da zajedničkim zalaganjem nađu najbolje rešenje za svakog klijenta. Novi koncept uređenja filijale razvijen je pre svega sa ciljem da klijentima u modernom i prijatnom prostoru omogući fleksibilan i neposredan odnos sa bankarskim savetnicima kao i uvede dodatne funkcionalnosti kao što je digitalna zona gde je moguće isprobati najnovije digitalne servise Banke, posebnu mašinu za brzu uplatu pazara ili uplatno isplatni bankomat na kome je moguće koristiti dinare i evre. „Crédit Agricole Srbija, deo je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih bankarskih grupacija na svetu koja posluje u 47 zemalja i ima više od 52 miliona klijenata. O snazi  i stabilnosti Crédit Agricole grupe najbolje govori kreditni rejting A+ koji je pokazatelj visoke stabilnosti, čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Sa željom da i u ovim izazovnim vremenima odemo korak dalje i klijentima omogućimo još bolje iskustvo, umesto postojeće filijale u Kraljevu, otvorili smo potpuno novu, koja predstavlja jednu od najmodernijih filijala Crédit Agricole banke u Srbiji“ rekao je Romuald le Masson, Rukovodilac prodajne mreže Crédit Agricole Srbija. Crédit Agricole banku u Srbiji čini više od 900 zaposlenih koji u 74 filijale, kroz individualan pristup i posvećenost svakodnevno rade na unapređenju partnerskog odnosa sa 300.000 klijenta, imajući u vidu specifične potrebe svakog od njih kao i osobenost vremena u kome živimo.  

Svet

Vlasnike poslovnog prostora će obezbeđivanje od korone koštati milione

Vlasnici kancelarija suočavaju se sa milionima funti dodatnih troškova u pokušaju da radna mesta učine bezbednim od pandemije u nadi da će nagovoriti zaposlene da se vrate u kancelarije, piše Fajnenšal tajms.Uvode se nove zdravstvene mere kao što su beskontaktni sistemi za ulazak u kancelariju, odvojeni stolovi, sve s ciljem da se smanji širenje infekcije i da se uveri osoblje, od kojih su mnogi zabrinuti da sedenje u kancelariji nikada neće biti bezbedno kao rad od kuće.Međutim, primena ovih mera predstavljaće veliki trošak za vlasnike kancelarija, kako kaže Livju Tudor, predsednik Evropske federacije za imovinu i predsednik kompanije Genesis Property, koja poseduje portfelj kancelarija u iznosu od 500 miliona evra, u čijem zakupu su Siemens, Societe Generale i Accenture.„Taj trošak sličan je prelasku na potpuno ekološka rešenja, 1 do 2 odsto ukupne početne investicije. Ali poenta je učiniti radno mesto bezbednim i verujem da će vlasnici kancelarijskog prostora to i učiniti“, rekao je Tudor.Kriterijumi za održavanje bezbednosti u kompaniji Genesis kreću se od jednostavnih mera poput uvođenja skenera temperature u predvorje, do nekih skupljih koraka, kao što je prefarbavanje površina antimikrobnom bojom, stvaranje namenske sobe za karantin, kao i unajmljivanje nadzornika koji će voditi računa da se sve mere poštuju.Vlada Velike Britanije objavila je smernice o tome šta poslodavci i vlasnici kancelarija treba da rade da bi radna mesta bila bezbedna, preporučujući detaljne procene rizika i da osoblje drži dva metra.Ove mere biće neophodne, iako predstavljaju veliki trošak, pogotovu za velike rentijere kancelarijskog prostora.

Srbija

Za predškolsko još uvek nema antikorona pravila

Tri reprezentativna sindikata traže od Vlade Srbije da se što pre uključi u rešavanje problema u vezi sa radom predškolskih ustanova, piše list Danas."Zaposleni u predškolskim ustanovama su neprijatno iznenađeni dopisom Ministarstva prosvete u kome je direktorima predškolskih ustanova ostavljeno da u saradnji sa osnivačem, odnosno lokalnim kriznim štabom, s obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju u konkretnoj lokalnoj zajednici, donesu odluku o povećanju odnosno smanjenju broja dece u objektu ili grupi", kažu predsednici Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, GSPRS "Nezavisnost" i Sindikata obrazovanja Srbije. Podsećaju da je u svim ustanovama obrazovanja i vaspitanja u Srbiji ista epidemiološka situacija, ali da nedostaju pravila o radu u predškolskim ustanovama.Neke od njih, napominju vaspitači, rade u sastavu osnovnih škola.Naglašavaju i da neke lokalne samouprave do sada nisu imale mnogo razumevanja za predškolske ustanove.Zbog toga strahuju da od 1. septembra može da se dogodi da, tamo gde vrtići koriste kapacitete škole, u dve susedne učionice  slične kvadrature učitelj radi sa 15 učenika, a vaspitač sa 26 i više dece.Predstavnici tri sindikata navode i da su u više navrata Ministarstvu prosvete dostavljali predloge kako da se organizuje rad predškolskih ustanova.Međutim, napominju da do sada nikakav odgovor nisu dobili.PROČITAJTE JOŠ:PROSVETARI TRAŽE ODLAGANJE NASTAVE U UČIONICAMA

Svet

Generalni sektretar UN: 120 miliona poslova u turizmu ugroženo zbog pandemije

Oko 120 miliona poslova u turističkom sektoru ugroženo je zbog pandemije, saopštio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, piše Radio Slobodna Evropa."U prvih pet meseci ove godine, međunarodni turistički dolasci opali su za više od 50 odsto i izgubljeno je oko 320 milijardi dolara izvoza kroz turizam", rekao je sekretar."Ukupno je ugroženo oko 120 miliona direktnih poslova u turizmu“, naglasio je Gutereš.Zemlje širom sveta pogođene su restriktivnim merama zbog pandemije, letovima koji su prizemljeni i zatvorenim granicama, ali su, prema rečima sekretara, zemlje u razvoju posebno teško pogođene, uključujući i one u Africi."Pad prihoda doveo je do povećanja krivolova i uništavanja staništa u zaštićenim područjima i oko njih, a zatvaranje mnogih lokacija Svetske baštine oduzelo je zajednicama važna sredstva za život", dodao je sekretar UN-a.Takođe je imalo negativnog uticaja na žene, ruralne zajednice i domorodačke ljude, rekao je, primećujući važnost obnove turističkog sektora, koji zapošljava jednu od deset osoba širom sveta.Gutereš je naveo pet ključnih oblasti, uključujući ublažavanje socio-ekonomskih efekata pandemije i podršku zelenom rastu kao načine za unapređenje oporavka sektora.

Svet

TikTok tužio američku vladu

Aplikacija za deljenje videa sadržaja TikTok podnela je sinoć tužbu protiv američke vlade, osporavajući napore administracije trenutnog predsednika SAD Dnalada Trampa da zabrani poslovanje američke podružnice te kompanije.Na svom blogu, TikTok je tvrdio da zabrana onemogućava da sudskim putem zaštiti svoja pra, zagarantovanim Petim amandmanom Ustava SAD.TikTok je dodao da je izvršna naredba predsednika Trampa, koju je on potpisao početkom meseca, "ignorisala napore kompanije da dokaže da ne deli podatke sa kineskom vladom i da ne predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost"."Ne podnosimo tužbu olako, ali smatramo da nemamo drugog izbora nego da preduzmemo mere za zaštitu naših prava i prava naše zajednice i zaposlenih. Zbog izvršne naredbe koja preti da će zabraniti naše američko poslovanje, eliminisati otvaranje 10.000 radnih mesta (u SAD) i nepovratno ošteti milione Amerikanaca koji se služe našom aplikacijom za zabavu, održavanje veza ili zaradu, što je od vitalnog značaja posebno za vreme pandemije, jednostavno nema izbora", navodi se u saopštenju.Bela kuća i Ministarstvo pravde odbili su da prokomentarišu tužbu.Bajtdens, majka-firma TikTok aplikacije, tvrdi da je vladi SAD pružio "obimnu dokumentaciju" koja objašnjava TikTokove bezbednosne prakse, kojima se navodno dokazuje da je privatna kompanija koja ne deli podatke sa kineskom vladom.Kineski Bajtdens je prethodno saoptio da smatraju da su napadi vašingtona na TikTok eskalacija ekonomskog sukoba sa Kinom, koja strogo reguliše ili zabranjuje američkim digitalnim kompanijama da posluju unutar svojih granica.TikTok u međuvremenu nastavlja da pregovara o prodaji svojih američkih, kanadskih, australijskih i novozelandskih operacija sa Majkrosoftom, Oraklom i drugim investitorima.Zabrana poslovanja prema međunarodnom aktu o hitnim ovlašćenjima trebalo bi da stupi na snagu 15. septembra.

Srbija

Sedište SANU dobija novi izgled i koncertnu dvoranu

Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti u naredne četiri godine biće rekonstruisana i dograđena, objavljeno je na Instagram stranici @beogradskiprojekti."Završetak celokupne investiciono-tehnicke dokumentacije očekuje se tokom marta 2021. U skladu sa tim, radovi bi trebalo da počnu tokom 2021. U prvom kvartalu 2021. takođe računamo da bi mogla biti izdata građevinska dozvola. Do 2024. (na godišnjicu izgradnje zdanja) planiran je završetak svih radova i ponovno otvaranje objekta," navode iz "Bureau cube partners", projektantskog birioa koji je pobedio na međunarodnom tenderu.Pored tog biroa, autori projekta su i arhitekte Milan Lojanica, Milan D. Rašković i Miodrag Mirković. U planu je kompletna obnova objekta, rekonstrukcija prednje i unutrašnje fasade, renoviranje enterijera, proširenje galerije i centralnog dela na atrijumski deo objekta. Dvorišni deo palate SANU autori projekta su reorganizovali i na tom mestu projektovali multifunkcionalnu koncertnu dvoranu za 350 posetilaca.U okviru Galerije likovne i muzičke umetnosti i Galerije nauke i tehnike, autori su dodatno posvetili pažnju funkcionalnoj i tehničkoj reorganizaciji.Sve to uključuje radove u Biblioteci i Arhivu SANU, Svečanoj sali i Spomen prostoru, Institutu i Odeljenju SANU, Izdavačkoj delatnosti i Kabinetu, Ateljeu i Centru za umetničku edukaciju.Završetak radova planiran je 2024. godine.SANU I UNIVERZITET U BEOGRADU TRAŽE DA IM SE VRATI IMOVINA ZADUŽBINA

Svet

Luksuzna modna marka počinje da prodaje zaštitne maske

Britanska luksuzna modna marka Barberi (Burberry) prva je zvanično lansirala kolekciju skupih maski za lice, piše Biznis insajder.Kolekcija maski najavljena je u četvrtak, ali još uvek nije poznat tačan datum kada će ove maske postati dostupne široj javnosti.Barberi kaže da su maske trajne, igrađene od viška tkanine i “poboljšane antimikrobnom tehnologijem”. Prema informacijama na veb sajtu ove modne marke, maske će koštati oko 90 funti, što je nešto manje od 120 dolara.Ovo nije prvi put da je kompanija proizvodila maske, ali biće prvi put da to čine u komercijalne svrhe.Barberi je u aprilu koristio svoju fabriku jakni za proizvodnju zaštitne opreme za zdravstvene radnike koji su se borili protiv pandemije.Brend je takođe osnovao fond „COVID-19 Burberri Foundation“, koji pomaže zdravstvenim radnicima i drugima koji su pod ozbiljnim uticajem pandemije i donirao sredstva za istraživanje vakcinacije.Za sada je poznato da će maske biti dostupne u dve boje, bež i bledo plave. Svaka maska poseduje malu putnu torbicu koja omogućava njeno sigurno nošenje. Kako navode, 20 odsto od prodajne cene svake maske, brend će donirati fondu.

Srbija

Upotreba električnih trotineta biće regulisana zakonom do kraja godine

Upotreba trotineta biće regulisana do kraja godine novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja, kažu u Agenciji za bezbednost saobraćajam, piše portal startit.Zakon će za električne trotinete uvesti regulativu sličnu onoj koja se primenjuje u Sloveniji, objašnjava pomoćnica direktora Agencije Svetlana Miljuš za Tanjug.To znači da se električni trotineti ne smeju voziti po kolovozu, već po trotoaru i to brzinom ne većom od brzine hoda, odnosno oko šest kilometara na sat. Iz ove Agencije apeluju na građane da se već sada pridržavaju tih propisa.„Ukoliko su na trotoaru, da se ne kreću brže od brzine hoda, jer pešaci ne očekuju da se pojavi neko ko se kreće brže od njih. Treba da vode računa i o deci, da se ne zaleću da ih ne bi povredili, jer roditelji slobodnije puste decu da se kreću na trotoaru.”Predlaže se i nošenje retroreflektujućih prsluka, ali i korišnjenje prednjih i zadnjih svetala, prilikom smanjene vidljivosti. Što se dece tiče, ona mlađa od osam godina neće smeti da voze elektične trotinete, a mlađa od 12 će morati da nose kacigu.

Svet

Na ljubljanski aerodrom vratilo se samo devet avio-prevoznika

Preduzeće Fraport Slovenija koje upravlja nada se da će letove sa aerodroma "Jože Pučnik" do kraja leta uspostaviti još nekoliko avio-prevoznika, koji su najavili svoj dolazak, piše portal Seebiz.Sa druge strane, stanje u kojem se nalazi slovenački nacionalni avioprevoznik ukazuje na duboku krizu koja potresa to preduzeće."Saobraćaj na Brniku postaje sve življi, jer se aviokompanije postepeno vraćaju. Datumi obnavljanja leta i količina leta mnogo zavise od ograničenja na graničnim prelazima i od drugih restriktivnih mera u pojedinim zemljama, kao i od oporavka potražnje za letovima", saopštila je nedavno Fraport Slovenija.TRENUTNO AKTUELNE LINIJESa Aerodroma Ljubljana trenutno leti Air Serbia u Beograd četiri puta nedeljno, Montenegro Airlines jednom nedeljno u Podgoricu, Lufthanza dvanaest puta nedeljno u Frankfurt, Wizz Air dva puta nedeljno za Brisel i Transavia dva puta nedeljno u Amsterdam.Air France svakodnevno leti za Pariz, Turkish Airlines tri puta nedeljno za Istanbul, Easyjet jednom nedeljno za Berlin i dva puta za London, a LOT Polish Airlines četiri puta nedeljno za Varšavu.U Sloveniji se nadaju da će do kraja letnje sezone Aeroflot ponovo leteti za Moskvu, Brussels Airlines za glavni grad Belgije i jedan od izraelskih prevoznika za Tel Aviv.Finnair je najavio da se vraća u Ljubljanu tek naredne godine. Prema trenutnim prognozama, Easyjet ovog leta neće uspostaviti letove do londonskog Lutona i Stansteda.Isto važi i za Lufthanzine letove do Minhena, Ciriha, Iberijine do Madrida, British Airways-a do Htiroua i Windrose do Kijeva, saopšteno je iz slovenačke kompanije.ADRIJA I DALJE U PROBLEMIMAStečajni upravnik slovenačkog avioprevoznika Adrija ervejz objavio je prodaju imena te kompanije, nakon što je prvi pokušaj prodaje ove godine propao, piše portal Exyuaviation.Početna cena je preopolovljena sa 100 na 50 hiljada evra, a rok za podnošenje prijava je 28. septembar.Bivši vlasnik Adrija ervejza, 4K invest, prodao je brend Adrije jednoj kompaniji sa Malte 2016. za osam miliona evra i pokušao da to predstavi kao profit.Adrija je posle toga povratila pravo na svoj brend nakon što je preuzela maltešku kompaniju početkom 2019. godine.PROČITAJTE JOŠ:SLOVENAČKI KRALJ BANANA PREUZEO PROPALOG AVIO-PREVOZNIKA

Svet

Preko tri i po milijardi ljudi nema pouzdan izvor struje

Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Elektrisiti žurnal (Electricity Journal) oko 3,5 milijardi ljudi nema pouzdan i stalan pristup električnoj energiji, piše Axios.Pristup pristupačnoj, pouzdanoj i održivoj električnoj energiji je uslov modernog života i sadržan u UN-ovim ciljevima održivog razvoja.Prema UN-u broj ljudi bez pristupa električnoj energiji smanjio se sa 1,2 milijarde koliko je bilo 2010. na 789 miliona u 2018. godini, međutim novo istraživanje ukazuje da je taj broj mnogostruko veći.Istraživači su pokušali da izračunaju globalne brojeve onoga što su nazvali "razumno pouzdanim" pristupom električnoj energiji.Ispitali su učestalost i trajanje isključenja struje širom sveta kako bi utvrdili šta kategorišu kao osnovni nivo za uslugu električne energije.Na osnovu njihovih izračuna, više od 3,5 milijardi ljudi, većina njih koncentrisanih u subsaharskoj Africi i južnoj Aziji, nema dovoljno pouzdan pristup električnoj energiji.Stručnjak za razvoj Tod Mos, jedan od autora novog istraživanja, je prošle godine napomenuo da samo u Kaliforniji troše više električne energije za video igre nego što cela zemlja Kenija koristi za sve."Podaci pokazuju da je osnovni pristup samo prvi korak, polovina planete nema pouzdan pristup", kaže Mos.