Najnovije

Srbija

Mali: Gradskim hotelima 350 evra pomoći po krevetu i 150 po sobi

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će gradski hoteli dobiti pomoć kako bi ublažili ekonomske posledice pandemije koronavirusa u iznosu od 350 evra po krevetu i 150 po sobi, javlja agencija Beta. On je novinarima posle sastanka sa predstavnicima hotela u Privrednoj komori Srbije rekao da je jedini uslov da do kraja godine ne otpuštaju više od deset odsto zaposlenih. Dodao je da će hoteli novac dobiti krajem septembra, a najkasnije početkom oktobra, kao i da će za desetak dana Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objaviti javni poziv za hotelijere kojim će biti precizirani kriterijumi za prijavu na ovaj program.Po rečima ministra finansija, od oko 380 kategorisanih gradskih hotela otvoreno je samo 115, a u Beogradu od 115 hotela sada rade 42, a njihova popunjenost je oko 9,5 odsto.Ovo predstavlja prvu sektorska meru za ublažavanje posledica COVID-19 namenjenu ugostiteljstvu, koje je među granama najteže pogođenim globalnom zdravstvenom krizom, iako je država od početka vanrednog stanja najavljivala posebne mere za hotelijere i sektor logistike.Prosečna popunjenost hotela u Beogradu 1. jula ove godine bila je 16,12 odsto, a u Novom Sadu 19,44 odsto, pokazuju podaci koje je objavilo poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede HORES.

Svet

Marks & Spencer će tokom naredna tri meseca ukinuti sedam hiljada radnih mesta

Britanski maloprodajni lanac Marks end Spenser (Marks & Spencer) objavio je da planira da tokom naredna tri meseca ukine oko 7.000 radnih mesta posle pada prodaje za vreme pandemije, javlja BBC.Kompanija kaže da im je pandemija jasno stavila do znanja da je došlo do "značajne promene u trgovini“.Prodaja odeće i robe za domaćinstvo u radnjama bila je "znatno ispod" očekivanih nivoa 2019. godine, iako je prodaja preko interneta bila snažna. Kako se navodi 68 odsto narudžbi isporučeno je na kuću kupaca za vreme tog kvartala, u odnosu na 29 odsto prethodne godine.Ovaj maloprodajni lanac se nada da će "značajan deo" smanjenja radnih mesta, što je oko desetina njegove radne snage, biti dobrovoljno otpuštanje i rano penzionisanje.Kompanija je rekla da je rad tokom pandemije pokazao da se može raditi „fleksibilnije i produktivnije“, s više osoblja koje obavlja više zadataka i kreće se između hrane, odeće i kućnih odeljenja.M&S je saopštio da je ukupna prodaja opala za 29,9 odsto za osam neđelja otkako su prodavnice ponovo otvorene, sa padom prodaje u objektima od 47,9 odsto, a na internetu 39,2 odsto. „Ostaje znatna neizvesnost oko tržištnih uslova i trajanja mera socijalnog distanciranja i mi zadržavamo oprezan pristup u planiranju za ostatak godine”, navela je kompanija."Maloprodajni trgovci već su se borili s tempom strukturalnih promena s kojima se suočava sektor, ali uticaj pandemije bio je korak promena za ovu industriju“, kaže Ričard Lim, izvršni direktor kompanije Retail Economics.Šef kompanije M&S Stiv Rov rekao je da kupci možda nikada više neće „kupovati na isti način“ nakon pandemije.

Svet

Fejsbuk ukida stari dizajn sajta u septembru

Stari dizajn Fejsbukove stranice nestaće u septembru, saopštila je kompanija rekavši da će svi uskoro imati novi dizajn, piše portal The Verge.Novi dizajn je najavljen na Fejsbukovoj konferenciji za programere prošle godine, a prvobitno je predstavljen na iOS-u i Android-ovim servisima. U martu je lansiran i na računarima kao dodatna funkcija, pružajući ljudima mogućnost da koriste i dalje stari dizajn ukoliko to žele. Međutim, od septembra, stari dizajn će potpuno nestati.Novi interfejs je velika promena u odnosu na ono što je Fejsbuk koristio većinu svog postojanja. Mnogo je čistije, uključuje više prostora, a postoji i mračni mod za ljude kojima to više odgovara.Funkcionalno, takođe stavlja veći fokus na funkcije usluge Grupe, kao i vidno prikazivanje veza do odeljka Facebook, Watch, Marketplace i Gaming u svojoj gornjoj navigacionoj traci.Iako je po svemu sudeći ova promena bila preko potrebna, ovo ne garantuje da će Fejsbuk uspeti da vrati neke od korisnika koje su izgubili proteklih godina.

Svet

Ekonomski oporavak Nemačke i Francuske počeo da usporava

Ekonomski oporavak od pandemije počeo je da se usporava u dve najveće evropske ekonomije nakon višemesečnog poboljšanja, pokazalo je široko praćeno istraživanje o poslovnim aktivnostima, piše Fajnenšal tajms.IHS Markit-ov indeks o zdravlju ekonomije, koji sačinjavaju na osnovu anketa sa menadžerima bio je ispod očekivanja ekonomista u avgustu, postavljajući pitanja o snazi oporavka evrozone u trećem kvartalu.U Francuskoj je indeks pao na 51,7 u avgustu, sa 57,3 u julu. Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekivali su da će ostati stabilan na 57.2.U Nemačkoj je indeks pao na 53,7, sa 55,3 u julu. Tu su ekonomisti očekivali da će indeks biti stabilan na 55,0.Vrednost indeksa iznad 50 označava da je većina preduzeća prijavila proširenje aktivnosti.Evro je nakon ovih vesti izgubio vrednost za nekih 0,3 procenata.Fil Smit, ekonomista IHS Markit-a, rekao je da je aktivnost u nemačkom uslužnom sektoru bila blizu zastoja u avgustu nakon što su vraćena pravila obaveznog karantina za putnike i nakon što je veliki broj ljudi ostao bez posla. Indeks za nemački uslužni sektor bio je 50,8, u odnosu na 55,6 koliko je bio u julu.Činilo se da je nemačkoj proizvodnji išlo bolje, jer je indeks skočio na 53, u poređenju sa 51 koliko je bio u julu, međutim Smit kaže da kontinuirano smanjivanje broja zaposlenih u fabrikama pokazuje da "još uvek postoji osnova za nadoknađivanje i preduzeća ostaju pod pritiskom da smanje troškove".U francuskoj proizvodnji određeni procenat preduzeća rekao je da se aktivnost poboljšala u poređenju sa julom, međutim indeks je opao sa 52,4 koliko je bio u julu na 49 u avgustu.Francuski uslužni sektor zabeležio je indeks 51,9, u odnosu na 57,3 u julu."Nakon oštre ekspanzije registrovane u julu, rast se zaustavio. U međuvremenu, došlo je do ubrzanja stope smanjenja radnih mesta nakon tri meseca uzastopnog ublažavanja“, rekao je Eliot Ker, ekonomista IHS Markit-a.Nemačka privreda je u drugom kvartalu pretrpela istorijsko smanjenje od 10,1 odsto, posle pada od 2 odsto u prvom kvartalu, a francuska ekonomija je patila još više, smanjivši se za 13,8 odsto, nakon pada od 5,9 odsto u prva tri meseca godine.Ankete o zdravlju ekonomije IHS Markit-a nisu u potpunosti merilo oporavka ekonomske aktivnosti u odnosu na nivo pre virusa, iako pokazuju oporavak ekonomije, ne mogu najtačnije da odrede tempo oporavka.

Svet

Četvrtina hotela u Americi ne može da plati svoje hipoteke

Hotelijerstvo u Americi nalazi se u velikim problemima, jer  četvrtina hotela ne može da plati svoje hipoteke i preti im zatvaranje, piše CNN.Izveštaj, koji je ove nedelje upućen Kongresu, pokazuje da je procenat zajmova koji kasne sa isplatama 30 i više dana skočio na 23,4 odsto, u odnosu na prošli mesec.Radi poređenja procenat hotelskih kredita koji na kraju 2019. godine nisu bili isplaćeni iznosio je tek 1,3 odsto.„Zbog rekordno niskog broja putovanja, hiljade hotela ne može da priušti da plati svoje komercijalne hipoteke i suočavaju se sa činjenicom da će morati da zatvore svoja vrata", rekao je Čip Rodžers, izvršni direktor Američke asocijacije za hotel i smeštaj.Prema njegovim rečima „desetine hiljada“ ljudi zaposlenih u tom sektoru je u velikom riziku, ukoliko federalna pomoć ne bude pružena.Pandemija je gotovo ugasila potražnju za putovanjima, što je očigledno u nedavnom nizu loših kvartalnih finansijskih izveštaja za hotelske lance i aviokompanije.Kao rezultat toga, stope prestupnosti na tržištu hartija od vrednosti koje trguju hipotekom su visoke. Komercijalne hipotekarne hartije od vrednosti objedinjuju kredite mnogih kompanija, uključujući vlasnike komercijalnih nekretnina, poput hotelskih lanaca. Ti krediti se dalje dele i prodaju investitorima.Trenutno je neplaćenih kredita oko 20,6 milijardi dolara, u poređenju najveći obim neplaćenih hotelskih kredita tokom finansijske krize pre više od decenije bio je 13,5 milijardi dolara.U pismu koje je potpisalo više od 4.000 vlasnika hotela i nekoliko trgovinskih grupa poslano Kongresu, industrija je zatražila podršku za Zakon o pomaganju u nastojanju da se otvore imovine.Zakon HOPE ima za cilj pružanje finansijske pomoći malim preduzećima koja posluju na tržištu komercijalnih nekretnina i preusmerila bi sredstva iz fonda za ekonomsku stabilizaciju."Zakon HOPE omogućio bi vlasnicima preduzeća da vode svoje poslovanje, ukoliko ne dobijemo pomoć uskoro preti talas zatvaranja hotela“, navodi se u otvorenom pismu.

Srbija

Ministarstvo pravde na softver izdvaja više nego na plate

inistarstvo je iskazalo rashode za Kompjuterske usluge u iznosu od 328.082hiljada dinara, od čega Usluge za izradu softvera – konto 423211 su iskazane u iznosu od371 hiljada dinara, Usluge za održavanje softvera – konto 423212 u iznosu od 285.231hiljada dinara i Ostale kompjuterske usluge – konto 423291 u iznosu od 42.480 hiljadadinara.Usluge za održavanje softvera – konto 423212 su iskazane u iznosu od 285.231hiljada dinara.Ostale kompjuterske usluge – konto 423291 su iskazane u iznosu od 42.480 hiljadadinara.Naknade članovima upravnih, nadzornih odbora i komisija – konto 423591 suiskazane u iznosu od 32.244 hiljada dinara.Rashodi na ovom kontu se odnose na sredstva ostvarena po osnovu odlaganjakrivičnog gonjenja u skladu sa članom 283. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnompostupku23, kojim je propisano da javni tužilac može odložiti krivično gonjenje zakrivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, akoosumnjičeni prihvati, da na račun propisan za uplatu javnih prihoda, uplati određeninovčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe. Saglasno st. 4. do 8.istog člana sredstva prikupljena na ovaj način, u ukupnom iznosu od 470.000 hiljadadinara, su dodeljena Rešenjem Vlade od 11. jula 2019. godine humanitarnimorganizacijama, fondovima, javnim ustanovama i drugim pravnim licima za 150projekataNovčane kazne i penali po rešenju sudova, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od900.845 hiljada dinara.Novčane kazne i penali po rešenju sudova - konto 483111 su iskazane u iznosu od1.057.642 hiljada dinara.Ministarstvo pravde je ove rashode izvršavalo za isplatu naknade nematerijalne imaterijalne štete podnosiocima ustavnih žalbi u slučajevima kada je odlukom Ustavnogsuda usvojena ustavna žalba i utvrđeno da je podnosiocima ustavnih žalbi povređenopravo na suđenja u razumnom roku i pravo na imovinu, zajamčeno čl. 32. i 58. UstavaRepublike Srbije, u postupcima koji su vodili pred sudovima. Naknada se isplaćuje nateret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca oddana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.Izdaci za Kancelarijske zgrade i poslovni prostor – konto 511221 su iskazani uiznosu od 925.940 hiljada dinara.Izdaci su izvršeni na osnovu privremenih situacija i ispostavljenih računadobavljača Strabag doo Beograd, za izvođenje radova na izgradnji zgrade pravosudnihorgana u Kragujevcu a u skladu sa zaključenim ugovorom.Na osnovu podataka evidentiranih sudskih presuda i tužbi iz pomoćnihevidencija (excel tabele) koje vodi Ministarstvo, utvrđeno je da potencijalne obavezeMinistarstva ukupno iznose 629.961 hiljada dinara, odnosno: naknade štete satroškovima neosnovanog lišenja slobode u 2019. godini iznose 380.467 hiljada dinara,ukupan iznos naknade štete sa troškovima za rehabilitaciono obeštećenje iznose189.797 hiljada dinara a ukupan iznos naknade štete sa troškovima po drugom osnovuiznose 59.697 hiljada dinaraMinistarstvo nije unelo podatke u koloni 4 u Obrazac 5 – o planiranimprihodima i primanjima kao i iznosima odobrenih aproprijacija, što nije u skladu sačlanom 10. stav 2. Pravilnika o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenjafinansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstavaorganizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova.Rizik: Ukoliko se rashodi i izdaci ne planiraju, izvršavaju i evidentiraju u skladu saklasifikacijom rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja - koja iskazuje prihodei primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava, postoji rizik darashodi i izdaci neće biti iskazani prema potrebama za obavljanje određenih aktivnostiili ostvarenje određenih ciljeva i neće odgovarati odobrenim aproprijacijama.Preporuka broj 1: Preporučujemo odgovornim licima Ministarstva da finansijskeizveštaje sastavljaju u skladu sa Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanja ipodnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstavaorganizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova.inistarstvo pravde, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od5.190.813 hiljada dinara. Od navedenog iznosa, na izvor 01 – Opšti prihodi i primanjabudžeta se odnosi 3.717.500 hiljade dinara, na izvor 04 – Sopstveni prihodi budžetskihkorisnika se odnosi 197.319 hiljade dinara, na izvor 06 – Donacije od međunarodnihorganizacija se odnosi iznos od 35.040 hiljada dinara, Primanja od inostranihzaduživanja – izvor 11 iznose 1.191.152 hiljada dinara, Neraspoređeni višak prihoda izranijih godina – izvor 13 iznosi 46.202 hiljada dinara a izvor 15 – Neutrošenasredstva donacija iz prethodnih godina iznose 3.600 hiljada dinara. Planiran jeprogramski budžet koji se sastoji iz dva programa, unutar koji su planirane programskeaktivnosti/projekti.Ministarstvo pravde je u izveštajima o izvršenju budžeta za 2019. godinu iskazaloprihode i primanja od zaduživanja u ukupnom iznosu od 4.671.695 hiljada dinara, od čegaiz budžeta Republike Srbije (izvor 01) iznos od 3.463.799 hiljada dinara, iz donacijaiznos (izvor 06) od 24.030 hiljada dinara i iz ostalih izvora ukupan iznos od 1.183.866hiljada dinara (izvor 04 u iznosu od 44.724 hiljada dinara i izvor 11 u iznosu od1.139.142 hiljada dinara).Plate, dodaci i naknade zaposlenih,planirana su sredstva u iznosu od 147.219 hiljada dinara.

Svet

Hrana iz mora ‒ šansa da se prehrani planeta

Globalna potražnja za hranom je u konstantnom porastu, što trenutno predstavlja ozbiljno pitanje da li se ponuda može povećati na ekološki održiv način. Širenje farmi na kopnu je i dalje moguće, ali se procenjuje da to može ubrzati klimatske promene i gubitak biodiverziteta. Najnovija istraživanja pokazuju kako poboljšanja u oblasti "marikulture" i održivog ribolova do 2050. godine može značajno povećati proizvodnju hrane iz mora.Kako prenosi portal Axios, studija objavljena u časopisu Nature ukazuje da bi dobre javne politike mogle da do sredine veka utiču da godišnja globalna proizvodnju hrane iz mora dostigne 44 miliona tona.Kako hrana iz mora predstavlja svega 17 odsto trenutne proizvodnje mesa, to bi predstavljalo značajno povećanje izvora prroteina neophodnih da se prehrani 9,8 milijardi ljudi, koliko se procenjuje da će ih živeti na planeti do 2025. godine.Projekcije iznete u istraživanju mogu zvučati iznenađujuće, obzirom da ekolozi godinama upozravaju da će prekomerni ribolov u isprazniti okeane u narednih nekoliko decenija.Iako trenutno većina morskih plodova potiče od ribolova, naučnici predviđaju pomak ka "marikulturi", odnosno uzgoju riba na moru.Ako se trendovi razvoja marikulture i upravljanja ribarstvom nastave, globalno se može proizvoditi "znatno više hrane nego danas, i to na održiviji način".To će zahtijevati diverzifikaciju proizvodnje na trenutno nedovoljno zastupljene vrste riba, ali i na druge održive izvorime poput insekata, algi i mikroba.Potrošači će takođe morati da izmene svoje sklonosti, što znači manje fileta lososa i tune, a više školjki u ishrani.

Srbija

Nova pravila za ulazak u Srbiju, četiri susedne zemlje rizične

Ministarstvo zdravlja deonelo je novo uputstvo koje uređuje putovanja i ulazak lica koja dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom u Srbiju. U propisu koje je juče objavljeno u Službenom glasniku, i koje se primenjuje od istog dana, navodi se da se za rizične zemlje smatraju Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija i Hrvatska.Ulazak u zemlju je dozvoljen pod uslovom da putnici iz susedstva poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo koronavirusa, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje ulaze u Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.Nove odredbe se ne primenjuju na državljane Srbije koji dolaze iz navedenih država i na strane državljane koji su u tranzitu kroz našu zemlju, pod uslovom da se na njenoj teritoriji ne zadržavaju duže od 12 časova od momenta prelaska granice.Dodatno, propisi ne važe za strane državljane koji su bili u tranzitu kroz četiri države regiona (takođe ne dužem od 12 sati), na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova, na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava ili kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih identifikacionih dokumenata.Dodatne potvrde neće trebati ni deci starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u njegovoj pratnji poseduje negativan RT-PCR, ukoliko je potreban, stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji, kao ni na  pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Srbije ili koji u nju dolaze radi izvršenja službenih zadataka, uz prethodnu najavu.Uslov za ulazak državu ne primenjuje se na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica, kada se radi o posadama kamiona, autobusa, vozova ili teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka."U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe", navodi se u službenom glasnikuUlazak se automatski odobrava i na državljanima susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali su dužni da prilikom prelaska granice poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika zemlje da lice obavlja poljoprivredne radove, pod uslovom reciprociteta.Slična situacija je i za strane državljane koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni u Srbiji, a kojima su poslodavci izdali dokument o radnom angažovanju, takođe pod uslovom reciprociteta.Dodatno, Vlada Srbije je takođe juče izmenila Odluku o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kojom se potvrđuje da se lica koja su pozitivna na koronavirus, a koja nemaju simptome bolesti, upućuju u izolaciju u kućnim uslovima sa zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje u trajanju od 14 dana, nakon čega se javljaju na pregled o kovid-ambulante u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta.Lica kod kojih se ispoljavaju vrlo blagi simptomi i/ili znaci bolesti COVID-19 upućuju se, nakon pregleda lekara specijaliste iz prijemno-trijažnog centra kovid-bolnica, na lečenje i izolaciju u kućnim uslovima pod zdravstvenim nadzorom lekara primarne zdravstvene zaštite.Osobe koje su nakon izolacije i lečenja, odnosno jednog negativnog testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, otpuštena na kućno lečenje, dužna su da, nakon otpusta, ostanu pod zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje.

Svet

Nemačkoj fali 50.000 negovatelja

Nemačkoj trenutno nedostaje 50.000 zdravstvenih negovatelja, što je problem koji nemački ministar zdravlja Jens Špan želi rešiti radnom snagom iz inostranstva, ali uoči pandemije koronav...

Srbija

Kreditor odbio da smanji dug Er Srbiji

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija (Air Serbia) obavestio je kreditora Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da ne može da izmiri dug od 56,5 miliona dolara koji sledećeg meseca stiže na naplatu, ali je kreditor odbio da smanji potraživanje, piše Politika.Avio-prevozniku, čiji su suvlasnici Vlada Srbije sa 51 odsto i Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 49 odsto, u septembru stiže na naplatu kredit od 56,5 miliona dolara podignut od fonda EA partners, a istom kreditoru u junu sledeće godine treba isplatiti još jedan zajam od 63 miliona dolara.Er Srbija u pismu kreditoru iz jula ove godine traži da kredit na dan isplate bude smanjen za 89 odsto, od ukupno oko 120 miliona dolara duga, kako bi mogla da nastavi da posluje i generiše potrebna sredstva da bi otplatila kredit nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja usled trenutne pandemije koronavirusa, zatvaranja aerodroma 19. marta i nemogućnosti obavljanja letova.Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije neprihvatljiv i očekuje da će Er Srbija platiti sve iznose u celosti, prema ugovoru o kreditu na dan dospeća, u skladu sa dogovorenim i prihvaćenim uslovima.Da bi ovo moglo da bude opterećenje za budžet ukazao je i Fiskalni savet u poslednjem izveštaju, koji se bavi efektima zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja, gde konstatuje da bi rashodna strana budžeta mogla do kraja godine da ostane u skladu sa onim kako je rebalansom predviđeno, ako ne bude nepredviđenih okolnosti, ali i upozorava da je nepoznato da li će i na koji način državna preduzeća dobiti podršku iz javnih sredstava.Milan Kovačević, konsultant za investicije, ukazuje na činjenicu da je u ovom slučaju jedan od partnera kreditirao zajedničko preduzeće  jer on smatra da su Etihad, suvlasnik Er Srbije, i EA partners, koji je pozajmio Er Srbiji 120 miliona dolara, povezana lica.”U ovoj situaciji Er Srbiji sledi stečaj ili da uradi nešto razumno. Er Srbija sutra počinje da leti za Crnu Goru i mora da kupi gorivo. Ako kreditor blokira račun, a što ne bi blokirao ako se ne dogovore, Er Srbija ide u stečaj", rekao je Kovačević Dodao je i da kompanija ne ide u stečaj kada napravi gubitak, već kada ne može da posluje, što podrazumeva kupovinu goriva, isplatu zarada i slično."Najgluplje bi bilo da država opet upumpa novac u Er Srbiju da bi uplatila Etihadovom fondu novac. To ne bi smelo da se dogodi. Amerika je takvim preduzećima dala kredite da prebrode krizu, slično našem UPPR-u, ali to je još efikasnije. Trebalo bi razmotriti sve moguće dobre ideje. Etihad smo hvalili kada je dokapitalizovao našu avio-kompaniju, šta bi falilo da razmišljamo i tražimo da li bi neko sada mogao da dokapitalizuje Er Srbiju", rekao je Kovačević.

Svet

Preuzimanje i potrošnja igrica za mobilne dostigli novi rekord

Preuzimanja i potrošnja na mobilne igre dostigla je nove rekorde u drugom kvartalu ove godine, pošto su se mnogi ljudi okrenuli igrama dok su bili prisiljeni da ostanu kod kuće tokom pandemije, prema istraživaču tržišta Ep Eni (App Annie), prenosi Telecompaper.U prvoj nedelji drugog kvartala, mobilne igre preuzete su oko 1,2 milijarde puta, što je novi rekord, dok je nedeljni prosek preuzimanja tokom čitavog tromesečja bio oko jedna milijarda, što je 20 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.Više od 19 milijardi dolara potrošeno je na mobilne igre u drugom kvartalu, pa je tako i potrošnja na mobilne igre takođe je postavila novi kvartalni rekord.Kao rezultat toga, očekuje se da će potrošnja na mobilne igre biti znatno veća od potrošnje na računarske (PC) igre ili konzole, prema ovom istraživaču tržišta.Najveći rast zabeležio je Gugl Plej (Google Play) gde je preuzimanje igara poraslo za 25 odsto, na drugom mestu je nešto manji rast zabeležio Eplov Ep Store (App Store) od 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.Igre su činile 45 odsto svih preuzimanja na Gugl Pleju, u poređenju sa 30 odsto na Eplovom Ep Storu. Obe prodavnice aplikacija primetile su snažan rast potrošnje korisnika tokom tromesečja, koji je 15 odsto veći u poređenju s prvim tromesečjem 2020. 

Svet

Fejsbukov algoritam pretnja javnom zdravlju?

Lažne informacije vezane za pandemiju korona virusa prikazane su više od 3.8 milijardi puta u proteklih godinu dana na Fejsbuku, pa su tako dezinformacije imale gotovo četiri puta više pregleda od vodećih zdravstvenih ustanova poput Svetske zdravstvene organizacije, što predstavlja veliki rizik za javno zdravlje, piše Euractive.Fejsbukovi algoritmi glavna su pretnja javnom zdravlju jer usmeravaju korisnike na internet stranice koje šire lažne zdravstvene informacije. Uprkos potezu Fejsbuka u aprilu da uspostavi novi sistem za upozoravanje korisnika, lažne informacije se i dalje šire ovom platformom, utvrdio je izveštaj neprofitne organizacije Avaaz.Takozvana „infodemija“ čini pandemiju još gorom, a Fejsbuk mora da očisti svoje algoritme i pruži tačne informacije svima koji su bili izloženi lažnim informacijama, ističu naučnici u ovom poslednjem istraživanju.Prema rezultatima istraživanja ove grupe, oko 16 odsto dezinformacija na platformi označeno je uz upozorenje, dok je ostatak bio bez bilo kakvih upozorenja.Izveštaj je takođe otkrio nedostatak mogućnosti Fejsbuka da otkrije klonove ili varijacije sadržaja koji su prvobitno bili neistiniti, posebno ako su se pojavljivali na drugim jezicima."Širenje dezinformacija je poput požara, samo se širi i čini čitav naš posao veoma teškim i izazovnim“, rekao je generalni sekretar Evropske unije medicinskih stručnjaka, dr Žao Migel Greno.Studija objavljena u časopisu Nature u maju, predviđa je da će stavovi protiv vakcinacije dominirati na društvenim mrežama zbog svih dezinformacija kojima su korisnici izloženi, što potencijalno može pogoršati pandemiju i dovesti do ponovnog izbijanja zaraze.Fejsbuk tvrdi da je proteklih meseci preduzeo sve što je u njegovoj moći kako bi uklonio netačne informacije i omogućio korisnicima pristup tačnim i kredibilnim informacijama.

Svet

SAD suspenduju sporazume o izručenju i porezu sa Hongkongom

Trampova administracija je u sredu suspendovala ili raskinula tri bilateralna sporazuma s Hongkongom koji se odnose na izručenje i oslobađanje od poreza, piše ABCNews.Stejt department naglasio je da je taj korak preduzet zbog "duboke zabrinutosti" Vašingtona zbog hongkonškog zakona o nacionalnoj bezbednosti.Američki predsednik Tramp saopštio je da Hongkong  više nema pravo na preferencijalni tretman koji je uživao na osnovu njegove autonomije.Tri sporazuma pokrivaju transfer begunaca i osuđenih zatvorenika kao i recipročna oslobađanja od poreza na prihode od međunarodne otpreme robe.„Ovi koraci naglašavaju našu duboku zabrinutost zbog odluke Pekinga da uvede Zakon o nacionalnoj bezbednosti, koji je umanjio slobodu naroda Hong konga“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus.Trampova administracija je već preduzela određene korake kako bi ukinula posebne trgovinske i komercijalne povlastice koje je imao Hongkong i uvela sankcije ovom gradu, kao i kineskim zvaničnicima koji su uključeni u sprovođenje novih zakona o bezbednosti.

Svet

Direktori sada zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika

Plate radnika su porasle za 13,7 procenata od 1978. godine, a plate generalnih direktora za značajnih 1,167 procenata, pa tako direktori zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika, piše portal Fast Company.Izveštaj Instituta za ekonomsku politiku (EPI) utvrdio je da su prosečne plate generalnih direktora u 2019. godini u nekim najboljim američkim firmama iznosile 21,3 miliona dolara, što je za 14 procenata više u odnosu na godinu ranije i 1,167 procenata u odnosu na 1978. Tipičan radnik u nekoj od ovih vodećih kompanija sada zarađuje 67.000 dolara godišnje.Ovakve „preterane“ plate generalnih direktora uglavnom predstavljaju problem jer doprinose sve većoj nejednakosti između rukovodioca i prosečnih radnika.Odnos zarade direktora nasuprot radnika 1965. godine bio je 21 prema 1, zatim 1989. se popeo na 61 prema 1, a 2019. je 320 prema 1, što jasno ukazuje da se nejednakost u platama neprestano povećavala poslednjih 50 godina.Plaćanje generalnih direktora sada se u velikoj meri oslanja na akcije i nagrade koje su vezane za kompanijsku cenu akcija, pa su tako zarade direktora pratile višedecenijski uspon tržišta.Rešenje ovog problema je porez na bogatstvo, navodi se u izveštaju. To uključuje veće marginalne stope poreza na dohodak, korporativne poreze za kompanije koje imaju veću nejednakost u plati između direktora i radnika i takozvani „porez na luksuz“.Pored oporezivanja, vlada bi mogla da donese zakone koji bi promenili strukturu korporativnog upravljanja, zaključuje se u izveštaju Instituta za ekonomsku politiku.

Srbija

Štrabag plaćao srpske zatvorenike manje od evra po satu

Kompanija za izgradnju puteva u vlasništvu austrijske firme Štrabag angažovala je tokom 2016. godine 28 zatvorenika za manje od jednog evra po satu, otkrio je BIRN, a prenosi portal Javno.rs.U oktobru 2016. godine tim građevinskih radnika radio je na obnovi mosta u Knjaževcu, međutim prema saznanju BIRN-a, pored radnika zaposlenih u PZP Zaječar, putarskoj firmi u vlasništvu austrijskog Štrabaga, na obnovi mosta radili su i osuđenici Okružnog zatvora u Zaječaru.Nebojša Buđelan, šef bezbednosti na radu u PZP Zaječar u tom periodu ističe da uopšte nije znao da zatvorenici rade na toj lokaciji zajedno sa redovno zaposlenim i kvalifikovanim građevinskim radnicima PZP Zaječar.„Samo što nisam doživeo infarkt kad sam to čuo,“ kaže Buđelan za BIRN.„Ponekad smo angažovali zatvorenike pre toga, ali samo za skupljanje otpada kraj puta ili pranje saobraćajnih znakova. Ovo je bio prvi put da rade isti posao kao i pravi građevinski radnici“, kaže Buđelan.Okružni zatvor u Zaječaru je za sat rada jednog osuđenika od Štrabaga dobijao samo 120 dinara, otkriva BIRN. Po zakonu koji je važio u to vreme, osuđenici su imali pravo na 20 odsto od te sume, odnosno 24 dinara po satu. Takođe, Štrabag za njihov angažman nije plaćao poreze i doprinose, što je i predviđeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.Austrijska kompanija je u pisanoj izjavi za BIRN potvrdila da je angažovala zatvorenike, ali navode da je sve sprovedeno u skladu sa zakonima u Srbiji.Zatvori u Srbiji imaju pravo da iznajme zatvorenike privatnim kompanijama i u tom slučaju njima za rad zatvorenika pripada „tržišna naknada“, kako je propisano članom 101 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.Prema zvaničnim podacima, u prvoj polovini 2016. godine prosečna plata građevinskog radnika u Srbiji je bila oko 322 evra mesečno, odnosno oko dva evra po satu.Uz poreze i druge doprinose, poput zdravstvenog i penzionog osiguranja, prosečan radnik bi građevinsku kompaniju koštao oko 444 evra mesečno, ili 2,77 evra po satu.Međutim, prema ugovoru u koji je BIRN imao uvid, PZP Zaječar je Okružnom zatvoru u Zaječaru plaćao samo 120 dinara po satu za rad zatvorenika, što je manje od jednog evra i skoro na nivou minimalne zarade u Srbiji u tom trenutku.Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je pod nadležnošću Ministarstva pravde, dovela je u pitanje interpretaciju „tržišne naknade“ koju propisuje član 101 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.Štrabag u svom odgovoru za BIRN navodi da profit nije bio njihov motiv i da ta kompanija učestvuje u „društvenim projektima“ širom Evrope, jer smatraju da je njihova “obaveza da doprinesu zdravom razvoju celokupnog društva“.U odgovoru se dalje navodi da ovaj zatvor nije bio motivisan zaradom već koristima koje zatvorenici mogu da dobiju obukom i radnim iskustvom.Uprava za izvršenje krivičnih sankcija negira da su zatvorenici bili uključeni u bilo kakve građevinske radove koji bi zahtevali nivo stručnog obrazovanja.Austrijska kompanija Štrabag u Srbiji posluje još od šezdesetih godina prošlog veka. Ipak, njen značaj drastično raste nakon 2000. kada ovaj evropski građevinski gigant kupuje nekoliko lokalnih kompanija za izgradnju puteva, čime postaje jedan od najjačih igrača i na lokalnom tržištu.Ova firma je 2005. godine za skoro četiri miliona evra kupila PZP Zaječar, koji je do tada bio u državnom vlasništvu. PZP Zaječar u aprilu 2017. i zvanično menja ime u Strabag d.o.o.Tokom godina Štrabag je obezbedio niz unosnih ugovora sa državom. Kompanija je uključena i u izgradnju Beograda na vodi.

Svet

Nemačka eksperimentiše sa univerzalnim osnovnim dohotkom

Počev od ove nedelje, 120 Nemaca će mesečno dobijati oblik univerzalnog osnovnog dohotka tokom naredne tri godine, kao deo studije o tome kako univerzalni osnovni dohodak utiče na ekonomiju i dobrobit primalaca, piše Biznis insajder.U okviru studije, 120 ljudi će tokom tri godine dobijati 1.200 evra, što je nešto iznad granice siromaštva u Nemačkoj, a istraživači će uporediti svoja iskustva sa drugom grupom od 1.380 ljudi koji neće primati isplate.Studija koju sprovodi Nemački institut za ekonomska istraživanja finansirana je od 140.000 privatnih donacija.Od svih učesnika će se tražiti da popune upitnike o svom životu, radu i emocionalnom stanju kako bi videli da li je osnovni dohodak imao značajan uticaj.Univerzalni osnovni dohodak je ideja da vlada treba isplatiti paušalni iznos novca svakom svom građaninu, obično jednom mesečno, bez obzira na njihov prihod ili status zaposlenja.Zagovornici univerzalnog osnovnog dohotka tvrde da bi to smanjilo nejednakost i poboljšalo blagostanje pružajući ljudima veću finansijsku sigurnost, dok protivnici govore da bi bilo preskupo i obeshrabrilo ljude da idu na posao. Ideja se susretala sa poteškoćama tokom poslednjih godina usred finansijskih kriza i sve veće nejednakosti u nekim zapadnim zemljama.Jurgen Šup, koji vodi studiju, rekao je nemačkom listu Der Špigel da će ova studija poboljšati raspravu o univerzalnom osnovnom dohotku stvaranjem novih naučnih dokaza.Finska je eksperimentirala sa oblikom osnovnog dohotka skoro dve godine, od januara 2017. do decembra 2018. Pa je tako 2.000 nezaposlenih Finaca primalo 560 evra mesečno. No, istraživači koji stoje iza tog suđenja zaključili su da, iako je dovelo do toga da se ljudi bez posla osjećaju sretnijima, to nije dovelo do povećane zaposlenosti.