Najnovije

Svet

Rast vrednosti akcija tehnoloških giganata „nezaustavljiv“

Strani analitičari smatraju da investitori koji skeptično gledaju na gotovo rekordne nivoe najvažnijih globalnih berzanskih indeksa "jako greše ako nisu spremni da učestvuju u trenutnom skoku", piše Rojters (Reuters).Kupiti deonice tokom sadašnjeg trenda rasta pitanje je vredno 72 hiljade milijardi (biliona) dolara. Kako navodi Rojters, pri tom treba imati u vidu ne samo jer do sada nezabeleženi monetarni i fiskalni podsticaji ekonomiji od 20 biliona dolara doneli strukturne promene.Pod tim podsticajima uključuju se godine društvenih promena i inovacija, a sada i pandemija koronavirusa koja može trajno promeniti način na koji ljudi rade, studiraju i kupuju, što se oslikava u trenutnom stanju tehnoloških deonica.Međutim, ponovni rast broja zaraženih kao i predstojeći predsednički izbori Sjedinjenig Američkih Država navodi deo investitora na oprez, što je vidljivo po trenutno smanjenoj stopi Wall Street trgovanja.Do pre nekoliko decenija deonice banaka, naftnih i industrijskih kompanija činile su najveći deo berzanskog indeksa sa 500 najvećih američkih kompanija.Ovi sektori uobičajeno trguju po nižim vrednostima, što je jedan od glavnih razloga zašto britanski FTSE 100 indeks za ovu godinu beleži gubitak od preko 19 odsto. Sa druge strane, deonice tehnoloških kompanija SAD trguju se po odnosu cene i prinosa između 80 i 100 što je celo tržište dovelo do rekordne vrednosti.Čineći trećinu S&P 500, tehnološke deonice najviše su dobile od zatvaranja ekonomskih aktivnosti zbog suzbijanja pandemije. To posebno važi za grupu kompanija u koju spadaju Fejsbuk, Epl, Netflix, Gugl, Majkrosoft, Amazon i Nvidia.Investitori trenutno profitiraju od nadprosečne premije rizika držanja deonica (ERP), koji označava prinos od ulaganja u deonice u odnosu na prinos od nerizične finansijske imovine. ERP za globalne deonice trenutno iznosi 4,6 odsto, dok je za američke deonice na 4 odsto.Iako tokom vremena ovako visok ERP može pasti, sa obzirom na kamatne stope blizu ili na nuli, analitičari smatraju da će još neko vreme ostati dovoljno privlačan investitorima.Prema proračunu analitičara Bank of America, portfolio sastavljen od po 25 odsto deonica, obveznica, zlata i gotovine u protekla tri meseca ostvario bi rekordnih 18 odsto rasta vrednosti.

Svet

Majkrosoft dogodine gasi Internet Explorer

Majkrosoftu planira da od 17. avgusta 2021. godine ukine podršku za veb pretraživač Internet Explorer (IE) u svim aplikacijama i servisima u sklopu paketa Microsoft 365, piše Indian Times.Među tim servisima su Office 365, OneDrive, Outlook i drugi, ali kako najavljuju iz ove kompanije, biće takođe ukinuta i podrška za IE 11 za web aplikaciju Microsoft Teams i to već od 30. novembra ove godine.Međutim, uređaji koji rade na operativnom sistemu Windows 10 i dalje će imati Internet Explorer jer kompanija još uvek nije saopštila datum potpunog gašenja.Pored gašenja Internet Explorera, Majkrosoft je takođe najavio da planira da ukine podršku i za Microsoft Edge, nakon 9. marta 2021. godine neće biti novog ažuriranja ovog pretraživača. Prema novim istraživanjima Edge pretraživač je drugi po popularnosti, stigao je Firefox i sada ima 7.59 odsto tržišnog udela. Guglov Chrome je i dalje neprevaziđeno prvo mesto sa ogromnih 68.50 odsto tržišnog udela.

Svet

Najveća brodarska kompanija kaže da će promet robe ove godine značajno opasti

Mersk (Maersk), najveća svetska brodarska kompanija za prevoz kontejnera, premašila je u sredu očekivanja profita za drugi kvartal i rekla da očekuje da će se potražnja povećati u trećem kvartalu, ali upozorila je na "značajan pad" tokom cele godine, piše CNBC.Očekuje se da će globalna potražnja za kontejnerima ove godine zabeležiti jednocifreni pad u poređenju sa prošlom godinom, a najveći operater kontejnerskih brodova na svetu, podigao je svoju godišnju prognozu iznad one na početku godine, bez obzira na očekivani pad prometa u trećem kvartalu.Mersk, koji upravlja svakim petom kontejnerom u lancu snabdevanja širom sveta, ostvario je prihod i zaradu u drugom kvartalu iznad očekivanja, jer je oštar pad prometa delimično nadoknađen višim tarifama, nižim cenama goriva i nižim troškovima.Danska kompanija očekuje zaradu pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) od 6 do 7 milijardi dolara, pre restrukturiranja i troškova integracije, u poređenju sa prognozom od 5,5 milijardi dolara na početku godine.EBITDA je porasla za 25 odsto na 1,7 milijardi dolara u drugom kvartalu, što je iznad prognoze od 1,6 milijardi koju su postavili analitičari.Prihod je smanjen za 7 odsto na 9 milijardi dolara, u poređenju sa očekivanih 8,9 milijardi dolara.Novčani povraćaj uloženog kapitala (CROIC) povećao se za 3,6 procentnih poena na 12,5 odsto, a prema rečima direktora Sorena Skoa, izveštaj o zaradi i bilans stanja pokazuju da je Mersk "dobro pozicioniran da finansijski i strateški izađe jači iz krize".Akcije Merska porasle su 5,4 odsto u ranoj evropskoj trgovini.

Svet

Red Ventures kupuje CNET od ViacomCBS

ViacomCBS želi da proda tehnološki vebsajt CNET i prema navodima Vol strit žurnala u toku su pregovori sa kompanijom Red Ventures. Kupovina CNET-a bi Red Ventures koštala oko 500 miliona dolara, piše portal Breaking the News.CBS je 2008. godine kupio CNET Netvorks za 1,8 milijardi dolara. Pored vodeće CNET stranice, CNET Media Group takođe poseduje brendove uključujući ZDNet, GameSpot i TV Guide.Direktor ViacomCBS-a Bob Bakiš rekao je investitorima da ova kompanija planira prodaju sve neesencijalne imovine.Ranije ove godine, Bakiš je takođe rekao da planiraju da prodaju izdavačku kuću Simon & Schuster, za koju analitičari kažu da vredi više od 1,5 milijardi dolara. Izvršni direktor prethodno je rekao da ViacomCBS takođe razmatra prodaju Black Rock-a, poslovne zgrade u srednjem delu Menhetna, koja je od sredine 1960-ih bila sedište kompanije CBS.CNET se prvi put pojavio 1994. godine i sajt pokriva tehnologiju, nauku i kulturu.Red Ventures će potencijalnom kupovinom CNET-a dodati još jedan posao fokusiran na tehnologiji svom rastućem portfelju medijskih brendova.

Svet

Vlada Hrvatske počinje da reguliše rad od kuće

Pod kojim uslovima se može organizovati rad od kuće u budućnosti, šta to konkretno treba da znači za poslodavce, a šta za zaposlene, biće glavna tema u Hrvatskoj krajem avgusta, odnosno početkom septembra, kako saznaje Jutarnji list od Ministarstva rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike Hrvatske, prenosi portal seebiz.Prema aktuelnom Zakonu o radu, jedan njegov čan propisuje "rad na izdvojenom mestu", ali poslodavci su postojećim zakonskim rešenjem nezadovoljni jer ga smatraju komplikovanim i zastarelim.Oni smatraju da se rad od kuće mora regulisati posebnom vrstom ugovora o radu gde se definiše radno vreme, oprema za obavljanje poslova koju je poslodavac dužan da nabavi, zatim da instalira i održava.U suprotnom, poslodavci bi morali radniku dodatno da plate za korišćenje i održavanje sopstvene opreme za rad. Takođe, trebalo bi nadoknaditi i neke druge troškove, a plata ne sme biti manja od one koju ima radnik koji odlazi u kancelariju.Poslodavci naglašavaju da su tokom pandemije Covid-19 preporuke nadležnih bile da se radi od kuće, ali da je istovremeno bilo teško sprovesti baš sve mere, potrebne da se to zakonski ostvari.Novi model rada mora definisati obavljanje posla na daljinu i promeniti procedure vezane za zaštitu na radu, radno vreme, troškove rada, kao i merenje radnog učinka.Kada je reč o plaćanju dodatnih troškova radnicima, očekuju da naknada za sve troškove koji nastanu upotrebom sopstvene opreme radnika i za sve drugo bude neoporeziva. Trenutno je ona, ako se plaća, deo bruto plate.Razne statistike su pokazale da su radnici tokom karantina u proseku radili duže, nego kada su odlazili na posao, što takođe mora biti regulisano zakonom.Ostaje i definisanje sufinansiranja povećanih troškova za rad od kuće, kao što je utrošak interneta, struje, vode, grejanja.Iz Hrvatskog udruženja poslodavaca kažu da su u firmama uobičajene situacije u kojima radnik od poslodavca traži fleksibilnost u radu, kako bi bolje balansirao između privatnog i poslovnog života.Vreme će pokazati kome će rad od kuće, na kraju, više odgovarati, i da li će biti prestupa u radu, iako dođe do zakonske regulative.

Svet

Oracle ulazi u trku za kupovinu TikToka

Američka korporacija Orakl (Oracle), želi da kupi TikTok na nivou SAD, Kanade, Australije i Novog Zelanda, a već je ušla u preliminarne razgovore s kineskom kompanijom BajtDens, koja je vlasnik ove popularne aplikacije, piše Fajnenšal tajms.Orakl je o ovom pitanju razgovarao i sa nekim američkim investitorima koji već imaju vlasničke udele u BajtDensu, a među njima su Dženeral Atlantik i Sekvoja Kepital.Majkrosoft je do sada bio vodeći kandidat za kupovinu ove aplikacije, međutim Orakl mu sada predstavlja veliku konkurenciju.Majkrosoft ima ideju da, osim u pomenutim zemljama, upravlja operacijama kineske aplikacije i u Evropi, pa i Indiji, gde je indijska vlada nedavno zabranila TikTok, nakon tenzija na granici sa Kinom.BajtDens se protivi prodaji bilo kog dela poslovanja koji nije u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu.Ulazak kompanije Orakl u trku pružio je BajtDensu verodostojnu alternativu Majkrosoftovoj ponudi.Tviter je takođe kontaktirao BajtDens, kako bi izrazio zainteresovanost za preuzimanje američkih operacija TikToka, međutim postoji velika sumnja da Tviter može da finansira ovakav sporazum.Osnivač kompanije Orakl, Leri Elison, koji spada među najbogatije ljude na svetu, jedan je od retkih ljudi u Silikonskoj dolini koji je otvoreno podržao američkog predsednika Trampa.Još uvek je nepoznato čiju ponudu Bela kuća podržava više.Podsetimo, Tramp je nedavno potpisao uredbu prema kojoj će američkim kompanijama biti zabranjene finansijske transakcije sa BajtDensom, ukoliko do 12. novembra ne zaključi sporazum o prodaji operacija TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama.

Svet

Evropska komisija odobrila Junajted grupi kupovinu grčkog Forthneta

Junajted grupa (United Grupa) objavila je danas da joj je Evropska komisija odobrila kupovinu grčke telekomunikacione kompnije Forthnet, prenosi portal Cenzolovka.Evropska komisija zaključila je da Junajted grupa ispunjava sve uslove i pravila Evropske unije o zaštiti konkurencije, pa je shodno tome odobrila kupovinu ove grčke telekomunikacione kompanije.Pre okončanja procesa kupovine očekuje se i odluka Grčke komisije za telekomunikacije i poštu.Istaknuto je da Junajted grupa, u okviru koje u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1, najnovijim potezom u okviru strategije rasta još jednom potvrđuje vodeću ulogu na tržištu telekomunikacija i medija Jugoistočne Evrope.Nakon akvizicije Forthneta, Junajted grupa će imati više od 10 miliona korisinika i 11.000 zaposlenih, a ukupni godišnji prihodi preći će 1,7 milijardi evra.Podseća se da je to treća po redu velika akvizicija Junajted grupe, od kada je investicioni fond BC Partners preuzeo većinsko vlasništvo u martu 2019.Naglašeno je i da Junajted grupa sa velikim poslovnim planovima ulazi i na grčko tržište samo nekoliko nedelja posle kupovine Vivacoma, vodeće telekomunikacione kompanije u Bugarskoj i Tele2 u Hrvatskoj početkom godine.United Grupa pomaže zemljama u regionu sa 3 miliona dolara Forthnet je jedan od vodećih provajdera usluga kućne zabave i komunikacija u Grčkoj – televizije, širokopojasnog interneta i fiksne telefonije.Zapošljava oko 1.000 ljudi i pruža usluge za gotovo 700.000 korisnika i 40.000 kompanija, sa prihodom od 260 miliona evra.Iz Junajted grupe su naveli da sa preuzimanjem još jednog uspešnog operatora u regionu, imaju cilj da tržištu od 38 miliona ljudi u osam zemalja Jugoistočne Evrope i dijaspori širom sveta, pruže telekomunikacione usluge najnovije generacije i najbolji strani i domaći TV sadržaj.

Svet

Sve više poslova u Kini postaje digitalno

Dok pandemija koronavirusa ubrzava promenu ka onlajn trgovini, sve više ljudi i Kini okreće se ka poslovima u digitalnoj ekonomiji, preneo je CNBC. Nagli napredak tehnologije kao i poslovna ograničen...

Svet

Sve više poslova u Kini postaje digitalno

Dok pandemija koronavirusa ubrzava promenu ka onlajn trgovini, sve više ljudi i Kini okreće se ka poslovima u digitalnoj ekonomiji, preneo je CNBC. Nagli napredak tehnologije kao i poslovna ograničen...

Srbija

Srpski tim kreirao RedDot.zone, aplikaciju za praćenje širenja pandemije

Tokom trenutne pandemije koronavirusa potvrđeno je da je "slaba karika" svakog zdravstvenog sistema praćenje kontakata zaraženih, što je nedavno istakao i epidemiolog Predrag Kon. IT inženjer Dušan Đorđević i elektroinženjer Vladan Smiljković, su zajedno sa svojim razvojnim timom iz Srbije, kreirali su aplikaciju RedDot.zone čija je osnovna funkcija praćenje kontakata, piše portal http://sveonovcu.rs."Osnovno pitanje u svakoj epidemiji jeste praćenje kontakata kako bi se ona efikasno suzbijala. Ljudi, međutim, zaboravljaju sa kim su se sve sreli. Aplikacija svakako neće eliminisati aktuelnu pandemiju, ali državne institucije uz pomoć nje mogu da imaju bolju evidenciju sa kim je zaraženi sve bio u kontaktu što bi omogućilo da se preciznije zna ko treba da bude testiran", naveo je Smiljković.Kada zaraženi dobije potvrdu da je pozitivan, državna institucija unosi taj podatak u sistem i osobi se dodeljuje identifikacioni kod koji važi 24 sata.U tom trenutku, građanin ima mogućnost da u aplikaciji podeli tu informaciju, nakon čega svi ljudi sa kojima se viđao u prethodnom periodu automatski dobijaju notifikaciju da su bili u kontaktu sa zaraženim, ako i sami imaju instaliranu aplikaciju, pri čemu identitet zaražene osobe ostaje anoniman."Ovakav redosled koraka smo kreirali kako ne bi došlo do zagušenja sistema i lažnih prijava. Dakle, zaraženi ima mogućnost da tu informaciju podeli tek kada administrator unese taj podatak u sistem. Kontakti osim notifikacije dobijaju i kod sa kojim mogu da odu u ovlašćenu ustanovu da se testiraju", rekao je Smiljković."Ljudi su u principu dobri i žele jedni drugima da pomognu i kada im ponudite proizvod koji čuva anonimnost oni će ga instalirati. U Nemačkoj je 16 miliona instaliralo njihovu lokalnu aplikaciju i taj broj bi bio sigurno veći da ona može da funkcioniše na svim uređajima", dodaje.Tako je u Irskoj prvog dana lokalnu aplikaciju instaliralo 1,5 miliona ljudi, od ukupno četiri miliona stanovnika zemlje. Aplikacija je završena i testirana, ali se trenutno ne nalazi u Gugl i Epl prodavnicama zbog uvedenog ograničenja gde je takva aplikacija dostupna samo onda kada je njen vlasnik državna institucija kako bi se sprečila zloupotreba.

Svet

Uzbunjivač iz Folksvagena pronađen mrtav u spaljenom automobilu

Zviždač iz Folksvagena koji je otkrio planove kompanije o prekidu poslovanja sa grupom Prevent pronađen je mrtav u spaljenom automobilu, a pre toga mu je i kuća izgorela, piše Dojče Vele.U ponedeljak su vatrogasci okruga Helmšted otkrili spaljeno vozilo u polju, kao i mrtvo telo muškarca. Policija je utvrdila da se radi o bivšem zaposlenom u Folksvagenu za kojeg se sumnjalo da je snimao interne sastanke rukovodstva ove kompanije.Folksvagen je protiv ovog zaposlenog pokrenuo tužbu zbog krađe i otkrivanja poverljivih podataka.Do otkrića mrtvog tela došlo je samo nedelju dana nakon što je Biznis Insajder objavio sveobuhvatni izveštaj o 35 sastanaka Folksvagenove uprave između januara 2017. i februara 2018. godine, u kome se raspravljalo o tome kako okončati saradnju sa grupom Prevent.Osnova tog članka bio je čitav niz poverljivih dokumenata, kao i oko pedesatak sati snimka tih sastanaka.Prethodno je najavljeno da nemačko tužilaštvo istražuje požar u kojem je izgorela kuća navodnog doušnika iz Folksvagena, kao i da traže konekciju između ova dva slučaja.Tužba između Folksvagena i Preventa još uvek traje i u pitanju su stotine miliona evra moguće odštete, jer je ovog februara Viši pokrajinski sud u Dizeldorfu presudio da Prevent pokušava da iznudi veće cene svojih delova i da je opravdano da Folksvagen prekine saradnju sa njima.Pored toga, Prevent tuži Volksvagen u Sjedinjenim Američkim Državama i traži odštetu od 750 miliona dolara zbog kršenje pravila tržišne konkurencije, a u toj tužbi su do izražaja došli dokumenti koje je upravo navodni doušnik pustio u javnost.Još uvek nema osumnjičenih i daljih dokaza u ovom slučaju.

Svet

Najveći nemački sindikat traži četvorodnevnu radnu nedelju kako bi spasili hiljade poslova

Najveći nemački sindikat IG Metal smatra da bi kraća radna nedelja mogla da pomogne u sprečavanju masovnih otpuštanja, posebno u nemačkom automobilskom i industrijskom sektoru, koji je već pretrpeo ogromne strukturne promene čak i pre pandemije, piše Dojče Vele.Sindikat je četvorodnevnu radnu nedelju predložio uoči nove runde kolektivnog pregovaranja koje je zakazano za sledeću godinu.Kraća radna nedelja bila bi "odgovor na strukturne promene u sektorima kao što je automobilska industrija", rekao je predsednik sindikata Jorg Hofman.„Kraća radna nedelja sačuvala bi hiljade poslova“, dodao je on.Nemačka automobilska industrija, jedan od glavnih osnova ekonomije Nemačke, prolazi kroz veliku transformaciju u e-mobilnost, podstaknuta zabrinutošću zbog klimatskih promena kao i sve većom automatizacijom i digitalizacijom. Sektor je takođe pogođen finansijskom krizom izazvanom pandemom, mada pokazuje znakove oporavka.IG Metal, koji predstavlja radnike velikih proizvođača automobila kao što su Audi, BMV i Porše, najveći je industrijski sindikat u Evropi. Kompanije kao što su Daimler, ZF i Bosch su ovog leta napravile sporazume o skraćenju radnog vremena. Kako kaže Hofman, ove kompanije utiru put svim preduzećima u metalnoj i elektroničkoj industriji.Hofman je takođe predložio kompenzaciono prilagođavanje plata zaposlenima.Nemačka automobilska industrija zapošljava oko 830.000 ljudi i doprinosi oko 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.

Srbija

Comtrade prodao svoj Digital Services biznis kompaniji Endava

Softverska kompanija Endava objavila je da je od domaće kompanije Comtrade kupila Digital Services biznis (CDS) , vodećoj tehnološkoj uslužnoj kompaniji nove generacije. CDS, sa sedištem u Irskoj i dostavnim centrima širom našeg regiona pruža usluge kreiranja i održavanja strateških softverskih rešenja i posluje sa klijentima pretežno u Evropskoj uniji, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.Ovom akvizicijom Endava pojačava svoje prisustvo u jugoistočnoj Evropi. CDS-ova baza klijenata jača industrijsku vertikalu Endava u plaćanju i finansijskim uslugama, TMT-u i podsektorima u koji uključuju putovanje, logistiku, energiju, javnu upravu i zdravstvo.Klijenti iz EU činili su otprilike 85 odsto prihoda CDS-a za kalendarsku 2019. godinu, a ostatak je iz Evrope koja nije iz EU-a i SAD-a. Očekuje se da će transakcija povećati zaradu grupacije već u prvoj godini."Veoma mi je drago što uvodimo CDS u Endavinu porodicu. Njihove inženjerske veštine, pristup digitalnoj transformaciji i inovativna kultura dobro su usklađeni sa (našim). Takođe ćemo imati poboljšanu reputaciju, mogućnosti i širinu tehnoloških veština sledećeg gena da bolje služimo našim klijentima", rekao je izvršni direktor Endave Džon Koterel (na slici).Zaključno sa 31. martom 2020. Endava je imala 6.468 zaposlenih u kancelarijama u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi kao i u razvojnim centrima u Rumuniji, Moldaviji, Bugarskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Argentini, Urugvaju, Venecueli i Kolumbiji, navodi se u sapštenju Comtrade kompanije."Ovo 'spajanje snaga' Endave i CDS-a će imati pozitivne efekte na obe kompanije; Comtrade će se dodatno fokusirati na razvoj i primenu tehnologija sutrašnjice kroz svoje razvijene biznise Sistem integracije, HYCU (lociran u Bostonu) i Gaming (lociran u Manili), kao i kroz uzbudljive nove poslovne poduhvate. Endava će ojačati svoje prisustvo u Jugoistočnoj Evropi sa dodatnim timovima koji će doprineti kreiranju novih interakcija između ljudi i tehnologija. Strategija kompanije Endava je da na svakoj lokaciji gde posluje bude 'Najpoželjniji poslodavac' – za najbolje inženjere", saopštio je Comtrade.

Svet

SAD dodatno pooštravaju ograničenja za Huavej

Američko ministarstvo trgovine dodatno je ograničilo Huavejev pristup tehnologiji i softveru u vlasništvu SAD-a, proizvedenim u zemlji ili inostranstvu, pa se tako kineska kompanija može suočiti sa veoma ograničenim mogućnostima nabavke čipova koji su joj neophodni, piše CNBC.Američko ministarstvo trgovine dodalo je još 38 Huavejevih podružnica na takozvanu Listu entiteta, koja nalaže da Huavej mora dobiti licencu za nabavku određenih proizvoda.Američkim kompanijama je zabranjeno ili veoma ograničeno poslovanje sa kompanijama sa ove Liste.Uslovi licenciranja su takvi da Huavej sada neće biti kupac, posrednik ili krajnji korisnik za američku tehnologiju i softver. To će „sprečiti pokušaje Huaveja da zaobiđe američke kontrole izvoza radi dobijanja elektronskih komponenti razvijenih ili proizvedenih korišćenjem američke tehnologije“, saopštilo je ministarstvo.Ukoliko Huavej ne bude u mogućnosti da nabavi ključne komponente, kompanija može izgubiti milijarde dolara prihoda.Najnoviji potez Amerike pooštrava pravilo tako da sada uključuje bilo koji „predmet“ (tehnologiju ili softver) koji bi Huavej ili podružnice mogli da koriste u bilo kojem svojstvu. Amandman će takođe ograničiti mogućnost Huaveja da nabavi inostrane čipove razvijene ili proizvedene američkim softverom ili tehnologijom.Huavej dizajnira svoju liniju „Kirin“ čipova koji idu u njegove pametne telefone. Takođe dizajnira liniju čipova zvanu „Ascend“ koja ide u servere za svoje centre podataka na koje se oslanja njegovo brzo rastuće odeljenje za računarski oblak.Ali stvarnu proizvodnju obavlja tajvanski TSMC, koji je već rekao da od sredine septembra više neće slati čipove Huaveju.Konsultant za politički rizik, Eurasia Group, je rekao da Huavej skladišti čipove što bi "moglo omogućiti da ostane u poslovanju, ali verovatno neće trajati duže od godinu dana". Analitičari primećuju da postoji i rizik da kupci odustanu od Huavej tehnologije.