Najnovije

Srbija

U petak ističe rok za podnošenje prijave za eko taksu, plaćaju i paušalci

Rok za podnošenje elektronske prijave naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine ističe 31. jula 2020. godine. Plaćanje eko takse je Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu postalo obavezno za sva pravna lica i preduzetnike. Od 18. jula 2020. godine, na Portalu LPA (lpa.gov.rs) omogućeno je elektronsko podnošenje prijava  na Obrascu 1 za 2019. i 2020. godinu. Koliku taksu ćete plaćati osim od delatnosti, zavisi i od toga da li ste klasifikovani kao veliko, srednje, malo ili mikro pravno lice ili preduzetnik. Na osnovu ova dva parametra, određuje se godišnja eko taksa. Recimo preduzetnici, koji malo zagađuju platiće 5000 dinara.Potpisan i popunjen obrazac predajete u jedinici lokalne samouprave, koja donosi rešenje po kojem ćete plaćati eko taksu. Detaljnije na blogu Pausal.rs.

Srbija

Institicije ćute, šta kažu pravnici o Vučićevom poklonu Putinu

Javnost u Srbji još uvek nije dobila odgovore na pitanja o ikoni "Isus Svedržitelj", koju je predsednik Srbije nedavno darovao ruskom predsedniku, piše list Danas. Relevantne državne institucije i organi već tri nedelje ne odgovaraju na njihova pitanja odakle ikona dolazi i koja je njena prava vrednost."Ukoliko bi se radilo o ikoni koja ne predstavlja nacionalno blago, u tom slučaju je ona potpuno neregistrovana. Onda se postavlja pitanje njene autentičnosti i da li se radi o nekom falsifikatu danas sačinjenom. To je vlasništvo države Srbije i ne može da sa tim radi ko šta hoće", kategoričan je advokat Vladimir Horovic.On navodi da je za sve slike, pa i za tu ikonu, potrebna posebna dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a zatim saglasnost autora ukoliko je živ ili njegovih naslednika.Prema navodima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jedine državne institucije koja se tim povodom oglasila, dozvola za iznošenje dela iz zemlje nije bila neophodna jer ikona nije zaštićeno kulturno dobro."Vi ne možete ni kamenčić iz Viminacijuma da iznesete ili date van zemlje ako nema odluke Vlade o tome. Svuda je zakon isti, postoje i Uneskova pravila", navodi advokat Marko Nicović, nekadašnji načelnik beogradske policije.On dodaje da nije moguće da jedna ikona ne bude zaštićena kao kulturna vrednost, jer se u suprotnom radi o kopiji."A kopija se ne poklanja nikada, posebno ne kao državnički pokolon. Sigurno neće Putin pokloniti "babušku" sa pijace. Takav poklon mora da ima neku vrednost", ocenjuje Nicović.Danas podseća da odgovori na pitanja nisu stigli ni iz kabineta predsednika ali ni iz nadležnog Ministarstva kulture.Poreklo ikone, njena vrednost kao i gde je bila do sada i dalje su otvorena pitanja.Poznavaoci umetničkih dela inače nisu saglasni u vezi sa realnom vrednošću te ikone.Prema pisanju Danasa, priča o "Isusu Svedržitelju" najbolje opisuje način kako aktuelna vlast komunicira sa medijima.

Svet

Nemci donose zakon koji zabranjuje sezonske ugovore u klanicama

Nemački ministar rada Hubertus Heil iz Socijaldemokrata predložiće danas nova nacionalna pravila koja će zabraniti sve vrste radova bez ugovora u nemačkim klanicama, saznaje Politico.Ovaj potez verovatno označava kraj uobičajene nemačke prakse preusmeravanja najtežih poslova u mesnoj industriji ljudima koji su privremeno zaposleni.Lokalna izbijanja korona virusa među sezonskim radnicima u fabrikama za preradu mesa naginjali su nemačku raspravu ka zabrani.Predlog zakona takođe predviđa pooštrene i strože kontrole, kao i veće novčane kazne za kršenje pravila. Heil je u maju najavio "čišćenje" mesno-prerađivačke industrije.Na nivou EU, nova pravila mogu stvoriti tenzije slične onima koje su nastale oko novih pravila za vozače kamiona.Praksa da se gotovo u celosti posao klanja životinja dodeljuje uglavnom sezonskim radnicima iz istočne Evrope već duže vreme štetno utiče na komšije poput Luksemburga koji zbog loših plata i uslova rada ne mogu da se nose sa cenama koje konkurenti nude.Predlog „će posebno pomoći sezonskim radnicima i radnicima u klanicama“, rekao je poslanik SPD-a Udo Bulman na Tviteru, istakavši da je njegova stranka na strani zabrane.Nedavno širenje virusa među radnicima u klanici u Severnoj Rajni-Vestfaliji najveći je pojedinačni slučaj epidemije u Nemačkoj, koja je široko hvaljena zbog načina na koji je do sada rešavala pandemiju.Upravo ovaj slučaj podstakao je Nemačku da razmotri ovakvu odluku.

Srbija

Jastrebac čeka investitore, da li šuma treba da se boji drvoseča

Danas ističe rok za rani javnu uvid Elaborata za izmenu i dopunu plana generalne regulacije izletišta Jastrebac prema kome bi omiljeno izletište Kruševljana moglo da dobije skijalište.Prema tom planu, omiljeno izletište Kruševljana moglo bi da dobije nove sadržaje za turiste, među kojima je i skijalište.Ostaje međutim nejasno koliko bi šume trebalo da se iseče na tom području, jer se navodi da je Jastrebac jedna od najšumovitijih planina u Srbiji.Naglašava se da je među ciljevima aktiviranje tog prostora uz drživi razvoj turizma i očuvanje životne sredine.Među novim sadržajima navode se: skijaške staze i ski putevi, linijski infrastrukturni objekat za prevoz skijaša, hangar za specijalnu mehanizaciju, oprema za signalizaciju i bezbednost, poligon za obuku početnika i instalacije za prevoz.Navodi se da u okviru tih sadržaja mogu da budu zastupljeni i oni koji imaju komercijalne i uslužne delatnosti, među kojims su kafei, ski-barovi, objekti za prodaju karata, saninatrni blokoviUrbanistički uslovi će se utvrđivati na osnovu kriterijuma i normativa za određenu vrstu objekata.Predviđena je i gradnja staza za sankanje, ski-bob, moto skijanje, spuštanje gumama, skeleton, igre na snegu i klizališta zimi, odnosno roler poligon, bob na šinama i bike park leti.Gradnja smeštajnih objekata predviđena je u centralnom delu izletišta, a parking na ulasku u zonu izletišta, uz ski stazu i ispred ugostiteljskih objekata.Sadašnja turistička ponuda izletišta Jastrebac, udaljenog  od Kruševca oko 20 kilometara, uglavnom obuhvata sadržaje oko veštačkog jezera gde su hoteli, restorani, vikendice i Avantura park otvoren prošle godine.Izmenama i dopunama plana, koje je izradilo Javno preduzeće za urbanizam i projektovanje Kruševac, planira se upotpunjavanje turističke ponude jedne od najšumovitijih planina u Srbiji.Planira se i formiranje posebne kamp zone, a novina će biti i uređenje šuma na prostoru izletišta, koje bi trebalo da postanu park-šume za odmor sa vidikovcima, trim stazama, stazama zdravlja itd.Ono što očekuje stare i buduće posetioce su hoteli, moteli, apartmani, restorani, barovi, pivnice, kafei, trgovine, suvenirnice.U planu je i formiranje dodatnih objekata da vikend stanovanje, a predviđena je i gradnja javnih objekata, ambulanti, apoteka, gorske službe za spasavanje.

Srbija

Leskovački povrtari bacili paradajz

Na smetlištima i obalama reka duž čitave plodne leskovačke kotline završile su ovih dana tone bačenog paradajza, javlja RTS. U poslednjoj deceniji ovo je jedna od najgorih godina za leskovačke...

Svet

O čemu će svedočiti direktori Fejsbuka, Gugla, Amazona i Epla

Šefovi najvećih tehnoloških firmi Fejsbuka, Gugla, Amazona i Epla danas će svedočiti pred američkim Kongresom, koji nastoji da utvrdi tržišnu moć ovih kompanija, saznaje Politico.Fejsbukov Zakerberg, Guglov Pičai, Amazonov Bezos i Guglov Kuk moraće da svedoče protiv optužbi da njihove kompanije nanose štetu potrošačima nepravednim gušenjem konkurencije na tržištu.Očekuje se da će Kongres ispitati Bezosa o tome da li je advokat Amazona slagao Komisiju za pravosuđe prošlog leta svedočeći da Amazon ne koristi podatke koje prikuplja od posrednika (third-party vendors) za pokretanje konkurentskih proizvoda na svojoj platformi.Amazon je još tada negirao ove optužbe rekavši da svedočenje nije bilo „namerno pogrešno“.Tako će osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg morati da opravda činjenicu da je preuzimanjem Instagrama i Vocapa Fejsbuk postao previše dominantan na području društvenih mreža.Poslanici su izrazili zabrinutost da je Fejsbuk na jedinstvenom položaju da duplira, kupi ili na drugi način uguši bilo kakvu konkurenciju.Šef Epla Tim Kuk moraće da razjasni zašto programeri i proizvođači aplikacija za mobilne telefone moraju da daju 15 do 30 procenata svoje prodaje Eplu.Glavni izvršni direktor Gugla, Sundar Pičai, moraće da svedoči o monopolu njegove kompanije na internet pretraživačima.Kritičari kompanije dugo su je optuživali da favorizuje sopstvene usluge u potrazi, na štetu svojih konkurenata i potrošača koji traže mape, video zapise ili druge usluge koje Gugl takođe pruža.Kombinovana vrednost ovih kompanija je nekih pet biliona dolara i ovo saslušanje biće prvi put da sva četiri tehnološka giganta svedoče zajedno, a ujedno će biti i prvo saslušanje ikada za najbogatijeg čoveka na Zemlji, Džefa Bezosa.

Srbija

Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.Podsećamo, na listi za istragu je i matična firma Nove ekonomije i glavna i odgovorna urednica Biljana Stepanović.Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji.Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji  sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od  poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenju državu. Potpisnici saopštenja:1. A1 Novi Pazar2. Akademija ženskog liderstva3. Amb. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose  Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)4. Anja Anđušić, FM5. AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om6. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM7. Asocijacija online medija8. ASTRA, Beograd9. Autonomni ženski centar10. BeFem11. Beogradska otvorena škola12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku13. Beogradski centar za ljudska prava14. Beogradski fond za političku izuzetnost 15. BIRN16. BIRODI17. Boom9318. CANVAS19. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije 20. Centar za evropske politike21. Centar za nenasilnu akciju22. Centar za praktičnu politiku23. Centar za razvoj lokalnih medija24. Centar za regionalizam Novi Sad25. Centar za unapređenje društva26. Centar za ženske studije27. CINS28. City radio29. Civil Rights Defenders30. CK1331. CRTA32. Daca Jović, aktivistkinja33. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)34. Danas35. Dijalog. net Valjevo36. Djordje Popović, FMO37. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja38. Dr Milorad Đurić, politikolog39. Dr Sonja Avlijaš, FzK40. Dragan Srećković41. Društvo za obrazovanje odraslih42. Evropski pokret u Srbiji43. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)44. Evropskog pokreta u Srbiji45. Fond B9246. Fond za humanitarno pravo47. Fondacija Ana i Vlade Divac48. Fondacija Catalyst Balkans49. Fondacija Pons Niš50. Fondacija Propulsion fond51. Fondacija za slobodu štampe- Senta52. Goran Cetinic, član FMO53. Građanske inicijative54. Građanski stav55. Hartefakt Fond56. Helsinški odbor za ljudska prava57. Humani centar Mitrovica58. Impuls - Tutin59. Inicijativa A1160. Inicijativa mladih za ljudska prava61. Institut za evropske poslove62. InTER63. Internet portal "Medijska kutija", Niš64. Transparentnost Srbija 65. ISAC Fond66. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji  (FM)67. Južne vesti68. Koalicija PreUgovor69. Kolubarske.rs70. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM71. Konsultacije za lezbejke72. KRIK73. Libek74. Link plus75. Lokal press76. Milivoj Bešlin, FMO77. MillenniuM78. Mreža Nove solidarnosti79. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS80. Ne davimo Beograd81. Nedim Sejdinović, novinar82. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD 83. Nezavisno društvo novinara Vojvodine84. NON-ALIGNED FILMS85. Nova Ekonomija86. Novi optimizam87. Novosadska novinarska škola88. Novosadski humanitarni centar89. NUNS90. NVO Aktiv91. Odbor za ljudska prava Negotin92. Odbor za ljudska prava Niš93. PATOS, Smederevo94. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt95. Proaktiv96. Protecta97. Radio Zlatousti98. Regionalna informativna agencija JUGpress99. Rekonstrukcija  Ženski fond100. Re-Kraft101. Remark DPCM102. Res Publuca Kragujevac103. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda104. Sanja Ivačić, FMO105. Slavica Stojanović106. Slavko Ćuruvija Fondacija107. Slobodan Georgiev108. Smart kolektiv109. Students for Liberty – Srbija110. Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar111. Trag fondacija112. Udruženje "Kutija", Niš113. Udruženje Fenomena114. Udruženje građana AIM Centar115. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama “Atina”116. Udruženje građana"NE-BO" , Negotin117. Pakt Loznica118. Bečejsko Udruženje Mladih119. Udruženje žena Peščanik Kruševac120. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice121. Urban In - Novi Pazar122. Viktimološko društvo Srbije123. Vojvodina recommended124. Vojvođanski građanski centar125. Vukašin Obradović126. Zaječarska inicijativa127. Žene u crnom

Svet

Protest bugarskih turističkih agencija, traže pomoć države

U nizu protesta ovih dana u Bugarskoj učestvuju i turoperatori koji od vlade u Sofiji zahtevaju da se preduzmu mere za spas turističke privrede u toj zemlji, preneo je bugarski portal Iskra.Prema navodima demonstranata, sektor bi morao da se podrži finansijski od strane države jer je pretrpeo veliku štetu zbog pandemije.Deo njihovog zahteva su primena kriznog plana i šeme subvencija za turoperatore i turističke vodiče.Pavlina Ivanova iz udruženja "Budućnost za turizam" objasnila je da protest nema političku orijentaciju. "Turistička industrija nema garantni fond i nema likvidnost. Ne vidimo pravac u kome treba da se krećemo".Ona je govorila i o teškoj komunikaciji koju su imali sa ministarkom turizma Nikolinom Angelkovom koja je smatrala da turistička privreda izvlači kapital u inostranstvo. Oko 32 hiljade Bugara je inače ove godine platilo da letuje u inostranstvu, svima njima, treba da se vrati novac i tu nije kraj jer postoje i obaveze koje treba platiti stranim agencijama. U okviru mera smanjenja PDV-a bugarski parlament je ranije odbio predlog da taj porez bude smanjen za turoperatore u periodu od početka jula do kraja godine.Stopa tog poreza smanjena je sa 20 na devet odsto za restoranske i ketering usluge, knjige, hranu za bebe i higijenske proizvode za bebe.Građani Srbije i Severne Makedonije od utorka inače mogu da uđu u Bugarsku, zbog turizma, uz negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata, objavilo je bugarsko ministarstvo zdravlja, preneo je portal N1.

Svet

Grčka od 1. avgusta otvorena za kruzere

Početak avgusta u Grčkoj donosi otvaranje pristaništa za kruzere, kojima će biti dozvoljeno da pristaju u lukama Pirej, Rodos, Iraklio, Volos, Krf i Katakolo, javlja Katimerini.Nakon toga, kako je sapšteno, moći će da posete bilo koju grčku luku, ako to planiraju, objasnio je ministar turizma Haris Teokaris.Ipak, naglašava se da bi odluka mogla i da se ponovo preispita, u zavisnosti od trenutnih epidemioloških podataka.Teokaris je rekao da će se tokom krstarenja morati da poštuju svi zdravstveni i sigurnosni protokoli koje je propisala Evropska unija zbog koronavirusa.On je rekao i da prema podacima turističkih agencija postoji interesovanje za takva putovanja u zemljama poput Sjedinjenih Država, Rusije i Izraela.Turizam u Grčkoj zapošljava oko 700 hiljada ljudi i čini oko 20 odsto ekonomskih prihoda u toj zemlji, pa je ključan za njen oporavak.Prošle godine je u Grčkoj bilo oko 33 miliona turista, što je donelo prihod od 19 milijardi evra.

Svet

Vrednost zlata u stalnom rastu već sedam nedelja

Vrednost zlata je poslednjih sedam nedelja u stalnom rastu, što predstavlja najduži rast od 2011. godine, a prema nekim trgovcima očekuje se da će u toku sledeće nedelje dostići svoju najveću vrednost ikada, kaže Bloomberg.Plemeniti metal je u jednom trenutku dostigao vrednost od 1.980 dolara za uncu."Brzina rasta je neverovatna", rekao je Bob Haberkorn, stariji tržišni strateg u RJO Futures iz Bostona.„Ljudi samo žele da kupuju, ne žele da to propuste. Zlato je sigurno s obzirom na okolnosti centralnih banaka i koronavirusa", dodao je on.Pandemija koja usporava ekonomski oporavak, kao i nedavni sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine samo su povećali vrednost i potražnju zlata.

Svet

Bugarski farmeri ne znaju kako će bez pesticida

Bugarski poljoprivrednici očekuju da će imati slabije prinose žitarica zbog nove ekološke politike Evropske unije i najviše ih brine plan da se značajno smanji upotreba pesticida i veđtačkih đubriva do 2030. godine piše portal Euractiv.Oni ne gaje optimizam u pogledu toga da će Evropska komisija biti u stanju da ponudi bio zamene za hemikalije koje su podjednako efikasne protiv štetočina.Čelni ljudi Ministarstva poljoprivrede u Bugarskoj poručili su da su svesni zabrinutosti i obećali su da će se založiti za dodatne subvencije EU.Unija želi da redukuje pesticide koji štete biodiverzitetu, biljkama, insektima, pticama, sisarima i vodozemcima kroz strategiju "Farma na raskršću".U okviru borbe protiv klimatskih promena do 2050. godine planira se smanjenje upotrebe hemikalija za 50 odsto do 2030. godine, kao i veštačkih đubrina za najmanje petinu.Sadašnje pesticide trebalo bi da zamene oni sa biološki aktivnim materijama, a uprkos obećanjima političara bugarski poljoprivrednici već su zabrinuti."Za sada jednostavno nema alternative hemikalijama. Procedura za odobravanje bioloških alternativa trajaće godinama i neizvesno je da li će biti efikasne protiv bolesti i štetočina", ocenio je predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača žitarica u Bugarskoj Kostadin Kostadinov.GDE SE NAJVIŠE KORISTE PESTICIDIAgronomi inače negiraju da se pesticidi u Bugarskoj prekomerno koriste, čak ispod EU proseka, pa bi to trebalo imati u vidu.Navode da je od 320 miliona tona pesticida prodatih u EU, svega jedan odsto u Bugarskoj, dok je 20 odsto u Francuskoj, 19 procenata u Španiji. Te dve zemlje sa Nemačkom i Italijom koriste 70 odsto svih pesticida u EU.Ipak, podaci o prodaji pokazuju da se u Bugarskoj u periodu od 2012. do 2017. godine kupovina herbicida (lečenje korova) povećala 120 odsto, insekticida za 350, a fungicida za suzbijanje biljnih bolesti za 171 odsto. "Nema garancije da se ovde koriste sva gnojiva i pesticidi kupljeni u Bugarskoj. Bugarska je pogranična zemlja i deo prodaje namenjen je susednim zemljama koje nisu članice Unije", kaže Kostadinov odgovarajući na te tvrdnje.Naučnici iz Bugarske sa druge strane smatraju da ciljevi EU idu u pravom smeru.Oni podvlače važnost integrisane borbi protiv štetočina, koje se uspešno sprovodi u Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Poljskoj. To se, kako dodaje, postiže takozvanom rotacijom useva, odnosno njihovim dodatnim ojačavanjem prirodnim putem.Žitarice su vodeća poljoprivredna kultura u Bugarskoj, a zasadi te biljne kulture su na preko 80 odsto njiva u zemlji. 

Svet

Gugl gradi ispod mora ogroman optički kabl

Gugl je danas objavio planove da izgradi podmorski optički kabl koji će povezivati Sjedinjene Američke Države sa Britanijom i Španijom kao deo napora da stvore mrežu koja će pomoći Guglovim potrošačkim i korporativnim proizvodima da budu fleksibilniji, prenosi CNBC.Optički kabl pod nazivom Grejs Hoper, nazvan po američkoj pionirki računarskog programiranja, pružiće „bolju otpornost na mreži koja je u osnovi Guglovih potrošačkih i poslovnih proizvoda“, saopštili su iz kompanije.Bikeš Kolej, potpredsednik Guglove globalne mreže, rekao je da će „kada bude završen, Grejs Hoper kabl biti jedan od prvih kablova koji su povezali SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo od 2003. godine", dodavši da je ovo prva investicija kompanije u privatni podmorski kabl ka UK, kao i prvi uopšte do Španije.Kabl će se kretati duž okeanskog dna od Njujorka do kornišanskog primorskog gradića Bude u Velikoj Britaniji i Bilbaa u Španiji. Prostiraće se 6.250 km od SAD-a do Ujedinjenog Kraljevstva i 6.300 km od Sjedinjenih Država do Španije.Gugl je početkom ove godine potpisao ugovor sa dobavljačem podvodnog kabla SubCom, sa sedištem u Nju Džersiju, a projekat bi trebalo da bude završen 2022. godine.

Svet

Dojče telekom: Pola Nemačke već pokriveno 5G mrežom

Više od tri hiljade gradova i opština u Nemačkoj od sada može da koristi 5G mrežu, jer je Dojče telekom nastavio da šiti svoju mrežu punom brzinom, saopštila je ta kompanija na svom internet portlu."Polovina stanovništva u Nemačkoj je sada pokrivena, 5G je stigao u sve nemačke države. Ovo je veliki korak za naše kupce, našu mrežu i digitalizaciju u Nemačkoj", izjavio je Valter Goldnits, šef za tehnologiju u kompaniji Dojče telekom.Prema njegovim rečima, posao na digitalizaciji se nsatavlja."Ovo nije razlog da se odmaramo na lovorikama. Uvođenje 5G nastavlja se istim intenzitetom. Dve trećine stanovništva je naš sledeći cilj. I to želimo da postignemo ove godine", naglasio je Goldnits.Kako navodi u saopštenju, još 18 hiljada antena je nadograđeno sa opremom za 5G, što znači da 40 miliona ljudi sada može da koristi tu mrežu.U toj kompaniji objašnjavaju da se to odnosi na gradove poput Frankfurta i Minhena, kao i na manje zajednice kao što su Valgau u Gornjoj Bavarskoj, Lampertsvalde u Saksoniji ili lorejski grad Sankt Goarshauzen. Čak i antene na najvišoj nemačkoj planini, Zugšprice (na slici), sada prenose 5G.PREDNOSTI NOVE MREŽEU ruralnim sredinama, uz pomoć nove mreže sada može da se surfuje na Internetu i pri brzini od 225 megabita po sekundi.U gradovima se ta brzina kreće i od 600 do 800 megabita po sekundi.Trenutno su Samsung Galaxy S20 5G modeli i Huawei P40 Pro 5G podrška na frekvenciji 2.1 GHz, koja se koristi za 5G mrežu. Uređaji OnePlus 8 će uskoro moći da koriste tu frekvenciju putem ažuriranja softvera, a ono što je novo u ponudi nemačkog telekoma je Huawei 5G ruter. Ove godine Dojče telekom najavljuje još uređaja koji će podržavati novu mrežu.Inženjeri često ističu prednosti koje 5G mreža može da ima u smislu uštede energije, a o tim problemima koji tek treba da se rešavaju portal Nove ekonomije je već pisao.

Srbija

Uprava za sprečavanje pranja novca istražuje poslovanje kritičkih medija, na spisku i urednica Nove ekonomije

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je Newsmax Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Primetno je da se na ovom spisku nalaze imena pojedinaca i organizacija koje otvoreno kritikuju vlast.Na spisku su, između ostalih, NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola. Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava...Što se tiče pojedinaca, podatke su zatražili za novinare Slobodana Georgieva, Biljanu Stepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića... Na spisku su, između ostalih, i političar Vuk Jeremić, reditelj Andrej Nosov, Jelena Milić iz CEAS-a, advokat Ivan Ninić...Traže se podaci i o produkcijskoj kući Non Aligned Films, Trag fondaciji, Fondaciji Katalist, Fondacija Sloboda štampe...Uprava za pranje novca traži promet po dinarskom i deviznom računu uključujući ukupno po godini, sa navedenim osnovama priliva i odliva i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate, podatke o ovlašćenim licima i "da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica", čak i da li imaju sef i, kako se navodi, "sve druge korisne podatke".Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen, koji se i sam nalazi na spisku, ocenio je da zahtev za proverom računa predstavlja zloupotrebu institucija zarad obračuna sa kritičarima vlasti.

Svet

Pfizer i BioNTech započeli su poslednju fazu ispitivanja vakcine protiv korona virusa

Američki proizvođač lekova Pfizer i nemački BioNTech započeli su u ponedeljak poslednju fazu testiranja vakcine protiv korona virusa na ljudima, kaže CNBC.Testiranje će obuhvatiti do 30.000 učesnika u dobi od 18 do 85 godina na 120 lokacija širom sveta, uključujući 39 američkih država, saopštile su kompanije.Ukoliko testiranje bude uspešno, očekuju da će vakcinu podneti na konačnu regulativnu reviziju već u oktobru. Planiraju da do kraja 2020. godine isporuče do 100 miliona doza i približno 1,3 milijarde doza do kraja 2021. godine.Odluka da započnemo ispitivanje odražava „naš osnovni cilj da na tržište donesemo dobro i visoko efikasnu vakcinu“, izjavio je izvršni direktor BioNTech-a Ugur Sahin.Ranije ovog meseca, kompanije su saopštile da je jedan od četiri kandidata za vakcinu protiv koronavirusa proizveo neutralizujuća antitela, za koja istraživači smatraju da su neophodna za stvaranje imuniteta na virus.Prošle nedelje, američka vlada najavila je da će platiti Pfizer-u i BioNTech-u 1,95 milijardi dolara za proizvodnju i isporuku 100 miliona doza njihove vakcine, ako se dokaže da su sigurne i efikasne.Pfizer i BioNTech su među nekoliko kompanija koje se takmiče da bi razvile vakcinu za borbu protiv virusa, koji je zarazio više od 16 miliona ljudi širom sveta i ubio najmanje 650.029.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se razvija više od 150 vakcina, a 25 se već testira na ljudima.

Svet

Hrvatski poljoprivrednici: Megleove pogone ponuditi radnicima

Hrvatska udruga poljoprivrednika predložila je Osječko-baranjskoj županiji da otkupe pogone kompanije Megleove i kasnije ih prodaju radnicima tog preduzeča i kooperantima prenosi Jutarnji list."Na taj način ćete Vi župane kao i županijski većnici Osječko baranjske županije ispuniti svrhu svoga postojanja, a to je rad u opštem interesu stanovništva Osječko-baranjske županije", ističe se u otvorenom pismu hrvatskih poljoprivrednika predsedniku te županije Ivanu Anušiću.Poljoprivrednici upozoravaju da zatvaranjem fabrike za preradu mleka kod Osijeka u vlasništvu kopmanije Megle u opasnost dolazi 200 porodičnih gazdinstava, oko 300 zaposlenih Opštim poljoprivrednim gazdinstvima i oko 160 radnika fabrike.Kompanija je odlučila da svoje pogone premesti iz Hrvatske u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, zbog jeftinijih troškova poslovanja, navelo je tada rukovodsvo.Problem odlaska nemačke kompanije bi se rešio tako što bi županija osnovala trgovačko društvo u svom vlasništvu koje bi kupilo njen pogon.Nakon stabilizacije proizvodnje županija bi, smatraju u udruženju, fabriku ponudila na javnu prodaju u kojoj bi prvenstvo kupovine sa nominalnom cenom imali njeni radnici i kooperanti.