Najnovije

Svet

Sutra istorijsko saslušanje direktora tehnoloških kompanija u američkom Kongresu

Saslušanje pododbora za zaštitu tržišnog prava sa direktorima Amazona, Epla, Fejsbuka i Gugla u američkom Kongresu pomereno je za sredu, saopštila je komisija Kongresa u subotu, saznaje Politico.Četiri generalna direktora prvobitno je trebalo da svedoče u ponedeljak kao deo dugogodišnje istrage pododbora u vezi sa konkurencijom na mrežnim tržištima, međutim odloženo je zbog smrti kongresmena Džona Luisa.Na saslušanju će svedočiti Amazonov Džef Bezos, Eplov Tim Kuk, Fejsbukov Mark Zakerberg i Guglov Sundar Pičai.Biće ovo istorijsko saslušanje, jer će sada po prvi put rukovodioci najmoćnijih tehnoloških giganata svedočiti zajedno, a ovo će ujedno biti prvo saslušanje Bezosa, najbogatijeg čoveka na Zemlji.

Srbija

Udruženje hotelijera: Gostiju nema, a moramo da platimo TV pretplatu

Svega četiri odsto hotela popunjeno je u prestonici Srbije, a hotelijeri i ugostitelji zbog pandemije imaju loše rezultate u poslovanju i niz drugih finansijskih problema, izjavio je za N1 direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije HORES Georgi Genov.Genov je naglasio da je ugostiteljima i hotelijerima neophodna dodatna intervencija države i direktna pomoć, kako bi opstali i naglašava da je Vladi Srbije upućen niz predloga, na koje se za sada još uvek čeka konkretan odgovor."Vi imate 12 zemalja koje su smanjile takozvani 'PDV-kovid', gde su smanjili PDV na 1, 2, 3 ili 5 procenata, tako da da smo mi zahtevali te mere", naglasio je Genov najbitnije mere koje se prema njegovim rečima odnose na fiskalnu politiku."Druga mera odnosi se na parafiskalne takse, a da ne govorim o TV pretplati, koja se plaća, a gostiju nema, autorskim pravima... Vi sada imate novu uredbu koja je izašla pre koji dan vezana za uticaj hotela na zaštitu životne sredine, gde gostiju nema, a mi moramo da plaćamo tu taksu, koja je od 50.000 do 500.000 dinara", kaže Genov. On je podsetio i da hoteli još uvek čekaju rezultate Fonda za razvoj o dobijenim kreditima kako bi dobili sredstva i počeli da rade.Krediti, podseća treba da se koriste za likvidnost i obrtna sredstva.Udruženje HORES je inače pre tri nedelje uputilo svoje zahteve Vladi Srbije.Tada su istakli da je manje od pet odsto hotela u Srbiji popunjeno, a u Beogradu 16 odsto, što je više od sadašnje popunjenosti.Prema njihovim podacima, pre tri nedelje polovina hotela u Srbiji nije radila.Kako je preneo naš portal, hotelijeri i ugostitelji su tada tražili od države da im konkretno pomogne, jer će posle, kako su tada naglasili, biti kasno.

Srbija

Još jedan moratorijum u otplati kredita

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) usvojio je danas propise kojima dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga omogućava da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i l...

Srbija

Još 6,2 miliona dinara za preventivne mera za održavanje konstitutivne sednice Skupštine Srbije

Vlada Srbije odlučila je da izdvoji iz budžetske rezerve  6,2 miliona dinara potrebnih za obezbeđivanje preventivnih mera i epidemioloških uslova za održavanje konstitutivne sednice Narodne skupštine, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Na toj sednici treba da se potvrde mandati poslanika izabranih na nedavno održanim parlamentarnim izborima 21.juna. Skupština Srbije već je ranije uvela oštre mere prevencije i zaštite u vidu providnih panoa ispred poslanika, merenja temperature i sredstava za dezinfekciju. Parlament izabran na izborima 2016. se nije sastajao više od mesec i po dana tokom pandemije i vanrednog stanja. Prvi put se, uz sve navedene mere, sastao 28. aprila. Pokret Dosta je bilo je saopštio juče da će konstitutivna sednica biti održana u Centru Sava.

Svet

Nemačka najcenjenija zemlja na svetu

Rezultati najnovije globalne ankete o liderstvu pokazuju da je Nemačka treću godinu zaredom najcenjenija zemlja na svetu i da je za sobom ostavila Kinu, Rusiju i Sjedinjene Države koje se bore za drugo mesto, prenosi Gardijan.Nemačka je po rezultatu godišnje ankete daleko ispred ostalih svetskih sila, pošto je 44 odsto ispitanika smatra globalnim liderom. Sjedinjene Američke Države su dobile 33 odsto glasova, dok Kina i Rusija zaostaju za 1 odnosno 3 procenta.Rezultati su prikupljeni u okviru godišnjeg istraživanja koje je sprovela konsultantska agencija Gallup.Time se u pitanje dovodi nedavna tvrdnja američkog sekretara Majka Pompea da su Sjedinjene Države savršeno pozicionirane kao svetski lider koji ideološki može da se suprotstavi Kineskoj komunističkoj partiji.Anketa je sprovedena među punoletnim stanovništvom 135 zemalja u 2019. godini, pre pandemije korona virusa. Zbog lošeg upravljanja krizom izazvanom pandemijom, usled koje su postale jedno od najvećih svetskih žarišta Kovida 19, SAD bi u rejtingu mogle još više da padnu u narednim istraživanjima. Istraživanje je demantovalo tvrdnje Donalda Trampa da je popravio ugled svoje države u svetu. U prilog tome ide podatak da su SAD bile najcenjenija zemlja na svetu tokom svih godina administracije Baraka Obame, izuzev 2011. godine, a da su za vreme Trampove administracije izgubile na popularnosti."S druge strane Nemačka kancelarka Angela Merkel, koliko god je neki voleli ili ne, pokazala se kao jedan od najpouzdanijih lidera u izuzetno nesigurnim vremenima, kako u Evropi tako i u svetu", objasnio je glavni urednik u kompaniji Gallup, Muhamed Junis.Poverenje u američko vođstvo je najniže u evropskim zemljama saveznicima SAD gde samo 24 odsto ispitanika ima poverenje u tu zemlju kao lidera.Slično je i u Australiji gde Ameriku, kao svetskog lidera, smatra svega 23 procenta ispitanika.Jedini kontinent gde je ugled SAD pretežno pozitivan je Afrika, gde je oko 52 odsto ispitanika vidi kao globalnog lidera.

Svet

Granice se otvorile pred rastavljenim parovima

Neke zemlje članice Evropske unije odlučile su da otvore svoje granice za vanbračne parove razdvojene zabranom ulaska zbog pandemije korona virusa, saznaje SchengenVisaInfo.com.Budući da kraja pandemiji još uvek nema na vidiku, mnogi ljudi su rekli da im zabrane otežavaju kako profesionalni, tako i privatni život.Pojedini parovi razdvojeni su još od marta, EU je olakšala pravila o ulasku koja porodicama omogućavaju ponovno ujedinjenje, pa su se tako i vanbračni parovi nadali da će moći isto, ali takva stvar se do sada nije dogodila.Parovi već nedeljama vode kampanju na Tviteru pod heštegovima #LoveIsEssential i #LoveIsNotTourism, pozivajući regulatorna tela EU i vlade svake države članice da naprave izuzetak za njih.Kampanja, potpomognuta podrškom nekoliko poslanika i komesara, je uspela, a do sada su pet zemlje ponovo otvorile svoje granice.Ovu odluku donele su Austrija, Češka Republika, Danska, Norveška i Holandija.Austrijsko ministarstvo za socijalna pitanja pobrinulo se da doda „posetu životnom partneru“ kao razlog vredan da uđe u Austriju.Da bi se ovi parovi mogli ponovo ujediniti u Češkoj, moraće da podnesu oficijalnu izjavu o svojoj dugoročnoj vezi, kao i da dostave dokaze o njihovom odnosu.Danska je bila jedna od prvih zemalja članica koja je dozvolila devojkama ili momcima državljanima Danske da uđu u zemlju.Norveška je najavila da će oni koji su u vezi od najmanje devet meseci i ostali članovi porodice iz zemalja van EU imati pravo da uđu u zemlju kako bi se pridružili svojim voljenima.Oni koji žele da dođu u Holandiju u skladu sa ovim izmenama, moraju dokazati da su bili u vezi najmanje tri meseca pre uvođenja zabrane, i da su se u tom periodu viđali redovno.Još sredinom marta, kada je Komisija Evropske unije preporučila državama članicama da uvedu zabranu ulaska niko nije očekivao da će ta zabrana putovanja trajati ovoliko dugo.

Svet

Velika Britanija objavila rat brzoj hrani i slatkišima

Onlajn oglasi za brzu hranu mogli bi da budu potpuno zabranjeni u Velikoj Britaniji, nakon odluke da se do devet sati uveče na Internetu i televiziji potpuno zabrani reklama svake hrane koja šteti zdravlju, piše londonski Gardijan. Mere su u javnosti dočekane sa oprezom jer su lekari zabrinuti da se njima previše naglašava individualna odgovornost ljudi za masovnu pojavu gojaznosti u britanskom društvu.Nova odluka inače se opravdava kao deo strategije u borbi protiv gojaznosti koju lekari sve češće nazivaju tempiranom bombom.Neki lekari sa druge strane misle da je neophodno rešiti nejednakosti u pristupu zdravstvenom sistemu, tvrde da on nije svima dostupan podjedanko.Vlada Britanije je saopštila da će zabraniti reklame brze i štetne hrane do devet časova uveče.Razmatra se i da li bi zabranu trebalo pooštriti i u nju uključiti oglase za slatkiše na Internetu.Ostale mere odnose se na zabranu prodaje čokolade, grickalica i slatkiša na blagajnama supermaketa, kao i na obavezu za prikazivanje količine kalorija u jelovnicima restorana i pabova.Mera u vezi sa kalorijama odnosi se i na alkoholna pića, jer se za njih procenjuje da čine skoro 10 odsto unosa kalorija kod onih koji ih konzumiraju."Pristup nije uzeo u obzir koliko je gojaznost rezultat bioloških, genetskih i društvenih faktora, to nije samo lični izbor. Ne smemo da upadnemo u zamku i da sve svaljujemo na individualnu odgovornost", ocenio je predsednik Kraljevskog koledža lekara profesor Endru Godard.Vlasti mere pravdaju i borbom protiv korona virusa.NEUMOLJIVA STATISTIKAStatistike govore da je trećina odraslih u Engleskoj preterano gojazna, a jedno od troje dece koja pohađaju osnovnu školu.Skoro 8 odsto obolelih od korona virusa na intenzivnoj nezi, bilo je predebelo, u poređenju sa 2,9 odsto gojaznih u celoj populaciji.Prema Istraživanjima kancerogenih bolesti u Velikoj Britaniji, gotovo polovina svih reklama za hranu na televzijama ITV, Channel 4, Channel 5 i Sky One odnosi se na proizvode sa visokim sadržajem masti, šećera i soli.Broj se povećava na gotovo 60 odsto u terminu između šest i devet časova posle podne, kada ih najviše dece može videti, pa su zabrane određene na osnovu tih podataka.

Svet

Škola u Melburnu na meti kritika zbog zahteva da se maske slažu sa uniformom

Privatna škola u Melburnu kritikovana je zbog uvođenja smernica koje zahtevaju da studenti nose maske u bojama koje odgovaraju školskoj uniformi, prenosi britanski Gardijan.Škola Lighthouse Christian College rekla je učenicima da se moraju pridržavati specifičnih smernica za maske u školama, prema videu koji su prošle nedelje delili roditelji učenika putem društvenih mreža.Škola je kasnije rekla da neće sprečavati učenike da nose maske koje ne ispunjavaju pravila.Kako su prvobitno rekli iz škole maske moraju biti sive, plave, crne ili bele, ne smeju imati dezene ili šare, a takođe nisu dozvoljeni nikakvi šalovi ili marame.Roditelji kažu da ova politika škole „primorava decu da koriste maske za jednokratnu upotrebu ako kod kuće nemaju resurse ili ne mogu da pronađu tkaninu odgovarajuće boje“.Direktor škole izjavio je da je škola posvećena obezbeđivanju najviših standarda bezbednosti i da su tu „samo smernice“.Od prošlog četvrtka, maske su obavezne širom Melburna kako bi se izborili sa pogoršavajućom koronavirusnom krizom.

Srbija

Odložena aukcija za prodaju 5G spektra u Srbiji

Aukcija za spektar 5G u Srbiji biće odložena zbog epidemije virusa korona i verovatno će biti održana u prvom kvartalu 2021. godine, preneo je Blic.Pomoćnica ministra Irini Reljin je za Tanjug rekla da se mobilni operatori već obraćaju Ministarstvu da se obavi prodaja spektra za nove servise.Navela je da je mrežom 4G pokriveno 98 odsto populacije u Srbiji, da većina servisa može da bude pokrivena tom tehnologijom, ali da se u slučaju prodaje spektra proširuje mreža i nastoji se da se uvede nova tehnologija.Reljin kaže da 4G spada u relativno stare tehnologije, te da se očekuje da će biti raspisana aukcija za 5G, koja je prvobitno bila planirana do kraja ove godine."Da bi održali kvalitet mobilne usluge operatorima je potrebno još spektra, onda je logično da se uvodi nova tehnologija", navela je Reljin.

Svet

Hrvatski guverner: Za Hrvatsku dobro da uvede evro

Za Hrvatsku je i u kriznim vremenima, kao što je pandemija, i u normalnim, korist da uvođenja evra višestruko veća od troškova, ocenio je u intervjuu za Poslovni.hr guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić.Povodom ulaska Hrvatske u Kursni mehanizam ERM II ili "čekaonicu za evro" koji će omogućiti Hrvatskoj uvođenje evra, on je kazao da će u tom mehanizmu zemlja morati da provede najmanje dve godine i ispuni formalne uslove koj se odnose na budžetski deficit, javni dug, visinu inflacije i kamatnih stopa, kao i stabilnost kursa. Prvi mogući trenutak za proveru Hrvatske je polovina 2022. godine, a odluka o uvođenju eura bi se mogla donositi najranije 1.1.2023, rekao je hrvatski guverner.U sadašnjim kriznim vremenima korist je izuzetno velika, jer znači siguran pristup izvorima finansiranja pod povoljnim uslovima koju osigurava Europska centralna banka te dodatno mogućnost finansiranja iz Europskog stabilizacijskog mehanizma (ESM), rekao je on "Povrh toga, korist koja se često zaboravlja, a koja je itekako važna, jest što zemlje koje imaju zajedničku valutu ne mogu imati problem valutne krize, koja je posebno opasna za zemlje s visokum nivoom duga u stranoj valuti", ocenio je on. 

Svet

Zatišje pred oluju: Covid-19 tempirao bombu zvanu poslovna nesolventnost

Dok ekonomije  pojedinih zemalja izlaze iz zastoja izazvanog pandemijom, očekuje se da će najveći skok nesolventnosti kompanija doći tek nakon tog procesa, uglavnom od kraja 2020. do prve polovine 2021. godine, piše u najnovijem izveštaju portala kompanije Euler Hermes koja se bavi kreditnim osiguranjem.To će biti rezultat neravnomernih startnih uslova, kao i različitih strategija otvaranja zemalja i mera hitne politike predviđenih u vidu pomoći za kompanije, posebno kako se naglašava u vezi sa rešavanjem problema nesolventnosti. Porast globalnog indeksa nesolventnosti verovatno će dostići rekordni nivo od plus 35 odsto do 2021. godine, jer se taj problem nagomilavao tokom dve godine.Pri tome treba imati u vidu da je polovina zemalja beležila nove rekorde, prvi put od finansijske krize 2009. godine.GDE SU GLAVNA ŽARIŠTANajveći skok biće zabeležen u SAD, u iznosu od 57 odsto u periodu od 2019. do 2021. godine.U Brazilu će skok nesolventnosti biti 45 odsto, Kini 40 procenata.U glavnim evropskim državama poput Velike Britanije gde biće na primer 43 odsto, Španiji 41 procenat, Italiji 27, Belgiji 26 i Francuskoj 25 odsto.Prema prognozama očekuje se da će dve od tri zemlje objaviti snažniji porast nesolventnosi u 2020. godini nego u 2021.-oj i to pre svega u SAD-u, Brazilu, Kini, Španiji i Italiji.Ipak, svaka treća zemlja će prema prognozama beležiti ubrzanje u pogledu rasta nesolventnosti naredne godine i to se pre svega odnosi na Indiju, Veliku Britaniju, Francusku i u manjoj meri Nemačku.Preuranjeno povlačenje mera pomoći privredi zbog pandemije moglo bi da pogorša stanje, povećavajući nesolventnost od pet do deset odsto. A ako se globalnoj ekonomiji oduzme duže od očekivanog za oporavak od šoka Covid-19, porast nesolventnosti mogao bi porasti sa već prevelikih 50 na 60 odsto.Međutim, iako državna podrška kompanijama kratkoročno ublažava nesolventnost, ona bi takođe mogla da podupre takozvane zombi kompanije.To bi kako se prognozira, svakako povećalo rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok.Generalno nesolventnost je pala za sedam odsto u Centralnoj i Istočnoj Evropi u vremenu pre pandemije i to se odnosi na period do prvih meseci 2020.Prema najnovijim prognozama očekuje se da će u tom regionu stopa nesolventnosti preduzeća skočiti za oko 35 odsto u periodu od kraja ove do polovine naredne godine.Od nama bliskih zemalja u ovom izveštaju pominje se Turska, gde se predviđa da će rast nesolventnosti biti veći od 50 odsto u odnosu na krizu 2009. godine.Nakon toga, takođe u crvenim zonama nalazi se Bugarska, ali ispod globalnog proseka i sa porastom koji ne bi trenbalo da bude veći od 50 odsto u odnosu na poslednju finansijsku krizu.U izveštaju se pominje i Rumunija, ali je označena u zelenoj zoni, ona očekuje rast nesolventnosti, ali u granicama duplo manjim nego 2009. godine.

Srbija

EPS objavio listu najvećih dužnika

Na spisku najvećih dužnika za struju koji je objavila Elektroprivreda Srbije, nalazi se 20 potrošača čiji je ukupan dug veći od 19 milijardi dinara, pišu Novosti. Kako se navodi u izveš...

Svet

Ko nosi masku, taj pere i ruke

Naučnici su utvrdili da ljudi koji nose masku primenjuju i druge zaštitne mere protiv širenja koronavirusa, kao što je pranje ruku, piše Gardijan. To znači da ljudi "ne trguju" me...

Svet

EU traži od članica da brže rešavaju pitanje rizičnih dobavljača 5G opreme

Zemlje EU moraju da ubrzaju aktivnosti na ublažavanju rizika povezanih sa uvodjenjem 5G tehnologije koje predstavljaju pojedini dobavljači, saopštila je Evropska komisija, a prenosi Euroactiv.Evropska unija se dogovorila u novembru prošle godine da pooštri kriterijume za dobavljače 5G opreme, kako bi smanjila rizike u pogledu bezbednosti za mobilne mreže nove generacije, koje se smatraju ključnim za podsticanje ekonomskog rasta i konkurentnosti.Komisija je objavila niz mera u januarskom okviru 5G alata i države članice su bile u obavezi da procene profil rizika telekomunikacionog operatera, sa ciljem da primene ograničenja za one dobavljače za koje se smatra da su visoko rizični.Metode implementirane ili razmatrane uključuju obavezna ovlašćenja za operatere koji nabavljaju opremu, kao što su to činile Francuska i Italija, ili primenu „belih“ ili „crnih“ spiskova dobavljača. Komisija se zalagala za prvi pristup koji zahteva da telekom operateri dobiju sva neophodna ovlašćenja pre nego što se uključe u razvoj 5G mreže u određenoj zemlji, kako ne bi zabranila posebne dobavljače, kao što je to Britanija učinila sa Huavejem.Prema navodima Evropske komisije, dve trećine zemalja članica identifikovalo listu visoko rizičnih dobavljača, ali je samo trećina ovog broja iznela planove za ograničenje njihovog učešća u razvoju 5G mreže."Većina država članica još nije uspostavila ili saopštila jasne planove za efikasno rešavanje postojećih situacija zavisnosti od snabdevača visokog rizika i sprečavanja budućih zavisnosti", navodi se u izveštaju o napretku bezbednosti 5G u EU.Mada je postignut određeni napredak, još mnogo toga treba da se uradi na ovom putu, saopštila je Komisija, napominjući da je „potreban hitan napredak za smanjenje zavisnosti od dobavljača visokog rizika, a s ciljem smanjenja zavisnosti na nivou cele Unije“.Zvaničnici EU tvrde da postepeno isključivanje dobavljača visokog rizika i povećanje troškova neće poremetiti uvođenje 5G mreže širom bloka, i da će Erikson i Nokija moći da odgovore nivou potražnjom.

Svet

Hrvatska najizdašnija u Europi po subvencijama za ekološke automobile

Zahvaljujući velikim subvencijama, od preko devet hiljada evra po jednom vozilu, Hrvatska se svrstala među evropske zemlje koje su najizdašnije po subvencijama za ekološke automobile u Evropi i u svetu, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji.hr.Prema nalazima Bloomberga, među deset zemalja sa najvećim subvencijama za kupovinu električnih vozila, čak osam je iz Evrope.U Srbiji je ta suma pet puta manja nego u Hrvatskoj i iznosi oko milion evra.Iza Hrvatske, koja je na toj listi rangirana sa preko 10 hiljada vera subvencija, po visini podsticaja su Rumunija sa 9,7 hiljada evra i Nemačka sa 8,6 hiljada.Bloomberg navodi da u Nemačkoj postoje autokuće sa akcijama gde lizing u potpunosti pokriva državna subvencija."U roku od 20 dana već je oko 300 kupaca potpisalo ugovore za kupovinu tog modela", navodi Bloomberg.U Fondu za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost u Hrvatskoj napominju da se razmišlja o novim, kao i da su građani zainteresovani za kupovinu malih gradskih automobila."Još nismo blizu evropskim zemljama poput Norveške u kojima su tri od četiri kupljena vozila električna. Od gotovo 65 hiljada novoregistrovanih vozila u Hrvatskoj tek je 198 bilo električnih", zaključuju u tom Fondu.Dodaju da će se u narednim godinama subvencije za električne automobile planirati u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji.Prodavci automobila kažu da su uputili zahtev Fondu da se iznos subvencija smanji za još hiljadu evra i na taj način podeli većem broju ljudi.KAKO JE U OSTALIM ZEMLJAMABloomberg kao najživlja tržišta ponude i potražnje za električnim vozilima uz Njemačku, navodi Francusku i Holandiju.Prodaja automobila na "zeleni" pogon u Francuskoj se na primer u ovoj godini se udvostručila nakon što je ponuđen mesečni lizing za model Reno Zoe koji iznosi 79 evra.U Holandiji je u sedam dana iskorišćeno deset miliona evra subvencija za električna vozila.Singapur je otišao najdalje i ponudio podsticaje u iznosu od 12 hiljada i 670 evra, dok su u SAD sa subvencijom od 6,5 hiljada evra, 11. na lestvici Bloomberga, zatim tu su i Kina i Indija.U Hrvatskoj je ove godine za samo dva minuta primljeno 470 prijava za kupovinu električnih vozila, a država je za te podsticaje izdvoila 5,8 miliona evra.Uredbom Vlade Srbije o subvencionisanju kupovine novih vozila na električni pogon i hibride u 2020. predviđena su podsticajna sredstva do 120 miliona dinara, što je nešto više od milion evra ili pet puta manje nego u Hrvatskoj.

Srbija

Ambasadorka Izraela u Srbiji: Nekretnine, zaštitni znak naših investicija u Srbiji

Treba raditi na unapređenju vladavine prava, u Srbiji daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki, ocenila je u intervjuu za specijalnu publikaciju "Investicije u Srbiji 2000-2020" ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.Koje su najbitnije izraelske investicije u Srbiji i za koje sektore ekonomije su najviše zainteresovane izraelske kompanije?Izraelske investicije u sektor nekretnina predstavljaju zaštitni znak izraelskih investicija od 2000. godine na ovamo. Do sada, kompanije iz ove oblasti investirale su više od dve milijarde evra u poslovne parkove, tržne centre, maloprodajne parkove i od skora stambene parkove - kondominijume.Pored sektora nekretnina, beležimo povećani interes izraelskih kompanija za ulaganja i saradnju u sektorima obnovljivih izvora energije, IT-ja, poljoprivrede i tehnologija za prečišćavanje i upravljanje vodama. Izraelska kompanija Enlight Energy izgradila je vetropark Kovačica, instalisanog kapaciteta 104MW doprinoseći ostvarenju ciljeva Srbije u ovoj oblasti. Ima svega nekoliko investicija u proizvodnju. Zašto? Šta može da se učini kako bi se privukle investicije u industriju i proizvodnju?Jedan od prepoznatljivih domaćih brendova kafe nalazi se u stopostotnom izraelskom vlasništvu, kao i drugi najveći autobuski prevoznik u zemlji. U sektoru proizvodnje imamo i Livnicu preciznih odlivaka iz Ade, kao i proizvođača nameštaja iz Kuršumlije kao izraelske investicije.Jedan od razloga nižeg nivoa izraelskih investicija u proizvodni sektor Srbije jeste i sama struktura izraelske ekonomije. To je ekonomija vođena sektorom usluga, gde više od polovine izvoza usluga čini sektor visokih tehnologija.Tehnologija je dakle ono što mi izvozimo, ne gotovi proizvodi. Drugi razlog leži u nepoznavanju i nedovoljnim informacijama o potencijalima srpskog tržišta. Zasto biste preporučili kompanijama iz vaše zemlje da ulažu u Srbiju? I na šta biste ih upozorili?Ekonomija Srbije se stabilizovala u poslednjih par godina, izašla iz recesije i oporavila od uticaja svetske ekonomske krize. Takođe, Srbija je napredovala na Doing Business listi Svetske banke, te podigla svoj kreditni rejting. Svedočimo povećanom nivou investicija koji su velikim delom motivisane politikom podsticaja, pre svega u proizvodnom sektoru, u poslednje vreme posebno vezanom za industriju kablova kao deo autoindustrije. Svakako, treba raditi na unapređenju vladavine prava, daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki. U poslednje dve godine, ostvaren je značajan napredak u kreiranju okruženja i uslova za investiranje u startap ekosistem, registraciju i rad fondova rizičnog kapitala, tzv „venture fondova“, te stavljanje kreativne industrije u matricu snaga i prednosti investiranja u Srbiji. Ovo su sektori u kojima su izraelske kompanije lideri, te se nadamo da ćemo svedočiti mnogim zajedničkim ulaganjima i saradnji u godinama ispred nas. Izraelska ekonomija je poznata po dobroj startup sceni. Šta je ključno za stvaranje okruženja za inovativnu ekonomiju?DNK izraelskog preduzetništva je jedinstvena, a čine je: obavezni vojni rok za devojke i mladiće, tzv 'hutzpah' stav koji ćemo objasniti u nastavku, nedostatak prirodnih resursa, saradnja univerziteta i industrije, te mere podrške vlade.Služenje vojnog roka omogućava devojkama i mladićima da savladaju i nauče da koriste razne tehnologije, te ih stavlja u poziciju donošenja odluka i improvizacije na stvarnom terenu. Pored toga, prijateljstva iz vojske neretko prerastaju u prava poslovna partnerstva. Kao što znamo, dobar tim je najvrednija imovina svakog startapa.Što se tiče kulture preuzimanja rizik,a to je nešto što nosimo sa sobom iz detinjstva. Ovo se ogleda i u gore pomenutom tzv 'hutzpah' stavu koji predstavlja osobinu neprihvatanja reči 'ne' za odgovor, kao i preispitivanja datih činjenica bez obzira na postojeću hijerahiju ili drugu socijalnu barijeru. Kako bismo prevazišli nedostatak prirodnih resursa bili smo prinuđeni da inoviramo. Tako je Izrael postao lider u tehnologijama prerade vode, navodnjavanju 'kap po kap', različitim tehnologija u poljoprovredi koji omogućavaju pospešivanje prinosa uz efikasniju upotrebu ograničenih resursa. Specifična geopolitička situacija doprinela je da visoka tehnologija postane glavni generator ekonomskog rasta tj. znanje koje je osnova tehnologija koje izvozimo. Na početku razvoja našeg inovativnog ekosistema, dakle '80-tih i 90-tih godina, podrška vlade bila je neophodna i od posebnog značaja. Uz pomoć vladinog programa Yozma, kreirano je prvih 10 venture fondova koji su aktivni i danas i nalaze se u privatnom vlasništvu pored mnogih drugih. Ono što je ustanovljeno tada, a postoji i funkcioniše i danas je institucija koja se nekad zvala Kancelarija glavnog naučnika, a danas Izraelska agencija za inovacije u slobodnom prevodu. Ova institucija kroz program grantova daje bespovratna sredstva startapima koji zadovoljavaju kriterijume programa. Takođe, važno je istaći da se Izrael nalazi među prvim zemljama koje su sajber bezbednost stavile kao važan aspekt nacionalne bezbednosti. To je doprinelo da je Izrael mnogo ranije krenuo da razvija rešenja iz ove oblasti i danas je globalni lider na ovom polju. Izraelski model razvoja inovativnog ekosistema je dobro poznat u svetu. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, te u tom smislu naš model treba biti prilagođen potrebama pojedine zemlje, njenim prednostima i nedostacima. U poređenju sa izraelom, Srbija ima dosta poljoprivrednog zemljista, ali malo razvijenih agrobiznisa. Gde vidite potencijal za unapređivanje srpske poljoprivrede?Pretpostavljam da mislite na upotrebu tehnologije u poljoprivredi kada kažete „ne baš razvijeno“ s obzirom da poljprivreda predstavlja jedan od važnih generatora srpske ekonomije i izvoza.Izrael nije imao izbora nego da radi na prevazilaženju prirodnih nedostataka u smislu plodne zemlje i vode, kao i da iskoristi prednosti mediteranske klime za uzgoj određenih kultura.Danas Izrael proizvodi i zadovoljava potrebe domaćeg tržišta za voćem i povrćem, te značajne količine opredeljuje za izvoz. S druge strane, s obzirom da naše zemljište i klima nisu pogodni za uzgoj žitarica, u poređenju sa Srbijom, primorani smo da uvozimo pšenicu i kukuruz.Saradnja naše dve zemlje u oblasti poljoprivrede je značajna i ima uzlazni trend u poslednjih nekoliko godina, uprkos nepostojanju bilo kakvog preferencijalnog sporazuma. Ambasada Izraela nastupala je sa nacionalnim štandom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu u poslednje tri godine. Na Sajmu su se predstavile lokalne kompanije koje zastupaju izraelsku tehnologiju na srpskom tržištu. Takođe, Srbija je prošle godine nastupila sa nacionalnim štandom na sajmu ‘’Israfood’’ predstavljajući bogatu ponudu prerađevina od voća i povrća, kao i svežeg i smrznutog programa.Tokom proteklih godina, imali smo značajan broj učesnika iz Srbije na kursevima iz oblasti poljoprivrede koje organizuje Izraelska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj – Mashav. Ovo je krunisano nedavnim potpisivanjem Protokola o saradnji između Ministarstva poljoprivrede Srbije i Mashav-a koji će omogućiti primenu izraelske tehnologije na različitim projektima u zemlji.

Svet

Amazon će otvoriti hiljadu radnih mesta u Irskoj

Amazon će u naredne dve godine stvoriti još 1.000 stalnih radnih mesta u Irskoj, čime će ukupna radna snaga u toj zemlji biti 5.000 ljudi, saznaje irski portal RTE.ie.Nova radna mesta će uključivati razne inženjerske i specijalističke poslove, a pored toga tehnološki gigant uložiće novac i u novi kampus površine 170.000 kvadratnih metara na trgu Šarlemont u Dublinu.Novi kampus biće dom za rastuću radnu snagu koja će razvijati računarski oblak kompanije Amazon Web Services, a očekuje se da će biti otvoren 2022. godine.„Primetili smo porast potražnje za oblakom u Irskoj i širom sveta i uzbuđeni smo što ćemo dodati 1.000 visoko kvalifikovanih radnih mesta tako da možemo nastaviti da pomažemo našim kupcima u inovacijama, posebno u ovom teškom vremenu“, rekli su iz Amazona.Kompanija Amazon je takođe najavila jedan od njihovih prvih vetroparkova u Irskoj za koji se očekuje da će biti funkcionalan od septembra.Esk vetroelektrana biće prvi operativni projekat obnovljive energije Amazona izvan Sjedinjenih Američkih Država, koji će proizvoditi čistu energiju u Irskoj.Kompanija je rekla da će im ova vetroelektrana pomoći u ostvarivanju cilja da sve svoje globalne operacije napaja sa 100% obnovljivom energijom.