Najnovije

Svet

Gugl odlaže predstavljanje najnovijeg Androida zbog protesta u SAD

Kompanija Gugl (Google) saopštila je danas da će odložiti planirano predstavljanje beta verzije Androida 11, svog najnovijeg operativnog sistema za mobilne uređaje, usled nasilnih protesta koji se trenutno dešavaju u Sjedinjenim Američkim Državama."Uzbuđeni smo i želimo da kažemo više o Androidu 11, ali sada nije vreme za slavlje", navodi se u poruci objavljenoj na veb-sajtu Android divelopera koju prenosi Rojters (Reuters).Prvobitno je planirano da se predstavljanje nove iteracije najčešće korišćenog operativnog sistema za pametne telefone održi predstojeće srede, a iz Gugla najavljuju da će "uskoro" objaviti više detalja o novom Androidu, bez precizranja datuma.Protesti se dešavaju u više gradova u SAD zbog ubistva Džordža Flojda, Afroamerikanca koji je umro u pritvoru nakon što ga je policajac koji ga je privodio davio kolenom na zemlji, što je zabeleženo i na video snimku.

Srbija

New Energy Solutions planira gradnju još jednog vetroparka u Južnom Banatu

Kompanija "New Energy Solutions" planira da na područuju Južnog Banata izradi još jedan vetropark, ovaj put u blizini Crepaje, sa 31 vetrogeneratora ukupne snage oko 22 megavata i trafo-stanicu adekvatnog napona i snage, prenosi portal eKapija.Maksimalna visina vetroturbine sa lopaticom u gornjem položaju iznosi oko 230 metara, prostor na kome je park predviđen se nalazi izvan građevinskog područja naselja i čini ga poljoprivredno zemljište sa kanalskom mrežom za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i mrežom atarskih puteva."U Planu detaljne regulacije, koji je odeljenje za urbanizam Opštine Kovačica stavilo na rani javni uvid, navodi se da je cilj izrade plana stvaranje planskog osnova za izgradnju vetrogeneratorskog postrojenja, kao i drugih energetskih postrojenja koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora", navodi eKapija.Planom će se predvideti saobraćajni pristup, preko postojećih atarskih i pristupnih puteva, definisaće se trase i kapaciteti mreže infrastrukture neophodne za funkcionisanje kompleksa.Ista kompanija je prošle godine u istoj oblasti otvorila Vetropark Kovačicu, prvu potpuno novu elektranu priključenu na elektro-mrežu Srbije u periodu od tri decenije."New Energy Solutions" je tom prilikom rekonstruisala više od 40 kilometara puteva.Ukupna vrednost investicije u Vetropark Kovačica bila je 189 milona evra, a to postrojenje ima 38 instaliranih vetrogeneratora, a sa svojom snagom od 104,5 megavata proizvodi struju za više od 68.000 domaćinstava.

Srbija

Jan Lundin (Ambasador Švedske): Investitori pažljivo prate tok reformi u Srbiji

Rizici za investicionu klimu uključuju neefikasno pravosuđe, dokazanu korupciju na svim nivoima, kao i preostale elemente neformalne ekonomije. Zakonodavstvo je donelo mnogo zakona sa ciljem  poboljšanja oblasti kao što su izdavanje građevinskih dozvola, zakon o radu, javne nabavke i inspekcijski postupci, ocenjio je Jan Lundin, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji, za najnoviju ediciju Nove ekonomije "Investicije u Srbiji 2000-2020".U 2019. godini Srbija je imala dotok stranih direktnih investicija od preko tri milijarde evra. Kako Srbija deluje kao investiciona destinacija? U investicionoj klimi u Srbiji primećuju se umerena poboljšanja u poslednjih nekoliko godina, prvenstveno vođena nedavnim makroekonomskim reformama, povećanom stabilnošću finansija, boljom fiskalnom disciplinom, kao i zbog opredeljenosti Srbije za pristupanje Evropskoj uniji (EU), što omogućava širok niz (spektar) podsticaja za zakonske promene koje vode poboljšanju poslovne klime. Međutim, u Srbiji postoje izazovi kojih investitori iz Švedske i drugih zemalja treba da budu svesni. Najvažnije od svega, potreban je napredak u oblasti vladavine zakona i borbe protiv korupcije. Takođe zabrinjavajući su slučajevi mogućnosti vršenja političkog uticaja na odluke različitih regulatornih agencija. Srbija bi takođe trebalo da pojača napore u restrukturiranju državnih kompanija, radi uvođenja boljeg upravljanja i usluga koje ove kompanije pružaju.Švedska i druge zemlje, kao i međunarodne finansije institucije su spremne da pomognu Srbiji u ovom procesu.Na koje prednosti investiranja u Srbiji ukazujete potencijalnim investitorima iz Švedske, a na šta ih upozoravate? Nedavni tok brojnih direktnih stranih investicija služi kao jasan dokaz da Vlada Srbije daje važan prioritet privlačenju investitora.Sudeći po našem kontaktu sa švedskim investitorima koji su ili već uložili u Srbiju ili to tek žele da učine, većina njih ima generalno pozitivan stav o Srbiji, ističući njenu  stratešku lokaciju, visoko obrazovanu i pristupačnu (jeftinu) radnu snagu, dobro poznavanje jezika, kao i širok niz investicijskih podsticaja i aranžmana o slobodnoj trgovini sa mnogim tržištima u regionu i u Evropi. Kao što je spomenuto u prethodnom pitanju, rizici za investicionu klimu uključuju neefikasno pravosuđe, dokazanu korupciju na svim nivoima, kao i preostale elemente neformalne ekonomije.Zakonodavstvo je donelo mnogo zakona sa ciljem  poboljšanja oblasti kao što su izdavanje građevinskih dozvola, zakon o radu, javne nabavke i inspekcijski postupci. Mi smo takođe svesni toga da za implementaciju ovih važnih reformi koje pomažu poboljšanju poslovnog okruženja, treba vremena. Često je to spor proces, međutim Švedska je rešena da Srbiji na tom putu pomogne.Kako ocenjujete saradnju srpske i švedske privrede u prethodnom periodu i da li ima prostora za napredak i povećane investicija? Ovo je 103. godina naših neprekidnih diplomatskih odnosa uz konstantan doprinos stabilnim odnosima i uvažavanjima između naše dve zemlje.To je takođe uticalo na stalni rast međusobnih trgovinskih i ekonomskih veza. Danas imamo skoro 200 kompanija koje posluju u Srbiji i koje imaju švedsko-srpski kapital i zapošljavaju nekoliko hiljada radnika.Mnogi od njih razmišljaju o proširenju svog poslovanja reinvestiranjem u Srbiju. Ostali razmišljaju o uspostavljanju svog poslovnog prisustva u Srbiji.Ako Vlada Srbije nastavi na svom reformskom putu tokom procesa pristupanja EU, mogućnosti ulaganja i poslovanja mogu da nastave sa rastom u narednom periodu. Sektori koji bi mogli biti najatraktivniji za švedske kompanije uključuju zaštitu životne sredine (posebno otpada, otpadnih voda, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije itd.), rudarsku tehnologiju, informacione i komunikacione tehnologije (IKT) uključujući digitalne usluge, zdravstvenu zaštitu i proizvodne procese.Sistem privlačenja stranih investicija subvencijama radnih mesta daje rezultate, ali uglavnom se radi o investitorima koji koriste radno intenzivne tehnologije. Da li je to odgovarajući sistem za privlačenje investicija tokom digitalne revolucije? Poslednjih godina Vlada Srbije se obavezala na ekonomski rast otvaranjem novih radnih mesta i u mnogim slučajevima subvencije za posao se nude kao jedna od mera za rešavanje dugogodišnjih pitanja vezanih za spori prelazak zemlje na tržišno orijentisanu ekonomiju.Drugi napor je usmeren na korišćenje digitalnih usluga za određene funkcije (npr. elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, e- potpisa i mnogih drugih e-usluga). Iako digitalizacija još nije donela značajnije poboljšanje poslovnih procesa, dugoročno će to dovesti do poboljšanja investicione klime u celini.Jedan takav primer je projekat započet 2019. godine, a finansirao ga je Sida za pomoć Republičkoj geodetskoj upravi u Srbiji da razvije digitalni nacionalni registar lokacija za investiranje, kako bi investitori mogli da pristupe  svim potrebnim informacijama na jednom mestu na internetu. Takođe investitori bi trebalo da nastave pažljivo da prate sprovođenje reformi Vlade Srbije i da budu dobro informisani o aktuelnim dostupnim vladinim investicionim i podsticajnim programima.Švedska je poznata po velikom udelu obnovljivih energija (OIE) u proizvodnji električne energije. Kako je Švedska postigla ovako visok nivo učešća OIE i kako je to uticalo na švedsku ekonomiju? Dugoročna i predana politička reforma, usklađena sa investicijama i ekonomskim instrumentima  je uspešno povećala upotrebu zelenih tehnologija i posao švedske čiste tehnologije je u tom polju bio vrlo aktivan (uspešan). Sve ovo zajedno je omogućilo Švedskoj da postane prva zemlja u Evropi koja je ispunila ciljeve obnovljive energije koje je postavila EU. Skoro 50 odsto proizvodnje energije u Švedskoj sada dolazi iz obnovljivih izvora i mnogo toga se dešava na polju šire upotrebe biogoriva, naročito za proizvodnju električne energije i grejanja, kao i u šumarskoj industriji.Poslednjih godina smo takođe videli povećanje broja upotreba toplotnih pumpi. Najvažniji domaći obnovljivi izvori energije su biogoriva, mada organski otpad iz domaćinstava i industrije takođe predstavlja važan deo. Ova dva izvora su takođe glavna goriva koja se koriste u sektoru daljinskog grejanja, koje snabdeva grejanjem  93% svih stambenih zgrada i 83% svih poslovnih zgrada.Kakva iskustva iz oblasti zaštite životne sredine u Švedskoj mogu biti primenjena u Srbiji, posebno u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte, s obzirom na to da se oko tri četvrtine električne energije stvara iz uglja ovde?   Postoji široka ekspertiza švedskih čistih tehnologija u vezi sa biološkim otpadom, energetskom efikasnošću, toplotnim pumpama i biogorivima - pogledajte: https://swedishcleantech.com/about-us/  Ambasada Švedske u Srbiji, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine i UNDP sada sprovodi plan za biološki i zeleni otpad koji ima važnu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte: http://inovacije.klimatskepromene.rs/sr/biovaste-challenge/ U Srbiji postoje izazovi kojih investitori iz Švedske i drugih zemalja treba da budu svesni. Najvažnije od svega, potreban je napredak u oblasti vladavine zakona i borbe protiv korupcije

Srbija

Policijski čas omeo osiguranje useva, a grad ne bira

Pandemija i ograničenje kretanja uticali su na poljoprivrednike da manje osiguravaju useve, kažu u osiguravajućim kompanijama. Sa druge strane, prema rečima sagovornika Nove ekonomije, osiguranje prinosa sve više se shvata kao odluka koja donosi manje troškova.Poljoprivrednici u zapadnoj Srbiji još ne mogu da se oporave od grada koji ih je zadesio prošle nedelje. Usled klimatskih promena, poljoprivredni usevi i zasadi su izloženi prolećnom mrazu, oluji, često i gradu koji može da nanese štetu u tekućoj sezoni i utiče na prinose u predstojećim sezonama. Zaštita od grada je moguća, ali je i skupa. Zato je osiguranje poljoprivrednih useva i zasada malim proizvođačima često isplativija investicija, nego izgradnja zaštitne infrastrukture. Ali, najbolje je imati oba.Direktor sektora za osiguranje poljoprivrede Generali osiguranja, Nemanja Beljanski (na slici), kaže za Novu ekonomiju da su "dodatni činioci" na početku ovogodišnje poljoprivredne sezone umanjili broj ugovorenih aranžamana za osiguranje."Pre svega mislim na činjenicu da je pandemija među poljoprivrednicima stvorila neizvesnu situaciju oko plasmana proizvoda, što je negativno uticalo i na odluku da kupe osiguranje. Osim toga, uvođenje policijskog časa i zabrane kretanja umnogome je otežalo komunikaciju sa klijentima i sve poslove u vezi sa promocijom i prodajom osiguranja", objašnjava Beljanski.On dodaje da su mart, april i maj tri meseca kada se ugovaraju gotovo sve polise osiguranja useva u jednoj kalendarskoj godini.U Generali osiguranju objašnjavaju i da je osiguranje povoljnije ako je zasad, na primer, zaštićen protivgradnom mrežom. "Faktori koji umanjuju verovatnoću nastanka štete utiču i na smanjenje cene osiguranja. U slučaju da je zasad, na primer, zaštićen protivgradnom mrežom ostvaruje se popust od čak 60% na osnovnu premiju za osnovne rizike".On naglašava i da osiguravajuće kuće uvažavaju tokove novca u poljoprivredi, pa osiguranicima ostavljaju mogućnost da premiju osiguranja plate tek nakon žetve, odnosno berbe i time rasterete svoj budžet na proleće kada novac ulažu u proizvodnju."Osiguranje važi do završetka žetve odnosno berbe, a nakon uplate premije, osiguraniku se izdaje dokumentacija za ostvarivanje prava na subvencije. One se kreću od 40 do 70% osigurane sume za registrovana poljoprivredna gazdinstva.OSIGURANJE I(LI) PROTIVGRADNA MREŽA?Radoje Rogić iz Užica zasadio je svoje malinjake u selima Ponikve i Vrutci. Za Novu ekonomiju objašnjava da već više godina uplaćuje osiguranje za svoje prinose."Ove godine osigurao sam 10 tona prinosa. To je koštalo 200 hiljada dinara. Prošle godine nije bilo nepogoda, pa sam od uplaćenih 130 hiljada dinara na ime osiguranja, oko 70% dobio natrag. Grad nas je, za sada, srećom mimoišao", priča Rogić.Dodatnu nevolju u planiskim predelima za gajenje voća predstavljaju mrazevi. Slana je mestimično bila prisutna pre nekoliko dana, čak i pretposlednje nedelje maja."Prinos malina je inače manji kod nas u planinskim, nego u nižim predelima i iznosi od 10 do 12 tona po hektaru," dodaje on.Manji prinosi su glavni razlog Radojeve odluke da osigura useve, umesto da ih pokrije protivgradnom mrežom."Protivgradna mreža bi me koštala između 20 i 25 hiljada evra, tako da je isplativije osiguranje. Ostali malinari koje poznajem, retko su osiguravali zasade ranijih godina. Ove godine dosta njih se odlučilo na to", objašnjava Rogić.U drugoj polovini maja, pojedine krajeve u Srbiji pogodilo je veliko nevreme praćeno gradom. Kako su preneli mediji, mnogi malinjaci i drugi zasadi voća su pretrpeli štetu, jer je grad bio toliko jak da je lomio crep na krovovima.Čedomir Savković

Svet

Grčka pomaže avio-kompanije sa 115 miliona evra

Grčka je najavila paket mera u iznosu od 115 miliona evra za podršku sektoru vazdušnog saobraćaja, koji je teško pogođen tokom pandemije koronavirusa, javio je Rojters, a prenosi atinski dnevnik Katimerini (Ekathimerini)."Sektori kao što je vazdušni saobraćaj direktno je povezan sa turizmom... Postoji potreba za specijalnu pomoć i jednoj i drugoj oblasti jer su od sistemske važnosti za nacionalnu ekonomiji", ocenili su ministri Vlade Grčke zaduženi za finansije, saobraćaj i rad.Paket uključuje smanjenje PDV-a na 13 odsto, u periodu od početka juna do kraja oktobra, a procenjuje se da će te mere smanjiti fiskalne namete za oko 30 miliona evra.Vlada će takođe izmeniti način oprezivanja plata koje primaju piloti, kabinsko i tehničkoo osoblje, što bi kompanijama dodatno smanjilo troškove za oko 7,7 miliona evra godišnje. Avio-kompanij će od države dobiti i 20 evra po sedištu, oslobođenih od PDV-a, na letama ka udaljenim ostrvima, koji se već delimično subvencionišu. Procenjuje se da bi aviosaobraćaj od toga imao korist od 6 miliona evra. Sektor vazdušnog saobraćaja u Grčkoj zapošljava oko 11 hiljada ljudi i veoma je važan za turizam, jer je oko 85 odsto prihoda, od ukupno 18 milijardi evra ostvarenih prošle godine, došlo od turista koji u Grčku stižu avionima.Vlada će takođe platiti doprinose u iznosu od 50 miliona evra za sve zaposlene u vazdušnom saobraćaju, koji nisu radili tokom pandemije.Grčki prevoznici, službe na aerodromima i sami aerodromi su poslednjih godina dobro poslovali zahvaljujući velikom prilivu turista, pa im zbog toga nije potrebna velika pomoć ili kapitalne injekcije, kao u nekim drugim zemljama Evropske unije, saopštila su grčka ministarstva.

Srbija

Bečej najtransparentnija opština, Jagodina najlošije ocenjena

Transparentnost gradova i opština u Srbiji povećana je 2020. godine u odnosu na prethodnu, premda je prosek i dalje nizak, a najtransparentnije lokalne samouprave su Bečej, Novi Pazar i Sombor, pokazali su rezultati istraživanja Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2020), koje je objavila žTransparentnost Srbija, prenosi dnevni list Danas.Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je zadovoljan što se prosečni skor prvi put popravio, sa prošlogodišnjih 40 na 46 poena u ovoj godini.Bolji rezultati, prema njegovim rečima, govore o tome kako lokalne samouprave mogu da budu otvorenije prema građanima, čak i onda kada ne postoje sveobuhvatni napori u tom pravcu, u vidu novih zakonskih načela."Ovi rezultati nam pokazuju da individualni trud lokalnih službenika i prepoznavanje značaja transparentnosti od strane donosioca odluka, može da donese pozitivne promene u praksi", istakao je Nenadić, podsećajući da je transparentnost jedno od bitnih oruđa za borbu protiv korupcije.Dodao je da pored toga moraju da postoje i drugi mehanizmi.Koordinator istraživačkog tima Transparentnosti Srbija Zlatko Minić saopštio je da prvoplasirana opština Bečej ima skor 83, od mogućih 100, čime je udvostručila rezultat iz prošle godine, kada je imala 38. Novi Pazar ima skor 82, a Sombor 80. Kanjiža je četvrta sa 77, a slede je Leskovac sa 75 poena a Vranje na šestom mestu, sa 73.Najniže rangirane opštine su Bela Crkva (18), Svilajnac i Koceljeva (po 22 svaka), a Jagodina je, sa 21 poenom, zadržala neslavnu poziciju među nalošije ocenjenim gradovima.Minić je ukazao da dobri rezultati u istraživanju ne znače i da ima manje korupcije, niti obrnuto, već samo da su donosioci odluka i zaposleni prepoznali značaj veće otvorenosti prema građanima.Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović izrazio je zadovoljstvo što je porastao ukupan prosečni indeks transparentnosti, ali i veliko nezadovoljstvo zbog nazadovanja u kategoriji "informatori o radu".On je pozvao lokalne samouprave da ispunjavaju zakonske obaveze i da redovno objavljuju i ažuriraju inforatore o radu, kao i da u najskorijem roku imenuju lica zadužena za zaštitu podataka o ličnosti.Direktorka Kancelarije USAID za demokratski i ekonomski razvoj Šenli Pinčoti istakla je da ohrabruje pomak napred u istraživanju, ali da se sada ne sme stati jer ima još dosta posla i konstantnog truda da se postignuti nivo transparentnosti održi i poveća."Nadam se da će LTI 2020 pomoći opštinama i gradovima da uvide kako mogu da unaprede svoj rad, kao i da prepoznaju važnost transparentnosti i da sve više uključuju građane u proces odlučivanja", kazala je Pinčoti.Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2020 predstavlja istraživanje, ocenjivanje i rangiranje 145 jedinica lokalane samouprave (JLS) i 25 gradskih opština u Srbiji, koje sprovodi Transparentnost Srbija.Opštine i gradovi su rangirani na osnovu kriterijuma transparentnosti, određenih putem 95 indikatorskih pitanja. Među gradskim opštinama, koje ne ulaze u rangiranje zbog specifičnih nadležnosti, najboljii rezultat ima Surčin (53) koji beleži trend poboljšanja rezultata u tri uzastopna istraživanja.

Svet

‘Devet milijardi evra neće biti dovoljno za spas Lufthanze’

Nemačkom avio-prevozniku Lufthanzi će verovatno trebati više od devet milijardi evra državne pomoći, prethodno dogovorene sa zvaničnim Berlinom, kako ne bi bankrotirao, prenosi Špigel (Der Spiegel).Pozivajući se na izvore iz federalne vlade, list navodi da kompanija, koja se kao i drugi prevoznici suočava sa manjkom likvidnih sredstava usled koronavirusa, ima dovoljno novca da "preživi" do 15. juna, nakon čega će se suočiti sa potpunom nesolventnošću. Špigel navodi da su predstavnici Lufthanze izvestili predstavnike Vlade Nemačke o situaciji unutar kompanije.Lufthanza je tražila oko devet milijardi dolara iz nemačkog fonda za ekonomsku stabilizaciju, koji opslužuje stotine drugih kompanija čije poslovanje je ugroženo koronavirusom, ali je Evropska komisija, da bi odobrila ovaj vid državne pomoći, tražila da Lufthanza konkurentskim avio-prevoznicima ustupi neke od svojih slotova na aerodromima u matičnoj državi.Dodatno, Vlada Nemačke je tražila da zauzvrat dobije oko 20 odsto udela u najvećem nacionalnom avio-prevozniku. Lufthanzin nadzorni odbor je odbio da odobri plan novčane pomoći zbog uslova koje je postavila Evropska unija, dok je evropska komesarka za politiku konkurencije Margret Vestager kazala da su sve avio-kompanije podjednako žrtve COVID-19 i da mere direktne pomoći mogu da naruše tržišnu ravnotežu, obzirom da će neke od tih firmi dobiti samo državne kredite.

Srbija

Domaće tržište digitalnog oglašavanja poraslo za preko 27 odsto

Tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji se tokom 2019. uvećalo za oko 27,1 odsto, što znači da je premašilo vrednost 47 miliona evra, navodi se u istraživanju Interactive Advertising Bureau (IAB Serbia) koje prenosi portal Netokracija.Ovo predstavlja jedan od najboljih rezultata otkako se AdEx istraživanje vrši, a jedino veće procentualno uvećanje tržišta desilo se 2011. godine, kada je zabeležen rast bio veći od 36 odsto.Većina ključnih segmenata tržišta, uključujući Display, Paid Search i Classifieds and Directories zabeležili su dvocifren rast na međugodišnjem nivou."Segment Local display zabeležio je pad od 4 odsto, te je vrednost ovog tržišta zabeležila ukupnu potrošnju od 9,17 miliona evra tokom 2019. godine. S druge starne, mobilno oglašavanje zabeležilo je rast od primetnih 60 odsto, pri čemu je ukupan utrošak za prethodnu godinu iznosio čak 30,32 miliona evra... Tržište online video oglašavanja prihodovalo je 7,86 miliona evra u 2019. godini uz solidan rast od 45,67 odsto", prenosi Netokracija.Ukupno tržište oglašavanja na društvenim mrežama iznosilo je oko 11,8 miliona evra, od kojih je Fejsbuku otišlo čak 10,17 miliona. Na Snaphat je potrošeno 42.000 evra, na LinkedIn oko 624.000 evra, dok podaci za TikTok još uvek nisu dostupni.Posle Fejsbuka i LinkedIna, najviše sbujekata se oglašavalo putem Vibera, u okviru kojeg je potrošeno 536.000 evra."Među bitnim zaključcima, organizatori ovog istraživanja ističu još jači dvocifren rast u odnosu na prethodne godine, uz napomenu da je segment mobilnog oglašavanja video i najveći ad spend porast ostvarivši rast od čak 60 odsto. Njega odmah prati video oglašavanje sa 45,67 odsto i social media oglašavanje sa 45 odsto", zaključuju u Netokraciji.

Srbija

EU Srbiji daje 70 miliona evra bespovratne pomoći kroz IPA program

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović potpisali su danas sporazum o prvom delu IPA programa za 2020. godinu, vredan 70 miliona evra, navodi se u saopštenju.U fokusu ovog dela predprisutne pomoći biće lokalni razvoj, konkurentnost i zapošljavanje.Konkretno, 30 miliona evra opredeljeno je za konkurentnost, poljoprivredu, inovativnost i ruralni razvoj uz grantove za do 450 mikro preduzeća, startape i organizacije za poslovnu podršku u manje razvijenim regionima Srbije.Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a događaj je putem video linka pratio i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji."Ovo su zapravo pretpristupni fondovi Evropske unije, namenjeni za sveukupan razvoj zemlje koja pregovara, a u cilju da zemlja bude što pripremljenija onda kad stupi u članstvo i da se smanje regionalne razlike, kako unutrašnje regionalne razlike u samoj zemlji, tako i da se približimo onome što je prosek rasta i razvoja evropskih regija, koje su i stvorile Evropsku uniju. Pregovori su važni, reforme su važne, ali one donose ono što je konkretan boljitak i da je Srbija sada članica, mi bismo na godišnjem nivou imali 1.3 ili 1.4 milijarde evra iz struktunih fondova", navela je Joksimović.Nakon 93 miliona evra za hitnu, kratkoročnu i srednjoročnu ekonomsku pomoć u martu, kao odgovor na pandemiju COVID-19, EU je sada obezbedila da dodatna sredstva koriste srpski državljani, državne i lokalne vlasti i privatne kompanije."Pomoć Srbiji tokom krize i ovaj novi paket pomoći jasan je dokaz posvećenosti Evropske unije Srbiji na njenom putu ka EU koja je potvrđena i na samitu EU i Zapadnog Balkana početkom maja u Zagrebu. Ovaj paket pomoći će Srbiji da bude konkuretnija, obezediće pomoć stanovništvu u vezi sa zapošljavanjem, i pomoći će ekonomskom razvoju zemlje. Drago mi je sto smo tokom pandemije jako dobro radili zajedno a nasa podrška Srbiji na putu ka EU se nastavlja", rekao je komesar Varheji.Nakon krize izazvane pandemijom COVID-19, poseban fokus biće takođe stavljen na jačanje kapaciteta za nadzor i reagovanje na zarazne bolesti kao i na zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu najugroženijih, sa ukupno 25 miliona evra.

Srbija

Neko nas posmatra, a ne znamo zašto

Da li ste videli kartonsku figuru Isusa Hrista razapetu na Novom Beogradu? Možda niste vi, ali verovatno jesu nadzorne kamere na koje je autor figure, arhitekta i umetnik Andrej Josifovski – Pijanista,...

Srbija

Radovi na osporavanoj spalionici otpada u Vinči teku uprkos koroni

Radovi na izgradnji kompleksa nove deponije i postrojenja za tretman komunalnog otpada u Vinči, koji će obuhvatati i spalionicu otpada, nije bio obustavljan ni tokom vanrednog stanja, zbog čega se očekuje da bi stara deponija trebala da bude zatvorena do kraja godine, piše Politika.Na radovima je trenutno angažovano 250 radnika a celo postrojenje, u skladu sa planovima, trebalo bi da otpočne sa radom do kraja 2023. godine.Izgradnja spalionice i priča oko rešavanja pitanja deponije već dugo je u žiži javnosti, obzirom na komunalne probleme koje glavni grad Srbije trenutno ima, ali i osporavanja projekta kojem se pripisuje nedovoljna usklađenost sa ekološkim regulativama Evropske unijeGrad Beograd je 29. septembra 2017. godine potpisao ugovor o koncesiiji za izgradnu postrojenja sa konzorcijumom "Beo Clean Energy", koji je u vlasništvu kompanija Suez, Itochu i fonda Marguerite II.Spalionica bi trebala da ima godišnji kapacitet od 340.000 tona, a planirana je izgradnja nove deponije, postrojenje za odlaganje otpada i skladišteni prostor za gas. Projekat finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija i Austrijska razvojna banka (OeEB).Koncesija je data na period od 25 godina, a ukupna vrednost projekta se procenjuje na 370 miliona evra.Inicijativa "Ne davimo Beograd" (NDMBGD) je prošlog oktobra saopštila da je Evropska investiciona banka (EIB) odsutala od finansiranja projekta zbog posledica koje će ovaj projekat imati po ciljeve u vezi recikliranja otpada postavljene u Poglavlju 27, odnosno po pristupanje Evropskoj uniji.Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nakon toga je rekao da EIB nije odbila da finansira izgradnju spalionice, da će se u njoj koristiti samo otpad kojie ne može da se reciklira, kao i da "šumovi" o odbijanju ove banke da finansira izgradnju spalionice stižu iz "političke sfere".U NDMBGD navode i da je u projektnoj dokumentaciji za izgradnju spalionice izostavljeno više osnovnih podataka, poput količine čvrstog otpada koji nastaje u Beogradu, koliko je od toga moguće reciklirati i koliko će vode novo postrojenje trošiti u svom radu.Delegacija EU u Srbiji je naknadno pojasnila da spaljivanje otpada jeste opcija, ali samo za mani deo otpada, koji se ne može sprečiti, umanjiti, reciklirati ili zbrinuti na bilo koji drugi način, prenosi eKapija."Prema sadašnjem projektu za Vinču, u novom pogonu za spaljivanje otpada i proizvodnju energije moglo bi da se spali više od polovine komunalnog beogradskog otpada, umesto da se on reciklira. To ne bi podstaklo recikliranje i ozbiljno bi dovelo u opasnost sposobnost Srbije da se uskladi sa zakonodavstvom EU o otpadu", navode u Delegaciji.Kako navodi CEE Bankwatch, ovog marta je NDMBG podnela dve žalbe Energetskoj zajednici u vezi sa projektom, pozivajući da se preispita subvencionisanje struje dobijene iz spalionice kao obnovljivog izvora enrgije, kao i za kršenje direktive EU o proceni uticaja na životnu sredinu.Sa druge strane, opozicioni Savez za Srbiju je projekat spalionice u Vinči kritikovao ne samo zbog ekoloških, već i zbog ekonomskih razloga.Na primer, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je u više navrata ponavljao da će direktan trošak spalionice biti 1.15 milijardi evra, da se Grad Beograd sa konesionarom dogovorio da plaća skoro 39 miliona evra svake godine, a da je po prvobitnom projektu spalionica trebala da košta 179 miliona evra.u SZS-u navode i da je kompanija dobila status povlašćenog proizvođača struje, što znači da će EPS električnu energiju otkupljivati po cenama višim od uobičajenih tržišnih.