Srbija

Građani se žalili Narodnoj banci Srbije najviše zbog kredita

Narodna banka Srbije (NBS) je rešila 3.421 pritužbu korisnika u periodu od 2019. do 2021. godine, a građani su se najviše žalili na banke i kredite, pokazuje izveštaj NBS. Tokom ovog perioda uočljiv je trend rasta broja pritužbi korisnika, sa 800 na 1200 u 2020. godini, a zatim još 1600 u prošloj godini. Od ukupnog broja rešenih pritužbi osnovanih je 929, što znači da je 27,2% pritužbi rešeno u korist korisnika.Ne treba izgubiti iz vida da do NBS kao pritužbe dolaze samo ona sporna pitanja kojima nije odmah očigledno da li postoji povreda prava korisnika.Najviše pritužbi odnosilo se na postupanje banaka (99,4%), dok je zanemarljiv broj pritužbi na postupanje ostalih davalaca finansijskih usluga (0, 6%).U posmatranom periodu najveći broj pritužbi na postupanje banaka odnosio se na kredite (47,1%), platne račune / platne usluge (31,9%) i platne kartice (16,4%).S druge strane, kada se posmatra osnovanost pritužbi na postupanje banaka, najviše osnovanih pritužbi odnosilo na platne račune / platne usluge (čak 40%), ističe NBS.Kada su u pitanju pritužbe na postupanje banaka, korisnici su najčešće podnosili pritužbe u vezi sa izvršenjem platnih transakcija (preko 10%) – smatrajući da je u pitanju neodobrena platna transakcija ili da platna transakcija nije izvršena.Predmet žalbe su i podaci u Kreditnom birou (oko 9%) – građani su smatrali da su evidentirani podaci pogrešni, da podaci o docnji nisu na vreme brisani, da je docnja neosnovano ili sa zakašnjenjem evidentirana.Oko osam odsto žalivi odnosi se na zastoj u otplati obaveza (moratorijum) odnosno na obračun kamate tokom zastoja, (ne)prihvatanje zastoja, nedostavljanje plana otplate;Na otvaranje, vođenje i gašenje računa otpalo je više od 4% žalbi.Ruske banke sigurne i pod nadzorom NBS

Lifestyle

Tri Keplerove egzoplanete najverovatnije su zapravo zvezde

Lov na egzoplanete je očigledno doveo do nekoliko promašaja. Istraživači sa MIT-a otkrili su da su tri egzoplanete planete (Kepler-699b, Kepler-840b i Kepler-854b) posmatrane pomoću Kepler svemirskog teleskopa verovatnije male zvezde, jer su jednostavno prevelike čak dva do četiri puta veće od Jupitera, a veće su i od do sada potvrđeno najvećih planeta, prenosi Engadget.Četvrta, Kepler-747b, planeta takođe bi mogla biti isključena, budući da je dovoljno mala (1,8 puta veća od Jupitera) da bude planeta, ali je i dovoljno udaljena da ne prima dovoljno svetlosti kako bi bila održiva. Zato prema naučnicima sa MIT-a "nije sasvim neverovatno" da je 747b planeta.Šta su egzoplanete i kako se one otkrivaju?Sve planete u našem Sunčevom sistemu kruže oko Sunca, a po naučnoj definiciji ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su one koje se nalaze van Sunčevog sistema, tačnije kruže oko drugih zvezda. Postojanje ovih planeta je sve do kraja 20. veka bilo u domenu naučne fantastike kasa us otkrivene prve planete van Sunčevog sistema.Većina pronađenih egzoplaneta su gasoviti džinovi (planete Jupiterovog tipa), a do danas je otkriveno preko 4.000 planeta van Sunčevog sistema. NASA je 2009. godine lansirala letelicu Kepler, stvorenu za traženje egzoplaneta koja je tražila planete različitih veličina i orbita, a njena potraga bila je više nego uspešna jer su sve pronađene planete kružile oko sunaca različitih veličina i temperatura, što znači da su raširenije nego što se do tada smatralo.  Tim sa MIT-a je otkrio neslaganja nakon što je dobio poboljšana merenja od opservatorije Evropske svemirske agencije Gaia i ponovo proverio originalne klasifikacije. Astronomi su u početku tražili samo distorziju plime, ali su primetili čudne elipsoidne signale (elipsoidne oblike koji nagoveštavaju gravitaciono privlačenje) koji su bili preveliki za planete.Ne očekuje se još mnogo lažnih planeta, ovo je "mala ispravka", rekao je Avi Šporer sa MIT-a. Kako sada stoji, ovo prečišćavanje je upravo ono što naučnici žele - ono proizvodi pouzdanije podatke koji bi trebalo da pomognu u drugim, širim studijama egzoplaneta.

Srbija

Otkupna cena bagremovog meda u Srbiji najviša na svetu

Zahvaljujući radu pogona "Naš med" i angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) otkupna cena bagremovog meda u našoj zemlju najviša je na svetu i dostigla je 7,1 evro po kilogramu, izjavio je predsednik SPOS i član skupštine pogona "Naš med" Rodoljub Živadinović.Ovom cenom Srbija je pretekla Mađarsku koja je uvek imala najvišu otkupne cene meda na čitavoj planeti.Živadinović je za Agroklub istakao da prethodnih godina nisu dobijali cenu kao i pčelari u drugim državama čak i onda kada je postojala velika tražnja za medom, već prve sezone rada pogona uspeli su da obezbede bolje uslove, a druge sezone da ostvare tržišnu cenu.Dodao je i da nije lako raditi sa tako visokom cenom, jer pogon nema dovoljno obrtnog kapitala."Puno pčelara to ne razume, oni misle da mi imamo milione evra i da možemo bez poteškoća da plaćamo med. Ni kupaca nema mnogo i svi hoće da uzmu na poček, a mi ne možemo da rizikujemo da nam neko ne plati med, pa da se tužimo. Za to nemamo sredstva. Ne dajemo med dok kupac ne plati, tako da nam je tržište veoma suženo", kaže Živadinović i dodaje da nema "igranja" i rizika, tako da su pčelari aposolutno sigurni da će za svoj med dobiti dogovoreni iznos. On objašnjava kako drugu godinu zaredom meda nije bilo dovoljno pa su cene na tržištu prilično stabilne ili su rasle i nada se da će to ove godine, kada bude meda, cene pasti i da će sa većom ponudom biti komplikovanije naći kupce."Nama nije važno da imamo veliku količinu obrađenog meda u pogonu, već nam je bitno da imamo toliko koliko je potrebno da formiramo tržišnu cenu u Srbiji. Godinama unazad otkupljivači su enormno zarađivali, a sada to više ne mogu", objašnjava predsednik SPOS.Podsetio je da je 2008. godine, kada je Savez pčelarskih organizacija krenuo da radi na animiranju kupaca iz inostranstva, otkupna cena bagremovog meda bila 1,55 evra za kilogram."Pokušali smo 2013. godine da se dogovorimo da sa firmama koje otkupljuju i pakuju med da im popunimo kapacitete, da oni rade za fiksnu cenu i da zajedno pronalazimo kupce. Taj dogovor trajao je samo 24 časa. Shvatili smo da nemamo sa kim da radimo i da moramo da imamo svoj pogon. Za četiri godine uspeli smo da ga završimo", rekao je Živadinović.Po ugledu na pčelare, dodao je, o svom pogonu počeli su da razmišljaju i drugi proizvođači u našoj zemlji, a stočari su već krenuli da prikupljaju sredstva za izgradnju klanice jagnjadi.Pčelari su zadovoljni što je država podržala njihove apele za rigorozniju kontrolu meda na tržištu tako da je na domaćem tržištu smanjeno učešće "falsifikata"."Poslednjom kontrolom je ustanovljeno oko 40 odsto 'falsifikata', dok je 2015. godine i 2016. godine, učešće takvog meda na tržištu bilo čak 95 odsto. Prvi put u našoj istoriji, krajem 2020. godine odrađena je jedna velika akcija u kojoj je učestvovala i policija. Falsifikator je uhapšen, a firma mu je ugašena", ističe Živadinović.Kako je kazao, još smo daleko od cilja da na našem tržištu nema ni jednog procenta falsifikovanog meda, ali najgore što čovek može da uradi je da se ne bori za to što želi da ostvari."Trenutno su u toj borbi najveći problem niske kazne za falsifikatore. Mi smo pokrenuli inicijativu da se donese novi zakon ili da se postojeći dopuni tako velikim kaznama da nikome ne padne na pamet da se time bavi", istakao je naš sagovornik.Prema njegovim rečima, naša država mora da se ozbiljno pozabavi i radom sudija i tužilaca, kako rad policije i inspekcije na terenu ne bi bio uzaludan.On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije podneo prijavu nadleženima protiv jednog javnog tužioca za kojeg ima pozdana saznanja da van radnog mesta sastaje sa osumnjičenim za falsifikovanje meda.

Srbija

NBS brani kurs evra iz psiholoških razloga

Narodna banka Srbije je od januara do danas na odbranu kursa evra potrošila skoro milijardu evra, i to iz psiholoških razloga, da bi sprečila inflatorna očekivanja, piše Danas u š...

Srbija

Građani Zaječara se bune, moguća izgradnja dve nove MHE

Nama se u Zaječaru planiraju dve MHE, od toga su za jednu dobili građevinsku dozvolu prošlog utorka, u klasičnom maniru prikupljanja dokumentacije mimo očiju šire javnosti, tako da smo za ovaj projekat saznali pre mesec dana i od tada prikupljamo informacije i dokumentaciju koju su izdali.Reri nam piše žalbu, konsultovali smo neke stručne ljude da nam daju mišljenje o projektu, nažalost, sve javne rasprave su prošle, ostalo nam je samo, sa pravnog aspekta, da se žalimo na izdatu građevinsku dozvolu i da informišemo javnost, meštane okolnih sela i Zaječarce o štetnosti ove mhe.U razgovaru sa Božidarom Andrejićem, jednim od osnivača i novinara Danasa, koji je takođe iz sela na čijem ataru se planira mhe, na temu medija koji bi možda želeli da nam daju prostor i izveste o ovome - naravno, svako iz pozicije medija u kome je i uređivačke politike - došli smo i do Nove ekonomije.Ako Vi imate neki predlog za nas, kao zasad neformalnu grupu građana koji su se okupili u borbi protiv ove mhe, na koji način biste mogli kao Nova ekonomija da izvestite ili iznesete ovo u medijski etar, javite nam. Mi ćemo biti i više nego zahvalni na bilo kojoj vrsti promocije, jer nam je to trenutno najveći adut u borbi za očuvanje naših voda, zemljišta i prirode i u osnaživanju meštana da se priključe.

Svet

EU će subvencionisati cene goriva zbog sukoba u Ukrajini

Ministri finansija Evtropske unije juče su složili da subvencionišu cene goriva za domaćinstva i da ponude podršku kompanijama koje su pogođene porastom cena energije kao rezultatom ruske invazije na Ukrajinu, izjavio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer, piše EURACTIV."Ovaj rat u Ukrajini dovodi do naglog povećanja cena robe, posebno gasa i hrane. Ovo zahteva koordinisan ekonomski odgovor evropskih država", rekao je Le Mer na konferenciji za novinare nakon što je predsedavao razgovorima između ministara EU.Le Mer, čija zemlja trenutno predsedava EU, rekao je da je zajednička strategija zasnovana na predlozima Evropske komisije za ublažavanje ograničenja državne pomoći EU kako bi se pomoglo u rešavanju vanrednog stanja u Ukrajini.Kako ističe Le Mer da se strategija zasniva na tri ključna aspekta, prvi je podrška svim domaćinstvima pogođenim naglim poskupljenjem goriva, što je učinjeno i u Francuskoj, a mnoge druge evropske zemlje su uradile isto ili razmišljaju o tome."To bi bila neka vrsta popusta na cene na pumpi. Mnogi, mnogi ljudi nemaju drugog izbora nego da se voze na posao kolima. Ovo je podrška domaćinstvima koju smatramo neophodnom", rekao je on.Druga mera podrške bila je pomoć kompanijama koje su najteže pogođene porastom cena gasa, a ona bi dolazila kao pozajmica za koju garantuje vlada.Treća mera je bila promena izvora energije kako bi postali nezavisni od Rusije, koja je najveći snabdevač energijom u bloku i obezbeđuje 45 odsto svog gasa, više od četvrtine nafte i pola uglja."Moramo da izgradimo našu energetsku nezavisnost što je pre moguće. Moramo da ubrzamo investicije, zamenimo izvore energije, izvore snabdevanja i da izgradimo zalihe", rekao je Le Mer.Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je da bi zemlje EU mogle da finansiraju takve investicije iz veoma jeftinih kredita dostupnih u okviru fonda EU za oporavak koji su ostali neiskorišćeni."Još uvek ima na raspolaganju 200 milijardi evra zajmova koje zemlje članice mogu da zatraže do avgusta 2023. godine za finansiranje dodatnih investicija i reformi", rekao je Dombrovskis na konferenciji za novinare.On dodaje kako je to ogromna količina koja se može iskoristiti da se odgovori na određene izazove koji proizilaze iz sukoba kao šro je ubrzavanje razvoja obnovljivih izvora energije.Šefovi država i vlada EU sastali su se prošlog petka u Briselu i pozvali Evropsku komisiju "da iznese plan za obezbeđivnje sigurnosti snabdevanja i pristupačnih cena energije tokom sledeće zimske sezone do kraja marta".

Srbija

Tražnja stanova veća od ponude, ko su ti „silni kupci“?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta smatra da u 2022. godini neće doći do pada cena nepokretnosti, piše RTS. "Eventualno bi mogle da uspore rast i da se stabilizuju na nekom nivou. Ako ne dođe do nekih nepredviđenih i dramatičnih događaja, mislim da se cene nepokretnosti neće značajnije smanjiti tokom ove godine", rekao je Molnar za Radio Beograd 1. Na pitanje ko su silni kupci zbog kojih je tražnja stanova na prvom mestu veća od ponude, Molnar kaže da se mogu svrstati u nekoliko grupa."Na prvom mestu, to su ljudi koji imaju neku deviznu ušteđevinu, pa u ovim uslovima nestabilnosti, straha, panike, beže u neka realna dobra, a na našem tržištu tradicionalno, nepokretnosti važe za sigurna ulaganja, jer druge tržišne opcije nisu razvijene, prosto nemate mnogo izbora kao na drugim finansijskim tržištima", kaže profesor.S druge strane, kako navodi, tu su migracije prevashodno mlađeg stanovništva iz ruralnih u urbana područja, iz manjih u veće gradove."Tu su i oni koji već dugo plaćaju rentu i shvataju da bi za isti taj novac mogli da kupe sopstvene kvadrate, posebno što su kamatne stope za stambene kredite na rekorno niskom nivou, a svi parametri po kojima se ocenjuje bankarski sektor su dobri i stabilni. Naravno, ne treba zaboraviti i jedan deo novca koji je stečen nekim nelegalnim aktivnostima koji takođe po tradiciji završava u nekretninama", ističe Molnar.Ko se uselio u Vučićeve jeftine stanove?Treba biti obzriv, kaže on, kada se razmatra kupovina za keš, koja podstiče pitanje "odakle taj keš", jer tu situacija nije toliko jednostavna. On se, kako kaže, najviše generiše na samom tržištu nepokretnosti. "Neko ima neku kuću u Čačku, Somboru, Zrenjaninu... ili poljoprivredno zemljište na ruralnom području, proda to, dođe do određene gotovine, na to doda neku ušteđevinu, a još jedan, nedostajući deo obezbedi ili putem nekog stambenog kredita ili putem keš-kredita koji se ne vidi u stambenim kreditima u izvodima banaka. Znači, kada je neko gotovinski kupac, to ne znači da u banci ima sto posto iznosa, pa podigne 50, 60, sto hiljada evra i kupi stan u Beogradu ili Novom Sadu. Puno tog keša se generiše tako što se prvo nešto proda, pa se onda kupi nešto drugo. Zato takva kupovina nije u svom neto izrazu baš tolika koliko se predstavlja", zaključuje Molnar.Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)

Svet

Centralna banka Rusije zabranila kupovinu zlata od banaka

Centralna banka Ruske Federacije obustavila je kupovinu zlata od banaka zbog kako se navodi, povećane tražnje za tim plemenitim metalom od strane građana, javlja Rojters. To je najnoviji pokušaj da se reše problemi nastali zbog sankcija koje su Rusiji uvedene zbog rata u Ukrajini.Analitičari ruske državne banke VTB kažu da ta odluka ima smisla jer je izgubljen pristup ruskim deviznim rezervama, pa je udeo zlata u rezervama Centralne banke Rusije porastao sa 21 na 40 odsto.Prema njihovim rečima strukturni deficit likvidnosti bankarskog sektora u najvećoj zemlji na svetu pao je ispod četiri biliona rubalja (36 milijardi dolara), a prethodno je iznosio sedam biliona rubalja.To, kako se ocenjuje, znači da je akutna faza deficita likvidnosti prošla, pa nema smisla da centralna banka kupuje zlato od banaka zbog održavanja likvidnosti.Sedam ruskih banaka biće isključeno iz SWIFT, saznaje Politico.euBanke sa ruskim kapitalom sigurne i pod nadzorom, kaže NBSCentralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto Analitičari ruske BCS banke ocenjuju da će građani Rusije koji kupuju plemenite metale pomoći u smanjenju gotovine koja je preplavila rusku privredu, kao i likvidnosti ruskih banaka.Jedan američki dolar, kako se dodaje, prema trenutnom kursu vredi 111,01 ruskih rubalja."Trenutno je povećana tražnja za zlatom u polugama, posebno zbog toga što je ukinut porez na dodatu vrednost na tu kupovinu", navodi se u saopštenju Centralne banke Rusije.Sankcije zapanih zemlaja odsekle su Rusiju od glavnih globalnih finansijskih tržišta i zamrzle skoro polovinu njenih zlatnih i deviznih rezervi u iznosu od 640 milijardi dolara.To je kako se navodi, izazvalo najtežu ekonomsku krizu od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Srbija

Srbija više da uloži u pravo na lečenje i socijalnu zaštitu, traži UN

Srbija

Ministarstvo odbrane, obrada špaletni NE JOŠ

Ministarstvo odbrane procenilo je da za uslugu obrade 940 metara špaletni oko novih ugrađenih prozora potrebno da izdvoji preko 600 miliona dinara. U tehničkoj dokumentaciji piše da usluga obuhvata obradu špaletni oko novih ugrađenih prozora sa unutrašnje strane objekta, širina špaletne je oko deset centimetara, a debljina sedam. Procenjena ukupna vrednost usluge je 600,8 miliona dinara, piše u oglasu o javnoj nabavci. "Obrada se vrši tvrdopresovanim stirioprom, lepkom i mrežicom, sa ugradnjom ugaonih lajsni. Završna obrada glet masom i poludisperzijom u boji po želji investitora (neutralne nijanse - bela ili bež)", piše u tehničkoj specifikaciiji. U oglasu o javnoj nabavci piše da je glavno mesto izvršenja usluge Tehnički remontni zavod Čačak. Izvršilac je u obavezi da angažuje ukupnu potrebnu radnu snagu, obezbedi potreban materijal, alat, sredstva za rad i propisana lična zaštitna sredstva, za kompletno izvršenje usluge, uključujući i grubo čišćenje. Od ponuđača se zahteva da ima najmanje jednog inženjera građevine i najmanje četiri prijavljena radnika za izvođenje usluge. Rok za podnošenje ponuda je 31. mart. 

Srbija

Nites ponovo dobio posao od Pošte vredan više od pola miliona evra

Kompanije Nites i Ingram Micro su na tenderu Javnog preduzeća "Pošta Srbije" dobile posao vredan 72,8 miliona dinara (619 hiljada evra) bez obračunatog PDV-a. Predmet javne nabavke bila je kupovina uređaja za bekap i opravak Oracle baze podataka.Zajednička ponuda firmi Nites i Ingram Micro bila je jedina u tenderskom postupku. Ponuda uključuje i anagažovanje podizvođača, preduzeća "Oracle Srbija & Crna Gora", koji će izvršiti 5,5 odsto ugovora o kupoprodaji, kako piše u odluci o dodeli ugovora.Pošta je na tenderu nabavila dva računarska servera (kompjut servera) sa najmanje 384 gigabajta memorije, pet servera za skladištenje podataka (storidž servera) sa minimum 128 gigabajta, kao i 60 softverskih licenci za "rikavri" uređaj, odnosno za uređaj "za oporavak".Uslov je bio da firma koja konkuriše mora da dostavi fotokopiju Oracle serfitikata, kao i fotokopiju potvrde zvanja "Specijalista za podršku za Oracle server baze podataka".Nites grupa, osim u Srbiji, posluje i u Češkoj Republici, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Na njihovom sajtu se do skoro nalazila informacija da je brat ministarke za rad Darije Kisić, Bojan Kisić, direktor operacija (Chief Operations Officer).Novinari Nove ekonomije su ovu informaciju na internet stranici Nites grupe poslednji put videli u februaru ove godine, ali je sada ime Bojana Kisića izbrisano. Na pitanja našeg portala o tome da li je Kisić i dalje zaposlen u ovoj kompaniji, kao i na kojoj poziciji radi, iz beogradskog predstavništva Nitesa nisu odgovorili do objavljivanja teksta.Ingram Micro je u novembru 2021. godine dobio posao usluge ORACLE licenciranja na tenderu koji je raspisala Kancelarija za informacione tehnologije i elektornsku upravu.Pobedničku, i ujedno jedinu ponudu, podnela je firma Ingram Micro sa podizvođačima Comtrade System Integration i Khaoticen, a ugovor je bio vredan 2,2 milijardi dinara (18,4 miliona evra).Kako je Nova ekonomija već pisala, Khaoticen je već bio partner kompanije Nites i to u poslovima implementacije sistema za bezbedno upravljanje SCADA okruženjem.Ovaj posao, vredan 3,7 miliona evra, Nites i Khaoticen su dobile u januaru 2020. godine. U avgustu ugovor je promenjen i izmenjeno je mesto isporuke i implementacije dobara. Umesto u Beogradu, sistem bi trebalo da se implementira u ogranku TENT u Obrenovcu i u HE Đerdapu.

Svet

Kinezi i Saudijci pregovaraju o plaćanju nafte u juanima?

Saudijska Arabija aktivno pregovara sa Pekingom o ceni dela svoje nafte koju prodaje Kini u juanima, umesto u dolarima, piše Wall Street Yournal pozivajući se na nezvanične izvore. Ako Kina Saudijskoj Arabiji naftu plaćala u juanima, to bi poboljšalo položaj kineske valute i prekinulo dominaciju američkog dolara na globalnom tržištu tog energenta.Razllog za to je kako se podseća što Kina kupuje 25 odsto nafte koju izveze Saudijska Arabija.Uspešan dogovor bi, kako se dodaje, smanjio dominaciju američkog dolara (petro-dolara) na globalnom tržištu nafte.Inače, oko 80 odsto svetske trgovine naftom plaća se u američkim dolarima.Rojters: Cene nafte najveće od 2008. godinePorasla cena nafte u svetu Pored toga, kako se naglašava, to bi bilo još jedno pomeranje jednog od vodećih izvoznika sirove nafte prema azijskim tržištima.Pregovori sa Kinom o ugovorima za kupovinu nafte koji bi se izmirivali u juanima traju šest godina, ali su se ove godine ubrzali jer Saudijci nisu zadovoljni bezbednosnom zaštitom koju im već decenijama obezbeđuje Amerika.Saudijci naftu isključivo prodaju u dolarima od 1974. godine.Tada je o tome postignut dogovor sa administracijom američkog predsednika Ričarda Niksona, kojim je kraljevstvo Saudijske Arabije dobilo bezbednosnu zaštitu od strane te zemlje.Saudijska Arabija dvevno izveze 6,2 miliona barela nafte i plaćanje čak i dela tog energenta u nekoj drugoj valuti za nju bi predstavljao značajan pomak.Barel nafte premašio 100 dolara zbog napada na UkrajinuCena nafte oborila desetogodišnji rekord Saudijci su kako se navodi ljuti i zbog toga što SAD nije podržala njihovu vojnu intervenciju u građanskom ratu koji se vodi u Jemenu.Takođe, u Rijadu nisu zadovoljni ni zbog pokušaja Bajdenove administracije da postigne dogovor sa Iranom oko njegovog nuklearnog programa.Saudijski zvaničnici takože su izjavljivali kako su šokirani naglim povlačenjem SAD iz Avganistana prošle godine.

Srbija

Mamograf na Kalemegdanu naredne dve nedelje

Od 15. marta, naredne dve nedelje, u mobilnom mamografu koji je postavljen na Kalemegdanu sprovodiće se preventivni pregledi žena 45-69 godina koje nisu uradile mamografiju u prethodne dve godine, objavljeno je na sajtu Insituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".Mamograf je postavljen u ulici Carigradski drum, a pregledi se zakazuju na brojeve telefona 060 7171523 i 060 7171969, svakog dana od 10 do 15 časova ili na adresi skrining_mamografija@batut.org.rs.Zakazivanje će se obavljati do popunjavanja termina, a radno vreme mamografa je svakog dana od 8 do 20 časova.Pravni skener: Pacijenti ne znaju svoja prava (VIDEO)

Svet

Rojters: Ruski gasovod Jamal obustavio isporuke Evropi

Deo ruskog gasovoda Jamal-Evropa preusmerio je snabdevanje tim energentom prema istoku, prenosi agencija Rojters. Ruski gas je pre toga preko Poljske išao ka Nemačkoj.Podaci kompanije Gascade, koja je operater u snabdevanju plinom, kako se dodaje, pokazuju da je izmereni tok gasa prema Poljskoj bio 4.9 miliona kilovat-časova na sat.Tokovi ruskog gasa u Evropu preko drugih velikih ruta, uključujući gasovod Severni tok 1 preko Baltičkog mora, danas su bili su stabilni, sa 73.2 miliona kW/h, pokazuju podaci nadležnog operatera.Za snabdevanje Slovačke iz Ukrajine, nominovani kapacitet je iznosio oko 882,5 hiljada megavat-sati (MWh) dnevno.Češka ukida PDV na struju i gasMože li Evropa da preživi sledeću zimu bez ruskog gasa? Ruska državna energetska kompanija Gasprom saopštila je da nastavlja sa isporukom gasa preko gasovoda koji ide kroz Ukrajinu, u količinama od 109,6 miliona kubika dnevno, što se tokom ovog meseca, kako se podseća, uglavnom nije menjalo.Jamal-Evropa je jedan od glavnih puteva za ruski gas koji se isporučuje evropskim zemljama.Nakon ruske invazije na Ukrajinu, evropske cene gasa su ponovo porasle.Referentna Cena gasa u Holandiji, koja se smatra tržištem relevantnim za njeno određivanjem, ujanuaru je porasla skoro 12 odsto na 123,50 evra po megavat-satu (MWh).

Srbija

Unija poslodavaca predlaže da se reguliše rad od kuće

Unija poslodavaca Srbije zatražila je da se usvoji kvalitetan okvir za nove oblike rada koji su postali deo prakse, kao što je rad od kuće i rad na daljinu. Kako se ocenjuje, mnogi aspekti rada od kuće trenutno nisu neregulisani, pa od toga nemaju koristi ni poslodavci ni zaposleni."Unija poslodavaca Srbije smatra da je neophodno pažljivo analizirati prednosti i mane rada van prostorija poslodavca kako bi se osigurali konkurentnost privrede i poboljšali uslovi rada za zaposlene", piše u saopštenju.Jedna od najupečatljivijih promena usled pandemije bio je mnogo čest rad od kuće, zbog zdravstvenih rizika i propisanih mera zaštite i takva pojava jasno je pokazala probleme i rizike, ali i potencijal da se situacija okrene u pravcu pozitivnih promena, ocenjuju u Uniji poslodavaca.Rad od kuće se više dopada poslodavcima nego zaposlenima (VIDEO)Rad od kuće – privilegija ili kazna?Objavljen Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće Kako se napominje, treba precizirati razlike između rada od kuće i rada na daljinu, uvesti mogućnost regulisanja radnog odnosa tako da zaposleni jedan deo radnog vremena provodi kod kuće.Pored toga, napominje se da treba definisati obaveze u vezi sa opremom i sredstvima za rad, naknade troškova rada, kao i obaveze poslodavacau vezi sa bezbednos na radu.Dodaje se da je ova inicijativa Unije poslodavaca upućena Socijalno-ekonomskog savetu, posle čega će, ako bude podržana, biti prosleđena i nadležnim državnim organima.

Srbija

Devizne rezerve za 549 miliona evra niže u februaru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju februara iznosile 15,5 milijardi evra i bile su za 549,3 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca. Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju februara iznosile su 12,9 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 529,7 miliona evra.Na smanjenje bruto deviznih rezervi Narodne banke Srbije uticale su aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu radi očuvanja stabilnosti na tom tržištu (530,0 miliona evra), zatim neto razduženje države (107,7 miliona evra) po osnovu kredita i deviznih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu, kao i neto povlačenje devizne obavezne rezerve banaka i ostala plaćanja za potrebe države (ukupno 89,3 miliona evra), navodi se u saopštenju NBS. Kakve veze predsednik Vučić ima sa zlatnim rezervamaNeto prilivi u devizne rezerve ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima (ukupno 69,4 miliona evra).Neto tržišni efekti su u februaru bili pozitivni u iznosu od 108,3 miliona evra.Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u februaru iznosio je 573,7 miliona evra i bio je za 42,6 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.Bruto devizne rezerve NBS veće za 1,4 miliona u decembraU februaru, kao i od početka godine, dinar je blago nominalno oslabio prema evru (za 0,1 odsto). NBS navodi da je povećana tražnja za devizama rezultat nastavka intenzivnije kupovine deviza od strane uvoznika energenata, prisutne od oktobra 2021, kao i pojačane globalne neizvesnosti usled geopolitičke krize u Ukrajini. "Radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto prodala 605 miliona evra, a od početka godine je neto prodala 945 miliona evra", piše u sapoštenju.

Srbija

NBS: Novca ima dovoljno u sistemu; haosa nema, niti će ga biti

Narodna banka Srbije (NBS) poručila je da finansijska stabilnost ni na koji način nije ugrožena i da novca i u dinarima, i u devizama, i na računima, i u gotovini ima dovoljno u sistemu."Narodna banka Srbije obaveštava građane: Haosa nema, niti će ga biti, i apeluje: Ne nasedajte na provokacije i senzacionalističke naslove", objavljeno je na sajtu NBS.Narodna banka Srbije ukazuje na to da "stabilnost ni na koji način nije, niti će biti ugrožena".Banke sa ruskim kapitalom sigurne i pod nadzorom, kaže NBS "Novca i u dinarima, i u devizama, i na računima, i u gotovini ima dovoljno u sistemu, ali nemojmo otežavati protok novca koji cirkuliše do najudaljenije menjačnice ili pošte u Srbiji. Ako je nekome potrebno da dođe do efektive za redovan život, za poslovanje, to je opravdano, s tim da Narodna banka Srbije apeluje - nema potrebe za čuvanjem novca kod kuće umesto u bankama. Prvo, novac je najsigurniji u bankama (ne i u kućama). Drugo, u bankama je osiguran, dok u kućama nije. Treće, nemojmo sami sebi neracionalnim ponašanjem činiti štetu", navodi se u saopštenju. NBS je ocenila da se u ambijentu u kojem nema nikakvih drugih pritisaka, kada i domaća preduzeća i nerezidenti uobičajeno obavljaju transakcije na domaćem deviznom tržištu, kada nema pritiska ni stranih ulagača, stvara panika, te građani kupuju devize i efektivu, što podstiču "senzacionalistički naslovi".NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečja

Srbija

Pijačni prodavci: Nove fiskalne kase znače nestanak pijaca, nastavićemo protest

Nećemo odustati od protesta zbog uvođenja e-kasa na pijacama i tražićemo sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer ako se uvedu e-kase to će značiti nestanak pijaca, kaže Redžep Petrit, predsednik Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" za Novu ekonomiju. Nakon jučerašnjeg protesta on kaže da će Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" na današnjem satanku UO doneti odluku o daljim aktivnostima. Nema odustajanja"Nema odustajanja, najverovatnije ćemo tražiti sastanak sa predsednikom države, ako država i dalje ne bude imala sluha za nas onda sledi radikalizacija potesta, od blokiranja ulica do štrajka glađu. Pijačnih prodavaca širom Srbije ima oko 50.000, kad se pomnoži sa tri, četiri člana porodice to je oko 200.000 građana Srbije koji zavise od prodaje na pijaca. Nova fiskalizacija na pijacama znači da će oko 80 odsto pijačnih prodavaca nestati, prodaje na pijacama neće biti, što nije dobro ne samo za nas, prodavce na pijacama, nego nije dobro za narod ni za državu", kaže on. Država umesto da dobija od nas poreze koje plaćamo, između 18.000 i 20.000 dinara plus tezge koje plaćamo, mesečno 16.300 dinara za tezgu, država će izgubiti a mi idemo na Biro rada.  NeizdrživoU Ministarstvu finansija kažu da će fiskalne kase od 2022. godine, kad se uvedu uticati na smanjenje sive ekonomije. "Ne mogu oni nas da tretiraju kao sivu ekonomiju jer je PDV plaćen za svu robu koju mi nabavimo, dok sa našim pazarima ne možemo da uđemo u sistem PDV-a tako da je to non sens. Pazari su nam inače poslednjih godina mnogo manji, zbog negativnog uticaja pandemije, rata u Ukarajini, inflacije, pada prometa, građani manje troše, i na sve to treba dodati nove fiskalne kase koje nam nameću nove namete. Samo knjigovođa će nam uzeti 100 evra mesečno, ne možemo to finansijski da izdržimo. Kome to ide u korist zaista ne razumem", kaže Petrit.   Poslovno udruženje "Pijace Srbije" podsetilo je u saopštenju da zbog niza netačnih i zbunjujućih informacija koje prate aktulene proteste pijačnih prodavaca, registrovani poljoprivredni proizvođači, koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode, nisu obveznici fiskalizacije. "Nije tačno da će kupci „čekati“ fiskalni račun za vezu šargarepe, kilogram krompira ili bilo koje povrće, voće ili drugi proizvod poljoprivrednika koji ga prodaje na nekoj od pijaca u Srbiji. Fiskalizacije su oslobođene i delatnosti koje se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, a fiskalne kase su obavezne za preduzetnike koji na pijacama prodaju različite vrste robe široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili voće i povrće iz uvoza", navodi se u saopštenju. Takođe, u saopštenju piše da pijačnim prodavcima koji su obveznici e-fiskalizacije ne osporavaju ni pravo na drugačije mišljenje, niti da zbog toga protestuju. "Ali, apelujemo na njih da sve svoje aktivnosti sprovode u skladu sa propisima i ne ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje pijaca, jer verujemo da nam je zajednički cilj da ih sačuvamo kao mesta na kojima će se građani Srbije i dalje sa zadovoljstvom snabdevati kvalitetnim životnim namirnicima", navodi se u saopštenju poslovnog udruženja "Pijace Srbije". 

Srbija

Tender „Pošte“ za oglašavanje na Fejsbuku, Instagramu, Guglu

JP "Pošta Srbije" oglasila je nabavku usluge kreiranja strategije i implementacije glašavanja na digitalnim medijima.  Vrednost usluge Pošta je procenila na 7,6 miliona dinara. Između ostalog, usluga podrazumeva definisanje komunikacione strategije Pošte na digitalnim kanalima, izradu mesečnog sadržaja za društvene mreže i digitalne platforme - izradu Fejsbuk, Instagram, Gugl, LinkedIn objava (tri objave nedeljno i 12 mesečno po platformi). U specifikaciji usluge se traži i izrada kreativnih rešenja za oglašavanje na Fejsbuk, Instagram, LinkedIn platformama, izrada njuzletera, prilagođavanje formatima oglašavanja, izrada medija plana, optimizacija kampanje, zakup medija na digitalnim kanalima, izrada kreativnih rešenja na Gugl platformama. Preko 1.000 mopeda ipak stiže u PoštuNezadovoljni poštari sutra obustavljaju radPo definisanju sredstava na mesečnom nivou pružalac usluge je dužan da dostavi raspodelu budžeta (medija plan) po kanalima komunikacije Gugl, LInkedIn advertajzing kampanje, Njuzleter, Fejsbuk i Instagram, kao i procenu glavih metrika u skladu sa ciljem promocije (broj prikaza, interakcija, procenu vrednosti troška po instalaciji aplikacije). Od ponuđača se zahteva da je za period od 3 poslednje finansijske godine, ostvario prihod ne manji od 15 miliona dinara, kao i da ima najmanje jednog zaposlenog sa završenim Fakultetom primenjenih umetnosti ili odgovarajućim.Rok za dostavljanje ponude je 15. mart. Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati