Najnovije

Svet

Hrvatska ponovo subvencioniše stambene kredite

Građani koji do sada nisu bili u mogućnosti realizirati kupnju stana ili kuće putem subvencioniranog stambenog kredita, imati će novu priliku već u ožujku ove godine.Javni poziv za dostavu ponuda zainteresiranih kreditnih institucija vezanih uz visinu kamatnih stopa, što je ujedno i prvi korak prema raspisu novog javnog poziva za građane, biti će objavljen sredinom veljače.„Nakon što budu provedene sve potrebne pripremne radnje, očekujemo da bi javni poziv prema građanima mogao biti otvoren u prvoj polovici mjeseca ožujka. S obzirom da je svrha ovog Zakona poticati demografsku obnovu društva, urbanu regeneraciju naselja te smanjenje odlazaka broja mladih obitelji, ovaj će poziv biti otvoren sve do utroška planiranih sredstava za subvencioniranjem, što u 2022. godini iznosi 50 milijuna kuna“, ističe ministar Horvat.Hodogram aktivnosti za subvencioniranje stambenih kredita u 2022. godiniPo objavi javnog poziva za odabir kreditnih institucija teče rok od osam dana unutar kojih su kreditne institucije pozvane dostaviti svoju ponudu. Istekom tog roka, pristigle ponude kreću u obradu te se s odabranim kreditnim institucijama zaključuje Ugovor o poslovnoj suradnji. Nakon što Ugovori budu zaključeni, na mrežnim stranicama Ministarstva i APN-a objavit će se popis odabranih kreditnih institucija, a zatim slijedi objava oglasa za subvencioniranje stambenih kredita prema građanima. Od tog trenutka, građani će moći prema kreditnim institucijama podnositi svoje zahtjeve, dok će one krenuti s predajom istih prema APN-u od datuma koji će biti određen u samom pozivu. Oglas će trajati sve do utroška osiguranih sredstava, odnosno do objave oglasa o prestanku.Planirani hodogram aktivnosti izgleda ovako :16.02.2022. (srijeda)objava javnog poziva za odabir kreditnih institucija24.02.2022. (četvrtak)dostava obvezujućih ponuda kreditnih institucija04.03.2022. (petak)završetak obrade ponuda i sklapanja Ugovora te objava odabranih kreditnih institucija09.03.2022. (srijeda)objava javnog poziva u NN, web stranici MPGI i APN21.03.2022. (ponedjeljak) početak zaprimanja zahtjeva u APNDosad odobreno više od 22 tisuće subvencija na stambene kreditePodsjetimo, Zakonom o subvencioniranju stambenih kredita omogućeno je subvencioniranje mjesečnog iznosa rate ili anuiteta korisnika kredita za stambeni kredit koji uzimaju kod kreditnih institucija za kupnju stana ili kuće, odnosno za izgradnju kuće, a sve u svrhu rješavanja stambenog pitanja.Subvencija države dodjeljuje se za prvih pet godina otplate kredita uz mogućnost produženja od dvije godine za svako živorođeno, odnosno usvojeno dijete u razdoblju subvencioniranja kredita. Produženje subvencija za dodatnu godinu po svakom djetetu omogućeno je i za obitelji koje već imaju djecu u trenutku podnošenja zahtjeva kao i u slučaju da je podnositelj zahtjeva ili član njegova obiteljskog domaćinstva utvrđenog invaliditeta većeg od 50% tjelesnog oštećenja. Mjeru mogu iskoristiti svi građani Republike Hrvatske koji su mlađi od 45 godina te koji u svom vlasništvu nemaju stan ili kuću. Subvencioniranje kredita odobrava se za kupnju stana ili kuće, odnosno gradnju kuće do najviše 1.500 eura po metru kvadratnom odnosno do najvišeg iznosa kredita od 100.000 eura u kunskoj protuvrijednosti. Rok otplate kredita ne smije biti kraći od 15 godina.Visina subvencije ovisi o indeksu razvijenosti mjesta na kojem se nekretnina kupuje, odnosno gradi, te se kreće od 30 do 51 posto iznosa rate kredita. Najveće subvencije dobivaju oni koji kupuju stan ili kuću ili grade kuću u najnerazvijenijim područjima, dok 30 posto mjesečne rate kredita ide onima koji su odlučili kupiti ili izgraditi nekretninu u urbanim središtima poput Zagreba. Mladi su ovu mjeru prepoznali kao izuzetno važnu, o čemu dovoljno govori i podatak o 22.169 odobrenih zahtjeva za subvencioniranjem od početka provedbe ove mjere 2017. godine, pa zaključno s posljednjim pozivom u ožujku 2021. godine. Također, važan je i podatak da se u APN-u svakodnevno zaprimaju novi zahtjevi za dodatnim subvencioniranjem radi rođenja djeteta. Zbog toga se ova mjera ujedno smatra važnom u segmentu poticanja demografske obnove. Tako je od 2017. godine do danas, u obiteljima koje koriste subvencije rođeno više od 4.600 djece te je prijavljeno 13.130 maloljetne djece (do 18. godina) u sklopu zahtjeva za kredit. Jedan od pozitivnih trendova u ovom razdoblju je i smanjenje prosječne godišnje Efektivne kamatne stope (EKS), koja je za subvencionirane stambene kredite u 2021. godini iznosila 2,17%, što je više od jednog postotnog boda manje u odnosu na 2017. godinu, kada je ista iznosila 3,35%.Za subvencije je iz državnog proračuna dosad isplaćeno više od 456,7 milijuna kuna.

Srbija

Ima li ko da nas leči? (ANKETA)

Nedavno ste operisani, opravljate se kod kuće i potrebno vam je da svaki dan dobijate injekcije. To bi vam inače davao dežurni lekar iz vaše seoske ambulante, ali je on trenutno u kovid bolnici, a na vratima njegove ordinacije je katanac jer je on jedini zdravstveni radnik u vašem mestu. Analize pokazuju da je za vreme pandemije zaposleno preko 4.000 zdravstvenih radnika, ali da nam nedostaje još 5.000 medicinara.Recite nam, kakva su vaša iskustva? Ima li ko da nas leči?

Srbija

Istraživanje: U Srbiji nema demokratije, ali građani traže „čvrstu ruku“

Građani Srbije prepoznaju da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije, ali ipak jedan deo njih pokazuje sklonost ka "prosvećenom apsolutizmu" i smatra da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku".Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu istraživanja javnog mnjenja pod nazivom "Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna". Istraživanje je sprovedeno u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana. Rezultati istraživanja pokazali su da skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima.Direktor istraživanja BCBP-a Predrag Petrović ocenio je da građani jako dobro daju dijagnozu stanja u državi i vide da je Srbija zarobljena država u kojoj nema demokratije."Svega 10 odsto smatra da u Srbiji demokratija postoji, ostali smtaraju ili da je nema ili da funkcioniše sa ozbliljnim ili manjim problemima. Ili živimo u demokratiji ili u demokratiji sa defektom", rekao je on na predstavljanu rezultata istraživanja.  Ogromna većina građana smatra i da glavni uticaj na odlučivanje u Srbiji ima predsednik Republike.Istraživanje je pokazalo i da dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa."Oni to čine preko poluga državne vlasti, vlade i parlamenta, pravosuđa i policije, kao i preko državnih i javnih preduzeća u kojima se upravlja značajnim javnim resursima".Dobar lider - "čvrsta ruka"Učesnici fokus grupe koja je učestvovala u istraživanju smatraju da je neophodno povećati transparentnost, da je potrebno da se zakoni primenjuju jednako na sve, kao i da odluke donosi većina a ne manjina u vlasti.Međutim, kao se dalje navodi u analizi, u toj fokus grupi postoji sklonost dela učesnika ka prosvećenom autoritarizmu, jer su među poželjne osobine političkog lidera osim stručnosti, obrazovanja, redovnih i iskrenih kontakta sa narodom, izdvojili da dobar lider treba da ima "čvrstu ruku", jer jedino sa takvim stavom on može nešto da uradi u Srbiji.Jedan od učesnika fokus grupe rekao je da politički lider treba da ima "veštine kao Vučić, samo da radi u interesu svog naroda a ne u tuđem interesu"."Postoji ta neka kontradiktornost kod kod građana u poimanju demokratije, oni razumeju termin demokratije, ali kada ona treba da se iznese u praksi, oni nekako to delegiraju, traže da to neko drugi iznese", rekao je Predrag Petrović.Najveće poverenje u vatrogasce i vojskuNajveće poverenje građani imaju u vatrogasnu službu i u vojsku, zatim u Srpsku pravoslavnu crkvu, zdravstvene ustanove i policiju, a veliko poverenje građana uživa i institucija Predsednika Republike. Stariji istraživac BCBP-a Srđan Hercigonja rekao je da poverenje u predsednika ima oko 49 odsto građana.Sa druge strane veliki broj građana i nema poverenje u predsednika, tako da je predsednik dosta polarizovan". Najmanje se veruje u političke stranke, Vladu, nevladine organizacije Građani najmanje poverenja imaju u političke stranke, nevladine organizacije, Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.Građani uzrasta od 60 i više godina imaju značajno veće poverenje u institucije, dok građani do 30 godina starosti izražavaju znatno manji stepen poverenja, pokazalo je istraživanje. Takođe, istraživanje je pokazalo da u sredinama koje su ekonomski razvijene (Beograd i Vojvodina) postoji manji stepen poverenja u institucije u odnosu na sredine koje su manje razvijene (Jugoistočna Srbija i Centralna i zapadna Srbija). Veliki procenat veruje da je nasilje opravdano u nekim situacijamaKao najprihvatljiviji oblik izražavanja nezadovoljstva, građani navode protestne skupove i sprečavanje uništavanja prirodnih dobara, dok kao najmanje prihvatljive građani navode blokiranje ambasada i blokiranje saobraćaja.Veliki procenat građana veruje da je u nekim situacijama nasilje opravdano i to radi zaštite lične bezbednosti, kao i bezbednost svoje porodice (70 %), sopstvenog naroda (64%) ili tradicionalne vrednosti i način života (56%).Hercigonja je rekao je da je identifikovana velika motivisanost građana da se uključe u neke inicijative i da budu aktivni, u lokalnoj sredini i civilnim akcijama, kao i da su specifično izrazili zelje koje su te teme koji se njih tiču. "Sa druge starne imamo podatak da je samo 3 odsto građana redovno uključeno u građanske inicijative", rekao je on. 

Srbija

Privredna komora Vojvodine prodaje hotel u Igalu

Privredna komora Vojvodine je raspisala tender za prodaju hotela Vojvodina u Igalu, a početna cena iznosi 3,7 miliona evra, piše eKapija.Na prodaju je hotel površine 421 kvadrat i poslovni ugostiteljski prostor površine 365 kvadrata. Na prodaju je i dvorište, a ceo kompleks se nalazi u katastarskoj opštini Topla.RTV-u 900 miliona od države za "osnovne delatnosti" Pred Privrednim sudom Crne Gore vodi se spor po tužbi "Igaloprometa" radi utvrđivanja prava suvlasništva nad hotelom, kako je pisao portal 021.rs.Tender za prodaju odmarališta Vojvodina raspisan je i u martu 2020. godine, a početna cena je tada iznosila 4,7 miliona evra, podseća eKapija. Sledeći pokušaj prodaje usledio je u junu iste godine, a cena je umanjena za miliona evra, ali i taj pokušaj prodaje propao.U martu 2021. godine Pokrajinska vlada je prodala svoj udeo u odmaralištu za 147,6 miliona dinara Privrednoj komori Vojvodine.Crna Gora: Prihodi od turizma 700 miliona evra

Srbija

Kako da se čuvate od onlajn prevara?

Internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudom nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta, kad nastupi postpraznična besparica, i građani zato treba da budu posebno oprezni u ovo doba godine kad naiđu na ponudu koja deluje suviše dobro da bi bila istinita, savetuje Erste banka.Gde vrebaju najveći rizici?Ponude nerealno povoljnih kreditaKeš kredit sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuči kao sjajna prilika da se posle praznika stane na zelenu granu. Ovakvi oglasi se često pojavljuju na društvenim mrežama i celom internetu, ali u pitanju je prevara. Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove“, a da pozajmicu nikada ne dočekaju, ukazuje Erste banka. I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.Ne slati lične podatkeTreba obratiti dodatnu pažnju na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije ako se u njima traži da se pošalje bilo koji lični podatak, da se preuzme neki materijal sa linka ili otvoriti dokument koji se nalazi u prilogu. Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i od traži lične, poverljive podatke, posebno e korisničko ime i šifra za e-Banking, treba biti posebno sumnjičav. Banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se, takođe, nikada ne šalju. Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.Dobro treba gledati traku sa adresomKada se na nekom sajtu unose korisnički podaci ili brojevi kartice, uvek treba proveriti adresnu traku u pretraživaču. Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa, a sajt može izgledati identično. Dodatno, da li veb stranica počinje sa „https” i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka. Za sva  onlajn plaćanja karticama, koristite sajtove koji su podržani „3D secure“ bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija. To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Express SafeKey. Link za pristup elektronskom bankarstvu treba uneti u marker (Bookmarks) vašeg internet pretraživača i pristupajte odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka.Oprez sa nagradnim igrama i poklonimaHitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito su uvek znak za uzbunu. Razmislite, da li bi neka banka zaista pretila blokadom računa „ukoliko u roku od 24 sata ne uradite to i to“? Ne treba poverovati da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer, gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus. Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora. S podozrenjem tretirajte i „ekskluzivne“ informacije koje vam neko šalje. Prilog s naslovom „Konačno otkrivena tajna virusa korona“ možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.Sumnjivi imejl, porukeNe treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi. Treba proveriti da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju “from” tako što se klikne na “File” pa “Properties”. Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.Dodatni saveti o ovoj i drugim temama iz oblasti digitalne bezbednosti mogu se pronaći na besplatnoj platformi Ersteznali.rs.ESRTE BANKA - JEDNOSTAVNIJE, BRŽE I ZDRAVIJE DO TRANSAKCIJA

Srbija

Vlada uzima 203 miliona evra kredita za izgradnju kanalizacije

Srbija planira da uzme kredit u iznosu od 203,4 miliona evra za izgradnju kanalizacione infrastrukture, vidi se iz predloga zakona koji je usvojila Vlada i prosledila Skupštini na odlučivanje.Ugovor o kreditnom aranžmanu je potpisao u Beogradu i Budimpešti 27. januara ove godine sa Bank of China Limited Hungarian Branch kao glavnim zajmodavcem i aranžerom.Projekat za čije potrebe se uzima kredit se odnosi na izgradnju kanalizacione infrastrukture u Varvarinu, Mionici, Krupnju, Lajkovcu, Banji Vrujci, Svrljigu, Kladovu, Lazarevac, Velikim Crljenima, Obranovac i Vranju.Srbija se obavezuje da će celokupan iznos kredita koristiti za finansiranje 85 odsto vrednosti troškova projekta, odnosno vrednosti komercijalnog ugovora.Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na kanalizacionoj infrastrukturi je potpisan u februaru 2021. godine između Srbije kao finansijera i kompanije China Road Bridge Corporation (CRBC) kao izvođanja radova.Zakonom o budžetu za 2022. godinu je predviđeno zadužiuvanje u iznosu od 650 miliona evra za finansiranje Projekta izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlanje komunalnog čvrstvog otpada sa radnim nazivom "Čista Srbija", piše u obrazloženju predloga zakona.U okviru projekta "Čista Srbija" planirana je izgradnja 7.000 kilometara kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, za šta bi trebalo da se izvoji četiri milijarde evra, piše u obrazloženju.

Srbija

Od danas se primenjuje novi Pravilnik o elektronskim fakturama

Primena Pravilnika o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, počinje sutra (1. februara) umesto 01. januara ove godine.Obaveza izdavanja elektronske fakture preko Sistema elektronskih faktura (SEF) postoji u transakcijama između javnog i privatnog sektora (korisnicima SEF - bez obzira da li je dobrovoljni ili obavezni korisnik). Pod transakcijom se, u smislu Zakona, smatra transakcija sa naknadom, odnosno transakcija bez naknade, koja se odnosi na isporuku dobara ili pružanje usluga, uključujući i avansno plaćanje.Zahtevi za plaćanje koji se ne odnose na promet dobara i usluga, kao što je zahtev za refundaciju troškova, ne podleže obavezi evidentiranja preko Sistema e-fakura.Kada jedan korisnik Sistema elektronskih faktura izdaje račun licu koje nije korisnik SEF (jer nije iz javnog sektora niti privatnog sektora, a nije ni dobrovoljni korisnik), ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture preko SEF, ukazuju stručnjaci. Kada počinje primena za primena za javni i privatni sektor?Izdavanje elektronske fakture preduzeću javnog sektora, prema  Zakona o elektronskom fakturisanju (budžetlijama i javnim preduzećima) počinje 1. maja ove godine. Prijem i čuvanje elektronskih faktura (izdatih od strane javnog i privatnog sektora) počinje 1. jula 2022.ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-AKO JE U OBAVEZI DA IZDAJE ELEKTRONSKE FAKTURE

Svet

Kamere greše u prepoznavanju lica, američki trgovci ih ipak koriste

Maci's, Bloomingdale's i desetak drugih velikih trgovaca u tišini koriste kontroverznu tehnologiju za prepoznavanje lica u borbi protiv porasta pljački i drugih koordinisanih napada.To je deo većeg pokušaja da se postojeće sigurnosne kamere prodavaca – oni sveprisutni crni uređaji koji proizvode hiljade sati uglavnom beskorisnih snimaka – pretvore u sofisticiraniji sistem za nadzor veštačke inteligencije, sposoban da automatski identifikuje ljude, registarske tablice i druge informacije koje može se koristiti za upozoravanje zaposlenih u prodavnicama na pretnje i na kraju krivično gonjenje prestupnika."U ovom trenutku postoji velika igra za korišćenje veštačke inteligencije", rekao je Read Haies, direktor Saveta za istraživanje prevencije gubitaka. "Prodavci ionako imaju kamere svuda."Tehnologija ima novu privlačnost u vreme kada su krađe i nasilje u porastu, posebno od organizovanih kriminalnih grupa koje kradu milione dolara u robi, a zatim prodaju proizvode na mreži. Organizovani kriminal u maloprodaji je porastao za 60% od 2015. godine, prema Nacionalnoj federaciji maloprodaje, sa skoro 70% trgovaca na malo prijavilo je porast u 2021.Od domaćih trgovaca svake godine se ukradu proizvodi u vrednosti od 69 milijardi dolara, ili 1,5% prodaje, prema procenama Udruženja lidera maloprodajne industrije i Koalicije Kupite bezbednu Ameriku. Rekordne 523 osobe su ubijene tokom pljački i drugih nasilnih incidenata u maloprodaji u SAD 2020. godine, uključujući 256 kupaca i 139 zaposlenih.Ovog meseca, savezna vlada je optužila 29 ljudi za krađu 10 miliona dolara lekova bez recepta i drugih artikala od Valmart-a, Costco-a, CVS-a, GNC-a i drugih, a zatim preprodaju proizvoda na sajtovima kao što su Amazon i eBay.„Ono što prodavci zaista pokušavaju da urade jeste da policiji daju više dokaza o tome ko to radi“, rekao je Adrijan Bek, profesor na Univerzitetu u Lesteru čije se istraživanje fokusira na načine borbe protiv gubitaka u maloprodaji.Tehnologija prepoznavanja lica je kontroverzna jer su istraživanja pokazala da je često netačna kada se identifikuju osobe boje i žene. Najgora tehnologija ima stopu greške do 35% pri skeniranju tamnoputih žena, ali manje od 1% kod muškaraca svetlije puti, prema jednom istraživačkom izveštaju. Razlog? Rane verzije algoritama su obučavane korišćenjem slika poznatih ličnosti koje su iskrivile belo i muško.Kompanije su radile na rešavanju rasne pristrasnosti, a između 2014. i 2018. softver za prepoznavanje lica postao je 20 puta bolji u pretraživanju baze podataka kako bi se pronašla odgovarajuća fotografija, prema Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju. Međutim, od 2019. godine, vlada je otkrila da neki softver i dalje pogrešno identifikuje Afroamerikance i Azijate 10 do 100 puta češće od belaca.„Ljudi su pogrešno hapšeni zbog ove tehnologije“, rekao je Džej Stenli, viši politički analitičar za projekat govora, privatnosti i tehnologije u Američkoj uniji za građanske slobode. „Zaista nije spreman za udarni termin.”Postojao je pritisak da se ograniči upotreba prepoznavanja lica od strane organa za sprovođenje zakona, a gradovi poput San Franciska, Mineapolisa i Bostona zabranjuju policajcima da ga koriste. Kompanije poput Amazona i Microsofta prestale su da prodaju tehnologiju policiji.Međutim, kompanije za prepoznavanje lica aktivno plasiraju svoju tehnologiju prodavcima na malo, koji je koriste da pomognu u prikupljanju dokaza o ponovljenim prestupnicima pre nego što ih na kraju podele sa lokalnim organima za sprovođenje zakona.„Došlo je do pomeranja gde prodavac sam obavlja deo ovog posla“, rekao je Toni Šepard, direktor rešenja za sprečavanje gubitaka u ThinkLP-u. Resursi za sprovođenje zakona su mali, dodao je on.FaceFirst, koji je rekao da radi sa jednom četvrtinom najvećih trgovaca na malo u Severnoj Americi, sastavlja incidente sa vremenskim žigom i proračun gubitaka u prošlosti spakovan za sprovođenje zakona. „Kada ovo pošaljete policiji, to je zaista jaka priča“, rekla je predsednica FaceFirsta Dara Riordan na nedavnoj industrijskoj konferenciji.Prodavci moraju da kreiraju sopstvene liste posmatranja, ručni proces koji podrazumeva da zaposleni identifikuje osobu na video snimku nakon incidenta i traži od softvera da ih upozori sledeći put kada ista osoba uđe na jednu od njihovih lokacija. Neće pomoći prvi put kada neko ukrade, ali može uhvatiti ponovljene prestupnike.„Potražnja za našim proizvodom eksplodira“, rekao je Dan Merkle, izvršni direktor FaceFirsta, koji sada ima više od 12 triliona poređenja lica dnevno za svoje kupce, u odnosu na 100 miliona u 2017. Tvrdi da njegova tehnologija ima stopu tačnosti od 99,7%, bez razlike po polu ili rasi, i može smanjiti krađu od strane nezaposlenih za 34% i nasilje u radnji za 91%.To je pomoglo jednom prodavcu da uhvati „The Philli Fanatic“, lopova sa reputacijom da nosi opremu Philadelphia Phillies, a ne da se meša sa maskotom bejzbol tima istog imena. Svakog do dva dana je napadao istog prodavca sa različitim saučesnicima, krišom punio ormar sa 2.000 dolara ili tako nešto robe, zatvarao ga dvostranom trakom i kupovao orman kao i obično. Roba je potom predata „ogradi“, zaduženoj za preprodaju robe. Softver je pomogao da se identifikuje osumnjičeni i pošalje upozorenje u realnom vremenu prodavcu, koji ga je zatim uhapsio i predao policiji, kaže FaceFirst.Facevatch sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu rekao je da se poslovanje udvostručilo tokom pandemije, sa posebno velikom potražnjom u prodavnicama. Njegova najveća primena je u maloprodaji sa preko 100 lokacija.Maloprodaja je takođe sve veći kupac za Oosto sa sedištem u Njujorku, kaže direktor marketinga Dean Nicholls. I regionalni i nacionalni lanci koriste njegovu tehnologiju, a neki od njih su je primenili u stotinama prodavnica. Kompanija od 150 ljudi prikupila je 350 miliona dolara finansiranja.Tehnologija je doživela neuspeh na početku pandemije, kada su svi odjednom počeli da nose maske. Stope tačnosti se poboljšavaju kako kompanije obučavaju svoje algoritme na maskiranim licima, ali njihove stope uspeha i dalje uveliko variraju, u rasponu od 60% do 99%, prema izveštaju Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju objavljenom ovog meseca. Facevatch kaže da sada radi sa stopom tačnosti od oko 90% i da zaposlenik proverava svaku sliku pre nego što pošalje upozorenje prodavcu.„U 2020. to je bilo iscrpljujuće za sve“, rekla je Merkle. "Sada možemo da funkcionišemo sa veoma visokom preciznošću čak i sa maskom."Prodavci takođe pokušavaju da shvate kada da saopšte zaposlenima da je prestupnik ušao u radnju i kako da ih upute da postupe a da ih ne dovedu u opasnost. „Šta kažete siromašnom službeniku na blagajni sa minimalnom platom?“ rekao je Bek.Nekoliko prodavnica želi da prizna da je uključeno u prepoznavanje lica, plašeći se reakcije kupaca. Rite Aid je koristio tehnologiju skoro deceniju u stotinama prodavnica, ali je prestao nakon što je Rojtersova istraga istakla da je koristila softver u uglavnom niskim prihodima, ne-belcima. Drugi, kao što su Target i Home Depot, u prošlosti su testirali prepoznavanje lica, ali sada kažu da ga ne koriste.Prodavci takođe koriste druge vrste video tehnologije. Na primer, virtuelni čuvari su postali sve popularniji tokom pandemije. Čuvari su stacionirani na daljinu i mogu da reaguju na različita upozorenja - poput pokreta koji detektuje sigurnosna kamera na parkingu u 1 sat ujutru - tako što će direktno razgovarati sa osumnjičenim uljezom i upozoriti policiju. Lakše je nego angažovati lične čuvare tokom trenutne nestašice radne snage i svakako je jeftinije, sa 8% do 12% troškova, rekao je Šon Foli, izvršni direktor kompanije Interface, koja pruža virtuelne čuvare za Zale's, Dollar General, Big Lots i Gamestop. .Kamere za telo, poput onih koje nose policijske ponude, usvajaju i trgovci. Uobičajeno opremljeni obezbeđenjem, dve trećine prodavaca koje je anketirala ECR Retail Loss Group koristilo je kamere u nekom svojstvu i prijavilo je smanjenje od 45% u broju incidenata nasilnog i verbalnog zlostavljanja. Oni mogu pomoći da se pokriju mrtve tačke koje ostavljaju sigurnosne kamere, rekao je Skot Tomas, nacionalni direktor prodaje prepoznatljivih brendova u kompaniji Genetec, koja prodaje uređaje.Sigurnosne kamere su takođe sve više sposobne da identifikuju objekte, poput registarskih tablica, kao i ponašanje. Oosto razvija tehnologiju koja bi jednog dana mogla da identifikuje oružje, kao što je pištolj, ili da primeti neobične pokrete, kao što je više ljudi koji trče prema prodavnici, i brzo pošalje upozorenje prodavnici da obavesti zaposlene.„To je kao radiolog koji vam kaže da tumor može biti kancerogen“, rekao je Hejz iz Saveta za istraživanje prevencije gubitka. „AI ne radi ništa osim da vas upozorava.

Srbija

Grad Beograd kupuje TV sekunde za emitovanje emisija o poljoprivredi

Sekretarijat za poljoprivredu raspisao je poziv televizijskih usluga, odnosno snimanja i emitovanja  specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede. Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda raspisao je poziv za podnošenje ponuda za nabavku usluge kupovina vremena za televizijsko emitovanje programskog sadržaja - snimanje i emitovanje specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede.Pružalac usluge se, kako piše i dokumentaciji, obavezuje da u toku važenja ugovora snimi i na svom TV programu emituje dvanaest specijalizovanih emisija iz oblasti poljoprivrede na teritoriji Beograda u trajanju od 30 minuta, sa pet repriza po snimljenoj emisiji. Broj emisija sa reprizama, po snimljenoj emisiji, koje se emituju u toku jednog meseca, biće, kako piše, određen u skladu sa potrebama Sekretarijata za poljoprivredu.Sekretarijat za poljoprivredu osnovan je krajem oktobra prethodne godine, jer je kako je tada rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, poljoprivreda sve značajnija za privredu BeogradaIzabrani ponuđač biće u obavezi da obezedi minimalno dve kamere ENG, dva kompleta audio ENG opreme (mikrofon, bubica, slušalice), rasvetno telo, jednog producenta i reditelja, tri novinara, jendog organizaora, dva snimatelja i dva montažera.Među uslovima za dodelu ugovora je i taj da je ponuđač tokom 2021. godine proizveo i emitovao najmanje 60 odsto programskog sadržaja koji obrađuje teme iz oblasti poljoprivrede. "To podrazumeva da sadržina emitovanog programa pruža informacije koje se preduzimaju u oblasti poljoprivredne proizvodnje i merama zaštite u ovoj oblasti i da ima iskustva u snimanju i realizovanju specijalizovanih emisija", piše u dokumentacij. Od zainteresovanog ponuđača se traži i da je u obračunskoj 2020. godini ostvario minimum ukupnih poslovnih prihoda u iznosu od 30 miliona dinara. Кriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena.Ponude mogu da se dostave najkasnije do 4. feburara, do 12 časova, na adresu Sekrearijata za poljoprivredu. 

Srbija

U Srbiji se pojavio novi par retkih ptica

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode otkrili su prošle nedelje novi gnezdeći par izuzetno retke ptice, orla krstaša. Taj par orlova je naselio slabo posećenu pustaru u široj zoni Novog Miloševa i počeo ga gradi svoje veliko gnezdo na topoli.Orao krstaš je kako se objašnjava ranjiva vrsta pritce ne samo u Srbiji već i u svetu. U Srbiji kritično ugrožen i preti mu opasnost od potpunog izumiranja. Do sada su u Srbiji bila poznata svega tri gnezdeća para, svi na severu Banata, a ovaj novi par se nastanio  30 kilometara južno od do sada poznatih teritorija na kojima se gnezde orlova.Nagrade za brigu o pticama (FOTO)Mima i Mihajlo krstare panonskim nebom Veći broj parova orlovba krstaša i njihovo širenje u Srbiji, kako se dodaje, pokazuje da nisu uzaludni dugogodišnji napori tog zavoda i njihovih partnera sa ciljem da se sačuvaju staništa i jedinke orla krstaša. ž"U narednim danima biće preduzete konkretne aktivnosti da se obezbedi lokalitet gde se nastanio novi par, koji se nalazi izvan zaštićenih područja, kako bi se orlovima omogućilo da uspešno izvedu potomstvo", dodaje se u saopštenju Poktrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Srbija

Danas ističe rok za subvencije države za e-fiskalizaciju

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je danas poslednji dan za prijavu poreskih obveznika za subvencije koje država obezbeđuje za prelazak na novi model fiskalizacije, i pozvao sve koji to nisu učinili da se prijave za ovaj vid podrške, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija."Država daje 100 evra po lokaciji i 100 evra po fiskalnom uređaju, a troškovi se time u potpunosti pokrivaju. Poslednji dan prijave za subvencije je danas. Koliko naši ljudi vole da čekaju poslednji trenutak govori i podatak da se od ponedeljka do petka prošle nedelje za subvencije prijavilo 20.000 fiskalnih obveznika, a tokom vikenda još toliko. Do sada imamo ukupno 130.000 prijavljenih obveznika za lokacije, a oko 120.000 njih za subvencije“, rekao je Mali.Siniša Mali je zamolio sve obveznike fiskalizacije da ne čekaju poslednji trenutak za prelazak na novi sistem.„Već imamo 120 raznih rešenja za fiskalizaciju. Dakle, ne čekajte 1. maj, neće biti produženja roka. Hoću da kažem da ako neko treba da instalira novi sistem, neće imati dovoljno vremena ako čeka poslednji trenutak“, rekao je on.MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKALNU KASU KUPITI

Srbija

USAID traži rešenja za digitalni marketing preduzetnica

USAID objavljuje konkurs za uslugu: "Rešenja za digitalni marketing", u okviru projekta CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth u cilju prikupljanja predloga radi pružanja podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u vlasništvu žena, za prodaju putem interneta i na onlajn tržištu."Očekivani rezultati programa su: podržana mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u ženskom vlasništvu u pokretanju novih kanala prodaje, razvoju e-prodavnica, uspostavljanju računa za elektronsko plaćanje (POS) i integraciji u postojeće platforme za e-trgovinu. Zatim, poboljšane ukupne legalne virtuelne poslovne performanse MMSP i izloženost na platformama za e-trgovinu, kao i povećana prodaja. Kao i razvijena virtuelna tržišta ili platforme za e-trgovinu MMSP i poboljšan digitalni marketing MMSP putem društvenih medija i razvoj alata za digitalni dizajn", navodi se u saopštenju. CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth (EoG) projekat je dizajniran da olakša otpornost malih i srednjih preduzeća Zapadnog Balkana u toku i nakon COVID-19 pandemije, pomogne njihov rast i otvaranje novih radnih mesta kroz poboljšanje pristupa odgovarajućim finansijama, kao i njihovog korišćenja.Aplikacije se podnose najkasnije do 1. marta ove godine elektronskim putem na email adresu – wbalkans.eog@thepalladiumgroup.com.

Srbija

Srbija se zadužuje za još 608 miliona dolara kod kineske Exim banke

Vlada Srbije planira da se zaduži  608,3 miliona dolara kod kineske Export-import banke za izgradnju Fruškogorskog koridora, odnosno brzu soabraćajicu Novi Sad-Ruma. Vlada je uputila u skupštinsku proceduru Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredita za povlašćenog kupca za projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma (Fruškgorski koridor) između Vlade Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao zajamoprimca i Kineske Export-Import banke kao zajamodavca. U oktobru 2020. godine potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma (Fruškogorski koridor) između Vlade Srbije, "Puteva Srbije" , "Кoridora Srbije" i China Road and Bridge Corporation.Komercijalnim ugovorom je prdviđeno da će Srbija kreditna sredstva iskoristiti za pokriće 85 odsto vrednosti projekta, dok će ostatak, 15 odsto, obezbediti iz budžeta. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Ugovorena cena za izradu projektno-tehničke dokumentacije, izvođenje radova i isporuku dobara prema Кomercijalnom ugovoru iznosi 715,7 miliona američkih dolara. Zakonom o budžetu za 2020. godinu odobreno je zaduživanje Srbije kod kineskih banaka u iznosu do 608.385.000 američkih dolara. Zakonom o budžetu  za 2021. godinu iznos zaduženja za navedeni projekat je povećan na 610 miliona američkih dolara, dok je istim članom Zakona o budžetu za 2022. godinu taj iznos preciziran i iznosi 608.384.610 američkih dolara.Srbija uzima zajam od 134 miliona evra od kineske Exim banke Pod kojim uslovima se zadužuje Srbija?Rok dospeća kreditia je 20 godina, uključujući i period počekta od pet godina. Period otplate glavnice je 15 godina u 30 polugodišnjih rata koje dospevaju 15. maja i 15. novembra svake godine. Кamatna stopa je fiksna i iznosi tri odsto godišnje.Troškove obrade kredita (po stopi od 0,5 odsto na ukupan iznos) Vlada će platiti jednokratno, u iznosu od 3,04 miliona dolara, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora. Period raspoloživosti kredita je pet godina, uz mogućnost produžetka. Izgradnja Fruškogorskog koridora je od posebnog značaja za razvoj transportnog sistema Srbije i doprineće unapređenju efikasnosti i ekonomskih koristi u sektoru saobraćaja, smanjenju posledica teretnog saobraćaja i nepovoljnih uticaja na okolinu, rasterećenju drugih putnih pravaca, bržem protoku saobraćaja, navodi se u obrazloženju. Predmetna trasa se na početku vezuje na postojeći državni put Novi Sad-Zrenjanin-granica Rumunije, a na kraju na planirani državni Ruma-Šabac-Loznica, povezujući tako Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, odnosno veoma važne administrativne i regionalne centre kao što su: Novi Sad, Ruma, Šabac i Loznica, a posredno i Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Rumunijom.Srbija uzima zajam od 100 miliona evra za brzi internet u selima

Video

Bila je na naslovnoj strani „Voga“, zvali su je srpska Frida Kalo (Video)

Rođena je 1909. godine u Požarevcu, u srpsko-italijanskoj porodici. Otac joj je bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, a majka, Danica Pavlović, praunuka najstarije Karađorđeve ćerke Save Karađorđević. Da se ostvari kao slikarka, nije mogla u svojoj rodnoj zemlji. Milena Pavlović Barili sasvim slučajno je početkom 20. veka upisala slikarstvo na minhenskoj akademiji (Akademie der bildenden Künste).Naime, prilikom slanja svojih radova, namerno ili slučajno, nije se potpisala. Kada je primljena i kada se prvi put pojavila, svi su očekivali muškarca. Međutim, videvši da je talentovana, Pavlović-Barili primljena je u klasu profesora Štuka. Na taj način, uspela je sebi da prokrči put i kreće da izlaže po Evropi, a stiže i do Amerike.Zadivljeni njenim talentom, čelni ljudi magazina "Vogue" angažuju je i 1940. godine 1. aprila izlazi broj sa njenim autoportretom. Negde u to vreme, biva angažovana i na oslikavanju postera za parfem "Escape" Meri Danhil.                                                                Plakat za parfem "Escape", foto: Nova ekonomijaI baš kada je krenula da ubira plodove svog rada, preminula je iznenada, u 37. godini života od srčanog udara u Njujorku.Iza sebe je ostavila mnoga dela koja danas možemo videti u njenom legatu u Požarevcu. Njene lične predmete, tašnu, češalj, cipele možete videti na izložbi "Velikanke srpske kulture", u Domu Jevrema Grujića koja je otvorena do 27. marta 2022. ili u videu ispod: 

Lifestyle

Mima i Mihajlo krstare panonskim nebom

Dva mladunca orla krstaša koja su rođena prošle godine u Srbiji Društvo za zaštitu i proučavanje ptica prati uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Ornitolozima je kako se navodi poznato gde su se kretali od prvog izletanja iz gnezda, pa sve do danas. "Krstaši Mima i Mihajlo preleću ogromna prostranstva na jugu Panonske nizije. Od sredine jula pa do danas Mihajlo je preleteo 6.815 kilometara, a Mima 6.320, nebom teritorija Srbije, Mađarske i Rumunije", kaže Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.On podseća da mladim krstašima prete mnoge opasnosti poput trovanja, stradanja na dalekovodima i gladi zbog čega svakodnevno prate. U slučaju neke opasnosti, kako dodaje, zajedno sa kolegama iz država u okruženju spremni su da ih hitno spasu.Napomije se da su krstaši bili u Mađarskoj sredinom januara gde su ih uočili i fotografisali istraživači tokom zimskog popisa ptica vodenih staništa i Panonskog popisa ptica grabljivica. Na osnovu fotografija i praćenja zaključuje se da su u odličnoj kondiciji i da su savladali veštine pronalaženja i ulova plena.Orlovi krstaši Mima i Mihajlo, kao i još dve jedinke izlegli su se na severu vojvođanskog Banata u proleće 2021. godine.Foto: Ewa GlavatiSatelitsko praćenje i obeležavanje ptica ornitološkim prstenovima omogućava prezicno praćenje orlova pruža značajne podatke o najvažnijim lokalitetima i staništima na kojima se zadržavaju i koje bi trebalo očuvati.Orlovi krstaši se ubrajaju u najređe ptice u Srbiji budući da njihova populacija broji svega tri odrasla para. Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.Dužina njihovog tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka je mase od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.Krstaši postaju polno zreli tek sa 5 godina starosti. Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.

Lifestyle

Nagrade za brigu o pticama (FOTO)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica podseća da treću godinu zaredom organizuje takmičenje u prihranjivanju ptica. Cilj je kako se objašnjava da se skrene pažnja na ptice koje zimuju u našem okruženju i kojima je potrebna pomoć tokom hladnih dana kada nema dovoljno hrane.Takmičenje je podeljeno u nekoliko kategorija kako bi svako za sebe mogao da pronađe neku aktivnost, učestvuje i doprinese.  Prihranjivanje ptica može da bude i oplemenjujuća zimska razonoda: raspoznavanje vrsta, prebrojavanje ptica, fotografisanje ili njihovo crtanje.Tokom poslednjeg takmičenja probrojano je skoro 2.900 jedinku, a među njima 31 vrsta ptica kojima je pružena pomoć da lakše dočekaju proleće. U takmičenju je učestvovalo 77 ljudi, 35 je beležilo podatke o tome koje ptice dolaze do mesta sa hranilicama."Hranilice su najšečće posećivale velike senice, poljski i vrapci pokućari, kao i divlji golubovi. Za to vreme, 44 takmičara uzelo je učešće u kreativnim aktivnostima zimske prihrane: stiglo je 63 fotografije i 47 dečjih likovnih radova", dodaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Pobednik na fotokonkursu je Miša Zlatarov.Pobednica na likovnom konkursu za decu Jana Marčeta.Pobednik u kategoriji Hranilica sa najviše vrsta ptica je Rudo-Jan Ćefera iz Bačkog Petrovca koji je na pet hranilica tokom jednog posmatranja prepoznao i zabeležio 11 različitih vrsta ptica: gugutku, kopca, svraku, veliku i plavu senicu, crvendaća, poljskog vrapca, običnu zebu, žutaricu, zelentarku i jelovu senicu.Pobednica u kategoriji Hranilica sa najviše jedinki ptica je Biljana Marinović iz Kovina. Ona je na osam hranilica izbrojala 262 ptice. Na njenom meniju za ptice najčešće se nalaze suncokret, lojne kugle, pšenica, kukuruz i jabuke."Ono što je najvažnije i ispunjava optimizmom, a jasno se vidi na svim pristiglim radovima, jeste upućenost najmlađih na svet ptica i prirode", kaže vizuelna umetnica koja je bila jedan od članova žirija Bojana Lukić.Pore nje u žiriju su bili i Kalman Moldvai, grafički dizajner i Uroš Stojiljković, vizuelni umetnik.

Video

Kako je buduća lekarka počela da hekla otpad (Video)

Kada je Anica Ivanović, buduća lekarka, od otvarača limenki napravila prvu tašnu, mnogi iz njenog okruženja su je pitali kome će to da treba. Doduše, kako kaže, to su se pitali i kada je počela da se bavi "String art" umetnošću, slikanjem pomoću eksera i konaca. Međutim, u obe ove umetnosti Anica je veoma uspešna.Od učenja odmara tako što stvara, a pre godinu dana, napravila je prvu tašnu od limenih zatvarača. - To je došlo spontano, inspiraciju sam dobila na Pinterestu. Onda sam počela da skupljam te zatvarače. Za jednu manju torbu moram da skupim oko 500 komada. Tako da su se svi uključili u skupljanje. Otvorila sam i svoju stranicu na Instagramu i prodaja je krenula, objašnjava Anica Ivanović.Ne pravi samo torbe od otvarača, već i narukvice, ogrlice, novčanike. Ipak, dobila je i ponudu da napravi nešto sasvim neuobičajeno.- Drugarica je pitala da li bih mogla da joj napravim kupaći kostim od otvarača. Sada razmišljam kako bi to moglo da izgleda.Iako je na završnoj godini studija medicine, uspela je nekako da se organizuje i uklopi hobi i učenje. "Danju učim, noću šijem. Taj kreativni posao me odmara od knjige i slova. Kada imam puno porudžbina, a to se dešava, radim i učim paralelno", kaže Anica.Ko sve nosi metalne torbe i kako se one prave, pogledajte u novoj epizodi "Biznis storija" u produkciji Nove ekonomije.