Nedavna poseta direktora sekretarijata „Energetske zajednice“ Janeza Kopača potvrdila je da postoji konstantan pritisak iz EU da se vrši „razdvajanje delatnosti“, u konkretnom slučaju na kupovinu i distribuc...
Broj prevremnih smrtnih slučajeva izazvanih aerozagađenjem u zemljama Evropske unije opao je za 10 odsto, ali i dalje se kreće u stotinama hiljada, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), prenosi Euractiv. Napominje se da aerozagađenje ostaje najveća ekološka pretnja ljudskom zdravlju u Evropi.Ako bi članice EU poštovale najnovije smernice za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem, a koji je zabeležen 2019. godine mogao bi se prepoloviti, navodi se u izveštaju EEA.Broj smrtnih slučajeva povezanih sa štetnim PM 2,5 česticama koje se nalaze u vazduhu, 2018. godine procenjen je na 346.000. Padu tog broja 2019. godine kada je zabeleženo 302.000 slučajeva, kako se napominje, doprinele su povoljnije vremenske prilike, kao i bolji kvalitet vazduha širom Evrope.Početkom devedesetih godina, broj prevremenih smrtnih slučajeva u 27 EU članica, zbog udisanja PM čestica kretao se i do milion, ali je 2005. godine taj broj prepolovljen.Nema merenja, nema zagađenjaDobra organizacija meštana sprečava zagađenje seoskih vodovoda Pre dve godine, PM čestice su izazvale 53.800 prevremenih smrtnih slučajeva u Nemačkoj, 49.900 u Italiji, 29.800 u Francuskoj i 23.300 u Španiji. U Poljskoj je umrlo 39.300 ljudi, što je najveći broj po glavi stanovnika.EEA napominje da aerozagađenje izazivaju i druge opasne materije, azor-dioksid koji potiče od automobila, kamiona i termoelektrana.Prema podacima SZO od aerozagađenja u svetu godišnje umre sedam miliona ljudi, pre vremena. NA isti broj smrtnih slučajeva pojedinačno utiču pušenje i loša ishrana.
Mladi u Srbiji se nakon školovanja mnogo kasnije osamostaljuju od svojih vršnjaka iz Evropske unije. Zbog čega je to tako? Nova ekonomija sprovodi istraživanje sa kim mladi (18-30 godina) žive...
Zaposleni ljudi starosti između 20 i 64 godina u Evropskoj uniji radili su ukupno tri odsto više sati na svom primarnom poslu u drugom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa prvim kvartalom 2021, navodi Eurostat. Ukupan broj radnih sati u Srbiji je u drugom kvartalu (u odnosu na prvi) povećan za 5,6 odsto, pri čemu je ukupan broj radnih sati žena povećan za 4,9 odsto, a muškaraca 6,2 odsto. Povećanje broja radnih sati zabeleženo je u većini zemalja članica Evropske unije. Najveći rast obima stvarnog radnog vremena zabeležen je u Grčkoj (+18 odsto).Sa druge strane, u šest zemalja EU zabeležen je manji broj radnih sati u drugom kvartalu u odnosu na prvi, a pad se kretao od - 0,12 u Luksemburgu do -3,6 odsto u Belgiji. Tržište rada pogođeno je merama koje su zemlje Evropske unije tokom krize koronavirusa preduzimale kako bi sprečile širenje zaraze. Neke od tih mera imale su ili direktan ili indirektan uticaj na broj radnih sati zaposlenih ljudi. Na nivou EU, ukupan broj stvarnih sati koje su odradile žene povećao se nešto više (3,3 odsto) u odnosu na ukupne stvarne sate rada muškaraca (2,7 odsto).Veći porast u radnim satima žena nego muškaraca zabeležen je u većini zemalja članica. U Grčkoj je, na pirmer, stvarni broj radnih sati žena na primarnom poslu porastao 23,9 odsto, dok je ukupan broj sati rada muškaraca porastao za 14,5 odsto. U većini zemalja članica EU pravac promene u stvarnom broju radnih sati na primarnom poslu bio je isti za muškarce i žene, odnsono za oba pola je zabeleženo ili povećanje ili smanjenje broja radnih sati. Jedini izuzetak su bili Slovenija (broj radnih sati žena opao je za -0,1 odsto, a sa druge strane je broj radnih sati muškaraca povećanje za dva odsto), Luksemburg (žene: +0,7 odsto, muškarci: -0,8 odsto) i Bugarska (žene: +0,4 odsto, muškarci: -2,7 odsto).
Unicef u Srbiji pokrenuo je inovativni program "Unapređenje zapošljivosti mladih kroz radne prakse", koji će trajati do kraja sledeće godine. Program je pokrenut u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i partnerima.Plan je da se kroz obuku i plaćenu radnu praksu poveže najmanje 2.000 mladih i 500 poslodavaca.Za razliku od EU gde je stopa nezaposlenosti mladih u 2021. iznosila 16,2 odsto, mladi u Srbiji su suočeni sa znatno lošijim uslovimamna tržištu rada. Prema najnovijim podacima Ankete o radnoj snazi stopa nezaposlenosti mladih starosti 15-24 godine je 22,2 odsto, a zbog manjka radnog iskustva pronalaženje posla im prestavlja jedan od najvećih izazova.„Jedan od najvažnijih napora koje bilo koja država može da učini jeste da pomogne mladima da stiču veštine i znanja. U želji da podržimo napore institucija u Srbiji, radimo na tome da učinimo radne prakse dostupnim. Program će poslodavcima pružiti mogućnost da u skladu sa svojim potrebama, i u okviru principa društveno odgovornog poslovanja angažuju i pruže šansu mladima iz posebno osetljivih kategorija“, kazala je rukovoditeljka programa za mlade Unicefa u Srbiji Stanislava Vučković.Kroz namenski razvijenu onlajn platformu mladi će prvo proći kroz obuke i pripremu za praksu u radnom okruženju, a zatim će imati plaćenu radnu praksu kod poslodavaca iz privatnog, javnog i civilnog sektora. Program podrazumeva pružanje radnih praksi mladima do 30 godina koji se ne školuju, ne obučavaju, niti su zaposleni, a stekli su osnovno, srednje ili visoko obrazovanje.Zainteresovani mladi i poslodavci mogu da se prijave za učešće u programu putem platforme www.biramuspeh.com.
Ugostiteljski objekti koji se bave prodajom i posluživanjem hrane i pića mogu da uslužuju goste i u zatvorenom i u otvorenom prostoru bez ograničenja radnog vremena, piše u izmeni naredbe ministra zdravlja Zlatibora Lončara.Izmenom naredbe izbrisano je prethodno ograničenje prema kome su ugostiteljski lokali u zatvorenom delu smeli da budu otvoreni od 6 ujutru do 1 sat iza ponoći.EU će priznavati kovid potvrde iz Srbije Na snazi ostaju mere koje podrazumevaju da svi gosti nakon 20 časova moraju da poseduju kovid sertifikat. On podrazumeva da gosti imaju negativan PCR test ne stariji od 72 sata, negativan brzi antigenski test ne stariji od 48 sati, kao i dokaz o primljenoj drugoj, odnosno trećoj dozi dozi vakcine od koje nije prošlo više od 210 dana.Kovid sertifikat je moguće dobiti i uz pozitivan serološki test ne stariji od 90 dana ili dokaz o preležanoj bolesti kovid-19 ne mlađi od 14 i ne stariji od 210 dana od dana uzorkovanja.U čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša? Zbog ove mere, mnogi ugostitelji su rešili da svoje lokale zatvore u 20 časova.U zatvorenom delu lokala i dalje je neophodno nositi maske osim prilikom konzumacije pića ili hrane. Ugostitelji su dužni da obezbede propisano međusobno rastojanje između gostiju, a lokali smeju biti do pola puni.
DoorDash je pristao da kupi kompaniju za isporuku hrane Volt za 7 milijardi evra sa planovima da proširi svoj domet na Evropu.Volt je osnovan 2015. godine sa sedištem u Finskoj koja ugovara kurire za isporuku namirnica za poneti, namirnica i druge robe kupcima u 23 zemlje uglavnom širom Evrope. Ovo je prvi put da će DooDash imati i svoje predstavništvo, a trenutno je dostupan širom SAD-a, Kanade, Japana i Australije, prenosi The Verge.Ugovor bi trebalo da bude zvanično potpisan do kraja 2022. godine, a pored 4000 zaposlenih u u Voltu, suosnoivač i izvršni direktor, Miki Kusi, sada će obavljati funkciju šefa DoorDash InternationalPored najave kupovine Volta, Doordash je i objavio i svoju zaradu u trećem kvartalu 2021. koja je porasla za 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U 2020. godini je ta cifra iznosila 879 miliona dolara, dok se ove godine popela na 1,3 milijarde.I ukupan broj porudžbina beleži rast za 44 odsto, sa prošlogodišnje cifre od 235 miliona na 347 ovogododišnja miliona.Doorash je i ranije kupi nekoliko firmi koje bave dostavom hrane, kao što je Caviar 2019. godine. Takođe od 2019. u njihovom vlasništvu Scotti Labs, startap koji proizvodi vozila na daljinsko upravljanje.Iako su 2017. godine isprobali isporuke bez ljudi sa poluautonomnim robotima na šest točkova, izgleda da je ovoj kompaniji i dalje fokus na kurirskoj službi koju obavljaju ljudi. Zbog toga su su predstavili skup funkciju pod nazivom SafeDash, u okviru koga se nalazi sigurnosno dugme preko koga kuriri mogu da pozovu hitnu pomoć u slučaju povreda. Međutim, neki smatraju da su potrebne radikalnije promene u sistemu kako bi kuriri bili bezbedni.
Udruženje radnika na internetu (URI) saopštilo je da je Vlada Srbije prihvatila njihove zahteve o oprezivanju frilensera. Kako se napominje u saopštenju, dosadašnji sistem oporezivanja frilensera važiće do usvajanja zakona koji će regulisati njihov status."Važenje uslova iz Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je usvojen u maju ove godine, prestaje da važi 31. decembra. Bilo je od izuzetne važnosti da u novom zakonu koji sa primenom počinje 1. januara stoje isti uslovi", piše u saopštenju koje je prosledio URI.Vlada će kako se napominje, na narednoj sednici u četvrtak predložiti amandman koji produžava važenje postojećih uslova na narednu godinu. Očekuje se da nove izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana budu usvojene u Skupštini sledeće nedelje. Frilenseri i dalje traže da im neoporezivi deo zarade bude 530 evraFRILENSERI JOŠ ČEKAJU ZAKON, A PREDAVAČI ENGLESKOG MOŽDA OSTAJU BEZ POSLA "Pozivamo članove Udruženja na sastanak večeras u 20 časova na Discord-u, na kojem ćemo predočiti ponudu Vlade i na kojem će članovi moći da se izjasne o njoj", dodaje se u saopštenju.Upravo je završen sastanak sa predstavnicima Vlade RS, na kojem je prihvaćen zahtev Udruženja da se važenje trenutnog poreskog rešenja produži do donošenja novog zakona, a najmanje još godinu dana.Frilenseri su prošle nedelje, ponopvo tražili od države da im neoporezivi deo zarade bude 530 evra. Krajem prošle i početkom ove godine organizovali su proteste, zbog namere države da ih oporezuje retroaktivno, za nekoliko godina unazad.Prošle godine Preska uprava Srbije počela je sa kontrolom prihoda frilensera. Frilenseri su sa Vladom Srbije vodili pregovore početkom godine, održavali proteste i na kraju postigli dogovor o oporezivanju krajem aprila.Taj dogovor o povećanju normiranih troškova sa 43 na 50 osto trebalo je da važi do kraja godine, odnosno roka za usvajanje odgovarajućeg zakona. Prema tom dogovoru neoporezivi deo zarade frilenserima se ne bi se smanjivao na 18.300 dinara do oktobra. To je bila jedna od glavnih zamerki koju je URI upućivao Vladi Srbije.FRILENSERI SE IPAK DOGOVORILI SA VLADOM SRBIJESVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA
U septembru 2021. izdato je 3.455 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 39,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja dozvola izdatih u septembru, 85 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 15 odsto na ostale građevine.Ako se posmatraju samo zgrade, 83,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 16,3 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (65,4 odsto). Prema dozvolama izdatim u septembru 2021. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 2.991 stana, s prosečnom površinom od 72,9 metara kvadratnih.Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 143 m2, a 88,1 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 62,7 kvadratnih metara, navodi RZS. Kako se pere novac u Srbiji: Šampinjoni i stanoviVrednost građevinskih radova porasla 29 odstoPredviđena vrednost radova novogradnje u septembru 2021. iznosi 81,3 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova.Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 30,7 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Pčinjska oblast (12,1 odsto), Sremska oblast (10,1 odsto) i Južnobačka oblast (8,2 odsto).
Saobraćajni institut CIP po narudžbini Rio Tinta radi projekat izmeštanja dela pruge Valjevo – Loznica koja je prvobitno trebalo da prođe preko rudne žile jadarita, iako još nije doneta odluka o eksploataciji te rude, a o tome tek treba da se izjasne građani na referendumu, saznaje BIRNDraginac – jedno od lozničkih sela koje se nalazi na rudnom nalazištu jadarita, rude koja sadrži litijum. O Dragincu se pričalo i pre desetak dana kada ga je nakon obilnih kiša poplavio Jadar nakon čega su udruženja koja se protive otvaranju rudnika još jednom upozorila na moguće probleme jer su tom prilikom bile poplavljene i neke od istražnih bušotina. Draginac je, prema informacijama do kojih je došao BIRN, i mesto od kog kompanija Rio Tinto nastoji da skrene prugu Valjevo-Loznica sa njene prvobitne trase, kako ne bi prelazila preko rudne žile jadarita, koji ta kompanija namerava da eksploatiše.Da bi ostvarilo svoj naum, preduzeće Rio Tinto je od Saobraćajnog instituta CIP naručilo izradu tehničke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Valjevo – Loznica, čija gradnja traje više od jednog veka. Da zbog litijuma Rio Tinto već pomera pruge po Srbiji, za BIRN je potvrdio direktor CIP-a Milutin Ignjatović koji kaže da izradu tehničke dokumentacije finansira Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda, srpski ogranak Rio Tinta, dok će Infrastruktura železnice finansirati izgradnju same pruge.„Saobraćajni institut CIP d.o.o. za naručioca – kompaniju Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda radi tehničku dokumentaciju železničke pruge Valjevo – Loznica, deonica Draginac – priključenje na postojeću prugu Šabac – Loznica”, kaže Ignjatović za BIRN.On navodi da CIP radi na izradi “Idejnog rešenja, Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti, Projekta za građevinsku dozvolu i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za železničku prugu”. Nešto slično je, kada je reč o saobraćajnicama, nedavno za Tanjugovu televiziju K1 potvrdio v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak. On je rekao da je to javno preduzeće dalo saglasnost Rio Tintu da pribavlja tehničku dokumentaciju za gradnju obilaznice oko Loznice. Ustvrdio je i da u tome nema ničeg neobičnog.Kako je moguće da se infrastrukturni objekti grade i menjaju po željama jedne privatne kompanije u trenutku kada je, bar zvanično, Srbija još daleko od konačne odluke o eksploataciji litijuma u dolini reke Jadar? Naime, dozvola za eksploataciju još uvek nije izdata, jer još nije završena ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a prema najavama koje stižu iz vlasti, očekuje nas i referndum po tom pitanju.Ko je Infrastrukturi Železnice, CIP-u i Rio Tintu dao odobrenje da radi projekat za izmeštanje dela pruge Valjevo – Loznica? Da li je to odobrenje dalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Po kom osnovu je dozvoljeno Rio Tintu da naruči izradu tehničke dokumentacije? Da li je u vezi sa tim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili neka druga nadležna institucija države Srbije potpisala ugovor sa Rio Tintom, ako jeste kada i šta je bio osnov za potpisivanje tog ugovora? Šta su obaveze države Srbije po tom ugovoru?Sva ta pitanja postavili smo nadležnima u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili. Pruga Valjevo – LoznicaRazdaljina između Valjeva i Loznice, koje bi trebalo da spoji pruga, dugačka je oko 68 kilometara. Nastojanja da se ta pruga izgradi, duga su više od jednog veka, a više takvih pokušaja prekidali su ratovi. Poslednji put radovi su započeti uoči bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, kada su obavljeni radovi na najtežoj deonici pruge – od Valjeva do Osečine, na kojoj se nalazi 20 tunela. Nakon bombardovanja radovi nisu nastavljeni. Ova pruga koja ide dolinom Jadra ima više stanica, a jedna od njih je u mestu Draginac, odakle će sada, zbog jadarita, ići drugom trasom do mesta na kom se priključuje postojećoj pruzi Ruma – Šabac – Loznica – Zvornik (državna granica sa BiH). Narod vs. Rio TintoBritansko-australijska kompanija Rio Tinto prisutna je u Srbiji od 2004, kada je otkrivena ruda koja u sebi sadrži litijum. Rio Tinto je 2011. godine potpisao Memorandum o razumevanju sa opštinom Loznica, dok je 2017. potpisao sličan dokument sa Vladom Srbije. Nakon toga je formirana i radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“.Zbog izostanka transparetnosti pregovora između Vlade i Rio Tinta, mogućeg pogubnog uticaja na životnu sredinu, ali i zbog loše reputacije ove kompanije zbog kršenja ljudskih prava, ekoloških katastrofa i korupcije u zemljama širom sveta u kojima je radila, u Srbiji postoji snažan otpor izgradnji rudnika litijuma. Ovaj projekat pokrenuo je u Srbiji masovni „zeleni“ otpor u kom učestvuju brojna ekološka udruženja, ali i političari, akademici, stručnjaci… Ovaj projekat izveo je ljude na ulice i to ne samo lokalno stanovništvo, a potpisuju se i peticije protiv realizacije projekta.Suočen sa velikim otporom i ogorčenjem građana, predsednik Aleksandar Vučić je lansirao ideju o referendumskom izjašnjavanju, videći ga, verovatno, kao rešenje problema koje Vlada i Rio Tinto imaju u pokušajima da ovaj projekat realizuju. Da sve nade polažu u referendum, govori i Predlog zakona o referendumu koji je Vlada Srbije usvojila pre šest dana, a kojim se predviđa ukidanje cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma. Da li i projekat koji CIP radi za potrebe Rio Tinta u nameri da prugu Valjevo – Loznica skloni sa rudnog nalazišta, ukazuje da je dolazak ove kompanije izvestan i da je cela stvar završena, iako do konačne odluke ima još mnogo toga da se uradi?Samo još jedan pritisak na javnostMarija Alimpić iz organizacije Zaštitimo Jadar i Rađevinu smatra da stvar nije završena i da je ovo vid pritiska na građane među kojima se pokušava širiti defetizam.„Ne, ne mislimo da je to tačka na `i`. To je samo još jedan u nizu pritisaka na javnost i pritisak na meštane u Jadru i Rađevini i način na koji uopšte rudarske kompanije funkcionišu. Oni tako kroz medije i javnost pokušavaju da šire defetizam, odnosno da pošalju poruku ljudima kako je, eto, sve gotovo. Apsolutno ne znači da je sve gotovo, oni su daleko”, kaže Alimpićeva za BIRN. Ona kaže da, po njihovim saznanjima, Rio Tinto još nema završen projekat u potpunosti i da imaju dosta problema sa deponijama, jalovištima, sa činjenicom da je dolina Jadra plavno područje.“Sve je ovo jedna igra gde oni gaze đonom, a može im se jer u svemu tome imaju podršku ove izdajničke vlasti koja je okupirala institucije Republike Srbije“, kaže Alimpićeva.Ona dodaje da cilj njene organizacije nije da se samo otera jedna kompanija, već da se zaustavi ceo projekat „Jadar“, koji je štetan kako u ekološkom, tako i u finansijskom smislu. „Mi verujemo da će infrastruktura da se uradi na teret države, odnosno na teret građana… Problem je u tome što da bi se uradila cela infrastruktura za sve to, država će da se zaduži kreditima, verovatno kod Svetske banke, koji ćemo vraćati svi mi da bismo izradili kompletnu infrastrukturu za jednu stranu privatnu kompaniju na maksimalnu štetu svih građana Srbije i same zemlje, same prirode“.U vezi sa informacijom koja je dostavljena BIRN-u da će tehničku dokumentaciju za izmeštanje pruge finansirati Rio Tinto, a izgradnju same pruge Infrastruktura železnice, Alimpićeva konstatuje da država finansira ono što zapravo najviše košta.„Oni odrade sve to što treba kada su u pitanju dokumenta, a sama infrastruktura, ono što zapravo najviše košta, to ide na teret građana. I lepo ćemo se zadužiti i mi ćemo to isplaćivati, a ovamo će se, ukoliko bi se rudnik zaista otvorio, biti velika šteta i to je jedan začarani krug bez kraja“, zaključuje Marija Alimpić.
Vlada je donela rešenje kojim se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju zemljišta i objekata u cilju izgradnje Arheološkog parka u Novom Sadu. Novi Sad gradi pristupne saobraćajnice i za potrebe privatnika Rešenje je u skladu sa planovima detaljne regulacije za prostor zapadno od Subotičkog bulevara i severno od Bulevara vojvode Stepe, prostor za poslovanje u severozapadnom delu Novog Sada kao i za deo koji je namenjen za izgradnju arheološkog parka, zapadno od Bulevara Evrope.Skupština Novog Sada je u septembru 2019. godine usvojila Plan detaljne regulacije prostora planiranog za arheološki park. Planom je obuhvaćen deo građeivnskog područja zapadno od Bulevara Evrope, južno od Rumenačkog puta i jugoistočno od ulice uz Gradsko groblje, piše u dokumentu.Beton obrisao istoriju na Kalemegdanu Područje se nalazi unutar granica arheološkog lokaliteta Sajlovo koje uživa prethodnu zaštitu čija je procedura za utvrđivanje za kulturno dobro u toku, piše u planu iz 2019. godine. Sajlovo se, prema podacima iz Informacionog sistema nepokretnih kulturnih dobara, i dalje ne nalazi na ovoj listi.Na Sajlovu se nalazi veliko i dobro očuvano višeslojno arheološko nalazište koje se prostire na preko 50 ha. Tamo se nalaze materijalni ostaci naseljavanja u kontinuitetu - od ranog neolita i pojave zemljoradnje na prostoru Panonske nizije, kroz sve praistroijske periode (mlađe kameno, bakarno, bronzano i gvozdeno doba) preko ranih istorijskih, kasnoantičkih i ranosrednjovekovnih ostataka, do poznog srednje i novog veka, piše u prostornom planu.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Kada je plan usvojen, zamenik gradonačelnika Srđan Kružević je izjavio da ne želi da licititra kada će početi izgradnja Arheloškog parka, ali da se "sigurno neće čekati dugo", kako je tada prenela Radio-televizija Vojvodine (RTV).Krajnji cilj jeste da Arheološki park omogući prvenstveno zaštitu arheološkog nasleđa, ali i da obrazuje i edukuje, uz nesumnjiv turistički potencijal, napisao je tada RTV.
Vlada Srbije donela je Pravilnik o utvrđivanju plana vađenja rečnih nanosa kojim se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reka Dunav, Sava, Lim, Tisa, Drina, Velika Morava, Južna Morava, Zapadna Morava i drugih vodotoka prvog reda.U Pravilniku se navodi da su planom vađenja rečnih nanosa utvrđene planirane lokacije za vađenje rečnih nanosa uz pribavljanje uslova i planirane količine rečnih nanosa za vađenje, kao i lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa. U Pravilniku piše da vađenje rečnih nanosa nije dozvoljeno 50 metara od vodnih objekata u koritu (regulacionih građevina, vodozahvata, ispusta), kao ni 300 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda, naftovoda i drugih cevovoda (vodovod i kanalizacija), kao i podvodnih TT i elektro vodova, a 1.000 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda na reci Drini. Vađenje nanosa nije dozvoljeno ni 300 metara uzvodno i nizvodno od mostova, izuzev Pavlovića mosta na reci Drini, piše u Pravilniku. Dalje, vađenje rečnog nanosa nije dozvoljeno: uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda, u dužini jednakoj desetostrukoj širini reke pri velikim vodama u profilu hidrološke stanice, izuzev 1.000 metara uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda na rekama Dunav, Sava i Tisa, u radijusu od 100 metara od hidroloških stanica podzemnih voda, u užoj zoni zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u međunaperskim poljima i pregrađenim rukavcima, u zaštitnom pojasu puteva i planiranih puteva.Kako se navodi u Pravilniku, neki od ciljeva vađenja rečnog na nanosa na rekama je da se obezbedi propusna moć rečnog korita, smanji rizik od poplava, poboljša hidraulički režim tečenja i strujna sliku u rečnom koritu, obezbedi veća stabilnost korita, obala i postojećih vodnih objekata, kao i da se obezbedi količina peska i šljunka za tržište građevinskog materijala.Plan predviđa i vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta iz neobnovljivih rezervi za potrebe izvođenja radova na objektima od značaja za Srbiju.Vađenjem rečnih nanosa ne smatraju se radovi u okviru redovnog održavanja plovnog puta, luka, pristana, marina, sidrišta i zimovnika sa pristupnim plovnim putevima, kao i proticajnog profila vodotoka (hitni sanacioni radovi...), kao ni zona značajnih infrastrukturnih objekata (vodozahvata, ispusta, mostova i drugo).Planom se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta drugih vodotokova I reda, uključujući Svrljiški Timok, Trgoviški Timok, Beli Timok, Crni Timok, Timok, Pek, Кolubaru, Nišavu, Vlasinu i ostale.U Pravilniku se navodi i da je obim vađenja rečnih nanosa iz akumulacija HE "Bajina Bašta" i HE "Zvornik", kao i iz akumulacija HE "Međuvršje" i HE "Ovčar Banja" neograničen.Uslovi za vađenje rečnih nanosaPravno lice, odnosno preduzetnik koji namerava da vadi rečne nanose mora da ispuni uslove koji imaju za cilj da spreče negativan uticaj tih radova na vodni režim (vodni uslovi), na održavanje i unapređenje vodnih puteva, odnosno bezbednost plovidbe (plovidbeni uslovi), kao i uslove u pogledu zaštite životne sredine (uslovi zaštite prirode).Ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na međunarodnom ili međudržavnom vodnom putu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove od organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta, piše u Pravilniku. Takođe, ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na prostoru koji je u obuhvatu zaštite prirode po bilo kom osnovu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove zaštite prirode od nadležnog zavoda za zaštitu prirode.Pravilnik važi dve godine od dana stupanja na snagu.
-270x152.png)
U želji da pomogne mladima pri prvim preduzetničkim koracima, Coca-Cola HBC Srbija organizovala je inovativnu Master Class seriju „How to za nove generacije: Poslovni vodič za preduzetništvo mladih”. Ovaj jedinstveni online događaj održan je u okviru programa Coca-Cola Podrška mladima, a zahvaljujući njemu je trista učesnika besplatno dobilo priliku da sazna kako najbolje da započne svoj preduzetnički put. Master Class je mladim ljudima pružio priliku da čuju više o ključnim temama koje čine poslove budućnosti, i to od vrhunskih stručnjaka. Jelena Đurđević, psiholog i psihoterapeut ispred GiGrupe, dala je učesnicima korisne savete o izgradnji zdravih navika, dok je Maja Pešić, Organization Development & Employer Branding Manager kompanije Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, upoznala prisutne sa pojmovima kao što su Agile i Scrum, i pomogla im da razmišljaju kao pravi preduzetnici. Suosnivač i direktor Smart kolektiva Neven Marinović predstavio je socijalno preduzetništvo i njegovu moć u današnje vreme, a Aleksandar Radukin, suosnivač i Digital Performance Manager agencije Homepage Creative. Digital. predstavio je osnove i značaj digitalnog oglašavanja u poslovanju. „Nikad nije bilo važnije da podržimo mlade ljude u ostvarenju njihovih profesionalnih snova nego sada. Upravo zbog toga, kroz program Coca-Cola Podrška mladima podržavamo mlade da se odvaže i stratuju neke nove poslovne poduhvate koji će obeležiti kako njihovu, tako i budućnost čitave naše zajednice. Zato smo odlučili da ih kroz novi Master Class i relevantne predavače upoznamo sa novim profesijama i osnažimo ih da hrabro započnu karijeru u novoj realnosti”, izjavila je Nina Elezović, direktorka korporativnih poslova i održivosti Coca-Cola HBC za Srbiju.Kroz program Coca-Cola Podrška mladima, do sada je prošlo oko 9000 mladih ljudi koji žele da se bave poslom koji vole i da izgrade uspešnu karijeru. Zahvaljujući brojnim edukacijama kompanije Coca-Cola HBC Srbija koje su se nastavile i tokom pandemije, uključujući i najnoviji Master Class „How to za nove generacije: Poslovni vodič za preduzetništvo mladih”, svi zainteresovani stiču kvalitetno neformalno obrazovanje, razvijaju svoje poslovne veštine i stiču dragocena znanja iz sveta biznisa.
Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart su pokrenuli startap akcelerator Univerzum, za mlade preduzetnike koji će kroz mentorski program pomoći preduzetnicima u realizaciji njihovih inovativnih ideja u svim fazama razvoja. Prijave su počele i traju do 17. novembra.Mogu se prijaviti timovi i kompanije sa originalnim proizvodom ili uslugom koji žele da razviju svoju ideju, a prijava i učešće su potpuno besplatni.Projekat Univerzum zamišljen je kao biznis akcelerator, koji će nastojati da startap timovima obezbedi neophodne veštine i alate za razvoj njihovih proizvoda, poslovnu edukaciju i važne kontakte, a u tome će im pomoći brojni domaći i inostrani stručnjaci, kao i iskusni preduzetnici.Kompanija Mozzart je za ovaj startap akcelerator odvojila fond od 25.000 evra, tako da će najbolje biznis ideje dobiti i novčane nagrade od 5.000 evra kako bi dalje razvijali svoj startap.Učesnici će moći da se Povežu sa drugim osnivačima kompanija i timovima, stručnjacima i mentorima, kao i potencijalnim investitorima, čime će značajno proširiti svoju mrežu kontakata koji im, u budućnosti, mogu pomoći.„Odlično je da se Univerzum pojavio, jer će pružiti podršku mnogim startapima, ali i zato što predstavlja sjajan primer partnerstva između privatnog sektora i Univerziteta, a upravo su se takva partnerstva pokazala kao veoma uspešna u brojnim vodećim startap ekosistemima u svetu“, ocenio je direktor Global Entrepreneurship Network (GEN) Srbija Miloš Došen, koji je ujedno i jeda od mentora programa.Timovi će takođe dobiti šansu i za veću investiciju jer će imati priliku za Pitch sa investitorima na kraju programa.„Ovaj projekat bi trebalo da bude vetar u leđa mladim ljudima da shvate sve prednosti i izazove, te da se odvaže na dalje korake u pravcu podizanja sopstvenih kompanija koje će jednog dana, baš kao i Mozzart, biti prepoznate i uspešne“, rekao je menadžer razvoja Mozzarta, Arsen Lončar, jedan od mentora, i dodao da uz znanja stečena školovanjem i uz rad na lilčnom usavršavanju kroz razvoj startapa nikako ne mogu da pogreše.Učesnici će naučiti kako da kreiraju najbolju biznis strategiju za svoju kompaniju pomoću, inovativnih, preduzetničkih metodologija.Pitch-ovanjem svoje originalne ideje će obezbediti učešće u Akcelerator programu, kojim će povećati mogućnosti za dalji rast i saradnju sa potencijalnim investitorima, a radionice i događaji, koje, otkriće im sve tajne poslovnog uspeha i osigurati potrebna znanja i veštine za dalji razvoj.Univerzum je jedinstveni biznis akcelerator program čija je misija je da ti obezbedi neophodne veštine i alate, najbolju biznis edukaciju tima stručnjaka iz zemlje i sveta, važne kontakte i mogućnosti.
Evropska unija je donela odluku da prizna COVID-19 potvrde iz Srbije, preneo portal Slobodna Evropa. Osim Srbije, EU ċe, prema najavi, priznati iste potvrde i za Gruziju i Moldaviju."Ova odluka ċe građanima tih zemalja olakšati putovanja, ali i omogućiti građanima Evrope da putuju", izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.Srbija je treċa od šest zemalja Zapadnog Balkana čije državne potvrde su priznate i na teritoriji EU, nakon Albanije i Severne Makedonije.Ovim potvrdama putnici mogu da dokažu da su potpuno vakcinisani, da imaju negativan PCR test ili potvrdu da su preležali korona virus u poslednjih 180 dana, odnosno da imaju dovoljno antitela.Do sada svega 18 država van EU ima standardizovane COVID-19 potvrde.Kovid sertifikati izdati u tim zemljama prihvataju se u EU pod istim uslovima kao i EU digitalni kovid sertifikati. EU digitalni COVID sertifikat je prihvaċen u ovih 18 zemalja.Srbija jedna od četiri ekonomija regiona koje su dostigle pretpandemijski nivoU čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša?
Najposećeniji lokalitet u Istočnoj Srbiji je Lepenski Vir sa oko 45.000 posetilaca, kao i Narodni muzej u Zaječar sa oko 46.000 posetilaca i Muzej Krajine u Negotinu sa oko 35.000 posetilaca godišnje, pokazalo je istraživanje Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Tokom pet godina, kako se dodaje, muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo je više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28% do 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Broj poseta muzejima u tom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan je 2,4 puta.RARIS je analizirala posetu turista muzejima u tom regionu od 2015. do 2020. godine. Najposećeniji lokaliteti i muzeji u Istočnoj Srbiji, kako se navodi, dokazuju da muzeji daleko više doprinose lokalnom turizmu, kao i da je posebno važno da se promovišu muzeji na otvorenom koji afirmišu nasleđe i identitet.Jedna od neiskorišćenih mogućnosti je da se više promovišu "divni i topli" ljudi koji imaju svoju istoriju i kulturu. Treba afirmisatikaže direktor RARIS-a Vladimir Jeremić., to je urađeno sa ciljem da se bolje pozicionira kulturno nasleđe istočne Srbije i uveća konkurentnost turističke ponude u lokalu, a saradnji se odazvalo osam od ukupno devet muzeja u regionu.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja, a svega 5% lokalno stanovništvo. Tri četvrtine ukupnih poseta su organizovane grupne posete, a među turistima koji obilaze muzeje u istočnoj Srbiji, tek 15% su stranci. To znači da je muzeje u ovom delu Srbije tokom proteklih godina posećivalo u proseku oko 20.000 stranaca godišnje, s tim što je njihov broj uvećan za 2,4 puta do 2019. godine, navodi se u analizi.Narodni muzej u Zaječaru uključuje poznato arheološko nalazište Felix Romulijana, muzej, kao i Radul Begov konak. Muzej Krajine u Negotinu (Mokranjčeva kuća, Muzej Hajduk Veljka i Muzej Krajine) sa oko 35.000 posetilaca godišnje.Objašnjavajući ovako veliku prednost u broju posetilaca, Vladimir Nojković, v.d. direktora Turističkog prostora „Lepenski Vir“ ističe da je razlika u pristupu."Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže Nojković. Dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija ovog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.Po njegovom mišljenju, taj deo turističke ponude bi trebalo da razvijaju i dalje, jer Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom, nego na domaćem tržištu. No, bez obzira koje je tržište u pitanju, muzeji moraju da se pozicioniraju u duhu vremena, odnosno da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing, uveren je Nojković.Internet je danas pokretač razvoja turizma, ocenjuje i direktor RARIS-a Vladan Jeremić: „To je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu”.Zato su u ovoj razvojnoj agenciji uradili osam video formata za muzeje i lokalitete da ih koriste u svojoj promociji. Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala sledeće: postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici „Visit East Serbia“ videlo je od 4.460 do 10.380 ljudi, odnosno oko 75.000 ukupno, a na Instagram stranici od 884 do 1.917 ljudi, odnosno oko 14.000 ukupno. Jeremić dodaje da su letos organizovali i tri nagradne igre na Instagramu, podelili 60 ulaznica za muzeje, a objave je videlo oko 42.000 ljudi.Ovo bi trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više „digitalno“ aktiviraju i budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape, kao i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u Istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca,
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC).Za predsednika Radne grupe imenovana je premijerka Ana Brnabić, a za zamenika predsednika ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajalović. Zadatak Radne grupe je da definiše konkretne mere za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora i prati sprovođenje tih mera.Članovi radne grupe biće i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar finansija Siniša Mali, ministarka privrede Anđelka Atanasković, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. U Radnoj grupi su, između ostalog, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić Tepavčević. Vlada obrazuje grupu za sprovođenje preporuka stranih investitora„Bela knjiga“ Saveta stranih investitoraKako se navodi u odluci, stručnu i administrativno-tehničku podršku radu Radne grupe pruža Ministarstvo rudarstva i energetike. Navodi se i da radna grupa može da formira podgrupe koje će sačinjavati predstavnici državnih institucija i FIC.Radna grupa podnosi Vladi izveštaj o radu najmanje svakih 90 dana.
Prošlog meseca u Hrvatskoj je pršlog meseca bilo blokirano 242.000 računa čiji su vlasnici građani, kao i 15.200 poslovnih subjekata, saopštila je Finansijska agencija (FINA). Ukupna dugovanja građana iznosila su 2,4 milijarde evra bez kamata, dok su preduzeća dugovala 532 miliona evra.Iako je broj zaduženih građana bio za 2,1 odsto manji u odnosu na oktobar prošle godine, glavnica duga je bila veća za 4,9 odsto.Trećinu glavnice čine dugovanja prema bankama, najvećim delom za hipoteke i razne potrošačke kredite.Hrvatska ima oko 4 miliona stanovnika, od čega 3,3 miliona odraslih ljudi. To znači da je skoro 14 odsto ili skoro svaki sedmi punoletni građanin Hrvatske imao zamrznute bankovne račune u oktobru.Kada je reč o privatnim preduzećima, njihova dugovanja su za 23,2 odsto manja u odnosu na oktobar prošle godine. U oktobru ove godine, ukupan dug privatnih firmi iznosio je 679 miliona evra, uključujući i kamate.FINA je naslednik Službe društvenog knjigovodstva (SDK), koja je u bivšoj Jugoslaviji imala isključivo pravo obavljanja platnog prometa.Hrvatska obala ove godine pobedila konkurenteHrvatska ima skuplje gorivo od Srbije (FOTO)Hrvatska je 50 odsto razvijenija od Srbije, ali dobro je da se takmičimo
Kompanija Džonson i Džonson (Johnson & Johnson) saopštila je da će svoj biznis razdvojiti na dve komanije. Jedna će se baviti proizvodnjom kućnih potrepština a druga će se baviti proizvodnjom medicinskih uređaja i lekova, preneo je Wall Street Journal."Najbolji način da nastavimo sa održivim rastom na duže staze i da bolje odgovorimo na zahteve potrošača i naših pacijenata je da naše potrošačko poslovanje funkcioniše u obliku zdravstvene kompanije", kaže izvršni direktor kompanije Aleks Gorski.On je dodao da bi razdvajanje trebalo da se dogovi u nardnih 18 ili 24 meseca. Ime nove kompanije i dalje nije poznato i na njemu se još radi.Vrednost prodaje brendova te kompanije procenjena je na 15 milijardi dolara godišnje. Džonson i Džonson proizvodi flastere, dobija visoke marže od svojih lekova koji se izdaju na recept, poznat je i po svom bebi puderu, a bavio se i proizvodnjom medicinskih aparata.U kompaniji navode da su se odlučili za promene zbog promene potrošačkih navika i novih trendova na tržištu. Džonson i Džonson je poslednja u nizu američkih kompanija koje su u poslednjih nekoliko dana najavile razdvajanje svojih biznisa. Pre nje to su učinile Toshiba, kao i General Electric.Džonson i Džonson i bivša Rio Tintova firma ćutali o kancerogenom puderu?farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o covid-19 Kako su nedavno preneli Bloomberg i portal Nove ekonomije, Džonson i Džonson se u Sjedinjenim Državama suočava sa desetinama hiljada tužbi potrošača koji su koristili njihov puder na bazi talka, koji se prodavao četiri decenije. Proizvod se prošle godine našao među proizvodima koji su zbog zaštite bezbednsoti potrošača, povučeni sa prodajnih rafova u SAD.Potrošači kompaniju optužuju da je zajedno sa bivšom kopmapijom Rio Tinta, Rio Tinto Minerals, skrivala podatke o kancerogenosti tog pudera. Optužbe su stizale i od nekih američkih saveznih država.Rio Tinto je firmu dobavljača talka prodao jednoj francuskoj farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o covid-19 kompaniji, na čiju adresu stižu tužbe. Ta rudarska kompanija planira i veliki projekat ekspolatacije litijuma u Srbiji.
Pravilnikom o izmenama Pravilnika o podnošenju poreske prijave elektronskim putem propisan je novi obrazac PEP – Ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa, kojim je zamenjen dosadašnji obrazac.Pravilnik je stupio na snagu 30.oktobra 2021. godine.Novi obrazac je delu za ovlašćenja za upotrebu elektronskih servisa (deo 4) dopunjen tačkom fiskalizacija (4.6) kako bi se obveznicima omogućilo da preko portala Poreske uprave ePorezi podnose prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije(PGJO); izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku (FIP-EFU) kao i pristup portalu Elektronski sistem za fiskalizaciju.Svi zakonski zastupnici poreskih obveznika koji su podneli obrazac PEP do stupanja na snagu izmene Pravilnika i dodelili ovlašćenje za sve elektronske servise pod tačkom 4.1, nemaju obavezu podnošenja novog PEP obrasca da bi dodelili ovlašćenje i za obim pod tačkom 4.6.Propisani novi obrazac PEP možete preuzeti na linku.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
