Najnovije

Srbija

Pokrenuta peticija za koordinatore transplantacije u svim bolnicama

Preko 1.000 ljudi je za samo nekoliko sati potpisalo peticiju za imenovanje koordinatora transplantacije u svim bolnicama u Srbiji. Koordinatori bi, ukoliko se stvore medicinski uslovi, obavezno i uvek obaviti razgovor sa porodicom potencijalnog donora i zatražiti saglasnost.Peticiju je pokrenula Ivana Jović, koja i sama čeka poziv koji bi joj promenio život, jer živi sa jednim bubregom zbog čega tri puta nedeljno ide na dijalizu, kako piše u tekstu peticije.Peticiju možete potpisati na linku."Najvažnije je ne propuštati prilike i uvek pitati porodice potencijalnog donora za saglasnost", dodaje se.Trenutno više od 2.000 ljudi čeka na transplataciju organa."Broj urađenih transplantacija je iz godine u godinu sve manji, a lista čekanja sve duža, neki pacijenti nažalost ni ne dočekaju svoju priliku za novi život", piše u tekstu.Kao pozitivni primer, navodi se susedna Hrvatska gde je 2021. godini izvršeno 268 transplantacija, dok je u Srbiji do oktobra izvršeno tek pet.

Srbija

Sve više oružja se kreće kroz BiH

Sve više oružja i vojne opreme se kreće kroz Bosnu u Hercegovni, a postoje određeni problemi u praćenju tog transporta, piše Capital.ba. Podaci Ministarstva bezbednosti pokazuju da je tokom prošle godine podneto i izdato čak 757 rešenja kojim se odobrava kretanje oružja i vojne opreme.Od navedenog broja, na izvoz se odnosilo 501 rešenje, a na uvoz 256, što je povećanje u odnosu na godinu ranije."Ukoliko se analiziraju navedeni podaci, evidentan je trend rasta izdatih odobrenja i to za 22,69 odsto u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu", naveli su u Ministarstvu.Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijamaLani je zahteve za kretanje oružja i vojne opreme podnelo 36 firmi.Najviše podnetih zahteva za izdavanje odobrenja u 2021. godini odnosi se na kompanije UNIS "GINEX" Goražde, "IGMAN" Konjic, "POBJEDA TECHNOLOGY" Goražde i "KM TRADE" Visoko.Pored odobrenja za kretanje oružja zbog uvoza i izvoza, tokom prošle godine izdato je i 369 saglasnosti za rešenja kojim se odobrava kretanje između entiteta, kantona i Brčko distrikta BiH, a za čije su sprovođenje nadležni entiteti, kantoni i Distrikt."Evidentan je trend rasta i izdatih prethodnih saglasnosti od 11,78 odsto za 2021. godinu u odnosu na godinu ranije", dodaju u Ministarstvu.Što se tiče praćenja kretanja oružja i vojne opreme, ministar bezbednosti donosi godišnji redovni Plan nadzora i kontrole."Redovni nadzor i kontrola se vrše u sedištu firme o čemu se obavštava odgovorno lice u pravnom licu. Vrlo često se vrše i vanredni nadzori bez najave na ruti kretanja robe. Tokom 2021. godine izvršeno je 12 vanrednih nadzora o kontroli kretanja oružja i vojne opreme", ističu u Ministarstvu.O svemu se u Ministarstvu vodi pisana i elektronska evidencija, međutim priznaju da u vezi s tim ima problema."U elektronsku evidenciju su povezane sve nadležne policijske agencije. Obzirom da pomenuta elektronska baza podataka nije dala odgovarajuće rezultate, nadležne institucije su radile na unapređenju informatičkih sistema predviđenih propisima iz ove oblasti", navode u Ministarstvu.Izvoz oružja iz Srbije pao za 16% tokom 2019. godineUNDP je obezbedilo sredstva za razvoj nove elektronske evidencije."Ta evidencija bi pomogla službenicima pri obradi zahteva za odobrenje kretanja oružja i vojne opreme i automatski stvarala bazu podataka koja bi u svakom momentu mogla odgovoriti na zahteve odgovornih lica, tako da je i raspisan tender za ponude izrade ovakvog softvera i procedura je u toku", dodali su u Ministarstvu.Dodaju da se unos podataka u pisanu evidenciju vrši se na dnevnoj osnovi, a o ćemu se dostavljaju redovni sedmični izveštaji EUFOR-u.Prema dostupnim podacima, BiH je za deset meseci 2021. godine izvezla oružja i municije u iznosu od 181 milion KM, što je za 35 odsto više nego u istom periodu 2020. Najviše je izvezeno u SAD, Egipat i Češku. 

Svet

Evropa bi mogla da ostane bez Fejsbuka i Instagrama zbog politike privatnosti

Kompanija Meta bi mogla da ugasi društvene mreže Fejsbuk (Facebook) i Instagram na području Evrope ukoliko joj ne bude omogućeno da prenosi prikupljene podatke između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).Meta se susrela sa brojnim problemima kada je u pitanju prenos podataka jer mehanizmi na koje se do sada oslanjala više nisu u skladu sa novim evropskim propisima koji se tiču zaštite privatnosti i podataka o ličnosti.Vlasnik Fejsbuka i Instagrama izgubio 200 milijardi dolara za dan "Ako ne bude usvojen novi transatlantski okvir za transfer podataka i ako ne budemo u mogućnosti da nastavimo se oslanjamo na "Standardne ugovorne klauzule" ili na druge alternative koje se odnose na transfer podataka između Evrope i SAD, najverovarnije nećemo moći da pružimo naše brojne važne proizvode i usluge, uključujući Fejsbuk i Instagram, u Evropi," piše u godišnjem izveštaju Mete.Američke i evropske kompanije su podatke "preko okeana" podatke razmenjivale i prikupljale u okviru mehanizma "štit privatnosti" (Privacy Shield) koji je Evropska komisija pozitivno ocenila 2016. godine.Međutim, u julu 2020. godine Evropski sud pravde je ovu odluku Evropske komisije proglasio nevažećom. Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na FejsbukuNakon donošenja ove odluke svi prenosi podataka o ličnosti iz EU u SAD na osnovu ovog mehanizma su bili nezakoniti.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, nakon odluke evropskog suda, pozvao i Vladu Srbije da domaće propise usaglasi sa evropskom praksom.Fejsbuk se, piše u Metinom izveštaju, oslanjao i na "Standardne ugovorne klauzule" kada je u pitanju prenos podataka iz EU i SAD. Međutim, i ovaj mehanizam se našao pod lupom evropskih sudova.Fejsbuk razvija "metauniverzum", sopstveni digitalni svet U avgustu 2020. goddine Meta je dobila nacrt preliminarne odluke od Irske komisije za zaštitu podataka u kojoj se navodi da ovaj mehanizam nije u skladu sa Generalnom regulativom za zaštitu podataka (GDPR).Podsetimo, vrednost akcija kompanije Meta Platforms, u čijem su vlasništvu Fejsbuk, Instagram i WhattsApp, opala je za 26 odsto neposredno nakon otvaranja američke berze u četvrtak prošle nedelje. Ovim padom, Meta je izgubila oko 200 milijardi dolara, što je najveći dnevni pad vrednosti pojedinačne akcije u istoriji. 

Srbija

U decembru poskupela testenina i mobilna telefonija

Prehrambeni proizvodi su u decembru, u odnosu na novembar, poskupeli 0,3 odsto, a najviše testenina koja je poskupela čak za šest odsto. Usluge mobilne telefonije, čije su cene mirovale od 2017. godine, poskupele su za 2,6 odsto. Kada se porede sa istim periodom prethodne godine, prehrambeni proizvodi su u decembru poskupeli su 12,1 odsto i to najviše zbog poskupljenja svežeg povrća od 25,9 odsto. Inflacija je usporena na mesečnom, a ubrzana je na međugodišnjem nivou u decembru 2021, navodi se u biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). U novembru i decembru 2021. registrovana je mesečna inflacija od 0,9 odsto i 0,4 odsto i međugodišnja inflacija od 7,5 odsto i 7,9 odsto. Srbija je, kako se navodi, imala višu međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u novembru i u decembru 2021. godine.Inflacija u evrozoni dostigla novi rekordU novembru i decembru 2021. međugodišnja inflacija je bila 7,5 odsto i 7,9 odsto u Srbiji, a 5,2 odsto i 5,3 odsto u Evropskoj uniji. Međugodišnja inflacija u Srbiji koja je poslednji put bila viša od međugodišnje inflacije i u novembru i u decembru 2021. zabeležena još u julu 2013, kada je iznela 8,6 odsto. Rast bruto zarada u periodu januar-novembar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,1 odsto nominalno, odnosno 5,2 realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za  9,3 odsto nominalno i za 5,4 odsto realno.  Na međugodišnjem nivou poskupeli energija, usluge, hranaNa međugodišnjem nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe, piše u analizi MAT-a. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 12,1 odsto, najviše zato što je sveže povrće poskupelo za 25,9 odsto.Od januara do decembra 2021. sveže povrće je poskupelo za  53,9 odsto, a pojeftinilo je za 18,2 odsto. Energija je poskupela za 13,4 odsto, najviše zbog motornih goriva koja su poskupela za 23,5 odsto. Od januara do decembra  2021. motorna goriva su poskupela za 24,6 odsto, a pojeftinila su za 0,9 odsto.Usluge su, na kraju, poskupele za 3,8 odsto, ponajviše zato što su komunalno-stambene usluge od januara do  decembra 2021. poskupele za 6,6 odsto, a nijednom nisu pojeftinile, navodi MAT.Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto U odnosu na novembar rast cena alkoholnih pića i usluga Na mesečnom nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe osim energije, čije su cene ostale na prošlomesečnom nivou. Neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 0,6 odsto jer su pre svega, alkoholna pića poskupela za 1,2 odsto što je njihovo najveće mesečno poskupljenje u 2021. godini.Usluge su poskupele za 0,6 odsto, pre svega, jer su usluge mobilne telefonije, čije su cene mirovale od aprila 2017, poskupele za 2,6 odsto. Prehrambeni proizvodi su, naposletku, poskupeli za 0,3 odsto,  jer je, pre svega, testenina poskupela čak za šest odsto. Glavne komponente rasta inflacije su, kako se navodi u analizi, "izuzetni rast svetskih cena neprerađene hrane i energije". 

Srbija

Užički muzej dobio nove prozore zahvaljujući Ministarstvu pravde

Na jednoj od zgrada užičkog Narodnog muzeja zamenjeni su prozori, zahvaljujući konkursu koji je raspisalo Ministarstvo pravde, saopšila je gradska uprava u tom gradu. Reč je o konkursu za dodelu sredstava koja su prikuljena od odlaganja krivičnog gonjenja pomoću kog je ta ustanova dobila 7,5 miliona dinara.Nova stolarija će, kako se dodaje, doprineti energetskoj efikasnosti i uštedi energenata, kao i lepšem izgledu tog objekta u kome se pre Drugog svetskog rata nalazila Narodna banka, a tokom rata 1941. godine štab Josipa Broza Tita.U toj ustanovi kažu kako se nadaju a će uspeti da obezbede sredstva za zamenu prozora i na drugoj zgradi, kao i za rekonstrukciju fasade.Na konkursu Ministarstva pravde pored projekta užičkom muzeja podržan je i projekat Narodne biblioteke.Ta ustanova je dobila 1,8 miliona dinara koje je iskoristila za kupovinu namenskog vozila kojim će dostavljati knjige osobama sa invaliditetom i čitaocima koji žive u seoskim područjima, kao i za praćenje i vršenje nadzora u optštinskim bibliotekama.Užice na korak bliže kanalazaciji i čistijoj Đetinji Narodni muzej u Užicu ima nekoliko muzejskih postavki o nastanku i razvoju grada, Užičkoj Republici, partizanskoj fabrici oružja i municije, kao i o istoriji namenske proizvodnje u tom gradu. Iza zgrade muzeja na kojoj su zamenjeni prozori decenijama se nalazi spomenik Josipu Brozu Titu koji je nekada bio na glavnom gradskom trgu.Ta ustanova gazduje starom hidrocentralom prvom u Srbiji koja je izgrađena prema principima koje je osmislio Nikola Tesla, kao i Spomen-kompleksom Bitka na Kadinjači.Pre nekoliko godina Grad Užice koristio je sredstva od  3,7 miliona dinara, takođe dobijena na konkursu Ministarstva pravde od novca prikupljenog po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja (oportuniteta).

Svet

Cena kuća u Ujedinjenom Kraljevstvu oborila istorijske rekorde

Cene kuća u Velikoj Britaniji beleže godišnji rast od 9,7 odsto. Prosečna cena kuće dostigla je novi rekord od 276.759 funti, navodi Halifax Price Index. Mesečni rast cena kuća u januaru je pao na 0,3 odsto, najniži nivo od juna 2021. Obim transakcija se vraća na nivo od pre pandemije, piše u izveštaju.Rast cena nadmašio je rast zarada, pa je pristupačnost kupovini kuća na istorijski niskom nivou. Ukupno, cene kuća su oko 24.500 funti više u odnosu na isto vreme prošle godine i 37.500 funti više nego pre dve godine.S obzirom na rast troškova života i kamatnih stopa, očekuje se da situacija kratkoročno postane još nepovoljnija. Međutim, kako se navodi u izveštaju, verovatno je da će stopa rasta cena kuća znatno usporiti tokom naredne godine.

2022

Kompanija PepsiCo donirala IT opremu Tehničkoj školi „9. Maj“

 Kompanija PepsiCo donirala je računarsku i drugu tehničku opremu i uređaje Tehničkoj školi „9. maj“ u Bačkoj Palanci i tako nastavila sa praksom društveno odgovornog doprinosa lokalnoj zajednici u kojoj posluje. Donirano je deset desktop računara, deset laptopova, deset monitora, tri projektora, tri štampača i druga IT oprema.„Društveno odgovorna praksa inkorporirana je u okviru naše kompanije i predstavlja jedan od prioriteta našeg poslovanja. Doprinos zajednici u kojoj žive i rade naši zaposleni je za nas od izuzetnog značaja,  a taj doprinos realizujemo kroz javno privatna partnerstva i pružajući podršku javnim ustanovama. Nadamo se da će ova donacija doprineti i olakšati rad, kako zaposlenih, tako i njenih đaka“, izjavio je Robert Baka, menadžer PepsiCo fabrike u Magliću.Donacija je svečano uručena direktorki Snežani Ivelji u prostorijama Tehničke škole „9. maj“ u Bačkoj Palanci. Direktorka se ovom prilikom zahvalila kompaniji PepsiCo i izrazila svoje zadovoljstvo povodom pozitivne realizacije javno privatne saradnje. „Izuzetna je čast sarađivati sa kompanijom svetskog ranga kao što je PepsiCo. Naša saradnja je počela stavljanjem akcenta na savremeno obrazovanje  i stručne kadrove kakve naša škola oblikuje, a nastavlja se susretom predstavnika kompanije i uprave škole. Kao što je svetsko tržište prepoznalo ovu kompaniju kao lidera, veliko nam je zadovoljstvo što je i PepsiCo prepoznao našu školu kao ozbiljnog činioca u školovanju stručnih kadrova i tom prilikom odlučio da donira vrednu IT opremu kako bi pomogao osavremenjivanju nastave. Ova donacija će biti iskorišćena za poboljšanje tehničkih performansi škole. Iskreno verujemo da ćemo nastaviti saradnju na uzajamno zadovoljstvo“, izjavila je Snežana Ivelja, direktorka škole. Kompanija PepsiCo iz godine u godinu nastoji da realizuje donacije koje će doprineti boljitku lokalne zajednice u kojoj kompanija posluje i u kojoj žive njeni zaposleni. Donacija tehničke opreme srednjoj školi u Bačkoj Palanci predstavlja nastavak društvenog odgovorne prakse kompanije. 

Srbija

Zaštitnik preduzetnika i privrednika se žali na državnu agenciju SEPA

Veliki broj privrednika koji se bave uvozom žalio se Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije da Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) traži da privrednici podnose izveštaj sa podacima koje SEPA već ima u svojoj bazi. "Zbog velikog broja poziva privednika koji se bave uvozom, a u vezi postupanja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pitamo se da li rukovodioci takvih agencija znaju da je funkcija državnih agencija koje se plaćaju iz budžeta da budu servis privredi i građanima? Nejasno je zašto SEPA traži da privrednici podnose izveštaj sa podacima koje SEPA već ima. Šta je onda uloga SEPA-e kao agencije pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine? Zašto se obračun naknade ne dobije na carini prilikom uvoza ili zašto SEPA ne pošalje obračun umesto što zahteva izveštaj", navodi se u saopštenju Zastitnika preduzetnika i privrednika Srbije.  Osim toga, kako ističe Zaštitnik preduzetnika, SEPA javno objavljuje izveštaj sa imenima firmi koje su u navodnom prekršaju javno ih etiketirajući, iako im niko nije dostavio obračun naknade za tokove otpada."Pitamo se da li je razlog za takvo postupanje SEPA-e činjenica da uvoznike posle etiketiranja od strane SEPA naprasno kontaktiraju mnoge private agencije koje nude uslugu – izrade izveštaja. Usluga privatnih agencija često košta više nego sama naknada. Ako ne angažujete privatnu agenciju jer nema ekonomske logike, SEPA će uvoznicima koji svojim radom pune budžet iz kojeg zaposleni u  SEPA primaju plate,  podneti prekršajne prijave kojim ih izlažu potencijalnim kaznama od 500.000 dinara zbog nepodnošenja izveštaja, iako SEPA ima sve podatke i vrlo lako može poslati obračun naknade za tokove otpada koju bi svako prilikom uvoza i platio", navodi se u saopštenju.U ovom Udruženju kažu da bi Ministrastvo za zaštitu životne sredine trebalo da odgovori na pitanja da li se ovakvim postupanjem SEPA ponaša neodgovorno i zašto ne pruža uslugu za koju je plaćamo iz budžeta i da li krši principe ustanovljene zakonom o državnoj upravi.Zaštnik preduzetnika i privrednika Srbije podseća na činjenicu da naknade koje se prikupljaju po osnovu ekoloških taksi ne idu u namenski budžet za ekologiju već se preusmeravaju u opšti budžet, gde logično mogu završiti u nekoj kafani kao trošak reprezentacije direktora SEPA.

Srbija

CarGo najavio kontraproteste od srede

Udruženje građana CarGo prijavilo je policiji i zakazalo proteste pod nazivom "Stop taksi i gradskom kartelu". Ovi kontra protesti će biti, kako se navodi u saopšptenju, odgovor na nedavno najavljene proteste taksista na kojima je jedan od zahteva gašenje CarGo platforme.  U saopštenju udruženja navodi se da su protesti potrebni kako bi se "(stalo) na put bezakonju" i da su "nenasilan odgovor onima koji misle da su veći od zakona"."Naša jedina želja je da radimo, hranimo porodice i pomažemo građanima. Međutim, pritisci da se nastavi lov na CarGo, oduzimanje automobila, izmišljene kazne i slična nelegalna dela neće nas dočekati nespremne. Pritisci na CarGo nikada nisu prestali. Metode njihove borbe su se promenile. Umesto otimanja ljudi, otimali su nam novac. Umesto nezakonitog oduzimanja automobila, nezakonito su nam skidali novac sa računa", kažu u CarGo.Dodaju i da udruženje već duže vremena nije informisalo javnost o navedenim problemima, ali da sada "borba taksi kartela i njihovih šefova iz senke protiv najvećeg domaćeg servisa ulazi u novu fazu".Beogradski mediji su prošle nedelje objavili da su taksi-preduzetnici prijavili sopstvene protestne skupove policijskoj upravi za period od 21. do 25 februara, u perioodu od 12 do 16 časova, a glavni zahtev taksista biće povećanje usluga prevoza u glavnom gradu.

Srbija zdravstvo

Koliku platu sada imaju lekari?

Zdravstvenim radnicima su od početka 2022. godine plate uvećane za osam odsto. Šta to znači za lekare, a šta za medicinske tehničare? I zašto nam je svaki put komplikovano da odgovorimo na pitanje "koliko su plaćeni lekari"?Iako su svi medicinari dobili procentualno isto povećanje zarade, njihove osnovice (na osnovu kojih se računaju plate) nisu isto uvećane. Razlog tome je što zdravtsveni radnici od 2019. godine imaju različite osnovice - najvišu imaju medinske sestre i tehničari, zatim lekari, biohemičari i stomatolazi, a najmanju osnovicu imaju ostali zaposleni u zdravstvu, najčešće nemedicinski radnici.Koliko su stvarno plaćeni lekari Kada je od početka 2022. godine uvećana plata u zdravstvu, osnovica plate lekarima je porasla sa 3.937 dinara na 4.252 dinara, medicinskim tehničarima i sestrama sa 4.191 dinara na 4.526 dinara i ostalim zaposlenima sa 3.760 dinara na 4.061 dinara.To znači da su lekari dobili osnovcu veću za 315 dinara, medicinski tehničari veću za 335 dinara, a ostali zaposleni uvećanu za 301 dinar.Ovako dobijene osnovice zatim se množe sa koeficijentom koji pripada određenoj grupi zdravtsvenih radnika.U platu zdravstvenih radnika uračunat je i korektivni koeficijent, koji se množi sa osnovicom i osnovnim koeficijentom i on zavisi od radnog učinka. On neće biti obuhvaćen računicom Nove ekonomije.Ostajemo li dužni lekarima? Takođe, na osnovnu platu zdravtsveni radnici mesečno dobijaju i dodatne naknade za dežurstva i noćni rad, a plata im ukupno može biti uvećana i zbog minulog rada, kao i ukoliko se nalaze na rukovodećim pozicijama.Dakle, pre poslednjeg povećanja plate, doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar su imali osnovnu platu (bez korektivnog koeficijenta) 88.787 dinara, a nakon povećanja 95.890 dinara. Lekari su dobili okvirno povećanje od 7.100 dinara.Lekari specijalisti koji rade u kliničkim centrima imali su osnovnu platu 102.884 dinara, nakon povećanja 111.955 dinara. To je povećanje od okvirno 9.000 dinara.I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju Medicinske sestre i tehničari koji imaju četvrti stepen stručne spreme i rade u bolnicama su pre povećanja zarada imali platu od 54.946 dinara, a nakon povećanja 59.342 dinara. Plata im je veća za oko 4.400 dinara.Nemedicinski radnici, kao što su tehnički radnici, kuvari, vozači, daktilografi i slično, pre povećanja zarada su, kada se pomnoži koeficijent i osnovica, imali platu od 33.768 dinara. Pošto je to manje od minimalne zarade, njima je doplaćivano do minimalca.Nakon povećanja njihova mesečna zarada je 36.467 dinara što je tek sada iznad minimalne zarade.Osim pobrojanih kategorija, u zdravstvu rade i zaposleni koji imaju veće, ali i manje koeficijente, pa samim tim i veće i manje plate.Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu? Na primer, fizički radnici prema računici bi trebalo da i nakon povećanja plata imaju zaradu od 24 hiljade dinara što znači da će im se ponovo doplaćivati do mininalne zarade.Sve ovo ukazuje da sistem zarada u zdravstvu, pa i u celom javnom sektoru, nije dobro postavljen, na šta ukazuje i Fiskalni savet u svojim analizama. Osim što je iznosu zarada gotovo nemoguće ući u trag jer se one računaju sa više različitih osnovica, problem je i što je sistem zarada tako postavljen da oni najkvalifikovaniji i najstručniji lekari nisu dovoljno nagrađeni.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „ukoliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada“. To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira.„Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Srbija

Frančesko Maši, novi predsednik IO DDOR osiguranja

Frančesko Maši imenovan je za novog predsednika Izvršnog odbora DDOR osiguranja na sednici Nadzornog odbora, saopštila je kompanija DDOR Novi Sad.Unipol grupa predana je kontinuiranom razvoju i postizanju vrhunskih rezultata već godinama i takvu strategiju prenosi kroz značajnu podršku svom međunarodnom poslovanju na tržištu Srbije i pruža pun doprinos napretku DDOR osiguranja, jednog od ključnih igrača na domaćem tržištu, navodi se u saopštenju.“Kao deo Unipol-a, jednog od evropskih lidera u neživotnom osiguranju, velika mi je čast što preuzimam rukovodeću poziciju u tako bitnoj kompaniji na domaćem tržištu osiguranja i zahvalan sam na poverenju Grupe. Unapred se radujem radu sa svim izuzetno iskusnim, posvećenim i cenjenim ljudima u DDOR-u koji su imali veoma značajne uloge u dosadašnjem uspehu kompanije. U DDOR-u vidim priliku da napravimo doprinos u svemu što radimo i želju da razmišljamo drugačije kako bismo ojačali našu vodeću konkurentnu poziciju i našu ključnu ulogu u zajednici. Snažna strast, nepokolebljiva posvećenost i istrajan rad biće u korenu onoga za šta sam potpuno uveren da će biti uzbudljivo putovanje“, rekao je Frančesko Maši, novoimenovani predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.U svojoj karijeri, stekao je značajno iskustvo u finansijskom sektoru, fokusirajući se na investiciono bankarstvo, spajanja i akvizicije, kao i tržišta akcijskog kapitala, pokrivajući glavne transakcije finansijskih usluga u Italiji. Posebno je bio uključen u više spajanja i akvizicija domaćih – italijanskih i međunarodnih kompanija i radio je na nizu dokapitalizacija za vodeće italijanske banke i osiguravajuće kompanije.Unipol grupi se priključio 2016. godine, gde je bio na pozicijama sa sve većim odgovornostima koje su obuhvatale poslove od strukturiranja, analize i sprovođenja rešenja za upravljanje kapitalom i dugovima, do upravljanja svim transakcijama spajanja i akvizicija Unipol Grupe u sektorima osiguranja i bankarstva kao i drugim delatnostima. Imenovan je za člana Nadzornog odbora DDOR-a u januaru 2021. godine. Frančesko Maši nasleđuje prethodnog predsednika Đorđa Markeđanija.

Srbija

Austrija proizvela najviše skija u EU

U okviru zemalja Evropske unije u 2020. godini izvezeno je 3,7 miliona pari skija i snoubordova. EU je, iste godine, u zemlje koje nisu članice izvezla 1,9 miliona tih artikala, a uvezla 1,1 milion, saopštio...

Srbija

Tehnički pregled automobila neće biti skuplji od 6.020 dinara

Vlada Srbije usvojila je odluku prema kojoj cena tehničkog pregleda za vozila ne može da bude veća od 6.020 dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).  Osnovni razlog za donošenje te odluke je izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.Odluka o određivanju cene tehničkih pregleda je bitan deo seta propisa i time će se sprečiti zloupotrebe u oblasti od izuzetnog značaja za bezbednost saobraćaja na putevima, dodaje se u saopštenju.Najniža cena sa PDV-om (porezom na dodatu vrednost) za tu uslugu na putničkim vozilima iznosi 3.070 dinara, a najviša 6.020 dinara.Od jula nova ekološka pravila za registraciju vozila Za motocikle, mopede i traktore cena tehničkog pregleda sa PDV-om iznosiće od 2.120 do 4.120 dinara.Za autobuse, teška teretna i priključna vozila cena tehničkog pregleda kreće se od 6.020 do 11.920 dinara.Kada se tehnički pregled za teretna i priključna vozila vrši na poligonu, najviša cena može da bude uvećana za dodatnih 2.000 dinara, navodi se u saopštenju.

Svet

Severna Makedonija ukida porez na zarade u IT sektoru

Vlada Severne Makedonije odlučila je da ukine poreze na plate u sektoru informacionih tehnologija (IT) do 2023. godine, prenosi portal Klix.ba. Cilj je kako se navodi da se mladi ljudi podstaknu da rade uu toj industriji.Vest je potvrdio i severnomakedonski premijer Dimitar Kovačevski, koji je kazao kako do 2023. godine predviđaju smanjenje poreza na dohodak građana u IT sektoru, sa 10 na nula odsto.Prema njegovim rečima, to će mladima biti snažan podsticaj da se više fokusiraju na taj sektor, jer je u njemu iz dana u dan potrebno sve više radnika.Osim ukidanja poreza na plate najavljen je niz podsticaja: poresko oslobađanje za prekvalifikaciju, obuku, dodatnu obuku u kompaniji, kao i oslobađanje od troškova poreza za licence u IT industriji.Finansijska podrška Vlade perspektivnim kompanijama i startupima u IKT sektoru će, kako je kazao Kovačevski, i dalje rasti, a svjestan je i da ova oblast ima dobru perspektivu za razvoj i sigurnu karijeru mladih, ali i za razvoj ekonomije i rast životnog standarda u zemlji.Za frilensere isti uslovi oporezivanja i u 2022. godiniVlada prihvatila da se oporezivanje frilensera ne menja do donošenja zakona

Srbija

Nestle donirao 4.000 obroka za napuštene kuce i mace

Kompanija Nestle donirala je 4.000 obroka azilima i udruženjima za zaštitu životinja u želji da pomogne napuštenim životinjama i svima koji o njima brinu. "Hladna zima sa više snega nego inače posebno teško pada psima i mačkama sa ulice, kojima je period od decembra do marta najteži za preživljavanje. Hrane je manje nego obično, voda često zaleđena, prete im promrzline i brojne bolesti", navodi se u saopštenju kompanije. Pakete brenda Purina namenjene kucama i macama dobila su udruženja Beta, Humano društvo Obrenovca, azil Riska i prihvatilište Draževac. "Želja nam je da motivišemo naše sugrađane da pomognu napuštenim životinjama. Ako nisu u situaciji da ih udome, mogu da im iznesu ostatke obroka i činiju vode, ili im otvore vrata ulaza kada je napolju mnogo hladno", rekla je junior brend menadžerka iz kompanije Nestlé Purina Marija Protić. Nestle je pozvao sugrađane da svoje dobro delo podele na društvenim mrežama uz haštag #purinazaljubimce."Tako će inspirisati i druge da nešto slično urade, a mi ćemo za svaku takvu objavu donirati još jedan obrok azilima i udruženjima za zaštitu životinja", rekla je Marija Protić.Nestlé takođe sprovodi školicu za najmlađe pod nazivom "Odgovorno vlasništvo ljubimaca", dok Purina već tri godine sprovodi jedinstveni razvojni program "Unleashed" za startap preduzetnike. "Pobednici na konkursu dobijaju finansijska sredstva i podršku Purina stručnjaka za razvoj svojih inovativnih rešenja za kućne ljubimce. Do sada je nagrađeno 12 projekata, među kojima i aplikacija 'BorrowMyDoggy' koja vlasnicima omogućava da u okolini pronađu podršku ljubitelja pasa", navodi se u saopštenju. 

Svet

„Energetska kriza u EU bila bi još teža da nema obnovljivih izvora“

Obnovljivi izvori energije u Evropskoj uniji prošle godine su proizveli istu količinu električne energije kao fosilna goriva, piše u izveštsaju neprofitne organizacije Ember. Udeo zelene energije i prljavih energenata iznosio je po 37 odsto, dok ostalih 26 odsto struje u EU dolazi iz nuklearnih elektrana.Autori tog izveštaja navode da su, iako postoje suprotne tvrdnje, solarne i vetro-elektrane tokom energetske krize znatno podržale proizvodnju struje, postižući nove rekorde i svakog meseca u drugoj polovini 2021, osim septembra. Uprkos prosečnom godišnjem rastu proizvodnje struje iz obnovljivih izvora od 44 TWh (teravat časova) u poslednje dve godine, ocenjeno je da se napuštanje fosilnih goriva ne odvija dovoljno brzo.EU članice bi kako se dodaje trebalo da smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte za šest odsto godišnje kako bi se dostigle neto-nulte emisije do 2035. Kako se dodaje, analiza je otkrila da je poskupljenje gasa usporilo napuštanje uglja u Evropi, kao i da je proizvodnja struje u termoelektranama od 2019. godine opala samo tri odsto. Između 2017. I 2019. godine taj pad je bio čak 29 odsto.Obnovljivi izvori su do sada uglavnom menjali prljave tehnologije, a zbog poskupljenja gasa prošle godine solarne i vetroelektrane su građene kako bi zamenile to fosilno gorivo.Podseća se da je 52 odsto novoizgrađenih obnovljivih izvora od 2019. do 2021. zamenilo je gas, trećina je odmenila nuklearke, a samo šestina ugalj.  Od 2011. do 2019. godine preko 80 odsto novih obnovljivih izvora koristilo se za izbacivanje uglja iz proizvodnje struje. Otkup struje iz obnovljivih izvora uskoro zakonska obavezaObnovljivi izvori energije prošle godine postali dominantni u EU Uprkos smanjenom doprinosu vetroelektrana zbog sporijih vetrova, solar i vetar su prošle godine po prvi put generisali više električne energije nego gas, 547 TWh (teravagt časova) u odnosu na 524 TWh.Ipak, više od polovine ukupnog rasta proizvodnje struje iz solarnih elektrana i vetroparkova u EU od 2019. godine je u Španiji, Holandiji i Grčkoj, iako one troše svega 16 odsto struje. Španija i Holandija teže da generišu dve trećine struje iz solarnih elektrana i vetroelektrana do 2030, a Grčka 50 odsto.Napredak su, kako se ocenjuje, omogućili adekvatni politički okviri, pad troškova i ambiciozni ciljevi tih zemalja. Kako se dodaje, u tome se ističu i Danska, Irska, Portugal i Nemačka, dok Poljska i Mađarska i dalje drže obnovljive izvore "na margini", a Bugarska i Češka gotovo ih nisu ni razvijale.Autori navode i da je generisanje struje iz solara i vetra sada postalo isplativije od uglja i gasa, kao i da će Evropa  biti izložena stalnim promenama cena i rastućim negativnim uticajima na klimu sve dok zavisi od fosilnih goriva.Iako se potrošnja struje u EU smanjila tokom 2020. zbog izbijanja pandemije, prošle godine bila je skoro ista kao nekada.

Srbija

Proglašene nagrade Top 50 online za 2021. godinu

Redakcija PC Press-a organizovala je jubilarni 25. put Top50, izbor najboljih sajtova, stranica na društvenim mrežama i aplikacija u Srbiji i dodelila priznanja dobitnicima izbora najbolje online stvari za 2021. godinu, u svečanoj Sali Skupštine grada Beograda.Najbolje online stvari proglašene su u okviru kategorija: Vesti i mediji, eCommerce, poslovni i društveni servisi, obrazovanje i kultura, dom i zabava, sport i turizam, društvene mreže (Facebook, Instagram, LinkedIn, Twitter, YouTube, TikTok), mobilne aplikacije, i specijalne nagrade. Specijalno priznanje Digital Biz – za izuzetan kvalitet poslovnih digitalnih komunikacija, dodeljeno je kompaniji NIS a.d. Novi Sad a priznanje je preuzeo Stefan Despotović, Head of PR Center.Digital Life, specijalno priznanje za izuzetan kvalitet online nastupa, preuzela je Mirjana Škrba, marketing menadžer kompanije Hotel Gorski Kopaonik.Specijalno priznanje Digital Omnichannel za izuzetan kvalitet online komunikacije sa potrošačima, dodeljeno je kompaniji Forma Ideale a ispred kompanije priznanje je preuzeo Aleksandar Ružeković, direktor marketinga.Specijalno priznanje Digital Care dodeljeno je digitalnoj platformi za humanitarne aktivnosti Superhero.rs.Za izuzetan doprinos unapređenju IT obrazovanja kompaniji Endava dodeljeno je specijalno priznanje Digital Edu, a priznanje je preuzeo Zoran Labrović, menadžer odeljenja za testiranje softvera Endava Srbija.Specijalno priznanje Digital Marketplace, dodeljeno je kompaniji Shoppster, najboljem E-comm Marketplace partneru u Srbiji, a priznanje je preuzela Ljiljana Ahmetović, direktor.Specijalno priznanje Digital Agile, dodeljeno je kompaniji 3bank, za agilni organizacioni razvoj, a priznanje je preuzeo Branimir Jevtić, direktor odeljenja za razvoj digitalnih kanala i procesa.Specijalno RNIDS priznanje dodeljeno je sajtu koradzija.rs, a priznanje je preuzeo Andreja Antanasijević, osnivač.U okviru kategorije Vesti i mediji dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: bizlife.rs, buro247.rs, nedeljnik.rs, oko.rts.rs  i euronews.rs koji je i nosilac statue. U okviru kategorije eCommerce dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: asusplus.rs, mojapijaca.rs, planetbike.rs, tehnomedia.rs i xxxlesnina.rs koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Poslovni i društveni servisi dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: geosrbija.rs, kadrovska.rs, nasamreza.rs, poslovi.infostud.rs i e-zdravlje.gov.rs koji je i nosilac statue.U okviru kategorije Obrazovanje i kultura dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: kaldrma.rs, krokodil.rs, shtreber.com, teatarnabrdu.rs i besplatnabiblioteka.com koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Dom i zabava dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: apollon.rs, imaginarijum.rs, kitchentv.rs, lekarinfo.com i highwaystarmagazine.org koji je i nosilac statue. U okviru kategorije Sport i turizam dobitnici priznanja su sledeći sajtovi: capitalcrewbelgrade.rs, meridianbetsport.rs, jungletribe.rs i npkopaonik.rs koji je i nosilac statue. U okviru kategorije Mobilne aplikacije dobitnici priznanja su sledeće aplikacije: Banca Intesa, EON, Parking servis, Wolt i Belgrade Monumental koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Facebook dobitnici priznanja su sledeće stranice: British Council Serbia, Fragmenti prošlosti i Nemanja Radulović – violinista koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Instagram dobitnici priznanja su sledeći profili: Andrej Josifovski - Pijanista, Geokutak i Dnevna doza pravopisa koji je i nosilac statue.U okviru kategorije LinkedIn dobitnici priznanja su sledeće stranice: InStore Srbija i Veselin Jevrosimović koja je i nosilac statue.U okviru kategorije Twitter dobitnici priznanja su sledeći nalozi: Sajam ludaka i Insajder koji je i nosilac statue.U okviru kategorije YouTube dobitnici priznanja su sledeći kanali: Biznis priče, Infinity Lighthouse, Ozbiljne teme i Lepa svaki dan koji je i nosilac statue.U okviru kategorije TikTok dobitnici priznanja su sledeći nalozi: Jelena Vajs i astro aleks koji je i nosilac statue.Nagrada Glas publike je jedinstvena po tome što je od početka do kraja u rukama publike, koja prvo predlaže svoje omiljene sajtove, a zatim za njih glasa, a ove godine priznanje je odneo TikTok profil Barbiafrika.Nagrade bira žiri sastavljen od kolegijuma redakcije PC Press, i stručnog žirija kog ove godine čine Mihailo Jovanović, direktor kancelarije za IT i eUpravu i predsednik stručnog žirija, Katarina Batuta Višekruna, fotograf, avanturista i svetski putnik, Tanja Vasojević, direktor komunikacija, Delta Holding; Zoran Stanojević, urednik internet portala medijskog javnog servisa Srbije, kao i Uroš Bogdanović, konsultant i radio-voditelj, a samo jednu bira publika.

Svet

Prva gondola u javnom prevozu Pariza

Dugo predlagana gondola "Kabl A"  (Câble A), koja bi povezala neka od jugositočnih predgrađa Pariza, mogla da počne sa radom 2025. godine, piše Bloomberg. Stanovnici oko predgrađa Kretej za par godina bi trebalo da dobiju još jedno prevozno sredstvo do posla: prvu gondolu u pariskom javnom prevozu. Gondola u Parizu je prvi put predložena u 2008. godini. Zbog kontroverzi koje su pratile izgradnju drugih žičara, projektat u glavnom gradu Francuske dugo je odlagan. Izgradnja žičare naišla je na otpor lokalaca koji žive u blizini planirane putanje, i koji strahuju da će im privatnost biti ugrožena zbog toga što putnici koji se kreću gondolom zaviruju u njihova dvorišta i prozore. Rešenje je obećano: prozori gondole postaće neprozirni kada vozilo prođe blizu domova ljudi. Taj trik je već korišćen u gondoli u Brestu u zapadnoj Francuskoj, gde se prozori automatski zamagljuju kada se približavaju neposrednoj blizini kuća.Vlasti nisu odustale od gradnje gondole na Kalemegdanu?Nova žičara, za koju su ove nedelje završene studije izvodljivosti, povezaće nekoliko udaljenih, ali naseljenih delova u jugoistočnim predgrađima Pariza i terminus metro linije 8. Gondola bi trebalo da prelazi 4,5 kilometara i da ima pet stanica, što će ubrzati putovanje do centra grada i olakšati veze između raštrkanih škola, univerziteta, bolnica i javnih kancelarija.Zlatiborska gondola kupuje još 19 kabina za pola miliona evraPromoteri gondole ukazuju na njenu potrebu, jer, kako kažu, dodavanje konvencionalnih linija javnog prevoza u ovaj deo grada bi bilo komplikovano i skupo.Ne samo što je to područje brdovito, već ga deli auto-puteva, brza železnička linija i koloseci koji vode do velikog železničkog depoa. Sa druge strane, godnola može da "plovi" iznad tih prepreka i njene potrebe za prizemljenjem su minimalne. Osim mesta za stanice, žičari je potreban samo prostor za stubove koji podržavaju kablove. To bi trebalo da zadrži cenu projekta na 132 miliona evra.