Najnovije

Svet

Rusija uskoro oporezuje rudarenje kriptovaluta?

Rusija razmatra predlog da oporezuje rudarenje kriptovaluta tako što će ha zvanično priznati kao poslovnu delatnost, piše ruski list Izvestija, a prenosi Russia Today. Kako se navodi, o tome se razgovara sa predstavnicima poslovne zajednice i u toku je izrada konkretnih predloga u toj oblasti.Prema rečima Alekseja Minajeva iz Odeljenja za razvoj digitalne ekonomije u Ministarstvu ekonomskog razvoja, priznavanje industrije kripto rudarstva kao poslovne aktivnosti koristilo bi i državi i "rudarima". "Država bi mogla da ostvari priliv u vidu poreza, a ljudi da legalizuju svoje prihode".Ministarstvo energetike smatra da bi trebalo propisati registraciju rudarenja bitkoina u fazi priključenja na elektroenergetski sistem, jer se za rad računara kojima se rudare kriptovalute troši više električne energije.Ruska centralna banka, međutim, ne podržava tu inicijativu zbog rizika koje donosi promet kriptovaluta u Rusiji.KINESKI RUDARI KRIPTOVALUTA TRAŽE NOVI DOMKineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneŠta nam sve donosi Zakon o digitalnoj imovini? Rusija ne zabranjuje rudarenje kriptovaluta, ali je regulativa u toj oblasti nejasna. U ruskom zakonu o digitalnoj finansijskoj imovini, koji je stupio na snagu u januaru ove godine, ne pominje se pojam "rudarenje", već samo definicija za "izdavanje digitalne valute".Zakon definiše kriptovalute kao imovinu i omogućava građanima Rusije da obavljaju transakcije digitalnim tokenima, ali ne i da ih koriste kao sredstvo plaćanja u toj zemlji. Oni su takođe u obavezi da plaćaju porez na kripto imovinu.Kripto rudari se, međutim, ne pominju u zakonu, pa samim tim nemaju pravni status, niti obavezu da plaćaju porez, kao i da obezbede dozvolu za rad.Kina je ove godine više puta najavila da će uvesti strogu kontrolu tržišta kriptovaluta, između ostalog i zbog velikog utroška struje za njihovo rudarenje. U Srbiji je u junu stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje tržište digitalnih valuta.

Srbija

Obuke za konsultante u procesima digitalizacije preduzeća

Centar za digitalnu transformaciju (CDT) Privredne komore Srbije raspisao je Javni poziv za obuku i sertifikaciju treće generacije konsultanata u oblasti digitalne transformacije preduzeća. Poziv je otvoren do 14. novembra ove godine.Cilj obuke je da se proširi postojeći sistem podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u domenu digitalne transformacije, koja je jedan od najznačajnijih ekonomskih trendova u Evropi, kažu u Centru za digitalnu transformaciju PКS.Svi kandidati koji budu izabrani i prođu osnovnu obuku, imaće priliku da pohađaju jedan od tri specifična kursa iz oblasti: modela i procesa poslovanja, e-trgovine/e-marketinga i društvenih mreža, i veštačke inteligencije (AI).Nakon uspešno završene obuke svi polaznici će dobiti međunarodno priznati sertifikat.

Svet

Bugarska pred izbore dobila popust od Gasproma

Bugarska je umesto poskupljenja gasa za 32 odsto od ruskog Gasproma dobila neuobičajen popust za novembar kada se održavaju parlamentarni i predsednički izbori, prenosi Euractiv. Tokom ovog meseca cena gasa za Bugarsku je skoro dva puta manja od tarifa za ostala gasna čvorišta u Evropi.To se dogodilo zahvaljujući dodatnim količinama prirodnog gasa koje je obezbedio Gasprom eksport po znatno nižoj ceni, objasnio je predsednik bugarskog energetskog regulatora Ivan Ivanov: "Od Gasproma su dogovorene dodatne količine po znatno nižoj ceni, tako da je realno smanjenje od 33 odsto u odnosu na cenu koju je prethodno tražio Bulgargaz".U bugarskoj kompaniji za trgovinu i distribuciju gasom Bulgargaz kažu da je taj gas isporučen nakon rešavanja sporova sa Rusima. Oni naglašavaju da je reč o jednokratnim kupovinama, za koje je odlučeno da se odraze na cene gasa u novembru, pa će one iznositi 46,5 evra/MVh (po megavat času), dva puta manje od ostalih gasnih čvorišta.Kako se navodi, popust od Gasproma dolazi u veoma povoljnom trenutku za prelaznu vladu i predsednika Bugarske Rumena Radeva, koga su bivši premijer Bojko Borisov i njegova partija neprestano kritikovali, između ostalog i zbog energetske krize.Bugari će 14. novembra glasati i za predsednika i za parlament, a Radev je favorit za drugi mandat.Gasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izboriČEŠKA UKIDA PDV NA STRUJU I GAS Rusija se nada da će sledeća bugarska vlada potpisati novi dugoročni sporazum sa Gaspromom, po uzoru na Mađarsku. Gasprom Bugarskoj isporučuje oko 70 odsto gasa.Očekuje se da će smanjenje cena gasa potrošačima uštedeti 40 miliona dolara. U decembru se očekuje i pad cene prirodnog gasa u Bugarskoj na ispod 46 evra."Vlada je učinila sve što je bilo moguće da preokrene trend cena gasa i spreči nepristupačne cene za potrošače", rekao je ministar za socijalna pitanja Galab Donev."Ne bih rekao da nam je Gasprom prošle nedelje dao popust na cene. Ovo nije popust osim ako se ne radi o tajnom dogovoru", kaž energetski stručnjak Hristo Kazanđijev. Prema njegovim rečima, pad cene gasa u Bugarskoj je u vezi sa predstojećim izborima.O sličnoj situaciji u Srbiji, da cena gasa neće skočiti pre izbore koji su u našem slučaju najavljeni za proleće, nedavno je pisala i Nova ekonomija.  Ali ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, u ovom slučaju će Srbijagas snositi gubitke i to ne prvi put, ako se prisetimo perioda od 2009. do 2012. godine.Srbijagas je tada uzeo kredite uz državne garancije od milijardu evra, koji su pokriveni iz budžeta.Gas ponovo stiže u Srbiju, otklonjen kvar u Bugarskoj 

Srbija

Raspisan tender za procenu potencijalne štete na zgradama duž trase metroa

Na trasi prve linije metora radiće se procena postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objekata kako bi se identifikovala potencijalna oštećenja i ranjivosti od izgradnje tunelskih deonica, stanica  i prateće infrastrukture metroa. JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je danas tender za "procenu postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objekata snimanje postojećeg stanja zgrada i inženjerskih objeka za potrebe utvrđivanje svojstvene osetljivosti od uticaja izgradnje tunelskih deonica i stanica prve faze linije 1 beogradskog metroa"."Tokom izgradnje infrastrukture metroa očekivano je da će se stvoriti deformacije tla i vibracije koje će uticati na okolne zgrade i inženjerske objekte unutar područja određenog Geotehničkom zonom uticaja", piše u konkursnoj dokumentaciji. Istraživanja koja su predmet ove nabavke odnose se na prvu fazu Linije 1 beogradskog metroa koja obuhvata deonicu od stanice "Železnik" do stanice „Кaraburma“ u dužini od 16,6 km sa 16 stanica.Procenom će biti obuhvaćene sve vrste zgrada (kuće, zgrade, soliteri, istorijski spomenici, i njihovo neposredno okruženje, podzemne kontrukcije kao što su otvori za ventilaciju, garaže, podzemni pešački prolazi, mostovi, vijadukti. Projekat je podeljen na 5 oblasti na osnovu istaknutih geotehničkih uslova: Makiško polje, Julino/Banovo brdo, desna obala reke Save, centar i desna obala reke Dunav, navodi se.Glavni uzrok potencijalnih oštećenja zgrada i inženjerskih objekata je pomeranje u tlu koje nastaje usled prolaza "TVM" mašine, radova na iskopavanju stanica, pratećih konstrukcija kao što su vertikalni otvori za ventilaciju i evakuaciju,  deonica u Cut&Coveriskopu, moguće promene nivoa podzemnih voda prilikom izgradnje, pobijanja šipova i izbijanja tla. Naručilac navodi da će se prva faza  beogradskog metroa uglavnom graditi podzemno (Cut&Cover) i tunelskom (TBM) metodom, te da će za prateće konstrukcije i podzemne stanice biti potreban veliki obim radova na iskopavanju u gustom gradskom području. Prva faza Linije 1 obuhvata oko 2,25 kilometara nadzemne deonice sa 2 stanice, oko 3,1 kilometara plitke podzemne deonice ("Cut&Cover") sa 3 stanice i oko 11,25 kilometara duboke podzemne deonice – tunelska deonica  ("TBM", "NATM") sa 11 stanica.U dokumentaciji se navodi i da je prethodno je sprovedena inspekcija enterijera i eksterijera za 145 glavnih zgrada i inženjerskih objekata u okviru zone geotehničkog uticaja prve faze Linije 1 metroa.Nakon analize dobijenih rezultata, Projektant (Egis rail) je selektovao dodatnih 142 zgrada i inženjerskih objekata za koje će se izvršiti inspekcija enterijera i eksterijera.Ministar finansija Siniša Mali najavio j da će 22. novembra ove godine početi izgradnja prve linije metroa u Beogradu, kada će se započeti građevinski radovi na Makiškom polju. Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su juče Plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema.Na Plan generalne regulacije šinskih sistema, Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) objavio je niz primedbi u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. Međutim, predstavnici Urbanističkog zavoda su sve primedbe odbili kao neosnovane. GRF smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, odnosno da metro linije, pogotovo u prvoj fazi, moraju spojiti najizraženija težišta poslovnih aktivnosti i težišta stanovanja, centre obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice...GRF je nedavno objavio da neće učestovavati u daljoj realizaciji i razvoju projekta Beogradskog metroa zasnovanog na trenutnom nacrtu Plana generalne regulacije šinskih sistema. 

Svet

SAD ukinule zabranu putovanja

Sjedinjene Države su u ponedeljak ponovo otvorile kopnene i vazdušne granice za vakcinisane strane posetioce, što je dovelo upozorenja o mogućim gužvama dok se avio-kompanije i granični agenti pripremaju da dočekaju veliki broj putnika. Nakon 20 meseci SAD su ukinule ograničenja mnogim državama uključujući Veliku Britaniju, većinu Evrope, Meksiko i Kanadu, javlja Forbes.Da biste ušli u SAD porebno je da budete potpuno vakcinisani (3 doze) i da posedujete negativan test na Covid-19 (osim ako ne prelazite granicu kopnenim putem).Junajted erlajns (United Airlines) je saopštio da očekuje da će više od 30 hiljada putnika u ponedeljak doleteti u SAD, dok je avio-kompanija Delta erlajns (Delta Air Lines) saopštila su rezervacije putnika izvan SAD povećane za  450 odsto od subote, kada je najavljeno otvaranje granica.Izvršni direktor Delta erlajnsa Ed Bastijan je izjavio je da su mnogi letovi ove avio-kompanije u ponedeljak rasprodati te će mnogi avioni biti puni par nedelja nakon ukidanja zabrane upozorivši je da putnici treba da budu spremni na duge redove kada stignu u SAD, i dodao; "U početku će biti malo traljavo. Uveravam vas, biće redova".Iako su rezervacije i dalje ispod nivoa pre pandemije, avio-kompanije povećavaju usluge kako bi zadovoljile potražnju."Putnici mogu očekivati da če čekati i do osam sati prema informacijama Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA)... Ova cifra se zasniva na predviđenom broju putnika i povećanom vremenu koje je sada potrebno za obradu svakog putnika.“ rekla šefica tehnologije za Ameriku u SITA kompaniji za telekomunikacije u vazdušnom saobraćaju Šeri Štajn. Za razliku od mnogih zemalja širom sveta, SAD su prenele zadatak provere statusa vakcinacije putnika na avio kompanije. U nedostatku doslednog pristupa dokazu vakcinacije širom zemlje, svaka avio-kompanija će morati da smisli način provere.Turistička industrija je jedna od najteže pogođenih industrija širom sveta, vlade su potrošile milijarde na spasavanje avio-kompanija i drugih usklađenih sektora. Ujedinjene nacije procenjuju da bi krah međunarodnog turizma mogao da košta ekonomiju više od 4 biliona dolara 2020. i 2021. godine, što znatno više od prošlogodišnjih predviđanja.Američka ograničenja putovanja trajala su duže nego u drugim razvijenim zemljama i povremeno su zaoštravala diplomatske odnose sa zemljama koje su frustrirane nedostatkom recipročnosti u otvaranju granica. 

Srbija

Nestle u Srbiji gradi nove proizvodne objekte za meso od biljaka

Kompanije Nestle planira proširenje proizvodnog kompleksa u Surčinu, odnosno izgradnju novih objekata, kako bi započela proizodnju prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi (Plant Based Meal Solutions - PBMS). Nova gradnja, rekonstrukcija i dogradnja proizvodnog objekta Nestle - PBMS planirana je u okviru postojećeg privredno industrijskog kompleksa Nestlea u opštini Surčin.Prostor na kojem je u planu nova izgradnja ukupne je površine 91.450 m2. Sekretarijat za zaštitu životne sredine oglasio je rani javni uvid u zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta proizvodnog objekta "Nestle Adriatic S", "Nestle PBMS" u Surčinu.U projektu piše da je planom razvoja predviđeno je da se neposredno posle izgradnje proizvodnog objekta, kao i pratećih objekata koji su u funkciji proizvodnje, odnosno u toku 2021. godine, izvede proizvodna linija koja će  se koristiti za proizvodnju PBMS proizvoda Generacije 1.Kasnije, u toku 2023. godine, planirano je izvođenje proizvodne linije koja će se koristiti za proizvodnju PBMS proizvoda Generacije 2. Postupak proizvodnje PBMS obuhvata operacije  prijema i pripreme sirovina, ekstrudiranja, sečenja mase Generacija 1, sečenja mase Generacija 2,  tenderizacije,  nanošenja površinskog sloja,  prženja poluproizvoda,  gril markiranja, zamrzavanjea i ekspedicije, piše u projektu. Za proizvodnju PBMS koriste se koncetracije sojinih proteina, gluten, neke mikro komponente i tečni sastojci kao što su ulje, sirće, neke tečne mikro komponente.Rok za rani javni uvid je 22. novembar. Kompanija Nestlé Adriatic osnovana je 2003. godine, a uključuje tržišta Hrvatske, Srbije, Bosne i  Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Kosova, sa sedištem u Zagrebu.  

Srbija

Institut Jaroslav Černi prihvatio ponudu za privatizaciju?

Direktorima Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi kompanija Milenijum tim (Millennium Team) ponudila je zajedničko učešće u privatizaciji, a direktori su to prihvatili, prenosi agencija Beta. Od strane kompanije bliske vlastima rukovodstvu instituta ponuđeno je formiranje konzorcijuma u kojem bi pored nje bili generalni direktor i izvršni direktori.Fizička lica bi u konzorcijumu učestvovala sa ukupno 30% kapitala. Država je ranije oglasila prodaju 92% kapitala tog instituta. Procenjena vrednost kapitala Jaroslava Černog je 2,8 miliona evra, a početna cena bila je oko 2,58 miliona evra.U Ministarstvu privrede danas su otvorene ponude za kupovinu oko 92 odsto kapitala instituta koje su u državnom vlasništvu.Kako prenosi Beta, direktor Instituta Dejan Divac i šetorica izvršnih direktora odlučili su da prihvate ponudu Milenijum tima i o tome obavestili zaposlene.U obrazloženju te odluke oni su naveli da i im je Milenijum tim saopštio da prepoznaje sadašnje dobro poslovanje instituta, njegov potencijal, kao i da ima nameru da očuva njegove kapacitete i da želi da uloži sredstva u dalji razvoj, uvažavajući njegovu osnovnu delatnost i poziciju na tržištu.Podsetili su da Milenijum tim i institut već dve godine zajedno učestvuju na kapitalnom projektu izgradnje beogradskog kanalizacionog sistema, a u pripremi je saradnja i na drugim značajnim projektima.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju "Dobili smo mogućnost da preuzmemo značajnu odgovornost za buduće poslovanje instituta, da srazmerno delimo efekte uspeha i neuspeha, što znači i obavezu srazmernog ulaganja i u vezi sa tim lično kreditno zaduživanje, u šta bismo morali da se upustimo u slučaju pozitivnog ishoda, odnosno kupovine Instituta od strane konzorcijuma", naveli su čelni ljudi Instituta.Dodali su da je Institut u prethodnoj i ovoj godini, uprkos pandemiji  ostvario stabilno poslovanje, redovnost i rast plata, uspešno izvršenje svih obaveza prema klijentima i kooperantima, dobru poziciju na tržištu i značajne ugovore."Očekujemo da će institut bez obzira na ishod započetog privatizacionog postupka, nastaviti da obavlja profesionalno sve svoje aktivnosti, uspešno poslovati i zadržati ulogu ključne naučne institucije u domenu voda u zemlji i regionu, što će se, nadamo se, odvijati u interesu zaposlenih, ali i u javnom interesu svih građana", dodaje se u saopštenju zaposlenima.Privatizaciji Instituta Jaroslav Černi protive se brojne ekološke organizacije i stručnjaci jer smatraju da to nije u interesu građana. Oni su ranije naglašavali kako je Milenijum tim već viđen kao kupac tog instituta. Ekolozi zahtevaju da se spreči prodaja Instituta "Jaroslav Černi" Milenijum tim sprovodi brojne velike projekte u Srbiji, među kojima je i izgradnja Beograda na vodi i već je bio zaintersovan za kupovinu Vodoprivredno privredno društvo (VPD) Smederevo, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Nakon naših pitanja upućenih Ministarstvu privrede uklonilo je podatke o njihovoj ponudi za tu kompaniju.U prodaji VPD Smederevo, koje štiti od poplava, Milenijum tim je imao drugu po visini ponudu, a najvišu programerska firma Khaoticen (661.000 evra). Khaoticen je inače firma koja se dovodi u vezu sa bratom ministarke u Vladi Srbije, Darijom Kisić Tepavčević.

Srbija

Prvo takmičenje mladih somelijera Srbije

Prvo takmičenje mladih somelijera, pod nazivom "Upoznajte srpske sorte grožđa, održaće se 11. novembra u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji Udruženja somelijera Srbije (SERSA), a finale će početi u 16 časova i otvoreno je za javnost.Tridesetak mladih ljudi uzrasta između 18 i 29 godina, iz različitih delova Srbije, će pokazati svoje znanje o srpskim vinskim regionima, našim autohtonim sortama grožđa kao i svoje umeće u vinskom servisu. Takmičari će prvo morati da prođu kvalifikacije, zatim preko će polufinala stići do najvažnijeg dela takmičenja, u kom se nadmetati tri najbolja kandidata, od kojih će samo jednom pripasti titula najboljeg mladog somelijera - poznavaoca vina od autohtonih sorti grožđa Srbije.Na časovima kandidati usavršavaju svoje veštine dekantiranja i otvaranja penušavih vina i uče o  svojstvima srpskih vinskih sorti, kao što su prokupac, kadarka, crna i bela tamjanika, smederevka, morava, ali se upoznaju i sa onim manje zastupljenim u našim vinogradima, poput probusa, bagrine, petre, župljanke i drugih. Takmičari već pokazuju zavidno znanje o tradicionalnim jelima naše kuhinje i uparivanju sa srpskim vinima. Neki od učesnika su još uvek studenti Visoke hotelijerske škole u Beogradu, dok drugi već rade kao ugostitelji u nekim od poznatih srpskih restorana. Zajednička im je želja da budu vrhunski profesionalci i da pomognu promociju domaćih vina i jačanje srpskog vinskog identiteta.Ideja je da oni koji najviše rade sa krajnjim potrošačima treba i da znaju najviše o domaćim autohtonim sortama i pomognu njihovu popularizaciju i konzumaciju, jer domaća vina imaju veliki potencijal i tek nalaze svoje mesto kod domaćih i stranih potrošača.Organizacija Takmičenja mladih somelijera – Upoznajete srpske sorte grožđa realizuje se uz podršku Projekta za konkurentnu privredu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Takmičenje podržava i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, u okviru konkursa za dodelu dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2021. godini.AGENDA TAKMIČENJA8.30 časova – Okupljanje takmičara9.00 časova – Prvi deo takmičenja – KVALIFIKACIJE, pismeni deo takmičenja (zatvoreno za publiku)10.30 - 11.30 časova – pauza za fotografisanje (otvoreno za medije)12.00 časova – Drugi deo takmičenja – POLUFINALE, praktični deo takmičenja, 10 najboljih kandidata (zatvoreno za publiku).16.00 – 19.00 časova– Treći deo takmičenja – FINALE, praktični deo takmičenja, 3 najbolja kandidata. (Otvoreno za publiku).19.30 časova – PROGLAŠENJE POBEDNIKAUkoliko želite da saznate više o Takmičenju mladih somelijera, kao i da prisutvujete događaju, kontaktirajte Mariju Radović na marija.bozovic.radovic@gmail.com i na 069 627 452.

Svet

Pratioci Ilon Maska izglasali da proda udeo u Tesli

Pratioci Ilona Maska na Tviteru izglasali su u anketi koju je objavio u subotu da osnivač i izvršni direktor Tesle proda 10% svojih akcija u kompaniji, U nastavku je napisao da će pridržati rezultata kakvi god da oni budu i da bi mu ta prodaja akcija omogućila da plati porez jer ne dobija platu od te kompanije. https://twitter.com/elonmusk/status/1457064697782489088Preko 57% ispitanika reklo je da podržava Maska da proda svoje akcije, a preko 42% je reklo da ne. U anketi je glasalo oko 3.500.000 od 62,7 miliona Maskovih pratilaca, ili oko 5% njegovih pratilaca. Nije reagovao na rezultate ankete.Musk je u vlasništvu oko 227 miliona akcija, a prema podacima od petka Komisijie za hartije od vrednosti i berze SAD 10 odsto akcija vredi oko 27,8 milijardi dolara, piše Forbs.Maskova anketa na Tviteru dolazi nakon što je Bajdenova administracija objavila analizu koja je pokazala da ultrabogati plaćaju poreze po stopi koja je znatno manja od većine Amerikanaca. Prema propalom poreskom predlogu koji bi od milijardera zahtevao da plaćaju više poreza na zaradu od akcija, Musk bi dugovao vladi skoro 30 milijardi dolara, prema analizi Forbsa.Prošlog meseca Musk je postao najbogatija osoba u istoriji i prva osoba koja je ikada vredela više od 300 milijardi dolara. Njegova neto vrednost trenutno iznosi 318,4 milijarde dolara. Tesline akcije su brzo rasle otkako je Herc servis za iznajmljivanje automobila objavio da kupuje 100.000 vozila od tehnološke kompanije. Sporazum je učinio Tesla jednom od retkih kompanija vrednih više od 1 bilion dolara. 

Srbija

Telekom Srbija i Vodafon potpisali ugovor o strateškom partnerstvu

Telekomunikaciona kompanija Vodafon i Telekom Srbija potpisali su ugovor o partnerstvu koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je da je uveren da će saradnja sa Vodafonom Telekomu obezbediti pristup svim važnim resursima u oblasti digitalne transformacije, povećati efikasnost poslovanja, optizmizaciju troškova i unapređenje korisničkog iskustva.Telekom Srbija spreman da preispita veze ofšor firmi i HuavejaTelekom Srbija ne prekida saradnju sa kineskim Huawei U saopštenju se navodi i da će partnerstvom sa Vodafone Procurement Company (Vodafonovom kompanijom za nabavke), Telekom Srbija imati i pristup kapacitetima za različite nabavke."To znači da ovo partnerstvo obezbeđuje i uvide u kategorije različitih proizvoda i strateško usmeravanje, konsultantske usluge, odnosno savetovanje tokom kompletnog procesa nabavki (end-to-end), čime se ostvaruje optimizacija troškova i stvaranje vrednosti", navodi se u saopštenju Telekoma. 

Srbija

Nastavlja se akcija prikupljanja otpada od hrane

Akcija prikupljnanja 1.000 tona otpada od hrane u se nastavlja do 1. aprila sledeće godine. Ovim se pozivaju svi ugostitelji, kompanije i javne ustanove iz Beograda i Novog Sada da se pridruže akciji u okviru projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane" koji su pokrenuli Nemačka organizacija za međunarnodnu saradnju (GIZ), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Esotron.Učesnici će dobiti priliku da po promotivnoj ceni predaju operateru kuhinjski otpad i na ovaj način podrže smanjenje emisija ugljen-dioksida, kako bi svaka kuhinja mogla da se uključi i doprinese smanjenju emisija štetnih gasova koji nastaju kad hrana završi na deponiji.Do sada je prikupljena trećina ciljanog iznosa, a sve velike kuhinje imaju šansu da se prijave za učešće i u narednih šest meseci. To mogu učiniti putem mejla esotron@esotron.rs ili pozivom na broj telefona 021/621 66 27.Procenjuje se da hoteli, restorani i javne ustanove u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada od hrane, emitujući oko 28.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu. "Iako je zakonska obaveza restorana da sav otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13 odsto ugostitelja, a neisplativost tretmana je jedan od glavnih razloga zašto 99 odsto ostataka iz kuhinja i "sa tanjira" i dalje završava na deponij... U slučaju (otpada) hrane za svaki kilogram (ugostitelji) moraju da plate, jer se operaterima u trenutnim uslovima ne isplati da preuzimaju otpad bez nadoknade" objašnjava šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.Prema njegovim rečima, svaki restoran dobiće po dve kante za odvojeno odlaganje ostataka proizvoda biljnog i životinjskog porekla, a operateri će redovno preuzimati otpad i donositi nove, čiste kante. "Ugostitelji koji su se dosad uključili u izazov kao jedan od benefita ističu i finansijsku uštedu, jer im je pravilno odlaganje pomoglo da shvate koja vrsta proizvoda se najviše baca i koje namirnice su kupovali prekomerno", ističe Krstović.Ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada, dok je samo petina upoznata sa procedurama za rešavanje pitanja otpada. Zato je u sklopu projekta napravljen i Vodič za pravilno upravljanje koji nudi praktične savete za smanjenje porcija, bolje planiranje nabavki, pravilnu separaciju i sl. Kada se uzme u obzir činjenica da trećina godišnje proizvedene hrane na svetu propada, mora se imati u vidu i to da sa njom propadju i resursi uloženi u proizvodnju. Zato je jedna od glavnih poruka projekta da otpad od hrane nije samo ekološki, već i ekonomski problem, jer se bacanjem hrane baca i resurs koji se može iskoristiti za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta.Projekat "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji" sprovodi NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron i uz finansijsku podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, a u okviru programa develoPPP, koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Srbija

„Kažnjavanje građana ne bi očistilo Srbiju“

Većina građana koji su uestvovali u anketi misli da u Srbiji prostoje tri pravca delovanja na području ekologije: zagađenje voda, vazduha i problemi sa deponijama, napominje Iva Marković iz Organizacije za političku ekologiju Polekol.Za zagađenje građani najviše okrivljuju sami sebe, podeljeni su u mišljenju da su odgovorni zajedno sa institucijama, mali broj njih smatra da su za to odgovorne industrija, kompanije i privatni sektor.treća stvar - vrlo malo poverenja malo veruje da srbija dobro upravlja vodnim resursima, pritive se prodaji vodnih resursa, danas predali potpise protiv privatizacije jaroslava černog, klizi u privatizacijugrađani veoma razumeju da je bolje ulagati u preventivu nego čekati posledice i sanirati ih troškovi, žrtve poplavazagađene voda istiću otpadne vode 85% nisu pokriveni preradom voda iako su na kanalizaciji to sve završ u vodotokovima, građani imaju volju da podrže i zaštite pitku vodu kao ljudsko rpavo, ogromna većina podržav i protesteimaju povrenje pomalo iznenadilo imaju više poverenje u ekolo org nego u instituc koje se bave život sredviše rade od instituc poverenj u stručnjakedominan informišu putem društv mreža i direktna komun sa poznanicima tužna slika toga da ne postoji program nešto što je doprlo do građana, obraz progr, nauč časopisi, malo se odatle info, ostalemo na društvenim mrežama, formal mediji nešto prisust med sa nac frekvtema nosi momentum društv promeneznamo kako izgled oslanj na inter i neposred komunikbeograd se u mnogim parametrima razlikuje od ostatka zemljeu odnosu na druge regione ispitanici su informisaniji i soremniji bg nije najugroženiji ima manjih mesta u probl ali spremniji da se angažuju za život sred i vodenalaz privatiz vode u vojvodini ima nešto viši u odn na ost srb dobila malo više poverenja građanazrenjanin i cela afera oko proizv vode u abrici koja je radila nekoliko mesecei van zakona i menjanje zakona o vodoprivr delatnostima mralo je da ima određ period zagovar da je to dobro, u zrenjan i mesta u okolini ugrož istim tim zagađenjgrađ na žalost popili priču da treba proivatiz da bi se domać upravljalo, 18 god zabrana koriš vode, ta privat nije pomoglaproblem se udaljio nakon privatizmožemo da promen kako bi uticali petic inicijat - obeshrabrukje ako između svega to birate, ostaje se u zoni komfora, neću ispred institucija dbro ljudi kad ćete se probuditi, ali građ jesu spremni da se nekako aktiviraju to njoj kao aktivistkinji smeta, ali očigledno je da postoji neka svestkada građ sami krivi to je reprodukc medija sa nac frekvenvijom, onoga što misli vladaj struktura, vlast je super kako su građani neodgovorni, apeluje na da građani uto ne veruju to je stvar društva koje zastup instituc, to što je đubre po ulici to je stvar reciklaž industr skandinav zemlje ideološka propaganda da treba kažnjavati građ, međ njih vlad strukture pokrine različ strukt reciklaž, energet tanzicije, itda, dakle nije stvar u kažnjavanjuako se malo krivi industrija, shvatamo da priča vrha vlasti da smo zagađ jer smo razvili industr to u stvari nije tačno, građ su rekli da su instituc inspekc odgovorniVujo Ilić, Institut za filozofiju i društvenu teorijuprop pozitiv sproveo oktobar 2021.polekol razv upitnik1206 ispitanika reprezent za srbanaliz ispit da li su u mestima sa zagađ vodom ili vazduhompolovina smara zagađ izuzet opasnaviše u vojvod i bg smatra nivo zagađ veći ost manjeispit za zagađ vazduh spremniji izraženiji njih stavovo u gradsk sredinama96% iz bg zagađ izuzet opasnonajveć ekološ probl: zagađ vazduh i uprav otpad, voda uništ šuma zelen, zagađen zemljištaniko iz bg nije odgovor da u srb nema ekološ problemasami građ i instituc po 35%fakultet više smatr instituc odgovorprivatizac vovdovoda i rezrsa vodnih oko 80 smatra nije dobroštiti adekvat vod resurse, 60% smatra nije dobrosve češće se javlja tema isušivanje izvora u banjamabg najmanje veruju institucijama, najspremniji da organizuju protesteu koga poverenje predst inst 2,7najviš ocenu predst ekoloških udruženja, obraz figurira kao statist znač faktorkako se info o ekološ problem: tv prik rva b92rts 26% lokDina Đorđević, Centar za istraživačko novinarstvo Srbijegrađ dobro info, za poplave klimat promene, dosta dele info među gradov, mhe takođe koji su imali probleme takve, nikad odgovornost nisu za sebe, uglav upirali na instituc, za rio tinto govorili su o institucijama, ne o komp gde su zakoni institucu boru govore o inspekc zašto ne zatvori ziđinzanim u vezi sa bg misli da info preko interneta probl medija dosta ima pogrešno prenetih info na portalima tv, najpoznat bg najzagađ u svetu tog i tog danastruč sa fiz institut objas da to nije baš za porediti, jer su u gradovima različ doba dana ta info ušla u sve medije na one kanale koji imaju veliku moć i to je sada nemoguće ispraviti hajde bg da ne pored sa pekingom jer je on druga vremenska zonaprob mediji kojima se najviše bave tim ne bave se na pravi način tim problemima

Srbija

Posle patrijarha, i episkop Grigorije otvorio Instagram nalog

SPC i Instagram: Posle patrijarha i episkop Grigorije dobio nalogNakon patrijarha Porfirija, na Instagramu je svoj zvanični nalog je dobio i episkop Grigorije Durić navodi se u saopštenju nemačke eparhije.https://eparhija-nemacka.com/obavjestenje/Ovo je prvi zvanični nalog nemačkog episkopa na društvenim mrežama. Do sada su se obaveštenja o episkopu Duriću mogla ispratiti na zvaničnim nalozima nemačke eparhije na Fejsbuku i Tviteru.Na sajtu nemačke eparhije dostupne su i besede, razmišljanja, utisci  i autorski tekstovi episkopa kao što su oni koje je pisao za Nin. Takođe su dostupni i neki njegove knjige Preko praga koja je 2017. izdata za Lagunu.Episkop Grigorije Durić rođen 1967. godine u Varešu. 1992. godine se zamonašio u manastiru Ostrog, dok je Pravoslavni bogoslovski fakultet završio 1994. Na istom fakultetu je dvadeset godina kasnije odbranio doktorsku disertaciju na temu „Relaciona ontologija Jovana Zizjulasa“. Na mesto episkopa zahumsko-hercegovačih i primorskih gradova postavljen je 1999. godina. Dok 2018. postaje episkop Dizeldorfa i cele Nemačke.Pored knjige Preko praga autor je još nekoliko knjiga kao što su Dolazi čas i već je nastao (2004), Lazar (2008), Priča o starom kralju (2009) i Radost života (2010).Podesetimo, letos je nakon otvorene stranice na Fejsbuku koja je ubrzo skupila veliki broj pratilaca, otvoren i zvaničan nalog patrijarha Porfirija na Instagramu, koji vodi Informativna služba Srpske pravoslavne crkve. Sudeći prema broju pratilaca, otvaranje naloga na Instagramu je bio sjajan potez jer patrijarha na toj društvenoj prati oko 76 hiljada ljudi, dok na Fejsbuku ima blizu 13 hiljada pratilaca.„Patrijarh želi da ovim putem izađe u susret izrazitom interesovanju vernih, ali i celokupne domaće i inostrane javnosti, o njegovom radu, stavovima i mišljenjima“. Danas ću odgovor dopuniti opšte poznatim zaključkom da ne samo tradicionalni, linearni mediji (štampa, radio i televizija), nego čak i internetski portali i sajtovi po brzini, globalnoj dostupnosti, pa i ekonomičnosti što je isto tako važno, zaostaju za tzv. društvenim medijima, a moje je mišljenje da je u tom smislu najefikasniji Instagram, navedeno je u poruci koja u je patrijarh poslao vernicima.

Svet

Bitkoin i eterum dostigli rekordnu vrednost

Cena bitkoina dosizigla je vrhunac od preko 57 hiljada evra, dok je cena etruma dostigla najviši nivo sada premašivši 4.000 evra po prvi put u svojoj istoriji.Etrum je postavio nekoliko rekorda prošle nedelje, a danas u toku noći je porastao za 2,31 i dostigao je najviši nivo do sada od čak 4119,34 evra, dok je bitkoin skočio za više od 4% na čak 57.918,78 evra, premašivši nivo koji je dostigao 20. oktobra ove godine od čak 56.643 evra. Trenutna cena bitkoina iznosi 57.155,24 evra dok je vrednost etruma 4.095,17 evra.Etrum je porastao za oko 59 odsto od početka oktobra, a bitkoin za oko 51 odsto, nakon što su investitori prošlog meseca podržali pokretanje američkog fonda za berzu bitkoina u bodućnosti, i zahtevali izloženost ovoj vrsti imovine koja se ponekad smatra zaštitom od inflacije."Pad realnih prinosa, dok se trgovci pripremaju za inflaciju, povećava naklonost ka sredstvima kao što su zlato i kriptovalute, koje ne plaćaju kupon", izjavio je za Rojters analitičar IG Martkets-a Kajl Roda.

Srbija

Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazad

Firmi Technic Development iz Vranja,  koja je deo Geox grupe, država je pokrila 68,95 odsto ukupnih ulaganja, što je bilo suprotno tada važećim propisima, piše u rešenju Komisije za dodelu državne pomoći.Država je mogla da pokrije najviše polovinu troškova koje ima investitor, što znači da je Technic Development dobio skoro 20 odsto više.Zbog toga je Komisija naložila Ministarstvu privrede da bez odlaganja preuzme mere prema Technic Development kako bi firma vratila "višak" subvencija, odnosno 414 miliona dinara sa uračunatom zateznom kamatom, računajući od kraja 2016. godine (kada je okončan investicioni projekat za koji je dodeljena državna pomoć).Slučaj Geoks: Da li ćemo sada staviti prst na čeloPrema ugovoru koji je kompanija potpisala sa državom 2012, do kraja 2016. ova investicija je trebalo da košta blizu 2,2 milijardi dinara. U tom periodu firma je dobila 1,5 milijardi dinara subvecija.Letos se oko 1.200 radnika u Vranju našlo na ulici, kada je velika fabrika obuće zatvorila svoju proizvodnju.Firma Technic Development je 2. avgusta ove godine donela odluku o pokretanju postupka likvidacije. U odluci se navodi da će sva potraživanja prema kompaniji zastareti ukoliko ih poverioci ne prajave u orku od 30 dana od poslednjeg dana objavljivanja oglasa o likvidaciji.U odluci se obrazlaže da je na gašenje proizvodnje u Srbiji uticala pandemija korona virusa, ali i da Geox grupa od 2018. do danas smanjuje proizvodnju na globalnom nivou. Na povlačenje Geosksa uticalo je i to što kupci svwe manje traže klasične kožne cipele, mokasine i baletanke, a sve češće modernu sportsku obuću.Ministarstvo finansija i privrede je u oktobru 2012. godine donelo odluku o dodeli 11,25 miliona evra (blizu 1,3 milijardi dinara) na ime državne pomoći za fabriku obuće. Prema tadašnjim propisima, ova subvencija je dodeljena na osnovu obaveze zapošljavanja, odnosno Technic Development (Geoks) je bio u obavezi da zaposli najmanje 1.250 radnika, a za to je od države dobio 9.000 evra po novootvorenom radno mestu, što je ukupno 11,25 miliona evra.Dodatno, u februaru 2013. godine je Zaključkom Vlade obezbeđeno još 100 miliona dinara za finansiranje nivelacije zemčjišta za potrebe izgradnje fabrike.Grad Vranje je firmi Technic Development besplatno dao zemljište vredno 61 milion dinara, a kompanija je bila oslobođena i plaćanja najkande za uređenje građevisnkog zemljišta (u iznosu od 11,9 miliona dinara) i lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostorku (403.698 dinara).Geoks: Veća tražnja za patikama "presudila" fabrici u Vranju Vranje je finansiralo i opremanje zemljišta komunalnom infrastrukturom u iznosu od 38,7 miliona dinara. Ovo je obuhvatalo izgradnju saobraćajnica, kanalizacionog kolektora, vodovodne mreže i slično.Vranje je dalo i više od 1,3 miliona dinara za izgradnju kablovskog voda, koji je ukupno koštao 17,5 miliona dinara.Firma Technic Development, kao član Geoks grupe, bila je u obavezi da zaposli najmanje 1.250 novih radnika i da u osnovna sredstva uložu najmanje 15,8 miliona evra. Ovaj investicioni projekat (ulaganje u fabriku i obavezno zapošljavanje) trebalo je da se okonča do kraja 2016. godine.Obaveza firme je bila da ne smanjeju dostignuti borj zaposlenih u periodu od tri godine, odnosno do kraja 2019. godine. Iz revizorskog izveštaja se vidi da je Technic Development uložio ukupno 16,5 miliona evra (za izgradnju favrike 10,9 miliona evra i za nabavku opreme 5,6 miliona evra), piše u rešenju Komisije. To znači da je Geoks preko svoje firme u Srbiji uložio oko 650.000 evra više nego što se obavezao.

Srbija

Novi tenderi Pošte Srbije, milioni za reklamiranje u novinama i na Viberu

Pošta Srbije je radi promocije svojih usluga raspisala tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. Pošta je ovu javnu nabavku podelila na 14 partija: 1. oglašavanje dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 100 godina, 2. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 75 godine, 3. oglašavanje dnevnim novinama koje ne objavljuju ne manje od 65 godina, 4. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 25 godina, 5. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 18 godina.Pošta dalje planira: 6. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 15 godina, 7. oglašavanje  u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 10 godina, 8. oglašavanje  u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 8 godina, 9. oglašavanje  u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 5 godina, 10. oglašavanje u dnevnim novinama koje se objavljuju ne manje od 6 meseci.Ostale četiri partije podrazumevaju oglašavanje u: 11. nedeljniku koji se objavljuje ne manje od 4 godine, 12. u magazinu koji se objavljuje ne manje od 10 godina, 13. u magazinima koje se objavljuju ne manje od 15 godina, 14. u magazinu koje se objavljuju ne manje od 5 godina. Među uslovima za dodelu ugovora Pošta je navela najmanje prosečne dnevne štampane tiraže koji dnevne novine moraju da imaju u poslednja tri meseca, kao i prosečni štampani tiraž za magazine i nedeljnik.Rok za podnošenje ponuda je 30. novembar. Nova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i kovertePošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePošta kupuje preko 1.000 mopeda Pošta je takođe raspisala tender za promociju njenih usluga na aplikaciji Viber. U dokumentaciji se navodi da naručilac (Pošta) "ima potrebu za intenzivnom komunikacijom sa javnošću putem aplikacije za razmenu poruka Viber", a sa sve u cilju informisanja postojećih i budućih korisnika o uslugama koje pruža "Pošta Srbije".Izabrani privredni subjekt između ostalog treba da sprovede Viber reklamnu kampanju (Viber ads) koja podrazumeva promociju Viber zajednice JP "Pošta Srbije".Procenjena vrednost javne nabavke je 1,5 milion dinara, a rok za podnošenje ponuda 15. novembar. Pošta je u prethodnom periodu raspisala javne nabavke za mopede, uniforme, unapređenje kurisrske službe, koverte, bicikle. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata. 

Srbija

Uručena Mark awards priznanja: Grand prix za kampanju „Seniori – imam minut“

Kampanja "Seniori – imam minut", koju je osmislila i realizovala agencija Leo Burnett za klijenta A1 Srbija, proglašena je Integrisanom kampanjom godine – Grand Prix na sedmom festivalu Integrisanih komukikacija KAKTUS.Marketing mreža nagradila je sinoć organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na sedmom festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS. Za nagrade ove godine konkurisalo je čak 230 projekta, navodi se u saopštenju. Kampanja "Seniori – imam minut" osvojila je nagradu i u kategorijama Profitna integrisana kampanja i Pojedinačni radovi - Radio. Agencija Leo Burnett i A1 Srbija osvojili su nagrade i u kategorijama Pojedinačni radovi – Print i Brand awareness integrisana kampanja za projekat “A1 Launch kampanja”. Kampanja "Interna komunikacija rebrandinga Vip mobile u A1"  koju je realizovala agencija TACK TMI ADRIA osvojila je nagradu u kategoriji Pojedinačni radovi – Interne komunikacije.Sa ukupno pet dobitnika, 15 finalista i Grand Prix nagradom, kompanija A1 Srbija proglašena je petu godinu za redom Oglašivačem godine. Agencija Leo Burnett, sa 10 finalista, četiri dobitnika i Grand Prix nagradom, proglašena je Agencijom godine.Ovation BBDO osvojio je nagrade u kategorijama Execution – Produkcija za kampanju “Telekom Srbija - Tu gde ste vi” i Adaptirana međunarodna intergisana kampanja za projekat “Breaking Barriers" koja je realizovana za Converse Srbija.Agencija New Moment New Ideas Company krunisana je sa dva priznanja - u kategorijama Društveno odgovorna integrisana kampanja i Cross media integrisana kampanja za projekat “Nesalomivi” Hemofarm fondacije.McCann Beograd osvojio je tri KAKTUS 2021 nagrade, i to u kategorijama Pojedinačni radovi - PR za kampanju “Muzika svuda” Beogradske filharmonije, Pojedinačni radovi – Media za kampanju “Šta nas žulja?” i Inovativna integrisana kampanja za projekat “neXt Joy Samo probaj! 2.0” kompanije The Coca-Cola Company.U kategoriji Pojedinačni radovi – TV nagradu je osvojila agencija Jazavac i Utorak za kampanju “ReMix Knjaz - 100% mi smislili”, dok je agencija Fullhouse Ogilvy krunisana priznanjem u kategoriji Pojedinačni radovi – Event za projekat Coca-Cola Hellenic Kickoff event.Agencija Žiška osvojila je priznanja u kategorijama Pojedinačni radovi – Content marketing za kampanju "Munchmallow 40 slatkih godina" kompanije Jaffa Crvenka i Employer branding integrisana kampanja za rad "Iskreni oglas", realizovan za Infostud.LUNATBWA Belgrade i Nikšićko Pivo osvojili su nagradu u kategoriji Integrisana kampanja kreirana za drugo tržište za projekat "Amo da čistimo". Señor Hrvatska i WWF Adria osvojili su nagradu u kategoriji Digitalna integrisana kampanja za projekat "Gubitnici".O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučivao je stručni žiri koji su činili priznati i ugledni profesionalci iz kompanija, kreativnih, PR, digitalnih agencija i produkcijskih kuća iz Srbije i regiona.