Kada građani ukazuju institucijama na postojanje ekoloških problema, obično svoje žalbe šalju nenadležnim telima, što često otežava njihovo rešavanje, kažu učesnici panela Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji.
Samo 19 odsto ukupnog komunalnog otpada u Srbiji je u toku 2020. godine odloženo na sanitarne, dok je ostatak otpada završio na nesanitarnim deponijama, piše u Programu upravljanja otpadom za period 2022-2031. godine.U toku 2020. godine stvoreno je 2,95 miliona tona komunalnog otpada, a samo 558 hiljada tona je odloženo na sanitarne deponije, odnosno one koje su projektovane i rade u skladu sa evropskim propisima.Da li iko čisti Nacionalni park na Tari? Do kraja 2021. godine sagrađeno je ukupno deset regionalnih sanitarnih deponija, u Užicu, Lapovu, Kikidi, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Subotici i Beogradu, navodi se u tekstu Programa.U funkciji su i dve sanitarne deponije koje nisu regionalnog tipa, u Vranju i Gornjem Milanovcu.Međutim, ni otpad koji se baca na sanitarne deponije se pre odlaganja ne tretira.Pored regionalnih sanitarnih deponija, postoji više od 120 opštinskih deponija koje nisu u skladu sa standardima životne sredine i koje primaju na odlaganje komunalni otpad koji se organizovano sakuplja, piše u Programu.Kuda ide otpad od kovida? Osim ovih deponija na koje stiže otpad koji se organizovano prikuplja, postoji i preko 3.500 divljih deponija koje su van kontrole opštinskih komunalnih preduzeća. Na divlja smetlišta se baca oko petine komunalnog otpada, a ona se u većini slučajeva nalaze u seoskim sredinama.Cilj Programa je da se do 2034. godine u potpunosti ukine odlaganje otpada na nesanitarne deponije, da se one zatvore i rekultivišu.
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) saopštio je da će zajedno nevladinom organizacijom Kreni-Promeni, nastaviti sa zajedničkim protestima širom Srbije. Krajnji cilj je kako se naglašava zabrana istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije.Protesti će kako se naglašava biti radikalizovani do raspuštanja Narodne skupštine. Naredni koraci radikalizacije biće objavljeni na zajedničkom protestu u Beogradu u četvrtak ispred Predsedništva 3. februara u 19 časova. "Tražimo da vlast uvaži argumente vodećih srpskih naučnika koji jasno ukazuju da je iskopavanje bora i litijuma ekološki neodrživo, kao i da posluša sopstveni narod. Ukoliko je vlast zaista oterala Rio Tinto, isti zakonski tretman i zabrana mora važiti i za ostale kompanije i za druge delove Srbije", piše u saopštenju.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Kako se objašnjava, ekološke organizacije stale su iza jednog zahteva kojim se traži zabrana istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije.Uvažen je i stav meštana da moratorijum na samo 20 godina izaziva zebnju i nesigurnost, ljudi seliti, a investitori zaobilaziti navedene krajeve.Dogovoreni su zajednički protesti koji će biti radikalizovani do raspuštanja Narodne skupštine. Tražimo da se usvoji poslednji zajednički zahtev: Trajna zabrana na istraživanje i ekspolataciju bora i litijuma na teritoriji cele Srbije.
.png){kind=small}
Stambena zgrada u Pariskoj 12 u Beogradu biće nadograđena, rekonstruisana i prenamenjena u ugostiteljsko-smeštajni objekat. Na adresi Pariska 12 nalazi se objekat namenjen stanovanju, koji je, kako se navodi u projektu, "godinama napušten, u veoma lošem stanju, i praktično neupotrebljiv". Objekat će imati dva podzemna nivoa podruma, prizemlje, galeriju i četiri sprata.Poslednja dva nadograđena sprata su predviđena za poslovne apartmane visoke kategorije dok su svi ostali nivoi u funkciji "ekskluzivnog restorana".U planu je da se ukine postojeći kosi krov, da potkrovlje postane sprat i da se nadograde dve etaže. Objekat će imati zeleni krov iznad poslednjeg sprata.Prostorije prema ulici su se koristile kao sobe i saloni a deo objekta prema dvorištu za trpezariju, kuhinju, kupatilo, pomoćno stepenište i sobu za poslugu.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasili su javnu prezentaciju Urbanističkog projekta nadogradnje, dogradnje u dvorišnom delu, rekonstrukcije, adaptacije i prenamene stambenog u ugostiteljsko-smeštajni objekat spratnosti Po2+Po1+P+G+4 u Pariskoj ulici 12. Zahtev za potvrđivanje Urbanističkog projekta Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, podnelo je preduzeće IoNet, koje je investitor projekta.
Meštani Velikih Crljena već godinu dana čekaju suđenje zbog ekološke štete koje im pravi Termoelektrana Kolubara A, saopštila je Advokatska kancelarija Sreten Đorđević, koja je njihov pravni zastupnik. Kako se naglašava, ljudska prava stanovnika Velikih Crljena se i dalje urušavaju, a zagađenje u tom mestu povećava.Četiri tužbe zbog nanošenja ekološke štete, kako se podseća, u ime meštana Velikih Crljena koji su se sa tim saglasili, podnete su u Višem sudu u Beogradu protiv Elektroprivrede Srbije (EPS) i prema zakonu ti postupci bi morali da budu hitni."S obzirom na to da se Viši sud oglasio nenadležnim očekujemo da suđenja počnu pred Osnovnim sudovima u Beogradu i Lazarevcu", rekao je advokat Sreten Đorđević.Godinu tana nakon podnošenja ovih tužbi njegova kancelarija organizovala je sastanak sa tužiocima i novinarima u Velikim Crljenima."Nakon godinu dana još se ne zna ni koji sud će da sudi niti kada će da počne suđenje, iako su po odredbi člana 107. Zakona o zaštiti životne sredine, sudski postupci za naknadu ekoloških šteta hitni", dodaje se u saopštenju.Kako se naglašava, zabrinjava što se i dalje ne zna pred kojim sudom će postupci biti sprovedeni.Kako se navodi, tokom sastanka, tužioci iz Velikih Crljena su iskazali svoju ogorčenost zbog toga što godinu dana nisu započeta suđenja. Oni su ukazali i da se problemi u vezi sa zagađenjem vode, vazduha i zemljišta u tom mestu i dalje nastavljaju.Viši sud potvrdio zabranu istraživanja bora i litijuma u Valjevu"Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji" tapka u mestu "Istakli su da već danima izlazi crni dim iz Termelektrane zbog čega ne mogu da izlaze iz svojih kuća. Oni sumnjaju da se ugalj, jako loše kalorijske vrednosti, sagoreva 'zaliven' mazutom", dodaje se u saopštenju advokatske kancelarije Sreten Đorđevića.Ocenjuje se i da je neefikasnost pravosuđa očigledna kupovina vremena za tuženu stranu, kao i da je sve to obeležilo poslednjih godinu dana rada te advokatske kancelarije. "Podsećamo da je jedan od osnova za podnošenje tužbi bila je povreda člana 8 Konvencije o ljudskim pravima, koji štiti pravo svakoga na privatan i porodičan život i dom", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da je "izričitom odredbom Zakona o uređenju sudova, propisano da u predmetima u kojima se sudi zbog povrede prava na privatan život, postoji isključiva nadležnost viših sudova da sude u prvom stepenu".Kako se podseća, Viši sud u Beogradu se odglasio nenadležnim, "uz obrazloženje da se pravo na privatan život odnosi samo na zaštitu tajnosti pisama i prepiske", iako je to suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije objavili su po prvi put oglas za prijavu kandidata za kurs za rezervne oficire avijacije, piše Radio-televizija Srbije (RTS).Polaznici koji uspešno završe kurs imaće priliku da stupe u profesionalnu vojnu službu, dobiju čin potporučnika i nastave letačku obuku kako bi postali piloti Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Za svečane i službene uniforme Vojske 132 miliona Brigadni general i pilot Brane Krnjajić kaže za RTS da na ovaj način žele da privuku mlade ljude i da je ovo prvi put na ovaj način objavilo oglas za prijem pilota u službu.Ističe da nema posebnih ograničenja i da konkurišu ljudi oba pola, starosti do 27 godina koji su završili osnovne akademske studije."Moraju da prođu jedan period selekcije koja se sastoji od nekoliko koraka koje svi prolaze, pa čak i mi koji smo i danas u toj službi", kaže Krnjajić. Žene na vojnu obuku samo dobrovoljno Objašnjava da kandidati prolaze opštu proveru i medicinske i fizičke testove, kako bi zadovoljili opšte uslove da pristupe kursu kao bilo koji drugi vojnici."Oni koji se opredele baš za pilotsku profesiju moraju da prođu još neke dodatne provere. Pre svega se to odnosi na lekarske preglede na Vazduhoplovno-medicinskom institutu koji traju nekoliko dana, gde se mora dokazati da li je osoba sposobna da se bavi takvom profesijom", objašnjava general Krnjajić.
Obveznici fiskalizacije mogu da preuzmu bezbednosne elemente na posebnim šalterima eFiskalizacija u 37 filijala Poreske uprave, radnim danima od 7.30 do 15.30 časova. "Obaveštavamo obveznike fiskalizacije koji su podneli prijavu za izdavanje bezbednosnog elementa i u svoje poresko sanduče dobili obaveštenje o preuzimanju istog, da se uručenje bezbednosnih elemenata vrši na posebno obeleženim šalterima eFiskalizacija u 37 filijala Poreske uprave".Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti?Bezbednosni elementi se preuzimaju u nadležnoj filijali prema mestu sedišta, radnim danima u periodu od 7.30 do 15.30 časova. Centar za velike poreske obveznike uručuje bezbednosne elemente obveznicima fiskalizacije za koje je nadležan, navodi Poreska uprava.
Još će da se gradi na Zlatiboru...
U evrozoni se u januaru 2022. godine očekuje godišnja inflacija od 5,1 odsto, što je porast u odnosu na decembar kada je iznosila 5 odsto, pokazala je fleš procena Eurostata. Troškovi života u 16 država koje koriste evro porasli su na 5,1 odsto u januaru, uprkos očekivanjuma da će inflacija pasti na 4,4 odsto, piše CNBC. Evro je skočio na najviši nivo u odnosu na dolar, na 1,1309 dolara, do 11 sati ujutru po britanskom vremenu.Analizirajući glavne komponente inflacije, očekuje da u januaru najveći godišnji rast ima energija (28,6 odsto sa 25,9 odsto u decembru), slede hrana, alkohol i cigarete (3,6 odsto u odnosu na 3,2 odsto u decembru), navodi Eurostat. CNCB piše da bi ove nedelje trebalo da bude održan sastanak upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB) na kojem će se, između ostalog, razgovarati o inflaciji i geopolitičkim izazovima.Razgovaraće se i mogućnostima da se uspostavi nezavisna monetarna politika u regionu u trenutku kada banke kao što je američki FED ulaze u fazu snažnog pooštravanja."Inflacija nastavlja da iznenađuje, američki FED izgleda spremno da podigne kamatne stope do šest puta ove godine, počevši 16. marta", rekao je glavni ekonomista Berenberg banke Holger Šmiding. U tom kontekstu, kako ocenjuje, debata u Evropskoj centralnoj banci će verovatno postati "još kontroverznija nego ranije".
Austrijska kompanija RWA Raiffeisen Ware Austria AG preuzela je srpsku kompaniju za proizvodnju stočne hrane Patent Co. sa sedištem u Mišićevu.Nakon odobrenja nadležnog antimonopolskog tela, zatvaranje je obavljeno 31. januara, saopštila je austrijska kompanija. "Preuzimanjem Patent Co, RWA čini značajan korak ka rastu u ključnim segmentima stočne hrane i aditiva za stočnu hranu. Uvereni smo da će kupovina dovesti do značajnog jačanja portfolija proizvoda i geografskog pozicioniranja u sektoru stočne hrane", rekao je generalni direktor RWA Rajnhard Vulf. U saopštenju se navodi da je RWA austrijska berzanska korporacija sa sedištem u Korneuburgu kod Beča i da je u pitanju veleprodajno i uslužno preduzeće magacinskih zadruga u Austriji. Navodi se da je grupa RWA "duboko ukorenjena u austrijskoj poljoprivredi". Patent Co. je kompanija u oblasti stočne hrane sa sedištem u Mišićevu, koja prodaje potpune smeše, superkoncentrate i premikse u regionu Balkana. Zapošljava oko 280 radnika i ostvarila je promet od 64,8 miliona evra u 2020.
_2.JPG){kind=small}
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Niša raspisala je tender za uređenje kompleksa arheološkog nalazišta Medijana za potrebe prezentacije i turističke eksploatacije.Nabavka obuhvata radove na zaštitnoj konstrukciji i pokrivanju (tesarski i pokrivački radovi), radove unutar Vile sa peristilom i prostora oko nje, ispod zaštitne konstrukcije ( radovi na demontaži i rušenju, zemljani radovi, betonski radovi, bravski, stolarski i staklorezački radovi, konzervatorsko restauratorski radovi).Dalje, u planu su radovi izvan gabarita zaštitne konstrukcije i radove na izradi info panoa i mobilijara.Obimni arheološki radovi sprovođeni tokom minulih godina nisu praćeni adekvatnim aktivnostima na tehničkoj zaštiti, konzervaciji, restauraciji i prezentaciji otkrivenog, "neprocenjivo bogatog arhitektonskog nepokretnog kulturnog nasleđa, piše u projektu arhitekture. Skoro ni jedna zaokrižena arhitektonska celina (objekat) nije u potpunosti arheološki istražena i u potpunosti spremna za sprovođenje sveobuhvatnih mera tehničke zaštite. Uprkos tome što su srpska država i društvo uložili velike sume novca, nalazište praktično nije privedeno nikakvoj nameni i nije spremno za adekvatno uključivanje u savremene turističke privredne tokove, piše u projektu. U Niškoj Banji u planu izgradnja termi "Kulište"U granicama projekta se nalaze Vila sa peristilom, terme, ogradni zid vile sa kapijom, Horeum (žitnica), Zanatski centar (vojničke barake), Crkva sa Hristovim monogramom, deo istočnog zanatskog centra, koji su istraženi ili delimično istraženi. Jedan od uslova za izbor ponuđača je da je u prethodne tri godine izveo radove adaptacije, rekonstrukcije, restauracije najmanje jednog objekta u vrednosti od 15 miliona dinara (bez PDV-a) na objektima koji su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.Rok za podnošenje ponuda je 22. februar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena.Mamuti iz Viminacijuma po ovome jedinstveni su u svetu (VIDEO)Prve istraživačke radove na Medijani sproveo je 1864. godine Feliks Кanic. Sistematska planska istraživanja započeta su tridesetih godina prošlog veka (1932.godine). U kontinuitetu (sa malim prekidima) u organizaciji Arheološkog instituta iz Beograda vrše se od 1961.godine, piše u projektu. Otkriveni arhitektonski sadržaji su, pre svega pod dejstvom atmoferilija, dovedeni u alarmantno stanje propadanja. Po osnovu stepena zaštite (izuzetan značaj), Medijana je u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda.Medijana arheološko nalazište je višeslojni lokalitet, na kome su pored antičkog naselja iz IV veka pronađeni i ostaci praistorijskog naselja iz bronzanog doba, kao i horizont iz gvozednog doba.
Aleksandra Stojiljković Ilić, vlasnica male tekstilne radnje Ais m sport iz Leskovca koja proizvodi sportsku odeću kaže da se težak, danonoći preduzetnički rad isplatio i raširili su posao na jugu, jugoistoku i severu Srbije, od Preševa do Bogatića. “Radila sam osam godina u privatnoj apoteci i prozvodnji kozmetike i parafarmacije. Nakon zatvaranja te firme, nisam imala mnogo mogućnosti da biram, rešila sam da se oprobam kao preduzetnik u sasvim drugoj oblasti od one za koju sam se školovala”, kaže Aleksandra Stojiljković Ilić, po struci inženjer biohemijkog i hemijskog inženjerstva. Njen suprug je sportski radnik i odlučili su da šiju sportsku odeću: dresove, šortseve, trenerke, pamučne majice, dukseve, kasnije i radnu opremu.“Mukotrpan rad se isplatio, napravili smo malu preduzetničku radnju i raširili posao, sportsku opremu prodajemo na jugu, jugoistoku i severu Srbije. Pre nekoliko godina počeli smo da učimo grafički dizajn i digitalni marketing, tako da sad samostalno radimo štampu na sportskoj opremi”, kaže ona.Njena firma je pre početka pandemije poslovala punim kapacitetom, dok je trenutno proizvodnja na “tihom hodu”, 50 odsto manja. Istovremeno, cena pamučnih i polester materijala je porasla za 20 odsto lane, pa su i povećali cenu gotovih proizvoda, što je uticalo na pad prodaje.Na početku pokretanja proizvodnje, kupili su tri polovne industrijske mašine, vrednosti oko 3.500 evra. U ovom poslu mnogo su joj pomogle, kako napominje, obuke za preduzetnike. “Obuke su mi pomogle da idem napred, mada su me svi sa čuđenjem i nevericom gledali kako pokrećem proizvodnju, ali u tom momentu nisam imala drugu mogućnost za posao. Od USAID-a dobila sam 2013. godine novu opremu za unapređenje biznisa, industrijske mašine kao i termoprese za štampu. Na konkursu 2016. koji je raspisala nevladina organizacija Eneca iz Niša, dobila sam štampač za sublimacionu štampu”, priča Aleksandra za Novu ekonomiju kako je njena porodična firma zaokružila ceo proces proizvodnje.Sportsku opremu danas prodaju sportskim klubovima, školama sportova, državnim institucijama, privatnim firmama. “Pratimo sve promene i trendeve u sportskoj opremi, promene se dešavaju suviše brzo. Da bismo opstali na tržištu i bili konkurentni moramo da idemo u korak sa vremenom i uvodimo sve novine kako bi bili zadržali naše stare kupce i pridobili nove”, kaže ona.Kod sportske odeće trenutno je aktuelan trend sublimaciona štampa na sportskoj opremi, to je štampa koja je postojna na visokim temperaturama, popularna je u digitalnim dekoracijama i takvu oprema je veoma tražena kaže vlasnica porodičnog biznisa, koja zapošljava četvoro radnika i angažuju još zaposlenih kad je povećan obim posla.
HBO Max, striming usluga kompaninije WarnerMedia, od 8. marta biće dostupna u još 15 zemalja Evrope, uključujući i Srbiju. Kompanija je saopštila da će uslugu, koja je trenutno dostupna u 46 zemalja u Severnoj i Južnoj Americi u Evropi, proširiti na Bosnu i Hercegovnu, Bugarsku, Češku, Mađarsku, Moldaviju, Holandiju, Severenu Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Portugal, Slovačku, Sloveniju i Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku. Netflix i Booking od sada imaju svoje predstavnike u SrbijiKasnije ove godine HBO Max bi trebalo da stigne u još šest zemalja Evrope, uključujući i Grčku i Tursku.HBO Max će biti dostupan na smart televizorima, uređajima za strimovanje, mobilnim telefonima, tabletima, kao i onlajn na sajtu HBO Max-a. Netfliks planira ulazak na tržište video igara
Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se ove godine poljoprivredna proizvodnja subvencioniše da pet milijardi dinara. Ta sredstva uvećana su za 246,2 miliona dinara, odnosno iznos finansijskih sredstava koja nisu potrošena prethodnih godina.Kako se dodaje, ukupan iznos od 105.000.000 dinara raspoređuje se za isplatu subvencija u skladu sa rešenjima iz sudskih presuda i koje prethodno nisu isplaćene.Podrška za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje iznosi 1,2 milijarde dinara (od toga 170.000.000 miliona dinara nije raspoređeno prethodnih godina.Subvencije u iznosu od 70,9 miliona dinara namenjene su za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne biljne proizvodnje u iznosu od 745.000.000 dinara od čega 575.000.000 dinara iz izvora finansiranja prihodi budžeta (01) i 170.000.000 dinara iz izvora finansiranja neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina (13), investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 70.000.000 dinara, podrška investicijama u nabavku opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 5.000.000 dinara, investicije u izgradnju i opremanje objekata u iznosu od 250.000.000 dinara, za podršku investicijama za elektrifikaciju polja u iznosu od 20.000.000 dinara i za digitalizaciju stočarske proizvodnje u iznosu od 50.000.000 dinara;ˮ.
Profesor na Katedri za termomehaniku Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac izjavio je da je Uprava za finansiranje energetske efikasnosti organizaciono najniži, potpuno kontrolisani i isključivo budžetski način finansiranja projekata energestke efikasnosti, piše Biznis.rs. "Formiranjem ove Uprave, što je bez ikakve dileme pozitivno, projekti će biti finansirani isključivo iz budžeta Srbije, odnosno kredita, a ne korišćenjem bespovratnih sredstava fondova EU koji bi nam u ovom drugom slučaju bili na raspolaganju", rekao je Banjac. Banjac je, kako je naveo, 10 godina bezuspešno pokušavao ubedim Ministarstvo finansija da dozvoli uspostavljanje Fonda za EE kao nezavisnu instituciju, koja bi pored sredstava budžeta Srbije mogla da koristi i bespovratna sredstva EU i drugih međunarodnih organizacija i fondova. "Nažalost, u tome nisam uspeo", rekao je Banjac.Osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navodi se u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024 godine.Formiranje Uprave prethodno je najavljivano za jun 2021. Uloga Uprave je, između ostalog, da priprema predloge projekata i sprovodi projekte enegetske efikasnosti koji se finansiraju sredstvima EU i drugih međunarodnih fondova, kao i da sprovodi sve aktivnosti u vezi dodele podsticaja za sprovođenje mera energetske efikasnosti i prati realizaciju ostvarenih ušteda energije, piše u Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Vlada je 20. januata usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, a efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta jedan je od tri ključna tri ključna izazova za konkurentnost, inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.
U novom podcastu Nove ekonomije i Zemlje znanja "Neću da ćutim" razgovarali smo sa Goranom Nikolićem, aktivistom Udruženja Spasimo Studenicu.Privatni investitor planira da na reci Studenici napravi branu za MHE visoku 24 metara. Međutim, reka Studenica se nalazi u biosferi Golija - Studenica koja je pod zaštitom UNESCO i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. Bilo kakva gradnja na reci, kao i sečenje stabala, krčenje šuma, što se uveliko radi u ovom trenutku, najstrože je zabranjena. Meštani su osnovali Udruženje, podnose peticije i poručuju da će učiniti sve da odbrane reku iz koje piju vodu.
Trideset odsto zdravstvenih ustanova (60 odsto u najmanje razvijem zemljama) nije opremljeno za rukovanje postojećim otpadom, a kamoli sa dodatnim otpadnom koji je nastao kao posledica Covida 19, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO).Zdravstveni radnici su zbog toga potencijalno izloženi povredama ubodom igle, opekotinama i patogenim mikroorganizmima, a zajednice koje žive u blizini loše vođenih deponija i lokacija za odlaganje otpada izložene su zagađenju vazduha od sagorevanja otpada, lošem kvalitetu vode ili štetočinama koje prenose bolesti.Desetine hiljada tona medicinskog otpada iz pandemije koronavirusa stvorilo je ogroman pritisak na sisteme upravljanja otpadom u zdravstvu, piše SZO. Medicinski otpad nastao u pandemiji je pretnja i za zdravlje ljudi i za životnu sredinu. Globalna analiza zdravstvenog otpada u kontekstu pandemije (status, uticaji, preporuke) koju je sprovela SZO zasniva se na oko 87.000 tona lične zaštitne opreme koja je nabavljena u periodu od marta 2020 i novembra 2021. i isporučena kroz zajedničku inicjativu UN-a za hitne slučajeve kao podrška zemljama u odgovoru na koronavirus. Autori su ukazali da je ova analiza samo ukazuje na obim problema otpada u pandemiji, ali da ne uzima u obzir robu koja je nabavljena van inicijative UN-a, niti otpad koji je nastao od strane građana kao što su medicinske maske. SZO ističu da je isporučeno preko 140 miliona kompleta za testiranje, sa potencijalom za stvaranje 2.600 tona neinfektivnog otpada (uglavnom plastike) i 731.000 litara hemijskog otpada (što odgovara jednoj trećini olimpijskog bazena).Navodi se i da je isporulčeno preko osam milijardi doza vakcine na globalnom novu, proizvodeći 144.000 tona dodatnog otpada u obliku špriceva, igala i sigurnosnih kutija."Apsolutno je od vitalnog značaja da se zdravstvenim radnicima obezbedi odgovarajuća zaštitna oprem. Ali je takođe od vitalnog zančaja da se obezbedi da se oprema koristi bezbedno vez uticaja na okolinu", rekao je izvršni direktor Programa SZO za hitne slučajeve Majkl Rajan. Za bezbedno korišćenje opreme potrebni su efikasni sistemi upravljanja, ali i vodiči koji bi zdravstvene radnike uputili kako da rukuju sa zaštitnom opremom i zdravsvenim proizvodima nakon upotrebe.SZO je iznela niz preprouka uključujući korišćenje ekološki prihvatljivog pakovanja i transporta, bezbedne i višekratne zašttine opreme, biorazradive maetrijale, investicije u u tehnolgouju tretmana otpada bez sagorevanaja."Značajna promena na svim nivoima, od globalnog nivoa do nivoa bolnica, u načinu na koji upravljamo tokovima zdravstvenog otpada je osnovni zahtev klimatski pametnih zdravstvenih sistema, na šta su se mnoge zemlje obavezale na nedavnoj Konferenciji UN o klimatskim promenama, i naravno, zdrav oporavak od koronavirusa i spremnost na druge hitne zdravstvene situacije u budućnosti", rekla je Maria Neira, direktorka SZO za zaštitu životne sredine, klimatske promene i zdravlje.
Širenje optimizma i lepa atmosfera je razlog što vam je na račun leglo po 100 evra, ako imate između 16 i 29 godina. Kaže ministar Mali da će se novac potrošiti, da li na kriptovalute, da li na knjige.A šta vi kažete, na šta ćete potrošiti sto evra od države?
Na nivou ProCredit grupe, u deset evropskih zemalja tokom 2022. godine biće instalirano ukupno 300 punjača za električne automobile, čije korišćenje je potpuno besplatno. Zahvaljujući proširenoj regionalnoj mreži, vozači ovih vozila će moći lakše da se odluče na duža putovanja. ProCredit banka do nedavno imala je 15 punjača, koji su strateški postavljeni u osam gradova (Subotica, Sombor, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Kragujevac, Čačak i Niš) i nalaze se ispred Zona 24/7 ove banke. Novih 27 postavljeno je na prometnim mestima i u blizini velikih saobraćajnica i autoputeva, kako bi bili lako dostupni. Kompletna mreža ovih punjača uskoro će biti dostupna vozačima na aplikaciji ProCredit Electric Stations. Naši građani koji voze električni automobil, moći će bez problema da pređu duže relacije i da dopune bateriju vozila na svakih 100 kilometara. I to potpuno besplatno. Pored toga što se na ovaj način pruža dodatna vrednost za ove vozače, pozitivan uticaj na kvalitet vazduha vremenom će biti evidentan.Ulaganje u električne punjače podudara se sa ekološkim opredeljenjem ProCredit banke, koja je postavila zaštitu životne sredine kao jedan od ključnih principa poslovanja. Jedan od ciljeva projekata ovog tipa je da se građani podstaknu na kupovinu električnih vozila. ProCredit se trudi da bude primer dobre prakse i na internom nivou, te u svojoj floti ima 15 električnih vozila. Banka planira da do kraja prvog kvartala ove godine sva vozila budu vozila sa nultom emisijom CO2, pošto teži da u skorijoj budućnosti postane karbonski neutralna.
Naknada za podsticajpovlašćenih proizvođača električne energije ostaće ista kao prišle godine i iznosiće 0,437 dinara po kilovat času (kWh), odlučila je Vlada Srbije. Ta naknada se plaća proizvođačima koji proizvode struju iz obnovljivih izvora energije.Naknada koja predstavlja jedan od takozvanih administrativnih troškova koji plaća svaki potrošač električne energije u Srbiji, poslednji put menjana je pre godinu dana.Za 2020. godinu ona je bila tri puta manja i iznosila je 0,093 dinara za kilovat čas.Šta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?Prema pisanju portala Balkangreenenergynews, visina te naknade na prosečmnom računu za struju u Srbiji tada je sa 33 dinara, skočila na 153 dinara.Ovaj trošak, koji se plaća za sve proizvođače "čiste" eletrične energije u Srbiji, dobijaju i vlasnici malih hidroelektrana (MHE), čijom izgradnjom su devastirana korita mnogih reka i potoka u Srbiji.ČIJA SU BROJILA: UDRUŽENJA POTROŠAČA PROTVI EPS DISTRIBUCIJE Pored njih dobijaju ih i vlasnici vetroelektrana, solarnih i gasnih elektrana. Podsticaji im se isplaćuju u vidu fid-in tarifa, ako su dobili status povlašćenih proizvođača električne energije i to praktično znači da im je država odobrila isplatu subvencija.Prema mišljenju predstavnika udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada, na računima za struju građani Srbije plaćaju još neke troškove koji nemaju veze sa utroškom struje: trošak garantovanog snabdevača, trošak za obračunsku snagu, naknadu za javne medijske servise, unapređenje energetske efikasnosti.GRAĐANI SE ŽALE: PLATILI SMO BROJILO 100.000, ZAŠTO DA GA USTUPIMO EPS DISTRIBUCIJI U Prosperitetu smatraju da bi Elektro-privreda Srbije (EPS), koja je državno preduzeće, samo naplatom troška obračunske snage svojim mogla da naplati oko 12,5 miliona evra mesečno, a da im pri tome ne proda nijedan kilovat-čas struje.Građani i privreda u Republici Srpskoj prošle godine plaćali su za 15% manju naknadu za subvencionisanje obnovljivih izvora energije.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
