Erste Group Bank AG (Erste Grupa) objavila je da je jedna od 418 kompanija iz 45 zemalja i regiona koje su uključene u Blumbergov Indeks rodne ravnopravnosti (GEI) za 2022. godinu, modifikovani indeks ponder...
USAID objavljuje konkurs za uslugu: "Rešenja za digitalni marketing", u okviru projekta CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth u cilju prikupljanja predloga radi pružanja podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u vlasništvu žena, za prodaju putem interneta i na onlajn tržištu."Očekivani rezultati programa su: podržana mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u ženskom vlasništvu u pokretanju novih kanala prodaje, razvoju e-prodavnica, uspostavljanju računa za elektronsko plaćanje (POS) i integraciji u postojeće platforme za e-trgovinu. Zatim, poboljšane ukupne legalne virtuelne poslovne performanse MMSP i izloženost na platformama za e-trgovinu, kao i povećana prodaja. Kao i razvijena virtuelna tržišta ili platforme za e-trgovinu MMSP i poboljšan digitalni marketing MMSP putem društvenih medija i razvoj alata za digitalni dizajn", navodi se u saopštenju. CATALYZE Innovative Blended Finance – the Engines of Growth (EoG) projekat je dizajniran da olakša otpornost malih i srednjih preduzeća Zapadnog Balkana u toku i nakon COVID-19 pandemije, pomogne njihov rast i otvaranje novih radnih mesta kroz poboljšanje pristupa odgovarajućim finansijama, kao i njihovog korišćenja.Aplikacije se podnose najkasnije do 1. marta ove godine elektronskim putem na email adresu – wbalkans.eog@thepalladiumgroup.com.
Vlada Srbije planira da se zaduži 608,3 miliona dolara kod kineske Export-import banke za izgradnju Fruškogorskog koridora, odnosno brzu soabraćajicu Novi Sad-Ruma. Vlada je uputila u skupštinsku proceduru Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredita za povlašćenog kupca za projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma (Fruškgorski koridor) između Vlade Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao zajamoprimca i Kineske Export-Import banke kao zajamodavca. U oktobru 2020. godine potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma (Fruškogorski koridor) između Vlade Srbije, "Puteva Srbije" , "Кoridora Srbije" i China Road and Bridge Corporation.Komercijalnim ugovorom je prdviđeno da će Srbija kreditna sredstva iskoristiti za pokriće 85 odsto vrednosti projekta, dok će ostatak, 15 odsto, obezbediti iz budžeta. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?Ugovorena cena za izradu projektno-tehničke dokumentacije, izvođenje radova i isporuku dobara prema Кomercijalnom ugovoru iznosi 715,7 miliona američkih dolara. Zakonom o budžetu za 2020. godinu odobreno je zaduživanje Srbije kod kineskih banaka u iznosu do 608.385.000 američkih dolara. Zakonom o budžetu za 2021. godinu iznos zaduženja za navedeni projekat je povećan na 610 miliona američkih dolara, dok je istim članom Zakona o budžetu za 2022. godinu taj iznos preciziran i iznosi 608.384.610 američkih dolara.Srbija uzima zajam od 134 miliona evra od kineske Exim banke Pod kojim uslovima se zadužuje Srbija?Rok dospeća kreditia je 20 godina, uključujući i period počekta od pet godina. Period otplate glavnice je 15 godina u 30 polugodišnjih rata koje dospevaju 15. maja i 15. novembra svake godine. Кamatna stopa je fiksna i iznosi tri odsto godišnje.Troškove obrade kredita (po stopi od 0,5 odsto na ukupan iznos) Vlada će platiti jednokratno, u iznosu od 3,04 miliona dolara, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora. Period raspoloživosti kredita je pet godina, uz mogućnost produžetka. Izgradnja Fruškogorskog koridora je od posebnog značaja za razvoj transportnog sistema Srbije i doprineće unapređenju efikasnosti i ekonomskih koristi u sektoru saobraćaja, smanjenju posledica teretnog saobraćaja i nepovoljnih uticaja na okolinu, rasterećenju drugih putnih pravaca, bržem protoku saobraćaja, navodi se u obrazloženju. Predmetna trasa se na početku vezuje na postojeći državni put Novi Sad-Zrenjanin-granica Rumunije, a na kraju na planirani državni Ruma-Šabac-Loznica, povezujući tako Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, odnosno veoma važne administrativne i regionalne centre kao što su: Novi Sad, Ruma, Šabac i Loznica, a posredno i Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Rumunijom.Srbija uzima zajam od 100 miliona evra za brzi internet u selima
Potrebno je dopuniti i izmeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji nije dovoljno jasan i ne reguliše sve oblasti, rekao je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu poda...
.jpeg){kind=small}
Rođena je 1909. godine u Požarevcu, u srpsko-italijanskoj porodici. Otac joj je bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, a majka, Danica Pavlović, praunuka najstarije Karađorđeve ćerke Save Karađorđević. Da se ostvari kao slikarka, nije mogla u svojoj rodnoj zemlji. Milena Pavlović Barili sasvim slučajno je početkom 20. veka upisala slikarstvo na minhenskoj akademiji (Akademie der bildenden Künste).Naime, prilikom slanja svojih radova, namerno ili slučajno, nije se potpisala. Kada je primljena i kada se prvi put pojavila, svi su očekivali muškarca. Međutim, videvši da je talentovana, Pavlović-Barili primljena je u klasu profesora Štuka. Na taj način, uspela je sebi da prokrči put i kreće da izlaže po Evropi, a stiže i do Amerike.Zadivljeni njenim talentom, čelni ljudi magazina "Vogue" angažuju je i 1940. godine 1. aprila izlazi broj sa njenim autoportretom. Negde u to vreme, biva angažovana i na oslikavanju postera za parfem "Escape" Meri Danhil. Plakat za parfem "Escape", foto: Nova ekonomijaI baš kada je krenula da ubira plodove svog rada, preminula je iznenada, u 37. godini života od srčanog udara u Njujorku.Iza sebe je ostavila mnoga dela koja danas možemo videti u njenom legatu u Požarevcu. Njene lične predmete, tašnu, češalj, cipele možete videti na izložbi "Velikanke srpske kulture", u Domu Jevrema Grujića koja je otvorena do 27. marta 2022. ili u videu ispod:
Dva mladunca orla krstaša koja su rođena prošle godine u Srbiji Društvo za zaštitu i proučavanje ptica prati uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Ornitolozima je kako se navodi poznato gde su se kretali od prvog izletanja iz gnezda, pa sve do danas. "Krstaši Mima i Mihajlo preleću ogromna prostranstva na jugu Panonske nizije. Od sredine jula pa do danas Mihajlo je preleteo 6.815 kilometara, a Mima 6.320, nebom teritorija Srbije, Mađarske i Rumunije", kaže Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.On podseća da mladim krstašima prete mnoge opasnosti poput trovanja, stradanja na dalekovodima i gladi zbog čega svakodnevno prate. U slučaju neke opasnosti, kako dodaje, zajedno sa kolegama iz država u okruženju spremni su da ih hitno spasu.Napomije se da su krstaši bili u Mađarskoj sredinom januara gde su ih uočili i fotografisali istraživači tokom zimskog popisa ptica vodenih staništa i Panonskog popisa ptica grabljivica. Na osnovu fotografija i praćenja zaključuje se da su u odličnoj kondiciji i da su savladali veštine pronalaženja i ulova plena.Orlovi krstaši Mima i Mihajlo, kao i još dve jedinke izlegli su se na severu vojvođanskog Banata u proleće 2021. godine.Foto: Ewa GlavatiSatelitsko praćenje i obeležavanje ptica ornitološkim prstenovima omogućava prezicno praćenje orlova pruža značajne podatke o najvažnijim lokalitetima i staništima na kojima se zadržavaju i koje bi trebalo očuvati.Orlovi krstaši se ubrajaju u najređe ptice u Srbiji budući da njihova populacija broji svega tri odrasla para. Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.Dužina njihovog tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka je mase od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.Krstaši postaju polno zreli tek sa 5 godina starosti. Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica podseća da treću godinu zaredom organizuje takmičenje u prihranjivanju ptica. Cilj je kako se objašnjava da se skrene pažnja na ptice koje zimuju u našem okruženju i kojima je potrebna pomoć tokom hladnih dana kada nema dovoljno hrane.Takmičenje je podeljeno u nekoliko kategorija kako bi svako za sebe mogao da pronađe neku aktivnost, učestvuje i doprinese. Prihranjivanje ptica može da bude i oplemenjujuća zimska razonoda: raspoznavanje vrsta, prebrojavanje ptica, fotografisanje ili njihovo crtanje.Tokom poslednjeg takmičenja probrojano je skoro 2.900 jedinku, a među njima 31 vrsta ptica kojima je pružena pomoć da lakše dočekaju proleće. U takmičenju je učestvovalo 77 ljudi, 35 je beležilo podatke o tome koje ptice dolaze do mesta sa hranilicama."Hranilice su najšečće posećivale velike senice, poljski i vrapci pokućari, kao i divlji golubovi. Za to vreme, 44 takmičara uzelo je učešće u kreativnim aktivnostima zimske prihrane: stiglo je 63 fotografije i 47 dečjih likovnih radova", dodaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Pobednik na fotokonkursu je Miša Zlatarov.Pobednica na likovnom konkursu za decu Jana Marčeta.Pobednik u kategoriji Hranilica sa najviše vrsta ptica je Rudo-Jan Ćefera iz Bačkog Petrovca koji je na pet hranilica tokom jednog posmatranja prepoznao i zabeležio 11 različitih vrsta ptica: gugutku, kopca, svraku, veliku i plavu senicu, crvendaća, poljskog vrapca, običnu zebu, žutaricu, zelentarku i jelovu senicu.Pobednica u kategoriji Hranilica sa najviše jedinki ptica je Biljana Marinović iz Kovina. Ona je na osam hranilica izbrojala 262 ptice. Na njenom meniju za ptice najčešće se nalaze suncokret, lojne kugle, pšenica, kukuruz i jabuke."Ono što je najvažnije i ispunjava optimizmom, a jasno se vidi na svim pristiglim radovima, jeste upućenost najmlađih na svet ptica i prirode", kaže vizuelna umetnica koja je bila jedan od članova žirija Bojana Lukić.Pore nje u žiriju su bili i Kalman Moldvai, grafički dizajner i Uroš Stojiljković, vizuelni umetnik.
Kada je Anica Ivanović, buduća lekarka, od otvarača limenki napravila prvu tašnu, mnogi iz njenog okruženja su je pitali kome će to da treba. Doduše, kako kaže, to su se pitali i kada je počela da se bavi "String art" umetnošću, slikanjem pomoću eksera i konaca. Međutim, u obe ove umetnosti Anica je veoma uspešna.Od učenja odmara tako što stvara, a pre godinu dana, napravila je prvu tašnu od limenih zatvarača. - To je došlo spontano, inspiraciju sam dobila na Pinterestu. Onda sam počela da skupljam te zatvarače. Za jednu manju torbu moram da skupim oko 500 komada. Tako da su se svi uključili u skupljanje. Otvorila sam i svoju stranicu na Instagramu i prodaja je krenula, objašnjava Anica Ivanović.Ne pravi samo torbe od otvarača, već i narukvice, ogrlice, novčanike. Ipak, dobila je i ponudu da napravi nešto sasvim neuobičajeno.- Drugarica je pitala da li bih mogla da joj napravim kupaći kostim od otvarača. Sada razmišljam kako bi to moglo da izgleda.Iako je na završnoj godini studija medicine, uspela je nekako da se organizuje i uklopi hobi i učenje. "Danju učim, noću šijem. Taj kreativni posao me odmara od knjige i slova. Kada imam puno porudžbina, a to se dešava, radim i učim paralelno", kaže Anica.Ko sve nosi metalne torbe i kako se one prave, pogledajte u novoj epizodi "Biznis storija" u produkciji Nove ekonomije.
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u 2021. godini bilo je 58.116 zaposlenih više nego prethodne godine. Ukupan broj zaposlenih u 2021. godini iznosio je 2.273.591, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,6 odsto.Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1,8 miliona, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 3 odsto.RZS: Zaposlenost u Srbiji povećana tokom trećeg kvartalaPreduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 395.917, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 2,8 odsto, navodi RZS.Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 60.960, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 8,2 odsto.Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000
U 2021. godini, u poređenju sa 2020., troškovi energije za kompanije porasli su za blizu 18 odsto. Očekuje se da će procenjeni troškovi energije u 2022. godini premašiti troškove energije za skoro 128 odsto u 2021. 12 odsto kompanija navodi prestanak proizvodnje kao meru za suočavanje sa rastućim troškovima energije. Gotovo polovina kompanija ističe da im je ugroženo dugoročno postojanje. To je pokazalo istraživanje koje je sprovela Privredna komora Slovenije među privrednim subjektima. Anketi se odazvalo 148 kompanija, a prema njihovoj ukupnoj potrošnji energije procenjujemo da je reč o reprezentativnom uzorku.Među ispitanim kompanijama, 30% je već zabeležilo više od 10% povećanja troškova energije u 2021. u odnosu na prethodnu godinu. Preko 35% njih procenjuje da će porast troškova premašiti 300% u odnosu na troškove 2021. Možemo pretpostaviti da je reč o preduzećima koja su 2021. godine i dalje imala energente u zakupu po niskim cenama, a u 2022. ulaze bez ugovora ili sa ugovorom sa aktuelnim cenama energije.Podaci pokazuju da je samo 43,5 odsto preduzeća koja su odgovorila na anketu Privredne komore u potpunosti dala struju u zakup za ovu godinu, a 21 odsto i gas. 10% preduzeća nema iznajmljenu struju za 2022. godinu, a 51% nema jedinicu prirodnog gasa.Kao najčešću meru za upravljanje povećanim troškovima energije, preduzeća navode prenošenje troškova energije na cene gotovih proizvoda (88%), zatim ograničavanje proizvodnje (39%) i smanjenje broja zaposlenih (27%); u krajnjem slučaju, obustava proizvodnje (12%) ili preseljenje proizvodnje u inostranstvo (8%). Anketirane kompanije su najčešće navodile da će bikovski rast cena energenata smanjiti profit (80%), smanjiti konkurentnost njihovih proizvoda (75%), neophodno povećanje cena njihovih gotovih proizvoda (72%), a skoro polovinu (47%). %).da je ugroženo dugoročno postojanje preduzeća.Kompanije poručuju da su već iscrpile sve svoje unutrašnje rezerve. Već ukidaju smene, produžavaju odmore, odlažu nebitnu proizvodnju da bi svoj rad učinili ekonomski opravdanijim, kupci više ne potvrđuju narudžbine, viškovi su na pomolu...„Mi smo u vanrednoj situaciji, jer dolazi do nenormalnog povećanja cena energenata. Situacija je veoma ozbiljna i većinu problema možemo očekivati 2022. godine“, kaže Vesna Nahtigal, izvršna direktorka PKS, dodajući da mnoge kompanije imaju dugoročnu strategiju zakupa energije, ali su ekonomski razlozi iznenađeni. „Pored bikovskih cena energije, on ističe visoke cene ostalih sirovina, nedostatak velikog broja materijala i komponenti i kašnjenja u lancima snabdevanja. Preduzećima su potrebni stabilni uslovi upravljanja, jasna je ona. „Cena električne energije je od vitalnog značaja za proizvodne kompanije i važan element konkurentnosti. Stoga se na nacionalnom nivou mora obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom i razumna cena. U suprotnom, neće biti privrednog rasta i san o očekivanoj visokoj dodatoj vrednosti će biti gotov.“ Mnoga preduzeća su u istraživanju istakla nedostatak nacionalnih strategija u ovoj oblasti. Podsetili su i da bi država trebalo da na nivou EU predloži da kuponima CO2 na berzi trguju samo kuponi, a ne berzanski špekulanti. Treba obezbediti veću predvidljivost i cena energije i dozvola na duži rok.Nahtigalova dodaje da je potrebno intervenisati u cenama energenata, makar u kratkoročnoj i privremenoj, odnosno bespovratnoj finansijskoj pomoći preduzećima u teškoćama, i to odmah. Prvi korak, koji se može preduzeti odmah, bio bi zamrzavanje povećanja mrežnih naknada, koje su porasle od 1. januara 2022. godine.
Evropska investiciona banka uložiće 500 hiljada evra bespovratnih sredstava za održivu budućnost javnog prevoza u Nišu kroz pripremu plana za održivi javni prevoz. Kako je saopšteno, EIB će finansirati pripremu plana za održivi javni prevoz, što će prestavljati okvir za obimnije investicije u saobraćajnu mrežu Niša.Investicije će unaprediti mobilnost u gradu kroz modernizaciju javnog prevoza i uvođenje drugih opcija, piše u saopštenju EIB-a.Banka je potpisala sporazum o saradnji sa gradom Nišom za finansiranje izrade plana održivog javnog prevoza, koji će omogućiti gradu da strateški odlučuje o investiranju u svoju saobraćajnu mrežu."Plan će pomoći da se investicije optimizuju kako bi se uveo efikasniji, čistiji, komforniji i bezbedniji sistem prevoza. Očekivani benefit tehničke pomoći je i uklanjanje teretnog saobraćaja sa postojećeg međugradskog železničkog koridora", piše u saopštenju.EIB: Telekomu kredit od 70 miliona evra za brži internetPotpredsednica EIB odgovorna za aktivnosti Banke na Zapadnom Balkanu Liljana Pavlova rekla da je jedan od prioriteta EIB, kao klimatske banke Evropske unije, da promoviše čistiji i održiviji transport kroz modernizaciju železničkog, rečnog i gradskog saobraćaja širom Zapadnog Balkana. "Ova tehnička pomoć će omogućiti razvoj projekata koji će doneti višestruke koristi ljudima koji žive ili putuju u Niš, kao i ekonomske benefite koje proizlaze iz bolje povezanosti unutar grada, kao i sa okolnim opštinama. Istovremeno, to će pomoći Nišu da reši neke od izazova urbanog razvoja i klimatskih promena i na taj način poboljša životnu sredinu i uslove života," rekla je ona. Od sledeće godine avionom iz Niša za BeogradGradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je da će plan održivog gradskog prevoza omogućiti Gradu da uskladi saobraćajnu mrežu sa novim investicionim ciklusom i strateškim usmerenjima. "Naša posvećenost smanjenju štetnih gasova i zaštiti vode, zemlje i vazduha ima veliki značaj u našim strateškim razvojnim planovima. Sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom počinjemo saradnju sa Evropskom investicionom bankom u okviru potpisanog ugovora", rekla je ona.Tehnička pomoć se pruža u okviru Tima Evrope i zajedničke Inicijative za finansiranje urbanih projekata, koju su EIB i Francuska agencija za razvoj (AFD) pokrenule radi podrške ambicioznim projektima urbanog razvoja.
Poljoprivreda, industrija, korišćenje fosilnih goriva i krčenje šuma uništavaju mnoga prirodna staništa i životinjsku populaciju, piše portal Klima 21. Zbog toga se razvijaju projekti čiji je cilj da se ugrožene vrste obnove vraćanjem u prirodu. U Srbiji je trenutno u toku projekat vraćanja evropskog bizona na Frušku Goru i Staru Planinu.Stručnjaci za očuvanje prirode pokušavaju da vrate životinje u njihova prirodna staništa meotodom takozvanog rivajldinga (rewilding). Krajnji cilj je da se preokrene negativni uticaj ljudskih aktivnosti koje su dovele do smanjenja ili isčezavanja mnogih divljih vrsta životinja.Organizacija koja je pionirski primenila tu metodu je Rewilding Europe, koja je osnovana u Holandiji 2011. godine. Nje cilj je da se milion hektara zemlje, uglavnom napuštenih poljoprivrednih površina, u deset evropskih oblasti, ponovo oplemeni do 2020.Projekat je uključivao lokalitete na zapadnom delu Pirinejskog poluostrva, Velebitu, Karpatima i delti Dunava i prva faza je uspešno završena.Tokom poslednje na tim područijima obnovljene su populacije iberijskog i evroazijskog risa, sivog vuka, evropskog šakala, mrkog medveda, evropskog bizona, jelena, beloglavog i egipatskog supa, velikog belog pelikana, koji su bili na ivici opstanka. SRBIJA KAO KOLONIZATOR PREMA SVOJIM PRIRODNIM DOBRIMA U organizaciji Rewilding Europe planiraju da naredne decenije vrate životinjske vrste na 15 različitih staništa površine 500.000 hektara. Među njima se po prvi put nalaze mora i obale.Evropski bizon je postao jedan od simbola ambicioznog poduhvata rivajldinga u Evropi, nakon što mu je poboljšan konzervacioni status na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN).Kako se naglašava, bizon bi uskoro mogao da se nađe u divljini na Fruškoj Gori i Staroj Planini. Međutim, zbog administracije, taj projekat se odužio, ali se i dalje radi na njemu. Za povratak bizona na Staru Planinu zalažu se aktivisti ekološkog udruženja Odbranimo reke Stare planine (ORSP).Foto: Nova ekonomija/Čedomir SavkovićKako se podseća, čovekov doprinos prirodnoj regeneraciji može da se sprovede uklanjanjem nasipa i brana na rekama, smanjenjem lova, zaštitom područja ili vraćanjem vrsta koje su nestale.U tom poslu, kako se objašnjava, ključno je stvoriti odgovarajuće početne uslove koji će prirodi omogućiti da samostalno obavi ostatak posla.Obnavljanjem ugroženih vrsta životinja se ne doprinosi samo određenoj populaciji životinja, već se obogaćuje biološka raznolikost celokupnog područja, što osnažuje čitav ekosistem.BIRN: U potrazi za zlatom na meti i zaštićena područja Neki od ovih prirodnih sistema kao što su travnjaci, tresetišta, močvare, šume mangrova. Korita morske trave i okeani su ponori ugljenika, sposobni da apsorbuju i skladište ugljen-dioksid iz atmosfere.Životinje koje žive u ovim ekosistemima pomažu u njihovom održavanju. Sa druge strane, poljoprivreda je najviše izmenila brojna prirodna staništa divljih životinja.Vlasti u Velikoj Britaniji, na primer razvijaju projekte proširenja zaštićenih područja u kojima učestvuju i farmeri, koji dobijaju novčana sredstva kako bi svoje posede pretvorili u zaštićena staništa.Izveštaj Svetske fondacije za prirodu (WWF) iz 2020. navodi da smo izgubili 68 odsto populacije divljih životinja za manje od 50 godina.
Osnivanje Uprave za finanisranje i podsticanje energetske efikasnosti i početak njenog rada očekuje se početkom ove godine, navodi se u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024 godine.Formiranje Uprave prethodno je najavljivano za jun 2021. Vlada je usvojila Program ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, a efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta jedan je od tri ključna tri ključna izazova za konkurentnost, inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.Procena je da će za subvencije i transfere za povećanje energetske efiksanosti koje bude dodeljivala Uprava u 2022. biti potrebno oko 20,83 miliona evra koje će biti praćene sa još oko 13,9 miliona evra iz budžeta jedinica lokalne sampuprave.Podsticaji će posebno biti usmereni na domaćinstva, za potrebe energetske sanacije stambenih objekata i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.Za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja, koje dobiju podsticaje za unapređenje EE od Uprave, biće predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji topletne energije.U Programu piše da je procena da će za sprovođenje reforme u 2022. godini biti potrebno oko 57 miliona evra za investicije i oko dva milona evra za izgradnju kapaciteta Uprave. U 2023. godini 112 miliona evra od čega 111 miliona za investicije i jedan milion za jačanje kapaciteta, a u 2024. godini oko 117 miliona evra za investicije.Subvencionisanje domaćinstava za prelazak na pelet, gas..Kako su i individualna ložišta u kojima se za sagorevanje koriste ugalj i mazut, veliki zagađivači životne sredine, Program ekonomskih reformi predviđa subvencionisanje domaćinstva za prelazak na čistije izvore energije (pelet, gas, električna energija). U Srbiji ima oko1,2 miliona individualnih ložišta (ukupan broj domaćinstva iznosi 2,6 miliona).
Računovođe i privrednici zahtevaju od Ministarstva finansija da se hitno odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskom fakturisanju do kraja 2022. godine."Prvi put se redovni finansijski izveštaji za 2021.godinu dostavljaju sa krajnjim rokom do 31.03.2022. godine. Računovođe nemaju vremena da daju podršku zakonskim zastupnicima za preuzeta ovlašćenja za fiskalizaciju, kao i pomoć kod implementacije elektronskih fiskalnih uređaja, gde upravo računovođe knjiže dnevne izveštaje sa specifikacijom naplaćenih sredstava, a da još nije poznato kako će se taj izveštaj dostavljati u računovodstvo", navodi se u saopštenju Računovodstvene komore Srbije.Važan razlog za odlaganje primene Zakona o fiskalizaciji, kako se navodi, je da je do 21. Decembra prošle godine Poreska uprava odobrila samo 56 dobavljača koji ispunjavaju uslove da prodaju elektronske fiskalne uređaje, što je mali broj. I nema mogućnosti za kvalitetnu implementaciju zakona u ovako kratkom roku kod ogromnog broja registrovanih obveznika koji imaju obavezu da promet evidentiraju preko elektronskog fiskalnog uređaja. Do 22. janura 2022.g. taj broj se povećao na 111 dobavljača za elektronske fisaklne uređaje, što je izuzetno mali broj da bi se stručno pokrili svi registrovani maloprodajni objekti i doprinelo bezbednom povezivanju elektronskih uređaja, zaključuju računovođe.Pored toga, zahtevaju od Ministarstva finansija, izmenu zakona kako bi se Sistem elektronskih faktura (SEF) kreirao u okviru Poreske uprave za PDV obveznike, a za javni sektor u Upravi za Trezor. Privrednici i računovođe su podržale reformu Poreske uprave koja je stručno sprovedena i taj posao, kako ocenjuju, treba da radi Poreska uprava jer to sigurnost za poreske obveznike. "Nije u skladu sa načelom zakonitosti da Ministarstvo predlaže Zakon o elektronkom fakturisanju i da predlaže da se Sistem elektronkih faktura nalazi u E upravi koja nijednim zakonom nije u nadležnosti Ministarstva finansija. Sa druge strane Poreska uprava i Uprava za trezor su u nadležnosti Ministarstva finansija, kao i nadzor primene Zakona o PDV", zaključuje se u saopštenju. Računovođe, takođe, traže, ukidanje informacionih posrednika u zakonu, jer žele da uvid u poslovne podatke, koji jesu poslovna tajna za PDV obveznike ( podaci o kupcima, dobavljačima, cenama, maržama za kupljena i prodata dobra..) ima samo Sistem elektronskih faktura SEF koji će biti u nadležnosti Poreske uprave. "Traži se da se izmenom Zakona o elektronskom fakturisanju uskladi član 7. Zakona, da elektronska faktura jeste računovodstvena isprava u smislu Zakona o računovodstvu i u svrhu vođenja PDV evidencija i da rok za preuzimanje sa Sistema elekstronkih faktura bude pet dana, usklađen sa rokom propisanim u Zakonu o računovodstvu, u kome dobavljač mora da dostavi fakturu kupcu na knjiženje i koja mora da se proknjiži u glavnoj knjizi u roku od pet dana", zahtevaju računovođe. Računovođe pitaju koji je kvalitet reforme uvođenja e-fakture ako ne ispunajva uslove za računovodstevnu ispravu, u smislu Zakona o računoovdstvu i u svrhu PDV evidencija u smislu ispunjavanja poreskih obaveza prema Zakonu o PDV? Računovođe podsećaju da faktura odnosno e-faktura mora biti validna računovodstvena isprava kao najvažniji dokumenat za evidentiranje u računovodstvu, koja proističe iz obligacionog odnosa kod PDV obveznika, što u skladu sa sadašnjim Zakono o elektronskom fakturisanju, nije usaglašeno. Takođe, od Ministarstva finansija zahtevaju vraćanje ukinutog prava na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, za određene proizvodne delatnosti u domaćoj privredi (odredba ukinuta u članu 48 a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koja je važila zaključno sa 2012. godine). Računovođe, takođe, traže izmenu Zakon o Arhivskoj građi i da se ne primenjuje retroaktivno, jer to nije moguće, obzirom da rok prevazilazi rokove čuvanja poslovne dokumentacije prema Zakonu o računovodstvu. Traži se da se obaveza primene Zakona o arhivskoj građi uredi sa primenom počev od 2023. godine."Traži se i dopuna člana 50 stav 1. Zakona o PDV, obveznik podosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda. Potrebno je dopuniti odredbu: “Izuzetno obveznik podnosi poresku prijavu u roku 20 dana po isteku poreskog perioda za decembar”. Zakonodavac bi morao uzeti u obzir činjenice, da je nemoguće ispunjavanje roka za dostavljanje PDV prijave za decembar do 15. januara, zbog neradnih dana, državnih praznika za Novu godinu i Božić i dopuniti odredbu u članu 50 Zakona o PDV, da se PDV prijava za decembar može dostaviti najkasnije do 20. januara naredne godine", zaključuje se u saopštenju. Zaključke sa zahtevima za odlaganje i izmenu važnih zakonskih propisa, sa održenih skupova privrednika I računovođa (22.12.2021. godine) u organizaciji Kluba privrednika Naissus i PKS RPK Niš gde je predavač ispred Udruženja Računovodstvene komore Srbije, bila Snežana Mitrović, dostavljeni su Ministarstvu finansija.
Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Hrvatskoj tokom 2021. godine bila je veća za osam, a vrednost njenog realnog dohotka za tri odsto u odnosu na 2020. godinu, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS) iz Zagreba. Sa druge strane reke Dunav, u Srbiji, poljoprivrednici očekuju da im država reši problem skupog mineralnog đubriva.Naknada zaposlenima u prošloj godini će, kako se procjenjuje, iznositi 1,2 milijarde kuna, što je rast od osam posto u odnosu na period od godinu dana ranije.Prema drugoj proceni, očekuje se da će u 2021. godini vrednost poljoprivredne proizvodnje biti veća za 19,7 milijardi kuna (2,6 milijardi evra), nego godinu dana ranije.Vrednost realnog dohotka u poljoprivredi procenjena je na 10,3 milijarde kuna (1,36 milijardi evra), što je rast od 3,1 odsto.Po podacima DZS, bruto dodata vrednost u poljoprivredi za prošlu godinu procenjuje se na 9,2 milijarde kuna (1,22 milijarde evra), što je u odnosu na 2020-tu rast od 5,8 odsto.REŠENJE ZA POLJOPRIVREDNE PENZIJE DO KRAJA GODINERatari se žale: Paleta đubriva skuplja od traktorske prikolice Uloženi rad u poljoprivredi prošle je godine ostao nepromijenjen u odnosu na godinu pre toga, dok se indeks realnog dohotka u toj oblasti proizvodnje po jedinici godišnjeg rada procenjuje na 58.406 kuna (7.700 evra), što je porast od 1,1 odsto.Kako se naglašava, reč je drugoj proceni realnog dohotka u hrvatskoj poljoprivredi.Situacija za poljoprivrednike u Srbiji pred prolećnu sezonu ne obećava ništa dobro u ekonomskom smislu, poskupljuje nafta, a već je poskupelo mineralno đubrivo. Država obećava da će problem u vezi sa đubrivom biti rešen.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je izjavio da će država obezbediti 400.000 tona mineralnog đubriva za predstojeću setvu i savetovao poljoprivredinicma da sačekaju i ne kupuju skupo đubrivo.Jeftinije đubrivo, kako je saopšteno, trebalo bi da se obezbedi narednih nedelja.
Prosvetari primaju na nivou republičkog proseka. Odnos između najniže i najviše plate u prosveti iznosi jedan prema 1,7. Da li je to malo, taman ili kako neki ocenjuju, i nezasluženo za jeda...
Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" u toku 2021. godine prihodovao je 300 miliona dinara od usluge testiranja na pristustvo koronavirusa na lični zahtev građana, piše u izveštaju o izvršenju budžeta ove institucije.U pitanju je testiranje koje se obezbeđuje na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.Vlada je sredinom januara ove godine snizila cene tesitiranja na lični zahtev sa 3.500 dinara na 1.800 dinara za antigenske testove i sa 9.000 na 6.000 dinara za PCR testiranje.U toku prošle godine Institut "Torlak" je znatno uvećao i pridode i rashode.Naime, u toku 2021. godine na račun Instituta slilo se 5,1 milijardi dinara, dok su prihodi godinu dana ranije bili 2,8 milijardi dinara.Rashodi Instituta su u toku prošle godine iznosili 4,4 milijarde dinara, dok su 2020. bili blizu 2,5 milijardi dinara."Torlak" je značajno uvećao troškove nabavke medicinskog i laboratorjskog materijala koji su porasli sa 1,9 milijardi dinara u 2020. godini na 4,4 milijarde dinara u 2021. godini.Povećanje rashoda za nabavku materijala najverovatnije je posledica ulaganja u proivzvodnju ruske vakcine o čemu je Nova ekonomija već pisala.Kada su u pitanju prihodi od testiranja na lični zahtev građana, u izveštaju za 2020. godinu se oni ne ističu, ali je napisano da je prihod Instituta za usluge PCR testiranja na pristustvo koronavirusa na uzorcima dostavljenih od strane zdravstvenih ustanova bio oko 227 miliona dinara.Podsetimo, najveći broj nabavki medicinskog materijala i opreme za od početka pandemije i dalje je tajan.Analiza Nove ekonomije pokazuje da je promet PCR testovima u toku 2020. godine bio najmanje 28,6 miliona evra, a da su najčešće korišćenje testovi proizvođača Sansure, BGI i Abbott.Kako i Institutu “Torlak” rashodi za nabavku medicnskog materijala porasli su i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO).Samo tokom 2020. godine, troškovi RFZO porasli su za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu, vidi se u javno dostupnim finansijskim izveštajima. Državni fond je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme, za šta je 2020. godine izdvojeno preko pola milijarde evra.
JKP "Parking servis" Beograd raspisalo je tender za stručni nadzor nad radovima na izgradnji garaže Pinki". Procenjena vrednost javne nabavke je 14 miliona dinara (119.082 evra).Zadatak stručnog nadzora je, između ostalog, da vrši kontrolu da li se izvođenje radova obavlja u skladu sa projektnom dokumentacijom, da li su materijal, opreme, uređaji i postrojenja koji se ugražuju u objekat ugovorenog kvaliteta, kao i da preduzima mere u slučaju odstupanja radova od tehničke dokumentacije. Jedan od uslova za izbor ponuđača je da je u tri godine (2018, 2019, i 2020) ostvario ukupan prihod od minimum 28 miliona dinara. Traži se i da je u periodu od prethodne tri godine pre isteka roka za podnošenje ponuda, izvršio stručni nadzor nad radovima na izgradnji objekata podzemne garaže čija je bruto razvijena građevinska površina ne manja od od 6.000 metara kvadratnih. Rok za dostavljanje ponuda je 21. februar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Konačno raspisan tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki"Na uglu Mihajla Pupina i Trešnjinog cveta u planu novi blokPočetkom januara "Parking servis" Beograd raspisao je tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki" sa izradom tehničke dokumentacije, a vrednost ove nabavke procenio je na 700 miliona dinara. Investitor je Grad Beograd. Objekat planirane javne podzemne garaže nalazi se ispod platoa Sportskog centra "Pinki" u Zemunu. Parking garaža je planirana kao jednoetažna podzemna garaža sa 150 parking mesta. U planu je i rekonstrukcija postojećeg platoa ispred "Pinkija". Krajem avgusta iz Opštine Zemun je saopšteno da će podzemna garaža kod Javnog preduzeća "Pinki" umesto jedne podzemne etaže za 160 automobila imati dva nivoa i 350 mesta za parkiranje."Planom detaljne regulacije bile su predviđene dve etaže, međutim, s obzirom na blizinu vode i problematiku samog terena bila su neophodna ispitivanja. Utvrđeno je da se ovde mogu graditi dva podzemna nivoa sa oko 350 mesta. Sada čekamo građevinsku dozvolu, i dok se sprovedu procedure, izabere izvođač radova, najverovatnije je da radovi krenu na proleće 2022", rekao je tada predsednik Gradske opštine Zemun Gavrilo Кovačević.U tenderskoj dokumentaciji za izgradnju garaže piše da je planom detaljne regulacije na lokaciji bila predviđena garaža od 220 parking mesta. "Međutim nakon usklađivanja prostornih kapaciteta lokacije sa aktuelnim zakonima i pravilnicima koji se odnose uglavnom na zaštitu od požara nije moguće ostvariti navedeni kapacitet", navodi se. Na mestu nekadašnjeg Centrotekstila niče stambeno poslovni kompleks
MaxBet kladionice se prodaju, objavio je na svom portalu renomirani regionali portal za korporativno pravo Seelegal. Kao lider na trzištu igara na sreću u regionu, MaxBet je sigurno može biti atraktivan partner za vodeće svetske priređivače igara na sreću kao i investicione fondove, komentariše za Novu ekonomiju Nemanja Koprivica, marketing menadžer u kompaniji MaxBet. Kako kaže, u ovoj industriji dolazi do ukrupnjavanja kapitala i u prethodnih godinu dana desile su se velike akvizivije. "Ipak vlasnici i menadžment MaxBet-a maksimalno su posvećeni ostvarivanju dobrih poslovnih rezultata, cilj je da svojim klijentima ponudimo jedinstveno korisničko iskustvo, a svojim zaposlenim najbolje uslove za rad", ističe Koprivica.MakBet grupu čine MakBet sportske kladionice i MakBet slot klubovi. Kompanija MaxBet nastala je 1997. godine, pod imenom „JuKrijkos“ u Zrenjaninu, navodi se na sajtu. Posluje u mnogim gradovima u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, a odnedavno i Africi.
.jpg){kind=small}
Srbija i Ujedinjeno Kraljevstvo su potpisali sporazum o vraćanju državljana Srbije koji nemaju pravo da budu u Velikoj Britaniji, uključujući inostrane kriminalce, objavila je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva na svojoj internet stranici.Britanska Vlada sporazum naziva istorijskim i ističe da njegovo potpisivanje znači i brže vraćanje u Srbiju što će doprineti "zaštiti britanskih granica i društva" što je u skladu sa Vladinim novim planom za imigraciju, navodi se u saopštenju.Sporazum su potpisali ministar spoljnih poslova Srbije Aleksandar Vulin i ministarka unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Priti Patel."Prioritet ove Vlade je očuvanje bezbednosti naroda ove zemlje, a mi se nećemo zaustaviti ni pred čim da vratimo one koji nemaju zakonsko pravo da budu u UK, uključujući inostrane kriminalce", rekla je Patel.Ona je dodala da potpisivanje ovog sporazuma ojačava aranžmane za povratak koje imaju sklopljene sa Srbijom i da će značiti "obračuvanje sa onima koji žele da zloupotrebe naše gostoprimstvo".Sporazum se odnosi na vraćanje onih koji nisu uspeli da dobiju azil, prestupnike iz drugih država, ali i pojedince koji su ostali u Britaniji i nakon isteka vize.U julu prošle godine Velika Britanija je potpisala sporazum o povratku i sa Albanijom, a u maju 2021. godine sa Indijom, piše u saopštenju.Ističe se i da je Britanija od 2019. godine uspešno vratila 9.286 stranih državljana iz zatvora i imigracionih centara.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
