Najnovije

Srbija

Budžet za 2022. predviđa rast plata i penzija, deficit od tri odsto

Vlada je danas usvojila Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu koji previđa povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade. U 2022. godni predviđa se deficit od tri odsto i javni dug od 55,5 odsto na kraju naredne godine. Budžet za 2022. godinu biće razvojnog karaktera, navodi se u saopštenju Vlade. Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu predviđa budžetske prihode i primanja u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara.U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara.Rast penzija za 5,5 odsto, veće zarada zaposlenih u javnom sektoruPenzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara. Кada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto.Takođe, od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac po prvi put preći 35.000 dinara (35.012 dinara), navodi se u saopštenju. Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Svet

Crna Gora napravila najdublju naftnu bušotinu na Jadranskom moru

U potrazi za nafotom Crna Gora je napravila najveću bušotinu na Jadranskom moru do sada, duboku 5.400 metara, oborivši dosadašnji rekord od 4.300 metara.Direktor Uprave za ugljovodonike Crne Gore, Marko Adžić, je obavestio da će prvi rezultati istraživanja da li ima nafte u crnogorskom primorju biti poznati do kraja godine i dodao oda će bušenje biti nastavljeno nakon završetka radova na dodatnom obezbeđivanju sigurnosti bušpotine, što ujedno navodi i koa razlog kašnjenja radova.Adžić, gostujući na jutarnjem programu Radio-televizije Crne gore, izjavio da je do sada izbušeno 5.400 metara dubine.„Sutra ćemo nastaviti sa bušenjem. Očekivali smo da ćemo saznati ima li nafte do septembra ili oktobra, ali zbog novonastalih uslova u bušotini morali smo da usporimo i ugradimo još jednu dodatnu kolonu zbog sigurnosti operacije. To nas je dosta usporilo, ali nadamo se da ćemo do kraja godine imati rezultate“, rekao je AdžićOn je istako da su očekivanja bila da će do septembra ili oktobra imati informacije ući u  rezervoare i da rokovi nisu mnogo probijeni budući da će informacije o tome šta je u rezervoarima imati do ddecembra.

Srbija

Beograd daje 80 miliona za povezivanje semafora optičkim kablovima

Grad Beograd planira da semafore i elektronsku saobraćajnu opremu (video kamere, informacione table) poveže optičkim kablovima, što će, kako navodi, omogućiti prenos podataka velikom brzinom i na bezbedan način.  Naime, Sekretarijat za saobraćaj raspisao je tender u kojem traži dobavljača za projektovanje, nabavku materijala i opreme i izvođenje radova na izgradnji sistema optičkih kablova za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije i elektronske saobraćajne opreme.  Prevashodna namena optičkih kablova je povezivanje semafora na raskrsnicama međusobno i sa centrom za upravljanje saobraćajem u Sekretarijatu za saobraćaj, piše u dokumentaciji. Procenjena vrednost javne nabavke je 79,1 miliona dinara.Kako se navodi u specifikaciji, uvođenjem optičkih kablova kao medijuma za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije (semafora) i elemenata saobraćajne opreme (video kamere, uranjajući stubići, informacionih tabli sa izmenjivim sadržaje ) omogućava se prenos podataka "velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan način". Sekretarijat navodi da je cilj ove javne nabavke da se unapredi sistem upravljanja saobraćajem i poveže svetlosna saobraćajna signalizacija i elektronska saobraćajna oprema sa Centrom za upravljanje saobraćajem koji se nalazi u Sekretarijatu za saobraćaj. Obustavljen tender za adaptaciju škola na klimatske promeneBeograd daje noćni prevoz u koncesijuPlan za Palilulu: Stanovi, privredna zona, komercijalni sadržaji na 294 hektaraU konkursnoj dokumentaciji piše i da je Sekretarijat za saobraćaj u prethodnom periodu finansirao izgradnju sistema optičkih kablova duž gradskih saobraćajnica, te da su optički kablovi postavljeni duž skoro svih glavnih gradskih saobraćajnica u centralnim delovima grada.Međutim, kako se dalje navodi, zbog uvođenja novih savremenih elemenata upravljanja saobraćajem (informacione table sa promenljivim sadržajem, uranjajući stubići za kontrolu pristupa pešačkim zonama, brojači saobraćaja i nove semaforizacije), postoji potreba za nastavkom proširenja sistema mreže optičkih kablova i zamena postojeće zbog povećanja postojećih kapaciteta. U predstojećem periodu planirana je, kako se navodi, modernizacija sistema za upravljanje saobraćajnim tokovima u Beogradu, koja podrazumeva postavljanje savremene semaforske opreme za rad u adaptibilnom sistemu i za čiju komunikaciju je potreban sistem optičkih kablova.Rok za dostavljanje ponuda je 9. decembar. 

Srbija

„Zaboravilja se na radna prava, najvažnije su investicije“

Država ne podstiče socijalni dijalog, a za to je odgovorna vlast, ocenila je izvršna direktorka Centra za demokratiju Nataša Vučković za portal Nezavisnost.org.Nedostatak socijalnog dijaloga je problem koji postoji dugo, evo i ove godine je izveštaj Evropske komisije ocenio slabost napretka u toj oblasti. Brzina donošenja strateških dokumenata i zakona je takva da onemogućava njihovo kompetentno sagledavanje od strane socijalnih partnera što, čini se, vlasti uopšte ne smeta – ova vlast ni na koji način ne podstiče dijalog, ni u jednoj sferi“.Deceniju rade preko zadruge, iako je zakonski maksimum 120 dana Dodala je da ni političke partije ne pokazuju veće interesovanje za probleme „sveta rada“.„Današnji dominantni narativ je da su investicije najvažnije, pa se zaboravlja često na ljudska prava, na radna prava. Nesumnjivo su investicije i ekonomski napredak mnogo važni, ali oni zajedno treba da služe društvenom napretku.""Ne mislim da političke stranke u dovoljnoj meri obraćaju pažnju na pitanje radnih prava, na politiku zapošljavanja, diskriminaciju na radu, pa samim tim i ne uvažavaju dovoljno sindikate. Evo na primer, koliko njih se oglasilo tokom pregovora o visini minimalne zarade", kaže Vučković."Državni organi najoštrije da sankcionišu kršenje prava radnika u Aptivu" Ona je da dodela da se sindikati suočavaju sa brojnim izazovima kao što je minimalna zarada koja nije dovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu, preko novih poblika rada u kojima se gube mehanizmi za zaštitu radnih prava. Veliki problem za zaposlene predstavljaju i nedovoljni kapaciteti Inspektorata za rad, kao i neprimenjivanje odredbi o zaštitnoj opremi.„Nestaju mnoga zanimanja, nastaju nova. A stiže i veštačka inteligencija koja će sigurno proizvesti mnogo promena na tržištu rada globalno. Sindikati moraju da idu u korak s vremenom, da unaprede menadžment, da se otvore prema novom potencijalnom članstvu...“Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Prema njenim rečima, neophodno je, pre svega, širenje sindikalnog članstva među mladima i ženama. „Ali mladima treba pokazati da sindikat može nešto da uradi za njih. Pozivati se samo na solidarnost, nije nažalost više dovoljno. Takođe, treba više uključiti žene. Posebno je važno da reaguje  brzo i kompetentno na nacrte strateških dokumenata i zakona, da stvara koalicije sa nevladinim udruženjima, političkim strankama srodne orijentacije“, ocenila je Nataša Vučković.

Srbija Moja prva plata

Za Moju prvu platu se prijavilo 13.000 mladih

Za program Moja prva plata koji se realizuje drugu godinu za redom, konkurisalo je 12.966 mladih ljudi, a radna mesta ponudilo je 8.699 poslodavaca, kažu u Ministarstvu rad, boračka i socijalna pitanja. Nakon prvog ciklusa, kako se dodaje, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević podsetila je da je ove godine Prema njenim rečima, napravljen je čitav niz reformi kako bi naši mladi ljudi ostali u svojoj zemlji, zasnovali porodice i privređivali.Kisić Tepavčević je ocenila da je Moja prva plata ostvarila izuzetne rezultate i da je, obilazeći preduzeća gde su mladi stekli prva radna iskustva, videla koliko da su oni posvećeni i odgovorni svom poslu. To je kako ocenjuje i rezultiralo da nakon prvog ciklusa programa gotovo polovina mladih zasnuje radni odnos i ostane u tim preduzećima.Prema njenim rečima Srbija kontinuirano prati novine koje se u zapošljavanja mladih primenjuju u zemljama EU i među kojima je najznačajniji program Garancija za mlade.Kako je dodala on podrazumeva da mladi dobijaju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili dodatnu obuku u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili završetka formalnog obrazovanja.

Svet

EU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao „zelena“ rešenja

U Briselu kruži predlog da se nuklearna energija i prirodni gas uključe u taksonomiju finansija zelenog bloka. Dokument je označen kao „naučna sramota“ od strane aktivista koji su upozorili da bi to narušilo kredibilitet EU u pogledu zelenih finansija.Takozvani „non-paper“ (nezvanični dokument), koji je dobio EURACTIV, sadrži detaljaljne tehnočke kriterijume za gas koji bi se kvalifikovali kao tranziciona aktivnost prema pravilima održivog finansiranja EU.Da bi se kvalifikovale kao „održiva“ investicija, gasne elektrane ili kogeneraciona postrojenja ne smeju emitovati više od sto grama ugljendoiksida po kliovat-satu, stoji u nacrtu dokumenta.Ovaj dokument je izašao nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da će izvršna vlast uskoro izneti predloge za gas i nuklearnu energiju kao deo pravilnika o zelenim finansijama. „Potrebno nam je više obnovljivih izvora energije. Jeftiniji su, bez ugljenika i domaći“, napisala je fon der Lajen na Tviteru nakon sastanka vrha EU pre dve nedelje gde su lideri raspravljali o odgovoru bloka na rastuće cene energije i dodala da je poreban stabilan izvor nuklearne energije, a tokom tranzicije i gas, zbog toga će istupiti sa svojim predlogom taksonomije.Kriterijumi za emisiju gasa od sto grama ugljendioksida po kliovat-satu su isti kao i raniji predlozi koji su kružili prošle godine, a koje je grupa od deset zemalja EU, naklonjenih gasu, odbacila kao prestroge zapretivši da će staviti veto na taj predlog. Da bi se ublažille kritike, u radu se izlažu dodatni kriterijumi za gasna postrojenja koja bi se kvalifikovala kao „prelazna aktivnost“, uz klauzu o prestanku upotrebe (do 31. decembra 2030.) za puštanje u rad novih postrojenja.Za gasne elektrane, kriterijumi da se kvalifikuju kao „prelazna aktivnost“ su da direktna emisija ugljendioksida bude niža od 340 grama ugljendioksida po kilovat-satu i da godišnja emisija ne bude veća od 700 kilograma po kilovat-satuZa kogeneraciona postrojenja,  kriterijumi su: emisije životnog ciklusa niže od 250-270 grama ugljendioksida po klivoat-satu i ušteda primarne energije od 10 odsto u poređenju sa odvojenom proizvodnjom toplotne i električne energije.Aktivisti osudili su ove kriterijume kao „radikalno slabije“ od prethodnih planova koje je izradila Evropska komisiji. Iz Evropske kancelarije Svetske fondacije za prirodu (WWF EU) ističu da je ovaj predlog naučna sramota koja bi zadala fatalni udarac taksonomiji, kao i da bi ozbiljno naštetilo održivoj finansijskoj agendi EU i da ga Komisija mora odbaciti zajedno sa državama članicama.Aktivisti nisu bili sigurni u vezi sa poreklom nezvaničnog dokumenta. Ali diplomate koje su razgovarale sa EURACTIV-om, na samitu EU pre dve nedelje, rekle su da Francuska radi „iza kulisa“ na stvaranju kompromisa o taksonomiji koji bi zadovoljio pristalice gasa i nuklearne energije.Na inicijativu Pariza, predstavnici zemalja EU koje imaju isto mišljenje održali su sastanak 18. oktobra na kojem su raspravljali o nuklearnom i prirodnom gasu u kontekstu taksonomije, rekao je diplomata EU. Sastanku su prisustvovale Bugarska, Kipar, Češka, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.Prema ovom izvoru, učesnici su diskutovali o kompromisnim predlozima za tehničke kriterijume za procenu održivosti gasnih i nuklearnih elektrana.Što se tiče dokumenta o nuklearnoj energiji, on se zasniva na preporukama Zajedničlkog istraživalkog centra Evropske unije koji je u julskom izveštaju zaključio da je nuklearna energija bezbedna i da stoga ispunjava uslove za zelenu oznaku prema taksonomiji.Dokument ne predlaže detaljne kriterijume održivosti u ovoj fazi i samo deli aktivnosti proizvodnje nuklearne energije u četiri kategorije: rad nuklearne elektrane, skladištenje ili odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva, vađenje i prerada uranijuma i prerada istrošenog nuklearnog goriva.„Non-paper“ dolazi nakon sastanka ministara energetike EU prošle nedelje gde je dvanaest zemalja članica govorilo u prilog uključivanja nuklearne energije u taksonomiju.Istaknuti kritičari uključivanja gasa i nuklearne energije u taksonomiju istakli su da će zagovornici uključivanja električne energije na gas i nuklearne energije u Održivu taksonomiju EU tvrditi da ove ekonomske aktivnosti imaju značajnu ulogu energetskoj tranziciji. Ovaj argument ne obuhvata suštinu jer dizajn održive taksonomije EU ima za cilj da definiše koje su ekonomske aktivnosti zelene, a ne koji ekonomski sektori su potrebni za prelazak na neto nultu ekonomiju do 2050. godine.

Svet

Netfliks najavio i igrice na svojoj platformi

Netfliks lansira svoje prve igre širom sveta u nastojanju da se probije na tržište pretplate na igre. Od utorka na aplikacija Netfliks za android uređaje biće dostupne i igrice.Za njhove pretplatnike  će biti dostupno pet igara, od kojih su povezane sa popularnom serijom sa popularnom serijom Stranger Things (Stranger Things: 1984; Stranger Things 3: The Game). Pored ove dve igrice biće dostupne i Card Blast, Teeter Up i Shooting Hoops,Iz Netfliksa su najavili da u ovim igricama neće biti reklama i kupovine kao u drugim mobilnim igrama.Najavljeno je da će korisinicima IOS uređaja igre biti dostupne u narednim mesecima. Dok početne igre imaju relativno jednostavnu grafiku i ležernu igru, Netfliks kaže da je u vrlo ranoj fazi, ali planira da na kraju kreira igre „za svaku vrstu igrača“.„Bilo da žudite za ležernom igrom koju možete da počnete od nule, ili za impresivnim iskustvom koje vam omogućava da kopate dublje u svoje omiljene priče, želimo da počnemo da gradimo biblioteku igara koja nudi ponešto za svakoga“, napisao je Majk Verdu, šef razvoja igara kompanije, a prenosi BBC.

Srbija

Polovni automobili najviše stižu iz Francuske i Nemačke

Pet zemalja iz kojih se uvozi najveći broj polovnih vozila u Srbiju su: Francuska, Nemačka, Italija, Rumunija i Belgija, pokazuje najnovije istraživanje kompanije carVertical “Uvoz polovnih vozila u Srbiju”. Francuska i Nemačka čine više od pola ukupnog uvoza polovnih vozila. S obzirom na to da postoj veliki autoproizvođači u ovim državama, dobri putevi i vozila koja u Srbiju stižu u pristojnom stanju, ove brojke ni ne čude. Na trećem mestu je Italija koja, uprkos velikom broju autoproizvođača, doprinosi samo sa 10,4 odsto. Gotovo isto toliko ima Rumunija, koja zauzima jaku četvrtu poziciju, zahvaljujući vozilima marke Dacia”, saopštila je kompanija carVertical.Na petom mestu je Belgija, na šestom Holandija, zatim slede Švajcarska, Poljska, Slovačka i na desetom mestu Austrija. Dakle, Francuska i Nemačka prednjače u broju uvezenih vozila, ali kako se tržišta razvijaju i rastu, možda ove dve države uskoro dobiju novu konkurenciju, navodi se u istraživanju za  2021. carVertical, platforme koja se bavi, između ostalog, i statistikom ovog aspekta trgovine i ima pristup podacima koji mogu biti korisni prilikom kupovine polovnog vozila. Platforma nudi i opciju provere lokacije prethodne registracije bilo kog vozila.“Vozila uvezena iz drugih država čine ogroman procenat vozila na ulicama Srbije, pre svega, zato što su ta vozila povoljnija od novih. Popularna je i kupovina retkih modela za čiju se vrednost predviđa da će rasti u narednom periodu, te kupac želi da ostvari profit na duže staze. Pojedini vozači kupuju vozilo iz nostalgije”, kažu u toj kompaniji.

Srbija

Vučić najavio mogućnost otkupa udela u mađarskoj nuklearnoj centrali

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Glazgovu, gde se održava globalni samit o klimi, da bi uskoro trebalo da se sastane sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i razgovara o mogućnosti da Srbija kupi određeni vlasnički udeo u mađarskoj nuklearki Pakš.Predsednik je najavio da će razgovarati sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom o mogućnosti da Srbija otkupi od 5 do 10, 12 odsto vlasničkog udela u nuklearanoj elektrani Pakš kako bi imala znatan deo čiste energije.Takođe je rekao je da je Srbija zainteresovana i za druge nuklearke u regionu i spomenuo da će obaviti razvog sa Bugarima o mogućem otkupu udela. Podsetimo, u Srbiji je na snazi zakona Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana koji donešen u tadašnjoj Jugoslaviji, kojim ne postoji pravni osnov ni da projektuje niti da gradi nuklearne elektrane u našoj zemlji. Zakon je donešen 1989. godine, tri godine nakon nukleatne katastrofe u Černobilju, rekao je Miordrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom energetskom savetu, za Ekapiju.

Svet

Gas ponovo stiže u Srbiju, otklonjen kvar u Bugarskoj

Transport gasa u Srbiju, Mađarsku i Rumuniju nastavljen je u ponoć, nakon otklanjanja kvara na gasovogu u Bugarskoj, saopštilo je bugarsko preduzeće Bulgartransgaz.Prenos je nastavljen pošto su završeni radovi na sanaciji havarije na delu gasovoda kod sela Vetrino, preneo je bugarski radio BNR. Prenos gasa je bio privremeno obustavljen 1. novembra.Кako se navodi, ambasada Ruske Federacije u Sofiji potvrdila je da je Gasprom na zahtev bugarske vlade povećao isporuke gasa Bugarskoj po povoljnim cenama.U novembru je cena gasa za Bugarsku pala na oko polovine prosečne cene gasa u Evropi.Češka ukida PDV na struju i gasLetnje pripreme za zimu: Koliko košta instalacija grejanja na gas?Američki tečni gas stigao u Bugarsku

Srbija

Nova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverte

Pošta Srbije raspisala je tender za kupovinu 810 bicikala procenjene vrednosti 82,5 miliona dinara. Ponuđač je u specifikaciji detaljno opisao karakteristike predmeta ove nabavke. Bicikli treba da budu žute boje, maksimalne težine 35 kilograma i dvostrano brednirani logom pošte.Od dodatne opreme, između ostalog, treba da poseduju torbu, korpu za prtljag, svetloodbojni prsluk, kao i točak izrađen od pune gume prečnika od 130 -150 milimetara. U specifikaciji se navodi da je ukupno dozvoljeno opterećenje bicikla minimum 190 kilograma. Pošta kupuje preko 1.000 mopedaPošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformeNaručilac je naveo da bicikl mora da ispunjava sve zahtevane tehničke specifikacije. Još jedan od uslova za dobijanje ugovora je da je privredni subjekt ostvario kumulativni prihod od 85 miliona dinara u periodu od prethodne tri godine. Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Pošta je juče raspisala tender i za nabavku službenih visokosigurnosnih koverti procenjene vrednosti 4,99 miliona dinara. Naime, Pošta nabavlja 301.710 komada službnenih visokosigurnosnih koverti (TIP 3) i 174.970 komada službenih visokosignosnih koverti (TIP 4). Koverte treba da budu izrađene od polietilena. U specifikaciji se navodi da su koverete bele boje, a štampa na kovertama tamno plave.Rok za dostavljanje ponude je 12. novembar. Planirana kupovina bicikala i koverti samo je jedno u nizu najavljenih ulaganja Pošte Srbije proteklih meseci. Prethodnih meseci Pošta je raspisala javne nabavke za kupovinu uniformi, 1.000 mopeda, kao i za sistem unapređenja kurirskog servisa.V.d . direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.   

Srbija

Bošu 6,5 miliona evra subvencija za proširenje proizvodnje brisača

Kompanija Robert Bosch (Robert Boš) iz Beograda, koja je u vlasništvu istoimene holandske kompanije, dobila je 6,5 miliona evra subvencija za proširenje kapaciteta proizvodnje.Ugovor o dodeli podsticaja potpisan je u oktobru ove godine.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara Boš se obavezao da će do kraja 2025. godine zaposliti najmanje 892 nova radnika na neodređeno vreme, kao i daće uložiti 62,7 miliona evra u istom periodu.Nakon što zaposli sve nove radnike, Boš bi trebalo da ima najmanje 3.062 zaposlenih, s obzirom da je u septembru 2020. godine, kada se Bosch prijavio za dodelu subvencija, imao ukupno 2.170 radnika.Novom vlasniku Kuršumlijske Banje bliskom SNS-u 2,5 miliona evra subvencija Kompanija ima obavezu da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 3.062 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta. S obzirom na to da je plan da ulaganja po ovom projektu traju do kraja 2025. to znači da Boš ne bi smeo da smanjuje broj zasposlenih ispod ovog broja do 2030. godine.Sindikat Nezavisnost je pre nedelju dana saopštio da će od 1. decembra u Bošu biti povećane linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara.Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji Kamen temeljac za Boš fabriku u Pećincima je položen 2012. godine, a proizvodnja sistema brisača je počela 2013. godine. Boš je počeo sa proizvodnjom motora za sisteme brisača u fabrici u Pećincima 2019, a 2021. počinje razvoj Comfort Actuators poslovne jedinice, piše u izveštaju o poslovanju ove kompanije.

Srbija

Robert Boš povećava plate radnicima u Srbiji

U kompaniji Robert Boš Srbija potpisan je novi kolektivni ugovor kojim je predviđeno povećanje zarada od 1. decembra, saopštilo je povereništvo Sindikata Nezavisnost u tom preduzeću.Novim kolektivnim ugovorom u ovoj kompaniji sa približno 2.000 zaposlenih predviđeno je da se od 1. decembra neto zarade povećaju linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara, preneo je portal Nezavisnost.org. Od 1. januara naredne godine nadoknada za noćni rad će biti uvećana “sa 28 odsto na 40 odsto”, kao i mesečni bonus (20 odsto). Ugovoreno je i povećanje godišnjeg odmora sa 26 na 27 dana, dok će plaćeno odsustvo sa posla ubuduće moći da traje 7 umesto dosadašnjih 5 dana.U saopštenju je objašnjeno da povećanje osnovice zarada i nadoknada za prekovremeni, odnosno noćni rad, znači da će plate ukupno porasti za neto iznos od 8.000 do 12.000 dinara, zavisno od radnih pozicija zaposlenih.Robert Boš, jedan od najvećih svetskih proizvođača kućnih aparata i auto delova, u Srbiji je osnovao svoju regionalnu firmu 2006. godine.

Svet

Yahoo od 1. novembra nedostupan u Kini

Usluge kompanije Jahu (Yahoo) od 1. novembra više nisu dostupne u Kini, prenosi Forbes. "Zbog sve izazovnijeg poslovnog i pravnog okruženja u Kini, paket usluga kompanije Jahu više neće biti dostupan u kontinentalnoj Kini od 1. novembra", navela je kompanija u saopštenju. Jahu navodi da ostaje posvećen pravima svojih korisnika i slobodnom i otvorenom internetu. "Zahvaljujemo svojim korisnicima na podršci", poručio je Jahu. Povlačenje Jahua usledilo je nakon što je Linkdeln koji je u vlasništvu Majkrosofta napustio Kinu zbog "značajno izazovnijeg poslovnog okruženja".Sve češća upotreba tehnologije za prepoznavanje lica u Kini, građani zabrinutiKineske vlasti šire upotrebu zdravstevnih aplikacijaGugl se pod cenzurom vraća u Kinu?Prisustvo Jahua u Kini je iz godine u godinu bilo sve manje. Još od 2015. godine kompanija je smanjila poslovanje u toj državi, nakon što je zatvorila predstavništvo u Pekingu gde je otupstila stotine članova osoblja. Kompanija Jahu je 2005. godine kupio 40 odsto udela u kineskom gigantu Alibaba, platformi za e-trgovinu, ali je kupljeni udeo 2012. godine počela da prodaje. Tehnološki giganti kao što su Gugl, Fejsbuk, Redit i mnoštvo međunardnih sajtova sa vestima već dugo vremena su zabranjeni u Kini kao rezultat sveobuhvatne cenzure poznate kao "veliki zaštitni zid". 

Srbija

NALED organizuje obuku za razvoj onlajn trgovine

U Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu i Valjevu Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizuje program obuke za razvoj onlajn prodaje, bezgotovinskih plaćanja i pozicioniranja na Google mapama, kao i informacije o novom sistemu fiskalizacije. Program je namenjen preduzetnicima i mikro preduzećima koji žele da modernizuju poslovanje."Kriza izazvana pandemijom Covid-19 uvela je privrednike u novu eru poslovanja i nametnula digitalizaciju kao top prioritet. Naši stručni konsultanti posetiće najmanje 500 preduzetnika i malih privrednika, a posetu je moguće organizovati sve do 31. januara", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.Eksperti će kako dodaje tokom programa Mali biznis u malom prstu objasniti sve korake i prednosti takvog poslovanja, ali i istaći sve zakonske obaveze koje u tom slučaju moraju poštovati. Prema njenim rečima, procedura registracije preduzeća na Google mapama traje manje od deset minuta."Google maps kupcima olakšava da pronađu sve potrebne informacije o datom preduzeću, radno vreme, kontakt i GPS lokaciju. Potrošači na ovaj način mogu da ostavljaju recenzije i da pozitivnim ocenama uvećaju poverenje u njihov kvalitet. Očekujemo da na kraju kampanje najmanje polovina privrednika registruje poslovanje na Google mapama", dodaje Jovanović.Sto evra za početak onlajn prodavniceOnlajn kupovina: Šta i kako smo naručivali 2020. godine? Preduzeća i preduzetnici iz pet gradova kojima je potrebna ova vrsta podrške posetu konsultanata mogu da zakažu putem i-mejl adrese digitalnikaravan@naled.rs. Karavan Mali biznis u malom prstu deo je projekta Mali biznis informator koji se organizuje uz podršku Britanske ambasade, kao i sa ministarstvima privrede i finansija.Kako se dodaje, pored karavana Mali biznis u malom prstu, u pripremi je i interaktivni portal Mali biznis informator koji će početi sa radom od Nove godine.Na portalu Preduzetništvo privrednici će uskoro moći da pronađu podsajt i sve informacije koje se tiču poslovanja: kada i kako plaćati poreze, da li postoje takse i naknade koje treba izmiriti, kako poslovati na internetu.U saradnji sa Ministarstvom finansija organizuju se i obuke za korišćenje sistema elektronskog fakturisanja, koje su namenjene privrednicima i javnom sektoru.

Srbija

Studenti FON-a treći na svetu u rešavanju studije slučaja

Grupa studenta sa Fakulteta organizacionih nauka po imenu Case Study Club-a FON-a osvojili su treće mesto na svetskom takmičenju u rešavanju studije slučaja Rotterdam / Carleton International Case Competition 2021, koje je održano u periodu od 24. do 30. oktobra 2021. godine u organizaciji Univerziteta Кarlton iz Кanade.Studenti Miloš Mihajlija, Tamara Đorđević, Mina Petrović i Milica Đerić do ovog uspeha došli pod mentrostvom prof. Dr Slavice Cicvarić Кostić i prof. dr Vesne Damnjanović Pored naših studenata na takmičenju su učestvovali studenti sa renomiranim svetskim univerzitetima i poslovnim školama sa pet kontinenata.Takmičari su kroz šest dana rešavali tri različite studije slučaja iz različitih industrija. Tokom prve studije slučaja naši studenti su najbolje prikazali svoje znanje i veštine.Zadatak koji se našao pred studentima bio je određivanje strategije i plana širenja poslovanja vodeći računa o ciljnoj grupi potrošača, odgovornosti prema lokalnoj zajednici i snabdevačima i ekološkim uticajima.Tim je bio pohvaljen za precizno definisanje problema, kreativno rešenje i dobro razrađenu strategiju širenja poslovanja, koja je definisana i predstavljena u kontekstu održivog razvoja i u skladu sa ciljevima održivog razvoja..đU finalu su osvojili bronzanu medalju, dok je prvo mesto osvojio tim sa Erasmus Univerziteta iz Roterdama(Erasmus University, Rotterdam School of Management), a drugo Norveška poslovna škola (BI Norwegian Business School).

Srbija

Obrazovan tim koji će procenjivati da li su putnički letovi sigurni

Vlada Srbije je oformila Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo čiji će zadatak biti da svake godine procenjuje rizik za međunarodne aerodrome, a po potrebi i za ostale sa kojih se obavlja komercijalno letenje.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd Procenu rizika će raditi za kritičnu infrastrukturu, objekte i sisteme, uključujući i informacione sisteme koji se koriste za potrebe civilnog vazduhplovstva. Takođe, Tim treba da prcenjuje da li postoji rizik kada strani avio-prevozilac obavlja letove ka ili od destinacije koja se nalazi u zoni sukoba.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Tim ima 18 članova, a čine ga predstavnici ministarstava građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, unutrašnjih i spoljnih poslova. Takođe, članovi su i predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbenost i zaštitu tajnih podataka.Tim je dužan da sarađuje sa nadležnim državnim organima i vazduhoplovnim subjektima u vezi sa pretnjom i rizikom, piše u odluci.Vojska u službi političkog marketinga

Svet

Fajzer očekuje 36 milijardi dolara prihoda od vakcine

Kompanija Fajzer očekuje da će prodaja od vakacine protiv koronavirusa dostići 36 biliona dolara u ovoj godini, piše Financial times. Za 2022. godinu Fajzer prognozira 29 biliona dolara od prodaje vakcine. Kompanija je u saopštenju naglasila kako vakcina koju su proizveli sa nemačkim partnerom a "BioNTech" dominira svetskim tržištem i transfomiše finansije kompanije. Fajzer je u odnosu na februrar više nego udvostručio prognozu prodaje vakcine protiv koronavirusa za 2021. godinu. Fajzer: Verovatno će trebati i treća doza vakcineFajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinacijiFajzer koji profit od prodaje vakcina deli sa nemačkim partnerom, prikupio je 13 biliona dolara od direktne prodaje u trećem kvartalu.Analitičari su predviđali da će prihodi od vakcina protiv koronavirusa biti nešto ispod 11 biliona dolara u proseku, prema anketi Refinitiva.

Srbija

Inflacija u septembru dostigla 5,7%, u decembru ide preko 6%

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da iako je niska i stabilna inflacija u proseku od 2 odsto preovladavala proteklih sedam godina u avgustu i septembru je zbog suše i visokog rasta svetskih cena energenata iznosila 4,3 odnosno 5,7 odsto.NBS objašnjava da se međugodišnja inflacija kretala ispod donje granice dozvoljenog cilja, odnosno neznatno iznad jedan odsto usled niskih svetskih cena nafte i ostalih primarnih proizvoda kao i niskih cena neprerađene hrane na domaćem tržištu. Ova stopa inflacije je delom bila i očekivana jer je upravo rezultat niske baze od prthodne godine.U aprilu ove godine infacija se vratila na nivo oko centrane vrednosti cilja od 3 odsto, da bi se u avgustu i septembru našla na 4,3 i 5,7 odsto, a prosečna međugodišnja inflacija u periodu od januara do septembra iznosi 3 odsto.„Kada je reč o septembarskoj inflaciji od 5,7 odsto, gotovo dve trećine tog rasta (doprinos od 3,6 procentnih poent) odnosi se na faktore na koje monetarna politika svojim instrumentima ne može da utiče“, ističe se u saopštenju NBS. 1,8 procentnih poena odnosi se na cene prerađene hrane koje su međugodišnje povećane za 17,9 odsto, 0,8 procentnih poena se odnosi na cene prerađene hrane koje su povećane za 3,7 odsto dok se 1 procentni poen odnosi na cene derivata nafte koje su povećane za 16,3 odsto.Kako objašnjava NBS ovo su sve faktori koji u prisutni i u ostalim zemljama sveta i nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta. Ako bi NBS reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike ostvarila bi neznatan uticaj na faktore popout cena hrane i energenata kao i da bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi jer bi značajno uporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje iljučijući i životni standard stanovništva.„NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti.“ ističe NBS.NBS je prestala da kobezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu i tako pooštrila uslove i situaciju likvidnosti, od oktobra je prestala sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, i iskoristila je fleksibilnost monetarne politike koju ima i bez promene referentne kamatne stope.Uzevši u obzir globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koja se očekuje na nivou cele 2021. godine kreće se u rasponu od 3,5 do 4 odsto predviđaju u NBS.Što se tiče inflacije u decembru, očekuje se kretanje inflacije u rasponu od 6 do 7 odsto, u odnosu na decembar prošle godine kada je međugodišnja inflacija iznosila 1,3 odsto odnosno bila je ispod donje granice dozvoljenog cilja pa je očekivan njen porast krajem ove godine.NBS očekuje da će inflacija u dkretati na u tom rasponu tokom prvog kvartala sledeće godine, a da će se vratiti na centralnu vrednost od 3 odsto u drugoj polovini godine. „Sve više radova svetskih ekonomista „hvata korak“ sa prakosom koju godinama unazad pokazuju određene zemlje u razvoju sa istaknutim nivoom evroizacije/dolarizacije“ navodi se u saopštenju NBS i ističe da je stabilnost deviznog kursa lokalne valute u odnosu na repernu valutu od velike važnosti za stabilnost cena i finansijskog sistema.Bzna inflacija u Srbiji se od početka godine kreće na nivou od oko 2 odsto čemu je doprinela stabilnost deviznog kursa, budući da je kurs dinara prema evru već godinama relativno stabilan.NBS objašnjava da je izvesno da će se međugodišnja inflacija na nivou pojedinačnih meseci još neko vreme kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstpanja, ali će prosečna međugodišnja inflacija u 2021. i 2022. godini ostati u granicama cilja.