Najnovije

Srbija

RIK dodelio ugovore u postupcima „hitnih“ nabavki

Republička izborna komisija (RIK) dodelila je ugovore za nabavku softvera za pisarnicu, laptop računara i onlajn obuka. RIK je te tri javne nabavke "usled izuzetne hitnosti" sproveo u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Ugovor za softver dodeljen je kompaniji Fadata iz Beograda, a njegova vrednost je 7,08 miliona dinara (sa PDV-om). Pored firme Fadata, RIK je u postupku za nabavku softvera poziv uputio i firmama Digital Archiving i Laptop centar. Ponude su stigle od Laptop centra i firme Fadata. RIK je ponudu "Laptop centra" ocenio kao neprihvatljivu jer nije dostavio tehničku dokumentaciju za ponuđeni softver, proizvođački katalog ponuđenog softvera ili drugi tehnički dokument iz koga se jasno i nedvosmisleno može utvrditi da li ponuđeni softver ispunjava sve zahtevane karakteristike. Naručilac nije bio u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude, niti da je uporedi sa drugim ponudama.Ugovor za nabavku laptop računara za potrebe održavanja elektronskih sednica, vredan 23,9 miliona dinara (sa PDV-om), dodeljen je kompaniji Digitron ist.Ugovor za onlajn obuke za GDPR/270001, vredan 2,37 miliona dinara (sa PDV-om) dodeljen je kompaniji PDCA konsalting iz Novog Sada.  Ponuda ove kompanije ocenjena je kao najpovoljnija. Poziv u postpku nabavke za računare je upućen i kompanijama Magnetic system i Prointer sistem. Nabavke su "usled izuzetne hitnosti" sprovedene u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Hitnost je prouzrokovana događajima koje RIK "nije mogao da predvidi", a okolnosti koje opravdavaju hitnost nisu prouzrokovane postupanjem izborne komisije, pisalo je u oglasima o javnim nabavkama. Naime, kako se obrazlaže, predsednik Srbije raspisao je 15. februara vanredne parlamentarne izbore u Srbiji koji će biti održani 3. aprila, a zakonima je propisana obaveza da se na sajtu RIK-a objavljuju svi akti koje donosi Republička izborna komisija, opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije. 

Srbija

Casa Forte Global Money Week 26. marta

Global Money Week ove godine se održava 26. marta i obeležava 10. jubilej, a Casa Forte je ponovo jedan od vodećih partnera dogadjaja za Srbiju, saopštila je Casa Forte. Na panelu "Build your future, be smart about money" govornici će kroz praktične primere objasnuti značaj finansijske pismenosti za decu, mlade, preduzetnike/ce.Govornici:➡️ NjKV princeza Ljubica Karađorđević ➡️ Bojan Mišković, bankarski ekspert ➡️ Biljana Lazarević, Senior Consultant, ispred organizatoraPanel će biti na ZOOM platformi, 26. marta u 12h. Prijava na link.Svaki registrovani učesnik dobija e-book: “Korak ispred, priručnik za razvoj MSP" 

Srbija

Jagodina daje 57.000 evra za „ol inkluziv“ u Hurgadi

Putovanje u egipatsko letovalište Hurgadu gradska uprava Jagodine plaća 6,7 miliona dinara, odnosno blizu 57.000 evra. Na put bi trebalo da idu zdravtsveni radnici i privredno-poltička delegacija, vidi se iz dokumentacije sprovedene javne nabavke.Posao pružanja hotelske usluge dobila je egipatska firma Titanic For Investment & Development iz Hurgade, koja je ujedno bila i jedini ponuđač.Palma vodi medicinare i političku delegaciju u Paraliju, put plaćaju Jagodinci Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i investicije je na tenderu tražila hotelske usluge za 159 članova delegacije koju čine zdravstveni radnici i članovi privredno-političke delegacije.Nabavka obuhvata putovanje 7-14. aprila ove godine za 144 osoba i 8-15. aprila za 15 osoba.Uslov je bio da usluga bude "all inclusive" (sve uključeno), a da lokacija bude u južnom delu oko 17 kilometara od centra Hurgade i aerodroma."Hotelski kompleks mora da ima privatnu plažu, akva park, puno bazena, restorana i barova", piše u tenderskoj specifikaciji.Traženo je i da u okviru ponude budu uključene i dve svečane večere za 159 osoba.Skupštini Jagodine potrebne usluge restorana sa najmanje 200 mesta Sekretarijat je početkom marta skratio rok za dostavljanje ponuda, umesto do 9. marta, do 7. marta.Razlog za skraćenje roka je poremaćj na deviznom tržištu, a zbog toga što je Jagodina dozvolila iskazivanje cene u ponudi u dolarima.Na pitanja Nove ekonomije ko će činiti privredno-političku delegaciju, kao i iz kojih sredstava se finansiraju hotelske usluge, iz jagodinske uprave nisu odgovorili.

Svet

Londonska berza zbog skoka cena obustavila trgovinu niklom

Nakon neviđenog poskupljenja nikla od 250 odsto u poslednja dva dana, Londonska berza metala obustavila je trgovinu tim metalom, prenosi Bloomberg. Kako se dodaje, cene nikla su skočile zbog ruske invazije na Ukrajinu.Glavna briga koja je zadala glavobolju trgovcima niklom odnosi se na snabdevanje tim metalom iz rudnika u Rusiji, pa su cene tog metala na Londonskoj berzi metala porasle na 100.000 dolara po jednoj toniObustava trgovine niklom usledila je nakon što su investitori i predstavnici iz oblasti industrije koji su prodali nikl pokušavali da otkupe ugovore o prodaji tog metala, a brokeri požurili da naplate svoje marže i pokriju gubitke.Ko finansira Putinov rat Berzanskoj jedinici kineske državne banke China Construction Bank, koja je broker najvećeg proizvođača nikla, kompanije Tsingshan Holding Group, Londonska bezra metala dala je dodatno vreme, kako bi mogla da naplati stotine miliona dolara u maržama koje je propustila da naplati u ponedeljak.Obustava trgovine niklom na Londonskoj berzi metala, kako se dodaje, trajaće najkasnije do kraja dana.Nikl, koji se koristi za proizvodnju nerđajućeg čelika i za izradu električnih baterija za automobile.VOĆARI OČEKUJU PAD IZVOZA ZBOG RATA U UKRAJINI

2022

Odabrali smo baš ovaj dan da pružimo podršku našim heroinama

 Kompanija dm drogerie markt tradicionalno je na Osmi mart, najveći praznik žena, donirala robu u vrednosti od 700.000 dinara sigurnim kućama širom Vojvodine. Uz to, drogerijski lanac je i ove godine obradovao poklonima humane dame koje doniraju krv.Povodom najvećeg praznika žena, dm Srbija uputila je donaciju štićenicama sigurnih kuća iz Novog Sada, Pančeva, Sremske Mitrovice, Sombora i Zrenjanina, i na taj način im pokazala da nisu same u svojoj borbi.  „Poznato je da godinama pružamo podršku ženama, posebno onim iz ugroženih kategorija. Tradicionalno smo izabrali Osmi mart da, pre svega, podržimo korisnice sigurnih kuća koje se bore za svoju egzistenciju i da doprinesemo njihovoj borbi i kvalitetu života. Nastojaćemo da i u narednom periodu pomažemo ženama u ovoj situaciji, motivišući društvo da učini isto, jer je važno da budemo tu jedni za druge“, rekla je Alexandra Olivera Korichi, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Poklone povodom Osmog marta kompanija je usmerila i humanim damama koje godinama dobrovoljno daju krv u okviru akcije „Ništa bez žena“, pri Institutu za transfuziju krvi Srbije u Beogradu. Uz to, dm je namenio poklone i svim ženama i njihovim partnerima koji na ovaj praznik doniraju krv pri Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu. „Obradovali smo donatorke krvi iz Beograda i Kragujevca u znak zahvalnosti što i u ovim izazovnim vremenima misle na druge i trude se da pruže lični doprinos društvu. Naša kompanija je posvećena podršci ovim, naizgled, malim činovima humanosti na kojima počiva naše društvo. Ovom prilikom pozivam naše sugrađanke i sugrađane da slede njihov primer i da zajedno stvaramo bolje okruženje za život svih nas“, rekla je direktorka.Povodom dana žena, dm je takođe pripremio poklon-pakete za publiku predstave „Mačka pečena“, koja se izvodi Osmog marta u pozorištu Teatar na Brdu. Budući da predstava glasno govori o nasilju nad ženama i pruža podršku borbi za ženska prava, ovo je za drogerijski lanac bio razlog više da obraduje dame iz publike i njihove pratioce. Kompanija dm nastavlja sa realizovanjem društveno odgovornih projekata s glavnim ciljem da poboljša kvalitet života kako žena tako i svih drugih grupa u zajednici u kojoj posluje. Naime, uz kontinuirani rast, dm beleži i rekordne donacije budući da je samo tokom prošle godine donirao 33,2 miliona dinara u novcu i robi, potvrđujući epitet jedne od društveno najangažovanijih kompanija u zemlji. 

Svet

Ukrajina ograničila izvoz hrane, EU zabrinuta

Ukrajinska vlada je uvela izvozne dozvole za ključne prehrambene proizvode, uključujući pšenicu, kukuruz, živinsko meso i suncokretovo ulje, navodi ukrajinska novinska agencija Interfaks Ukrajina, dok farmeri EU upozoravaju na sigurnost hrane u celom bloku, piše prenosi Euractiv.Vladina rezolucija, koja je objavljena u nedelju (6. marta), precizira da se odluka o uvođenju nultih kvota za izvoz proširuje na kukuruz, ovas, heljdu, proso, šećer i so pogodne za ljudsku ishranu, koji podležu licenciranju 2022. godine.Ukrajinski premijer Denis Šmihal izjavio je u nedelju da je vlada odlučila da ograniči izvoz niza društveno važnih dobara i sirovina od kojih se proizvode, preneo je Interfaks Ukrajina.Samo na Ukrajinu otpada 19 odsto uvoza pšenice u EU i 13 odsto uvoza uljarica. Zajedno sa Rusijom Ukrajina proizvodi, dve poljoprivredne elektrane obezbeđuju preko trećine svetske pšenice i ječma, kao i 17 odsto kukuruza i preko 50 odsto suncokretovog ulja i semena.Ruska invazija na Ukrajinu je stoga izazvala šok na dva svetska tržišta osnovnih žitarica, a cene pšenice su prošle nedelje skočile na najviši nivo u poslednjih 14 godina.Neka mesta, kao što je Albanija, već su upozorila da bi to moglo da izbaci hleb i druge osnovne namirnice na bazi žitarica sa menija.Ovo je izazvalo brojne vanredne sastanke o načinima na koje blok može da obezbedi sigurnost hrane.Na primer, članstvo u ekspertskoj grupi Komisije za evropsku spremnost i mehanizam za reagovanje na krizu bezbednosti hrane (EFSCM), navedeno kao deo ciljeva Zelenog dogovora Komisije, sada je potvrđeno i prvi sastanak grupe je zakazan za održavanje u sredu (9. mart).„Štit za hranu“U međuvremenu, udruženje poljoprivrednika EU COPA-COGECA objavilo je u nedelju saopštenje u kojem se naglašava da Evropa mora da opremi svoju poljoprivredu „štitom za hranu“ kako bi se suočila sa posledicama kombinacije rata i nadolazećih izazova klimatskih promena.„Ovaj rat koji pogađa Evropu imaće reperkusije širom sveta u narednim godinama“, upozorava se u saopštenju i dodaje da će „većina produkcija biti direktno ili indirektno pogođena“.Ističući da izuzetne situacije zahtevaju izuzetne mere, udruženje je pozvalo na „sveobuhvatne, snažne, van okvire mere“ od Komisije kako bi odgovarale razmerama izazova sa kojima se sektor suočava, dodajući da je brzina od suštinskog značaja.Udruženje za biljno ulje EU (FEDIOL) upozorilo je u petak da je oko 200.000 tona suncokretovog ulja iz Ukrajine prestalo da se otprema u evropske luke.Između 35 i 45 odsto rafinisanog suncokretovog ulja u EU dolazi iz Ukrajine i nema trenutnog rešenja za poremećaj suncokretovog ulja, jer je nejasno da li će i kako će trgovina moći da se obnovi, nastavilo je udruženje.Sigurnost hrane naspram održivosti – lažna dihotomija?Invazija na Ukrajinu pokrenula je stara pitanja o tome da li je potrebno revidirati politike Komisije, koje su objavljene pre više od dve i po godine i imaju za cilj da evropski sistem ishrane učine održivijim putem niza strogih ciljeva.Govoreći posle specijalnog sastanka sa ministrima poljoprivrede EU-27 u sredu, komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski priznao je da EU „treba da pažljivo prati ciljeve ovih politika u kontekstu bezbednosti hrane“.„Ne želimo da odbacimo ove strategije, ne želimo da ih dovodimo u pitanje“, objasnio je Poverenik. „Ali ima i drugih elemenata koje treba ponovo razmotriti, s obzirom na trenutnu situaciju“, nastavio je onSa svoje strane, istraživački centar Farm Europe pozvao je Komisiju da „fundamentalno revidira” svoje predloge o vodećoj politici EU o hrani i poljoprivredi, strategiji od farme do vilice i njenoj strategiji biodiverziteta u saopštenju od ponedeljka, rekavši da se ovi „frontalno protive naš prehrambeni suverenitet i svetska bezbednost hrane“.Međutim, za predsednicu COPA Kristijane Lambert, suprotstavljanje ove dve dimenzije jedna drugoj je „neproduktivno“.„Kao i kod energetike, mi [poljoprivredni sektor] čvrsto verujemo da je moguće ojačati našu stratešku autonomiju uz nastavak napretka u pogledu održivosti“, rekla je ona.Imajući to u vidu, udruženje farmera vidi potrebu za „promenom paradigme“ u načinu na koji Brisel razmišlja o poljoprivredi, počevši od ciljeva postavljenih u „Farmi do vile“.Konkretno, ova organizacija traži da se 2022. godine može obrađivati svo raspoloživo zemljište kako bi se nadoknadila blokada ruske i ukrajinske proizvodnje, a ne da se neki delovi zemlje ostave zapušteni ili namenjeni za biodiverzitet, kako je navedeno u strategiji.Udruženje za biljno ulje EU (FEDIOL) upozorilo je u petak da je oko 200.000 tona suncokretovog ulja iz Ukrajine prestalo da se otprema u evropske luke.O tom pitanju će se raspravljati na sastanku ministara poljoprivrede EU-27 kasnije ovog meseca (21. marta), ali su države članice već prošle nedelje predložile Komisiji da odvoji poljoprivredno zemljište koje će se koristiti za proizvodnju proteinskih useva.U međuvremenu, irski ministar poljoprivrede Čarli Mekonalog sazvaće u utorak hitan sastanak sa poljoprivrednim udruženjima kako bi razgovarao o potencijalnim zabrinutostima za bezbednost hrane, gde će zainteresovane strane razgovarati o potencijalnim merama koje zahtevaju da svi farmeri sade žitarice na svojoj zemlji.

Srbija

Pošta pokreće nagradni konkurs „100 uspešnih poslovnih žena“

Pošta Srbije pokreće danas prvi nacionalni nagradni konkurs "100 uspešnih poslovnih žena".  Za 100 kandidatkinja čije prijave budu najbolje ocenjene, Pošta će obezbediti nacionalnu vidljivost njihovog poslovanja kroz besplatan oglasni prostor u više od 1.500 pošta širom Srbije.To podrazumeva predstavljanja u brošuri koja će biti dostupna bez naknade korisnicima poštanskih usluga, kao i u onlajn brošuri, na monitorima u poštama, i na korporativnom sajtu i zvaničnim profilima Pošte na Instagramu, Fejsbuku i Linkedinu.Konkurs nosi slogan "Najbolje tek dolazi" i namenjen je preduzetnicama ili osnivačima i zakonskim zastupnicama malih preduzeća sa teritorije cele Srbije.Cilj je da se pomogne osnaživanje i promocija ženskog preduzetništva kroz afirmaciju biznisa čije su vlasnice žene, kao i njihovu veću konkurentnost i bolje pozicioniranje na nacionalnom tržištu roba i usluga.Nagradni konkurs "100 uspešnih poslovnih žena" traje do 8. aprila 2022, a kriterijumi za ocenjivanje su, između ostalog, nagrade u oblasti poslovanja ili stvaralaštva, društveno-odgovorne aktivnosti i uspešnost prezentovanih poslovnih aktivnosti ili poslovne ideje.Prijave će ocenjivati stručna Кomisija, a proglašenje pobednica konkursa biće organizovano krajem aprila.Detaljne informacije o uslovima konkursa i načinu prijave dostpne su na internet adresi preduzetnice.posta.rs.

Srbija

Prodaje se Prokupac za preko 17 miliona evra

Stečajni upravnik je danas oglasio prodaju kompanije Prokupac. Vrednost kompanije je procenjena na više od dve milijarde dinara.Delatnost Prokupca je proizvodnja, destilacija, prečišćavanje i mešanje pića.Predmet prodaje je stečajni dužnik kao pravno lice i formiran je kao jedna prodajna celina koju čine imovina, prava i potraživanja stečajnog dužnika. U oglasu o prodaji se navodi da je procenjena vrednost Prokupca 17,07 miliona evra. "Procenjena vrednost nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude i neposredne pogodbe", piše u oglasu o prodaji. Iznos obaveznog depozita za učešće u postupku prodaje je 401,6 miiliona dinara, a krajni rok za dostavljanje ponuda 11. april. Imovina Prokupca obuhvata, između ostalog, objekte, poljoprivredno zemljište, vozila, patente i licence, opremu. 

Srbija

Beograd raspisao poziv za subvencije poljoprivrednicima

Sekretarijat za poljoprivredu Beograda je raspisao konkurse za podsticajna sredstva za poljoprivredna gazdinstva u oblasti pčelarstva, voćarstva i povrtarstva i za kupovinu traktora ukupne vrednosti 180 miliona dinara.U sva tri javna poziva uslovi su da nosioci gazdinstva imaju prebivalište na teritoriji Beograda, kao i da ne budu korisnici drugih subvencija za nabavku opreme za čiju kupovinu sada konkurišu.Gradska uprava za nabavku bilo koje opreme nadoknađuje najviše 80 odsto cene bez PDV-a, a novac koji gazdinstva dobiju je bespovratan.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionere Milion dinara za traktorZa nabavku traktora, gazdinstva čiji nosioci imaju prebivalište u Beogradu, mogu da dobiju do milion dinara.Uslov je da se katastarske parcele nalaze na teritoriji Beograda i da gazdinstvo ne koristi druge državne pomoći, kao i da traktor mora da kupi nakon dobijanja novca od grada i to od dobavljača ili proizvođača traktora iz Beograda.U okviru javnog poziva definisani su i specifični uslovu u zavisnosti od sektora (mleko, meso, voće...) po kojem gazdinstvo konkuriše.Beograd je za podsticaje za kupovinu traktora ukupno izdvojio 100 miliona dinara.Ceo tekst konkursa na linku.Baštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede Subvencije za voćare i povrtarePoljoprivredna gazdinstva koja se bave voćarstom i povrtarstvom mogu da konkurišu za subvencije za kupovinu protivgradne mreže, plastenika sa sitemom za navodnjavanje kap po kap, žičane ograde, hidranta i druge opreme. U zavisnoti od vrste opreme i veličine parcele koju obrađuju, gazdinstva mogu da konkurišu za subvencije od 37.000 do 1,5 miliona dinara.Gradska uprava je opredelila ukupno 45 miliona dinara za ovu vrstu subvencija.Prilikom konkurisanja, vrednije će biti bodovana gazdinstva na kojima je žena nosilac, kada se nosilac gazdinstva bavi isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, kada nosioci imaju manje godina, kada su višečlana gazdinstva i kada se bave organskom proizvodnjom.Ceo tekst javnog poziva na linku.Voćari očekuju pad izvoza zbog rata u Ukrajini Pčelarima podsticaji za košnice, vagePčelari iz Beograda se mogu prijaviti za podsticajna sredstva za nabavku nove opreme, i to do 20 košnica, satne osnove do 60 kg, do dve sms vage, jedne ručne prese za satne osnove, jedne sušare za polen i drugu opremu koja je navedena u tekstu javnog poziva.Subvencije su mogu biti najviše 120.000 dinara po korisniku.Ukupna podsticajna sredstva za podršku pčelarstvu u okviru ovog konkursa su 35 miliona dinara.Uslov je da se katastarska parcela na kojoj je izvršeno obeležavanje pčelinjih društava i registracija pčelinjaka nalazi na teritoriji glavnog grada.Takođe, gazdinstvo ne sme da bude korisnik drugih državnih pomoći, a oprema mora da bude kupljena tek nakon dobijanja subvencije.Ceo tekst javnog poziva na linku.Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Srbija

Lažni profil Inteze za „lajk“ nudi dupliranje novca na računu

Na društvenoj mreži Fejbuk (Facebook) je kreirana lažna stranica Banca Intesa Srbija koja sprovodi fišing kampanju, saopštila je ova banka na svojim zvaničnim profilima.Nebojša Stankić (Zebra Systems): Haker je u mreži 144 dana pre napada Lažna stranica poziva korisnike da „lajkuju“, komentarišu i dele objavu pomenute stranice na svojim profilima, a za uzvrat poklanja „dupliranje novčane sume na računima korisnika“.Banka upozorava da se u cilju bezbednosti podataka građani ne odazivaju pozivu za učešću u ovim aktivnostima i navode kako su preduzeli sve neophodne korake kako bi ih sprečili.

Srbija

Erenli završio prvu fazu izgradnje fabrike, od države zemljište u Leskovcu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u Leskovcu  svečanosti povodom završetka prve faze radova na izgradnji nove fabrike kompanije Erenli.  Kompaniji Erenli je bez naknade dodeljeno državno zemljište od 67.469 metara kvadratnih radi izgradnje proizvodnog objekta.U fabrici će se proizvoditi sistemi za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji. Plan je da se u novom objektu proizvode smeše i pokrene proizvodna linija za proizvodnju plastičnih cevi.Erenli je u pogon investirala 16,6 miliona evra, a do kraja investicionog ciklusa 2025. godine u fabrici bi trebalo da bude zaposleno 338 radnika.Ambasador Turske Hami Aksoj rekao je da turske investicije u Srbiji rastu jer država nudi brojne subvencije stranim ulagačima. Dodao je da je vrednost turskih ulaganja u Srbiji 300 miliona dolara. Кomisija za kontrolu državne pomoći je u oktobru odobrila da se kompaniji dodeli zemljište bez naknade. Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Srbije, bez naknade, zaključen je između Srbije i privrednog društva Erenli, navodi se u odluci Komisije. Tržišna vrednosti zemljišta iznosi oko 1,2 miliona evra, procenilo je Ministarstvo finansija. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika (kompanije Enerli) da u vezi sa investiconim projektom uloži 16,6 miliona evra i zaposli 338 novozaposlenih na neodređeno vreme. Kompanija će se obavezati i da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od pet godina od dana završetka Investicionog projekta, kao i da ne može da proda parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Investicionog projekta.Ugovor predviđa i da najmanje 25 odsto ulaganja kompanija mora da finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć. Obaveza kompanije je i da zadrži početnu investiciju u istom području najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.U Nacrtu ugovora koji je dostavljen Komisiji navodi se da je Vlada 9. jula 2021. donela zaključak kojim je utvrdila da je Investicioni projekat izgradnje objekta za proizvodnju sistema za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji Erenli projekat od značaja za Republiku Srbiju.Erenli je u Leskovcu osnovana 13. maja 2021. godine i vlasništvu je kompanije ERENLI KAUCUK iz Turske.Glavni proizvodi Erenlija su sistemi za hlađenje i grejanje, CAC creva, sistemi za kontrolu emisije i creva za hlađenje ulja. 

Srbija

Opština Palilula kupuje tri „škode“

Beogradska opština Palilula raspisala je tender za nabavku automobila. Palilula nabavlja tri automobila, a u tenderskoj dokumentaciji su detaljno opisane njihove karakterisike. Kada se radi o prvom automobilu, naručilac traži Škodu Oktaviju ili "ekvivalent istih ili boljih karakteristika". Automoblil treba da bude sive metalik boje i crne unutrašnjosti i da ima Euro 6 motor. Vozilo treba da bude dužine 4,689 metara, širine 1,829 metara i visine 1,486 metara. Takođe treba da poseduje kožni multifunkcionalni volan za radio i telefon, komfort ručicu menjača i dekorativne aluminijum lajsne.Bolnica za lečenje srca kupila od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evraDrugo vozilo koje je je predmet javne nabavke je Škoda Fabija ili "ekvivalent istih ili boljih karakteristika", navodi se u dokumentaciji. Naručilac će kupiti dva ta automobila, a u dokumentaciji je opisano da treba da budu bele boje, dužine 4,263 metara, širine 1,732 metara i visine 1,503 metara. Između ostalog, treba da poseduju Euro 6 motor i servo volan podseiv u dve ose. Rok za dostavljenje ponuda je 14. mart, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"

Svet

Bugarska dobila svog prvog „jednoroga“

Bugarski startap Payhawk koji je osmislio fintech platformu za onlajn plaćanja obezbedio je novih 100 miliona dolara investicija, prenosi portal Sifted. To mu je zajedno sa prethodnim investicijama donelo status prvog bugarskog startapa sa statusom"jednoroga".Taj status dobija se kada vrednost nekog startapa premaši milijardu dolara, a u ovom slučaju to se prvi put desilo u jednoj istočnoevropskoj zemlji."Ovo je bio ogroman timski napor ne samo nas, već i celog startap ekosistema u Bugarskoj. Imamo stotine kompanija koje su osnovane uz pomoć rizičnog kapitala, kao i pet, šest fondova u zemlji koji su fokusirani na region Istočne Evrope", kaže suosnivač Payhavk-a Hristo Borisov.Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća Payhawk ovu rundu investicija, kako se dodaje, računa kao nastavak prethodne runde obezbeđenih ulaganja iz novembra koja vrede 115 miliona dolara.Najnovijim iznosom koji je obezbedio za investicije u svoju platformu, Payhawk je pretekao rumunski startap koji je tvorac platforme za plaćanje UiPath.Taj startap je u istoj rundi sakupljanja investicija (Series B round) 2018. godine obezbedio 153 miliona dolara za svoja dalja ulaganja, a na Njujoršku berzu je izašao aprila prošle godine i tada je vredeo skoro 36 milijardi dolara, a rundu Serije A za investicije pokrenuo prošlog aprila.Startap akcelerator za mlade preduzetnikeStalno učenje preduslov za uspeh startapaŠTA PAYHAWK NUDI KORISNICIMA?Payhawk je osnovan 2018. godine, predstavlja platformu koja korisnicima nudi jedno mesto za upravljanje potrošnjom, od plaćanja karticama, bankovnih računa i fakturisanja.Stručnjaci Payhawk-a tvrde kako to kompanijama može da uštedi dosta vremena u radu, kao i da smanji greške u poslovanju.Kompanija se poslednjih godina pozicionirala kao vodeća platforma za velika, mala i srednja preduzeća. Posluje u 30 zemalja, u različitim industrijama, sa raznim valutama i načinima plaćanja, a njeni poredstavnici tvrde da je u poslednja tri meseca imala rast poslovanja od 80 odsto.STARTAP I SMART SITI CENTRIMA SUBVENCIJE VEĆE ZA DESET MILIONA Sedište kompanije je u Londonu, ali tri četvrtine njenog tima je u Bugarskoj. Kompanija planira da svom timu u Sofiji doda 60 novih programera, kao i da otvori kancelarije u Amsterdamu, Parizu i u Njujorku.Pored Payhawk-a, bugarski startap Gtmhub je kroz rundu Serije C prikupio 120 miliona dolara za nove investicije u decembru 2021. godine. On se sa Payhawk-om takmičio za titulu prvog bugarskog jednoroga.

Srbija

Ističe rok za podnošenje arhive, za kašnjenje predviđene milionske kazne

Prema novom Zakonu o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se primenjuje od 2. februara prošle godine, privrednici u Srbiji imaju rok do 30. aprila ove godine da dostave arhivske spise nadležnom Arhivu, podseća Forum media.  Ako se ne ispoštuju propisane obaveze propisane su visoke novčane kazne, koje su pooštrene u odnosu na ranije važeće zakonsko rešenje.  Kako je Nova ekonomija pisala krajem prošle godine, privrednici u Srbiji koji pripadaju grupi mikro preduzeća dužni su prema Zakonu o arhivskoj građi da arhiviraju dokumentaciju, čak i u slučaju da u svojim knjigama nemaju druge papirologije osim potvrda o transakcijama. Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podnelo je inicijativu i poslalo dopis Ministarstvu kulture i informisanja da se mikropreduzeća izuzmu iz primene Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, jer taj propis predstavlja bespotrebno opterećenje mikro firmi usred krize. Preduzetnici su već izuzeti iz primene ovog Zakona, dok propis važi za mala preduzeća koja su inače u sistemu PDV-a. Od Ministarstva kulture i informisanja nismo dobili odgovor na pitanja koja smo poslali na ovu temu u decembru 2021.Privrednici kao arhivatoriBoban Stamenković, vlasnik firme Marcoil doo, koja se bavi trgovinom industrijskih i motornih ulja (naftnim proizvodima) kaže da je primena Zakona o arhiviranju veliko opterećenje za njegovo preduzeće i da nemaju zapise koje je potrebno arhivirati. “Za nas je arhiviranje veliki trošak, trebalo bi da plaćamo 500 evra godišnje i da zaposlimo radnika koji bi se samo bavio papirologijom. Ali, mi i nemamo dokumenta za arhivsku građu, sve što imamo su standardna dokumenta koja su dostupna u APR-u ili bankarska rešenja i izvodi. Šta mi da arhiviramo? Nemamo arhivske spise a nameće nam se još nešto da plaćamo pored svih poreza i taksi koje plaćamo državi”, kaže Stamenković za Novu ekonomiju. Milena Amon, zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, kaže da su inicijativu podneli zato što nema suštinske razlike između preduzetnika koji su izuzeti iz primene i mikro preduzeća koja zapravo i nemaju arhivske predmete.Dokumentarni materijal kod preduzetnika i mikropreduzeća svodi se na javno dostupne podatke preko APR-a, kako ona kaže, takođe i na finansijske izveštaje koji su javni. Takođe, postoji, i dokumenatcija u vezi sa zaposlenima kojoj svaki zaposleni može pristupiti preko Croso sistema, na sopstveni zahtev. “Zbog toga smatramo da je ovo bespotrebno opterećenje malih privrednika i to usred krize i suprotno Strategiji digitalizacije, koja ima za cilj da pojeftini procedure a ne da ih zakomplikuje i poskupi. Ovaj zakon treba da se odnosi samo na one koji poseduju arhivsku građu u smislu imovine od kulturnog značaja kao kao što su umetničke slike i autorska prava od javnog značaja”, kaže Amon. Prema njenoj oceni, nije jasno koja je svrha ovog zakona da se primenjuje za privrednike koji nemaju važne zapise od kulturne i istorisjke vrednosti. “Trošak izrade akata, lista, podnošenje arhivu, od oko 500 evra pored količine ostalih diskutabilnih nameta ogroman je udar na domaće privrednike u vreme krize”, kaže Amon.Milionske kazne Usled preopterećenja procedurama, porezima i ostalim nametima, kako ona napominje, mali privrednici ugase preduzeća i prelaze na crno tržište, što je pogubno po ekonomiju i zaposlene u privatnom sektoru. "Pored svega toga, ovaj zakon podrazumeva nelogične kaznene odredbe i do dva miliona dinara za neusklađivanje sa propisom i to ne uzimajući u obzir princip srazmernosti ni ekonomsku moć preduzeća", kaže Milena Amon.  Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se menjao nakon više od dve decenije u Srbiji, uvedene su nove obaveze za sve institucije i privrednike koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, firme).Pravnici navode da je važno razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe. Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru i takav materijal nije neophodno trajno čuvati, a rokove čuvanja određuje ustanova ili firma čijim radom nastaju takvi materijali.Prema objašnjenju stručnjaka, arhivska građa predstavlja specifičnu vrstu dokumenata koji imaju kulturni, društveni i istorijski značaj i koja moraju trajno da se čuvaju. Takve važne spise institucije podnose nadležnom arhivu na čuvanje.Prvi put ovim Zakonom uvodi se mogućnost stvaranja i čuvanja arhivske građe u elektronskom obliku, koja će morati da se čuva u skladu sa propisanim elektronskim čuvanjem dokumenata.

Srbija

Šta se uči na Coca-Cola 24/7 Akademiji

Kako da napravite kafu baš po svom ukusu ili kako da umućkate koktel idealan za vaša nepca. Kopanija Coca-Cola HBC Srbija otvorila je jedinstven prostor ne samo za opuštanje, već i za sticanje novih znanja i veština poput ovih. Da li ste čuli za Akademiju 24/7?Naime, ova kompanija odavno broji dosta proizvoda u svom portfoliju. Kako bi bilo da ih sve objedinimo i da na jednom mestu poslovnim partnerima, kupcima i zaposlenima ponudimo jedinstveni doživljaj, palo je nekome na pamet.I, eto ga. Prostor za novi način konzumacije proizvoda je tu za sve koji bi da uživaju i nauče nešto novo. Tako ćete, recimo, naučiti da od Plazme možete napraviti veoma ukusne kolače, na koji način se uživa u vrhunskoj kafi i kada je najbolje piti. Tu su i plazma šejkovi koje vole ljudi svih životnih dobi.Akademija 24/7 kreirana je sa ciljem da, ne samo kako bi ova kompanija pokazala snagu brenda, široku paletu proizvoda, već i da potrošačima ponudi nešto više od same konzumacije proizvoda. 

Srbija

NBS krenula u kontrolu menjačnica

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je počela sa kontrolom menjačnica zbog sumnje da devizni kurs po komer neke od njih razmenju strane valute nije u skladu sa njenim odlukama. Strane gotovine u Srbiji kako se napominje ima dovoljno i nema potrebe da se povlače depoziti iz banaka, niti da se kupuju devize u menjačnicama. NBS podseća da prodajni kurs evra može da bude veći do 1,25 odsto od zvaničnog srednjeg kursa, kao i da je u kontrolu menjačnica krenula na osnovu sopstvenih saznanja, kao i pritužbi građana.Kako se naglašava, prema Zakonu o deviznom poslovanju za menjačnice koje ne postupaju u skladu sa propisima NBS propisana prekršajna odgovornost: za pravno lice novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara, a za preduzetnika novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara.  NBS od 2019. godine kontroliše zakonitost obavljanja menjačkih poslova - ukoliko u postupku kontrole utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti, pored zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji se upućuje nadležnom prekršajnom sudu,NBS kako se podseća može da donese i rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, ako se utvrdi da ovlašćeni menjač nije obustavio nezakonite ili nepravilne radnje.   deviznih sredstava i strane gotovine ima dovolno, pa građani ne treba brinu i da povlače svoje depozite iz banaka, niti da kupuju devize u menjačnicama, kažu u NBS."Nema razloga  razloga za paniku, NBS već obezbeđuje bankama i dinarsku i deviznu likvidnost, a pojačano je snabdevanje banaka stranom gotovinom kako bi menjačnice brzo i efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju građana koja se pojavila", dodaje se u saopoštenju.  "Očekujemo da banke u što kraćem roku prenesu efektivu menjačnicama koje će podmiriti tražnju građana. NBS je naložila bankama da ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja menjačnica gotovinom", naglašava se u saopštenju. Dodaje se da ni u jednom trenutku stabilnost kursa nije i neće biti dovedena u pitanje, kao i da je trenutna kriza sa rekordno visokim nivoom deviznih rezervi od preko 16 milijardi evra.NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomijaNBS očekuje "blagi rast" inflacije u januaru i februaru

Srbija

Er Srbija u februaru prevezla 78 odsto više putnika nego lane

Avio-kompanija Er Srbija je u februaru prevezla ukupno 80.122 putnika, što predstavlja uvećanje od čak 78 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, kada je prevezeno 44.963 putnika.U januaru je Er Srbija prevezla više od 90 hiljada putnika, što je 71 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, saopšteno je iz te avio-kompanije. Er Srbija je tokom prethodne godine prevezla 1.586.665 putnika, za čak 83 odsto više nego tokom 2020. godine.Istovremeno, realizovano je za 39 odsto više saobraćaja u odnosu na 2020. godinu, uz prosečnu popunjenost putničke kabine na letovima od 64 odsto.